SRPSKA POLJOPRIVREDA MOGLA BI UZ MALA ULAGANJA ZNATNO DA POVEĆA IZVOZ

Srpska poljoprivreda mogla bi uz minimalna ulaganja vrlo brzo da napravi prodor na evropsko tržište izvozom voća i povrća, ocenio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

'Poljoprivreda daje svaki peti evro ukupnog srpskog izvoza, a praktično bismo mogli, uz minorna ulaganja, za dve godine da dajemo svaki treći evro', rekao je Ševarlić novinarima u Novom Sadu, gde se održava 100. seminar Evropske asocijacije agrarnih ekonomista.

On je podsetio da poljoprivreda ima vodeću ulogu u strukturi društvenog proizvoda Srbije i obezbeđuje egzistenciju za bitan deo stanovništva, i istakao da bi ona trebalo da dobije i odgovarajući značaj u procesu evropskog pridruživanja. Upozorio je i da Srbija u poslednjih sedam godina, od kako joj je odobren preferencijalni status za izvoz junećeg mesa, ne može da ispuni kvotu od 10.000 tona junetine godišnje ni sa 20 odsto.

'To je vrlo upozoravajuće, jer stočarstvo zahteva visoka dodatna ulaganja i ne može da bude rekreativna delatnost. Sve dok stočarstavo ne bude činilo 40 odsto društvenog proizvoda u poljoprivredi, ne možemo reći da imamo razvijenu tu oblast', ocenio je Ševarlić.

Jubilarni seminar EAAE, koji se završava 23. juna, otvorio je predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, koji je rekao da pokrajina daje veliki doprinos razvoju poljoprivrede, koja čini 42 odsto društvenog proizvoda Srbije.

Pajtić je rekao da je pokrajina preko Fonda za razvoj, Garancijskog fonda i Fonda za razvoj poljoprivrede prošle godine uložila oko 1,5 milijardi dinara u razvoj poljoprivrede, kao i 173 miliona za ruralni razvoj i unapređenje života na selu.

Seminar EAAE sa temom 'Razvoj poljoprivrede i ruralnih područja u centralnoj i istočnoj Evropi', najznačajnii je medjunarodni skup iz oblasti agroekonomije sa 209 učesnika iz 36 zemalja sveta.

Izvor: RTS

 SVETSKA BANKA ODOBRILA 192,5 MILIONA DOLARA ZA PET PROJEKATA

Odbor direktora Svetske banke odobrio je iznos od ukupno 192,5 miliona dolara za pet projekata u Srbiji, saopštila je ta banka.

Projekti se odnose na razvoj borskog regiona, unapređenje konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji, zaštitu od poplava, unapređenje stanja i bezbednosti puteva kao i popravljanje energetske situacije u školama i bolnicama, navodi se u saopštenju.

Projekat razvoja regiona Bora, za koji će biti izdvojena ukupno 43 miliona dolara, ima za cilj da reši ekološke i socijalne probleme koji su posledica restrukturiranja rudarskog sektora, i da obezbedi nove izvore privrednog rasta i nova radna mesta u jednom od, kako navodi Svetska banka, najsiromašnijih regiona istične Srbije.

Pored boljih ekoloških uslova u regionu, smanjenja broja nezapslenih i rasta u sektoru malih i srednjih preduzeća, projekat, kako se navodi, indirektno treba da intenzivira ekonomske aktivnosti u regionu, privuče dodatna ulaganja i donacije i smanji potrebu za državnom pomoći.

Za taj projekat, 10 miliona dolara će u vidu beskamatnog kredita sa rokom otplate od 20 godina izdvojiti IDA, a 33 miliona dolara zajma na 17 godina obezbediće IBRD.

U okviru ostalih odobrenih projekata, Svetska banka je za Nacionalnu poljoprivrednu strategiju Srbije i za konkurentnost njenih poljoprivrednih proizvoda na srpskom i međunarodnim tržištima odobrila zajam od 17 miliona dolara i bespovratni zajam od 4,5 miliona dolara.

Pedeset miliona dolara Svetska banka je namenila za projekat koji treba da podrži prioritetnu zaštitu od poplava duž obala Save i Dunava.

U saopštenju se navodi da su i 'Vlada Srbije i Svetska banka zaključile da, s obzirom na štetu na infrastrukturi i poljoprivrednom zemljištu od poplava 2005. i 2006. godine, zaštiti od poplava treba posvetiti veću pažnju nego u prošlosti'.

Najveća pojedinačna aktivnosti odnosiće se na basen reke Tise, a pažnja će biti poklonjena i zaštiti od poplava na području Tamiša i Velike Morave.

U okviru programa obnove saobraćajnica, Srbija će dobiti dodatnih 50 miliona dolara za obnovu 113 kilometara magistralnih i regionalnih puteva.

Sredstva Svetske banke od 28 miliona dolara, Srbija će, kako se navodi, iskoristiti za rešavanja problema vezanih za snabdevanje energijom, osvetljavanje i grejanje u bolnicama, školama i sličnim objektima, širom zemlje.

Cvetković: Krediti Svetske pod izuzetno povoljnim uslovima

Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da su krediti, koje je Svetska banka odobrila Srbiji, dati pod izuzetno povoljnim uslovima i da će oni biti na raspolaganju od 1. jula.

Cvetković je rekao da će realizacija ovih kredita početi odmah pošto se ratifikuju. 'Krediti su predloženi u okviru budžeta Svetske banke za narednu fiskalnu godinu. Za razliku od nas, njima fiskalna godina počinje od 1. jula', objasnio je ministar.

'Svih pet kredita usmereno je ka oblastima gde nam je pomoć potrebna, oni su programski usmereni i odnose se ili na poljoprivredu ili na saobraćaj ili na regionalni razvoj', rekao je Cvetković.

On je ponovio da u okviru kredita ima oblasti pod IDA uslovima, uz ocenu da su to najpovoljniji uslovi, praktično beskamatni, sa 0,75 odsto od vrednosti kredita na ime troškova obrade, a da je dat i veliki grejs period od desetak godina.

Cvetković je rekao da će povlačenje sredstava zavisitit od toga kako se odvijaju aktivnosti predviđene po tim kreditima, ali da će svakako biti rezervisani i stavljeni na raspolaganje.

Cvetković je naglasio da je Srbija dobila i donaciju od oko 30 miliona dolara.

Izvor: RTS

 ODBOR ZA PRIVATIZACIJU RTB BEZ ODLUKE O NASTAVKU PREGOVORA

Odbor za nadzor i sprovođenje Akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor na današnjoj sednici nije doneo odluku o nastavku pregovora sa drugorangiranim ponuĐačem za kupovinu tog rudnog basena konzorcijumom firmi 'Ist point' i 'ORN', rečeno je Tanjugu u Agenciji za privatizaciju.

'Zbog kompleksnosti pitanja, sednica će biti nastavljena u ponedeljak', rekao je portparol Agencije za privatizaciju Dušan Belanović.

Vlada Srbije imenovala je nove ministre kao članove Odbora za nadzor i privatizaciju RTB Bora a za predsednika Odbora izabran je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Novi članovi tog odbora su još ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, ministar finansija Mirko Cvetković, ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.

Sa mesta predsednika, odnosno članova odbora, razrešeni su Radomir Naumov, Predrag Bubalo, Mlađan Dinkić, Aleksandar Popović, Slobodan Lalović i Miodrag Đorđević.

Prethodni saziv je na osnovu tumačenja pravnih stručnjaka odbacio pregovore sa drugorangiranim ponuĐačem i predložio novi tender.

Bivši ministar privrede Predrag Bubalo obrazložio je tu odluku da zakonom nije bilo predviĐeno da se nastave preogovori sa drugoplasiranim ponuĐačem ako je prethodno potpisivan ugovor o prodaji sa prvorangiranim kupcem.

Nedavno je ministar Dinkić najavio nastavak pregovora sa konzorcijumom 'Ist point' i 'RTB Bor', uz prethodni uslov poboljšanja njihove ponude.

I veća sredstva od SB ako se uspešno okonča prodaja RTB

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je sredstva u iznosu od 43 miliona dolara za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema nakon restrukturiranja Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Kako je saopštila SB beskamatni kredit od oko 10 miliona dolara odobriće agencija IDA [instrument SB za koncesione kredite] dok će 33 miliona dolara zajma obezbediti IBRD [Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj]

Sredstva će biti namenjena za finansijsku i tehničku pomoć vladinoj strategiji za oživljavanje Borskog rudnika kroz privatizaciju rudničke industrije u rešavanju ekoloških i socijalnih pitanja reorganizacije rudničkog basena i pronalaženja novih radnih mesta u regionu.

U Akcionom planu za restrukturiranje i privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor precizirano je da SB planira ovim sredstvima da podrži institucionalno osnaživanje regionalne službe za zapošljavanje i razvoj paketa pomoći radnicima RTB sa ciljem da se pomogne njihova prekvalifikacija za posao u drugim preduzećima.

Planirana je i podrška regionalnoj privredi kroz obezbeđivanje pozajmica malim i srednjim preduzećima i pružanje tehničke pomoći privatnim preduzetnicima i pojedincima pri zapošljavanju kroz odobravanje zajmova od 1.000 pa do 30.000 evra.

Deo novca predviđen je i za ekološku sanaciju borskog basena, nakon višegodišnje eksplotacije barka u RTB Boru.

Iako su najavljivana veća sredstva predstavnici sidnikata 'Nezavisnost' u RTB Boru pohvalili su u izjavi Tanjugu ovaj potez Svetske banke ali i ukazali na to da je potrebno još novca za saniranje ekoloških posledica u borskom basenu.

Predsednik sindikata 'Nezavisnost' Rudolf Navijalić podsetio je da se prethodno najaljivana mogućnost odobravanja sume od 80 miliona dolara od strane Svetske banke uz uslov da se uspešno okončaju pregovori o RTB Bor.

Prema njegovim rečima, taj iznos bi najverovatnije i bio odboren da je taj postupak uspešno završen.

On je naglasio da bez obzira na sve 'vrata nisu zatvorena' jer u slučaju uspešnih pregovora sa drugoplasiranim konzorcijumom na tenderu [ 'Ist point' i investicioni fond ORN] postoji mogućnost da se odobre dodatna sredstva.

'Najveća ulaganja neophodna su u Topionicu. Onaj ko kupi RTB Bor biće u obavezi da u nju investira dosta novca kako ne bi zagaĐivala okolinu' objasnio je Navijalić i dodao da je predviĐeno da se Topionica zatvori ako se ne proda.

On je kazao da je u svakom slučaju dobro što će se nastaviti pregovori i tako biti pružena šansa RTB Boru, jer ako basen ne dobije novog vlasnika 'on će do kraja godine prestati da radi'.

Navijalić je naglasio da je bitno da se u pregovorima obezbedi kvalitetan socijalni i investicioni program, koji upravo podrazumeva značajna ulaganja u ekologiju.

Prema njegovim rečima najave vlasnika 'Ist pointa' Zorana Drakulića da neće prihvatiti višak radnika kao i da će socijalni program biti manji od 400 evra po godini staža nisu prihvaćene sa odobravanjem u tom sindikatu.

Izvor: RTS

 ZA KUPOVINU 'ŽELVOZA' SAMO JEDNA PONUDA

Tenderska komisija za prodaju Fabrike železničkih vozila 'Želvoz' iz Smedereva objavila je da je odlučila da započne pregovore sa jedinim ponuđačem na tenderu - konzorcijumom dve rumunske firme. Radi se o konzorcijumu kompanija 'Remar' i 'Grampet', navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije će formirati Komisiju za pregovore sa jedinim ponuđačem na tenderu za 70 odsto ukupnog kapitala 'Želvoza', s obzirom na to da je reč o tenderu sa jednim učesnikom.

Izvor: RTS

OD 1. JULA SKUPLjI PREVOZ U BEOGRADU !!!

Gradski prevoz u Beogradu od 1. jula biće skuplji za 7,06 odsto, tako da će cena karte za jednu vožnju u prvoj zoni, kupljena van vozila poskupeti sa dosadašnjih 27 na 29 dinara, a za dve zone sa 43 na 46 dinara, rečeno je danas u Skupštini grada.

Cena pojedinačne karte kupljene u vozilu, u dnevnom saobraćaju, neće se menjati, pa će i dalje za jednu zonu iznositi 40 dinara, a za dve zone 60 dinara, rekla je zamenik gradonačelnika Radmila Hrustanović.

Mesečna markica za zaposlene za prvu zonu sa 1.400 dinara poskupela je na 1.500 dinara, a za dve zone sa 1.680 na 1.800 dinara.

Učenici osnovnih škola markice za prvu zonu umesto 390 plaćaće 410 dinara, a za dve zone umesto 520 plaćaće 550 dinara.

Srednjoškolci, studenti, penzioneri, invalidi, nezaposleni i stare osobe markice će ubuduće plaćati 780 dinara za prvu zonu, odnosno 1.020 dinara za obe zone.

Hrustanović je podsetila da je prethodna korekcija cena u javnom gradskom prevozu bila u avgustu 2006. godine, a da je u međuvremenu došlo do povećanja cena električne energije koja se koristi kao pogonsko gorivo i drugih energenata, kao i rezervnih delova koji utiču na visinu troškova poslovanja, pa samim tim i na korekciju cena.

Od 2000. godine do sada broj pređenih kilometara vozila gradskog prevoza povećan je sa 38 na 79 miliona, broj putnika sa 385 na 495 miliona, dok su subvencije grada sa 62 odsto ove godine snižene na 40 odsto, što znači da se Gradsko saobraćajno preduzeće većinom samo finansira, rekla je ona.

Od prvog jula poskupeće i cene pojedinačnih i pretplatnih karata u prigradskom prevozu putnika koje obavlja Saobraćajno preduzeće „Lasta”, u proseku za 6,98 odsto, rekla je danas zamenik gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović.

Ona je na konferenciji za novinare izjavila da će karte za pojedinačnu vožnju u prigradskom saobraćaju, kupljene van vozila, osim na linijama koje saobraćaju preko područja Srema i Banata, koštati od 37 dinara u prvoj zoni, do 172 dinara u desetoj zoni.

Karte kupljene u vozilu kretaće se od 59 dinara u prvoj zoni, do 215 dinara u desetoj zoni.

Mesečna pretplatna markica za zaposlene iznosiće 1.881 dinar za prvu zonu, 2.580 dinara za dve zone, 3.655 za tri i 4.837 dinara za četiri zone.

Učenici, studenti i penzioneri markice za prvu zonu plaćaće 940 dinara, za dve zone 1.290 dinara, za tri zone 1.820 dinara i za četiri zone 2.418 dinara.

Tanjug

Milijarda dolara od turizma !!!


Prihodi od turizma u Srbiji ove godine premašiće pola milijarde dolara, a kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, do kraja mandata ove vlade srpski turizam će imati godišnji promet od preko milijardu dolara.

– Država mora da ulaže tamo gde je rast prihoda najveći i to je upravo situacija u turizmu. Ove godine biće uložene četiri milijarde dinara što je rekordnih tri i po puta veće ulaganje nego prošle godine – izjavio je Dinkić.

Prošlogodišnji devizni prihod od turizma iznosio je 409 miliona dolara, a samo za prva četiri meseca ove godine promet je veći za 23 odsto.

Od nepune tri milijarde dinara koliko je predviđeno za razvoj planinskog, banjskog, rečnog i jezerskog turizma prioritet će imati četiri planine i dve banje. Na Kopaoniku je predviđeno ulaganje u izgradnju akumulacionog jezera koje  će „napajati” topove za pravljenje snega, kao i za izgradnju ski-staze. Kako je juče najavio ministar Dinkić, planira se i gradnja prvog velnes hotela u Srbiji na lokaciji nekadašnjeg hotela „Bačište” koji je porušen u NATO bombardovanju.

Na Staroj planini najavljuje se gradnja akumulacionog jezera i postavljanje topova za veštački sneg, kao i završetak radova na prvoj ski-stazi. Početkom jula biće predstavljen master plan razvoja Stare planine za koju se tokom narednih pet godina očekuju investicije od 600 miliona evra.

Zlatibor će ponovo postati i skijaški centar jer će do zimske sezone biti postavljena žičara na Torniku. Predviđena je gradnja žičare četvorosedežnice i dva ski-lifta, a naredne godine i akumulaciono jezero i topovi za veštački sneg.

– Zlatibor je imao ogromne smeštajne kapacitete, ali proteklih nekoliko godina nije imao zimske sadržaje, što će sada biti ispravljeno – rekao je Dinkić, napominjući da će i na Divčibarama biti izgrađena jedna žičara.

Sokobanja i Palić su glavni favoriti za dovođenje gostiju, jer se procenjuje da će upravo ova dva centra moći da u najkraćem roku ostvare najveće prihode. Vrednost investicija samo u Sokobanju dostići će od 150 do 170 miliona evra.

Do 1. jula biće okončana strategija privatizacije „Geneksa” kojom treba da bude omogućena prodaja hotela ove nekada ugledne kompanije u Beogradu i na Kopaoniku

Kako je najavio Dinkić, prodavaće se imovina bez dugova, a potom će se namirivati poverioci, tako da se očekuje da će do kraja godine hoteli biti prodati. Najavljena je i prodaja hotela „Slavija” koji je u sastavu Jata.

Državni sekretar za turizam Goran Petković istakao je da postoji veliko interesovanje velikih svetskih marketinških i finansijskih kuća, poput „Berkli banke” za investicije u projekte razvoja turizma Srbije. Petković je najavio manje izmene Zakona o turizmu, kao i konačno donošenje Zakona o banjama, uz napomenu da će do kraja godine biti okončana izrada 11 master planova razvoja turističkih centara.

 
Politika

Nervoza na tržištu stanova !!!

Neki kupci odlučili da ne čekaju da poreske olakšice stupe na snagu i potpisali kupoprodajne ugovore, kažu u agencijama 
 

Neki od kupaca koji su u poslednjih mesec dana sa prodavcima vojevali ne bi li odložili zaključenje kupoprodajnog ugovora za stan, nadajući se obećanim poreskim olakšicama, ovih dana su odlučili da prestanu sa čekanjem. Iako je početkom meseca bilo i onih koji su raskidali ugovore, kako kažu agenti za trgovanje nekretninama, sada se situacija okrenula pa su mnogi klijenti odlučili da ne sačekaju 1. jul, kada se očekuje da planirane izmene stupe na snagu. Kad je prošle nedelje obelodanjeno da su umesto obećanog „potpunog ukidanja poreza na prvi stan” najavljene i neke vrste ograničenja, stradali su živci mnogih mušterija, a nervoza je prodrmala tržište nekretnina.

Državljanstvo Republike Srbije, punoletstvo i izvod iz matične knjige venčanih samo su neki od uslova koje su kreatori ekonomske politike postavili građanima koji svoj prvi „krov nad glavom” žele da rasterete državnih nameta. Pri tom, kako je predložila vlada, pravo na ukidanje poreza može da ostvari porodica, pri čemu će jedan član biti kupac, a ostali članovi domaćinstva korisnici tog stana. Takođe, određen je i limit u kvadraturi. Član porodice koji kupuje stan oslobođen je poreza na 40 kvadrata, dok svaki naredni član porodice može da bez dažbina pazari još po 15 kvadrata. To znači da će, ako mladi bračni par kupi stan od 60 kvadrata, 55 kvadrata njihovog novog porodičnog gnezda biti oslobođeno poreza. Na preostalih pet kvadrata država će uredno naplatiti porez.

Prema rečima Kaće Lazarević, direktorke agencije „Alka”, svi oni koji se nisu uklopili u okvir koji je vlada postavila, odmah su odustali. Veliki broj njenih mušterija bili su i nevenčani mladi parovi, dodaje ona.

– Takvi kupci su zaključili ugovore sa prodavcima. Šta im je drugo preostalo? Neće sigurano da se venčavaju zbog poreskih beneficija – kazala je Lazarevićeva. Ona dodaje da je jedino izvesno, a i veoma pozitivno za tržište nekretnina, ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na 2,5 odsto. Što se tiče vraćanja PDV-a prilikom kupovine potpuno novog stana, olakšice koju je vlada predložila i koja se takođe nalazi u paketu poreskih izmena, Lazarevićeva je zabrinuta kako će se ta odluka, čak i ako je poslanici usvoje, primeniti u praksi.

– Investitoru se ne naplaćuje PDV na sve. Recimo, na zemljište on ne plaća porez. Interesuje me ko će da sedne i računa koliki je PDV graditelj uračunao kupcu u stan. Čisto sumnjam da će to raditi investitor i pitam se kako će ti kupci uspeti da povrate svoj novac – skeptična je naša sagovornica.

Problem je i to što u našoj zemlji, dodaje Lazarevićeva, ne postoji razvijena i osposobljena služba koja bi takve poreske izmene mogla da primenjuje.

Bijan Isoski, direktor Agencije „Magnat”, ipak smatra, da bez obzira na sva ograničenja, svi kupci mogu da se uklope u olakšicu kojom je predviđeno smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na 2,5 odsto prilikom kupovine starih stanova.

– Ta suma biće dovoljna za adaptiranje stana ili će, bar donekle, pokriti proviziju od tri odsto koju agencije za nekretnine naplaćuju. Propratni troškovi prilikom kupovine stanova nisu zanemarljivi. U našoj agenciji su svi do jednog klijenti odlučili da sačekaju datum kada poreske olakšice stupe na snagu. Jedino su oni koji nisu mogli da zaustave taj kupoprodajni lanac zaključili ugovore. Ako Skupština usvoji ove poreske izmene, to će biti prvi put da je država zaista olakšala trgovanje nekretninama. Za 15 godina koliko se bavim ovim poslom uvek su neke olakšice pratila zatezanja i ograničenja sa druge strane – kaže Isoski.
 
Politika

Treba nam znanje !!!

Lepo bi bilo da Privredna komora Srbije ima novu poslovnu zgradu, ali, nažalost, zadržaćemo se u postojećoj, jer moramo da delimo sudbinu celokupne privrede - kaže za „Novosti“ Toplica Spasojević, predsednik kompanije ITM i kandidat za predsednika PKS, čiji izbor je predviđen najkasnije u septembru.

Šta će biti vaš prioritet ukoliko postanete prvi čovek Komore?
- Potrudiću se da zajedno sa svim regionalnim komorama napravimo veliki pomak, iskorak, i da budemo pravi servis našoj privredi. Privredi koja je prebolela dečje bolesti tranzicije i koja se prilično stabilizovala u nekoliko privrednih grana i spremna je za rast i izvoz.

Šta je, u ovom trenutku, neophodno preduzeti za oporavak srpske privrede?
- Moramo da nađemo načina da pospešimo srpsku izvoznu inicijativu i da, zajedno sa nadležnim ministarstvima, predstavimo srpsku robu stranim tržištima. Naša prednost je i CEFTA sporazum i beneficije koje imamo u trgovanju sa EU. Moramo, prevashodno, da nađemo način kako da, pored hrane, plasiramo i tekstil, obuću. Na taj način poboljšaćemo zaposlenost i smanjiti spoljnotrgovinski deficit.

Šta nam posebno nedostaje - kadrovi, znanje ?
- Moramo da stvorimo ambijent za brže i lakše otvaranje firmi, srednjih i malih preduzeća, obrazovanje kadrova na svim nivoima. Jer, veoma brzo doći ćemo u situaciju velikog nedostatka kadrova. Najavljuju se nove „grinfild“ investicije, a time i uslovi za nova radna mesta, ali samo za određene delatnosti. Devedesetih nas je mimoišla informatička i tehnološka revolucija, mnogi ljudi su propustili priliku da nauče strane jezike i sada se plaća ceh. I u menadžmentu su se desile dramatične promene, jer se promenio i oblik svojine. Gubi se tradicionalno ponašanje privrede, po kome su državni organi ugovarali izvoz, a mi ga samo sprovodili. Stoga, planiramo veoma ozbiljno da pokrenemo jednu inicijativu pod nazivom „Srbiji je neophodno znanje“, na svim nivoima, i za menadžere, radnike, ali i državnu upravu.

Gde ćete staviti akcenat?
- Komora treba da popravi komunikaciju u okviru svojih institucija, u odnosu na Vladu i u odnosima sa inostranstvom. Mora da organizuje mnogobrojne izložbe, sajmove, da nađe načina da participira u troškovima firmi koje žele da se predstave strancima. Da ih privuče da izlažu. Komora treba da organizuje timski nastup, srpski štand, gostovanja u svim centrima koji su potencijal za našu privredu. U narednom periodu PKS treba da se koncentriše na mala i srednja preduzeća, jer je to jedan veliki potencijal Srbije. Veliki broj ljudi je bez posla, a to se može rešiti malim preduzećima.
Koliko su srpske firme konkurentne u ovom momentu. Ima li monopola na tržištu?
- Firme koje su restruktuisane apsolutno su konkurentne i spremne za tržišnu utakmicu. Visoka konkurentnost je prisutna u bankarstvu, konditorima, mineralnim vodama, šećeranama, cementu... Tradicionalna trgovina je opstala, pokazala se kao veoma žilava, i trenutno je u Srbiji 60 odsto tih malih radnji, koje su garant konkurencije i sigurnosti za potrošača. U Hrvatskoj je opstalo svega 35 odsto ovakvih trgovina.

Usvojena je strategija privrednog razvoja do 2012. godine. Ima li nekih najava njene primene?
- Strategija je već uknjižila jedan poen, a to je svest o potrebi ozbiljnog razmatranja i određivanja dugoročnog pravca razvoja. Samim iniciranjem tog procesa učinili smo mnogo, jer su i političari i privrednici počeli da razmišljaju u tom pravcu. Ostaje na Vladi i na nama da to sprovodimo.


DIREKTORI POD KONTROLOM
l Vi ste i na čelu Udruženja korporativnih direktora Srbije, formiranog prošlog meseca od 45 vodećih kompanija u zemlji...
- Cilj ovog udruženja je podizanje nivoa korporativne kulture u Srbiji, kao i nivoa konkurentnosti, tako što će se, prema propisanim kodeksima Udruženja, kontrolisati rad direktora i vlasnika firmi prema vođenju kompanija. Formiran je i etički komitet koji će razmatrati pojave u okviru Udruženja, upozoravati i isključivati članove koji prekrše važeće propise. Od septembra počinje sa radom.

Novosti

Ja mislim da treba vise da se izvestava o privredi u nasim medijima, ako ima o cemu da se izvestava, a mislim da ima, a manje o sastancima politicara, da bi se promenio stav nasih  ljudi. Vaznije je da privreda cveta, da se ljudi zainteresuju, da privredjuju, a politicari neka rade svoj posao. Kako smo krenuli privreda ce nam se svesti na stampanje glasackih listica.

 ZASEDANJE MEĐUVLADINOG SRPSKO-RUSKOG KOMITETA ZA TRGOVINU, EKONOMSKU I TEHNIČKU SARADNJU

Ministar trgovine Predrag Bubalo izjavio je, na šestom zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i tehničku saradnju Srbije i Ruske federacije, da je 'ruski kapital doborodošao u privatizaciji Jata, NIS-a, izgradnji gasovoda i podzemnih skladišta gasa u Banskom dvoru'.

Bubalo je naveo da je trgovinska razmena između Srbije i Ruske federacije u 2006. od 2,45 milijardi dolara prvi put posle 16 godina prebacila istorijski rekord i ocenio da to govori da ekonomska saradnja dve zemlje beleži uzlazni trend.

Bubalo je rekao da 'jedini problem u toj razmeni predstavlja veliki trgovinski disbalans'. 'Vrednost uvoza iz Rusije premašila je 2,1 milijardi dolara dok je izvoz iz Srbije bio svega 311 miliona dolara', precizirao je Bubalo i dodao da je u prva tri meseca Srbija izvezla robe u vrednosti od 75 miliona dolara što je za 26,9 odsto više nego lane.

On je kao oblasti za saradnju srpskih i ruskih firmi prepoznao građevinarstvo, energetiku, prehrambenu industriju, bankarski sektor i turizam.

Ministar je istakao neophodnost daljeg angažovanja na liberalizaciji međusobne trgovine i stvaranju mogućnosti ruskim preduzećima da učestuju u privatizaciji preduzeća u Srbiji.

Ruski ministar Sergej Šojgu kazao je da je ruska privreda otvorena za strane investicije, pa i za kapitalna ulaganja preduzeća iz Srbije navodeći podatak da se očekuje da do kraja godine nivo ulaganja u Rusiju dostigne 120 milijardi dolara.

Šojgu je istakao da je ruska strana zainteresovana za razvoj ekonomskih odnosa u oblasti poljoprivrede, energetike, farmacije i gradjevinarstva, kao i da firme žele da učestvuju u privatizaciji rafinerija NIS-a, transportnih preduzeća, ulaganjima u kompleks RTB Bor, odnosno bakarno-metaluršku industriju, bankarstvo i turizam.

Na zasedanju rusko-srpskog komiteta osim analize trgovinsko-ekonomske saradnje, biće reči o rezultatima primene sporazuma o slobodnoj trgovini od 28. avgusta 2000. godine, kao i o realizaciji projekata u okviru međuvladinog Sprorazuma o regulisanju duga bivšeg S S S R-a i SFRJ, u delu koji se odnosi na republiku Srbiju.

Na kraju zasedanja predviđeno je da ministri Bubalo i Šojgu potpišu dva sporazuma.

Izvor: RTS