Radosavljević: Monopol NIS-a ukinuti pre privatizacije
Autor: Beta | 07.04.2007 - 13:05

Ekonomista Centra za visoke ekonomske studije Goran Radosavljević ocenio je da bi monopol Naftne industrije Srbije (NIS) trebalo ukinuti pre privatizacije te kompanije i promenom zakona onemogućiti da država nastavi da subvencioniše NIS.
Radosavljević u analizi dostavljenoj agenciji Beta navodi da su posledice Uredbe kojom je 2001. godine zabranjen uvoz naftnih derivata zabrinjavajuće i ističe da NIS godišnje građane Srbije košta oko 300 miliona evra.
Kvalitet goriva je, kako se dodaje, ispod svih svetskih standarda, a rafinerije još nisu modernizovane i pored ogromnih ulaganja.
"Samo po osnovu neplaćanja naknade za vađenje sirove nafte država je u prethodne dve godine subvencionisala NIS sa više od 20 miliona evra, a subvencije su indirektno mnogo veće jer je zakonski propisana naknada daleko ispod svetskog nivoa", ističe Radosavljević.
Na neefikasnost proizvodnog procesa ukazuje to što je profit NIS-a od osnovne delatnosti u 2004. i 2005. godini bio između 80 i 90 miliona evra, a ta kompanija je u prethodne dve godine ispumpala domaću sirovu naftu u vrednosti od oko 400 miliona evra.
Radosavljević je ukazao da bi rešenje bila liberalizacija uvoza derivata, koju bi trebalo sprovesti zajedno sa privatizacijom, ali i upozorio da bi se naglo izlaganje NIS-a konkurenciji negativno odrazilo na njegovo poslovanje.
Paralelno sa otvaranjem tržišta, trebalo bi hitno usvojiti i adekvatnu politiku upravljanja nacionalnim prirodnim resursima, kako bi se zaustavilo njihovo poklanjanje i rasipanje, preporučuje se u analizi.

Izvor: Blic

Herceg Novi: Dva puta više gostiju nego lane
Autor: Beta | 07.04.2007 - 11:37

Na hercegnovskoj rivijeri odmara 1.207 gostiju od kojih je nešto više od polovine inostranih. Prema podacima Turističke organizacije (TO) grada ukupan broj prijavljenih gostiju skoro duplo je veći nego lane u isto vreme.
U hotelima je 879 gostiju. Najbolje popunjeni su Institut Igalo u kome su na odmoru i lečenju 622 gosta i hotel Delfin u Bijeloj sa 155 gostiju.
Prema podacima TO Herceg Novi cene hotelskog smeštaja ove godine ostale su iste kao lane. Tako će polupansion u julu i avgustu u dvokrevetnoj sobi koštati od 25 do 50 eura u zavisnosti od kategorije.Cene u pred i post sezoni su o9d 20 do 25 odsto niže od onih u špicu sezone.
Cene smeštaja u domaćoj radinosti, u kojoj se sada odmara 328 gostiju, u proseku su veće za 10 odsto od lanjskih.
Tako će u dvokrevetnoj sobi i kategorije, noćenje u predsezoni biti 7, a u špicu sezone 10 eura.
U zavisnosti od broja kreveta cena apartmana u julu i avgustu kretaće se od 30 do 50 eura.
Za tri obroka gost bi trebalo da izdvoji 10, odnosno 12 eura, od zavisnosti od sezone, a za dva oborka između 7 i 10 eura.


Izvor: Blic

Saradnja sa Hrvatskom ne zavisi od Kosova
Subota, 7. april 2007. 11:49



Ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin izjavio je da ne veruje da će saradnja Hrvatske i Srbije prestati ukoliko Hrvatska podrži Ahtisarijev plan za rešenje konačnog statusa Kosova.

“Ne verujem da se to može dogoditi. Saradnja je danas neizbežna...To je moje gledište, a naša vlada će odlučiti o tome šta će se činiti ako se desi ovo ili ono-, rekao je Cvetićanin za novosadski "Dnevnik" od subote.

On je izjavio da je saradnja izmedju dve zemlje u prošloj godini bila "izuzetno dinamična", što je značajno poboljšalo odnose Srbije i Hrvatske.

"Trgovina je drugu godinu zaredom imala skok od 30 odsto, vojske koje su pre deceniju izašle iz rata imaju ugovor o saradnji i solidnu komunikaciju, carina i policija imaju plodne odnose, tužilaštva za ratne zločine deluju zajedno", naveo je Cvetićanin.

Kao primere dobre saradnje, ambasador Srbije je izdvojio i "vrlo blisku" saradnju izmedju Istre i Vojvodine, kao i saradnju u multilateralnim projektima kao što su Cefta i Panevropski naftovod.

Dodao je da sporna pitanja izmedju dve zemlje više ne predstavljaju tabu-teme. "Ta pitanja su rezultat bliže i dalje prošlosti, i stalni su izazov. Nama sada treba jedan racionalan tretman prošlosti", ocenio je Cvetićanin.

Izvor:Mondo

Opet pada evro
Subota, 7. april 2007. 15:16

Kurs evra je uoči uskršnjih praznika pao na 79,65 dinara i na tom nivou će ostati sve do utorka. Ekonomski stručnjaci pad evra vide kao posledicu poslovne politike banaka u Srbiji, piše "Kurir“.

Ipak, kako se procenjuje, kurs se tokom 2007. godine neće bitnije promeniti, a u odnosu na sadašnji nivo možda će porasti tek za nekoliko dinara.

Kako je objasnio Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, za banke je razlika izmedju kupovnog i prodajnog kursa deviza mnogo manja nego za gradjane.

"Za banke ta razlika iznosi od 0,1 do 0,2 odsto, dok se za stanovništvo ta razlika kreće od 0,7 pa do dva odsto, a u nekim bankama i više", objašnjava Nikolić.

On naglašava da je Narodna banka Srbije prošlog meseca reagovala samo dva puta i da je njen uticaj na formiranje kursa bio minimalan.

Veće oscilacije u kursu do kraja godine se ne očekuju i jer je NBS zacrtala da će se bazna inflacija kretati od četiri do osam odsto, a uvek postoji uzročno posledična veza izmedju kursa i inflacije, objašnjava Nikolić.

Izvor:Mondo

Firma iz RS prvorangirana za "Komgrap"
Subota, 7. april 2007. 10:11

Prvorangirana ponuda za kupovinu Holding korporacije "Komgrap" je ponuda firme "Integral inženjering" iz Republike Srpske koja za kapital te kompanije nudi 4,353 miliona evra, a za investicije 4,318 miliona dinara, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Pored "Integral inženjeringa" ponudu za kupovinu 50,9 odsto kapitala "Komgrapa" (580.452) akcija dao je i konzorcijum koga čine "Monterra" d.o.o., Beograd i Ilija Djordjević koji je ponudio 1,607 miliona evra za kapital i ulaganja od 4,5 miliona evra i on je proglašen za drugoplasiranog ponudjača.

Agencija za privatizaciju saopštila je da će posle proglašenja tender liste početi pregovore sa prvorangaranim ponudjačem, a ako pregovori budu uspešno okončani biće zaključen ugovor o prodaji kapitala "Komgrapa".

"Integral inženjering" je najveća privatna kompanija u Republici Srpskoj čija su delatnost gotovo sve vrste radova u gradjevinarstvu, od izrade projektne dokumentacije i konsaltinga do izvodjenja složenih objekata.

Izvor:Mondo

Najveće zarade u privatizovanim predizećima
Petak, 6. april 2007. 13:03

Najveće plate u Srbiji primaju zaposleni u firmama u kojima je završen proces restrukturiranja i privatizacije, dok su najmanja primanja u delatnostima pogodjenim izolacijom i prebrzom liberalizacijom, kao što je tekstilna industrija, pokazala je analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

Gledano po opštinama, najveće zarade u februaru 2007. godine imali su zaposleni u opštinama Kosjerić i Vračar - više od 43.000 dinara, zatim u Surčinu 38.300 dinara, Lazarevcu 36.620 i Beočinu 35.600 dinara. Nasuprot tome, najniže zarade u tom mesecu bile su u Svrljigu, Beloj Palanci i Panteleju - oko 10.000 dinara, Lebanu 11.000 dinara i Blacu 12.200 dinara.

Saradnik IZIT-a Šaša Djogović ukazao je da su najveće prosečne zarade uglavnom u opštinama koje veliki deo privrednih aktivnosti baziraju na propulzivnim granama pod patronatom države, kao što su vazdušni saobraćaj i proizvodnja struje, dok su najniže zarade na jugu Srbije, gde preovladjuje sektor tekstilne industrije.

Prema njegovim rečima, na tom području je mali obim priliva direktnih investicija, što pored nerestrukturisanih privrednih potencijala te opštine udaljava od razvijenog severa.

Djogović smatra da država mora podstaći investiranje na jugu kako bi se takva situacija popravila, a to, uz ekonomske mere, podrazumeva i ulaganja u putnu i energetsku infrastrukturu.

Posmatrano po delatnostima, u februaru 2007. najviše plate primili su zaposleni u duvanskoj industriji 62.000 dinara, finansijskom posredovanju više od 58.000 dinara, poslovima osiguranja 53.106 dinara, vazdušnom saobraćaju skoro 51.000 dinara.

S druge strane, najniže plate u februaru primili su zaposleni u tekstilnoj industriji - oko 7.000 dinara, drvnoj industriji 10.000 i kožarskoj industriji oko 11.000 dinara.

Izvor:Mondo

 EPS PLANIRA INVESTICIJE OD VIŠE MILIJARDI EVRA

Elektroprivreda Srbije planira da u naredne tri godine u investicione projekte u kompaniji uloži 3,2 milijarde evra, rečeno je u EPS-u.
Najveće investicije su - završetak gradnje Termoelektrane 'Kolubara B', izgradnja Trećeg bloka u Termoelektrani 'Nikola Tesla B', kao i modernizacija Termoelektrana toplana u Vojvodini.

EPS namerava da te projekte realizuje iz sopstevnih sredstava ako cena struje bude na ekonomskom nivou i u saradnji sa strateškim partnerom. Takođe, EPS planira da do 2015. godine u ekološke projekte u kompaniji investira 1,2 milijarde evra.

Izvor: RTS

 NAJVEĆE ZARADE U PRIVATIZOVANIM PREDIZEĆIMA
 
Najveće plate u Srbiji primaju zaposleni u firmama u kojima je završen proces restrukturiranja i privatizacije, dok su najmanja primanja u delatnostima pogođenim izolacijom i prebrzom liberalizacijom, kao što je tekstilna industrija, pokazala je analiza Instituta za tržišna istraživanja.

Gledano po opštinama, najveće zarade u februaru 2007. godine imali su zaposleni u opštinama Kosjerić i Vračar - više od 43.000 dinara, zatim u Surčinu 38.300 dinara, Lazarevcu 36.620 i Beočinu 35.600 dinara. Nasuprot tome, najniže zarade u tom mesecu bile su u Svrljigu, Beloj Palanci i Panteleju - oko 10.000 dinara, Lebanu 11.000 dinara i Blacu 12.200 dinara.

Saradnik IZIT-a Šaša Đogović ukazao je da su najveće prosečne zarade uglavnom u opštinama koje veliki deo privrednih aktivnosti baziraju na propulzivnim granama pod patronatom države, kao što su vazdušni saobraćaj i proizvodnja struje, dok su najniže zarade na jugu Srbije, gde preovlađuje sektor tekstilne industrije.

Prema njegovim rečima, na tom području je mali obim priliva direktnih investicija, što pored nerestrukturisanih privrednih potencijala te opštine udaljava od razvijenog severa.

Posmatrano po delatnostima, u februaru 2007. najviše plate primili su zaposleni u duvanskoj industriji 62.000 dinara, finansijskom posredovanju više od 58.000 dinara, poslovima osiguranja 53.106 dinara, vazdušnom saobraćaju skoro 51.000 dinara.

S druge strane, najniže plate u februaru primili su zaposleni u tekstilnoj industriji - oko 7.000 dinara, drvnoj industriji 10.000 i kožarskoj industriji oko 11.000 dinara.

Izvor: RTS

Uskoro pregovori o kupovini dela Luke Bar
Nedelja, 8. april 2007. 14:50



Srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je danas da će uskoro na najvisem državnom nivou početi pregovori o prodaji dela crnogorske Luke Bar Srbiji.

Ilić je ocenio da postoji osnova za pregovore da Crna Gora ustupi deo barske sluke Srbiji. "Ako se ne budemo dogovrili i ako Crna Gora ne bude spremna za to, Srbija je spremna da kupi deo barske luke jer je sva naša strategija orijentisana na nju", rekao je Ilić.

Srpski ministar izjavio je za podgorički "Dan" da je za Srbiju važno da se poveže sa pomorskim putevima i poručio da će se Srbija okrenuti Solunu i koridoru 10 ako ne bude dogovora sa Crnom Gorom.

Za Srbiju bi mnogo značilo da ima jedan deo Luke Bar, rekao je Ilić podsetivši da je Srbija decenijama investirala u ovu luku i gradnju puta Beograd-Bar i da to namerava da učini u budući auto-put prema južnom Jadranu.

Pomoćnik crnogorskog ministra sdaobraćaja Radoš Šućur izjavio je da Srbija nije tražila deo vlasništva u barskoj luci, ali da je iskazala interes za učešće u privatizaciji i kupovinu jednog njenog dela.

Srbija je konstatovala da je učešće u privatizaciji barske luke streteški interes za nju, jer bi tako pruga Beograd- Bar dobila puni značaj, naveo je Šućur.

"Ni Ilić, ni bilo koji srbijanki zvaničnik nije u zvaničnim kontaktima za predstavnciima crnogorske vlade tražio da Srbija dobije deo barsjke luke", rekao je Šućur.

Vlada Crne Gore priprema strategiju privatizacije Luke Bar, Željeznice Crne Gore i aerodroma, za koje bi medjunarodni tender trebalo da bude raspisan ove godine.

Izvor:Mondo

Raste potražnja za dinarskim kreditima
Nedelja, 8. april 2007. 14:09

Potencijalna tražnja za ukupnim dinarskim kreditima u februaru 2007. godine veća je za 38 odsto, nego ukupan iznos odobrenih dinarskih kredita, od čega je tražnja stanovništva bila veća za 26,4 odsto, a privrede za 45,5 odsto.

Prema podacima NBS za februar 2007. godine, vezanima za efekte traženih dinarskih kredita, na osnovu samo formalno podnetih zahteva realizovanih preko kreditnih odbora banaka, odnos tražnje i realizovanih zahteva na ukupnom nivou iznosi 120 odsto, pri čemu je kod stanovništva taj odnos bio 117,7 odsto, a kod privrede 122 odsto.

Stepen naplativosti odobrenih dinarskih kredita u februaru 2007. godine je na nivou od 87,9 odsto, s tim što je nešto veći stepen naplativosti kod stanovništva (91,6 odsto), nego kod privrede (87 odsto).

Stepen naplativosti odobrenih dinarskih kredita u februaru 2007. godine manji je za 4,1 odsto u odnosu na taj isti pokazatelj za decembar 2006. godine.

Izvor:Mondo