Раст дефицита и инфлације - могуће последица већег будзета


Било би боље да је јавна потрошња остала у оквирима предвиђениим привременим финансирањем (520 милијарди), него што је новим будзетом тај износ повећан на 581 милијарду динара, изјавио је данас Тањугу сарадник Центра за научно-истраживачки рад Горан Николић.

Према његовим речима, постоји могућност да овако еспанзивно трошење изазове последице као што су раст цена и инфлације, али и раст дефицита кроз увећање пласмана новца у увозним аранжманима.

"Не треба паничити, али постоји могућност и да се услед раста потрошње још више повећа спољнотрговински дефицит", рекао је Николић и подсећа да се до краја ове године очекује да извоз буде за 32 одсто већи него прошле године.

"Процене су да ће дефицит у овој години бити око седам милијарди долара, а и износ девизних резерви у земљи ће тако да стагнира", нагласио је он.

Николић је рекао да међу економистима влада и оптимизам да цео износ средстава који је предвиђен за Национални инвестициони план неће бити утрошен и да ће се тако делимично кориговати планирана потрошња.

Он је нагласио да је много важније посматрати ставке расхода и прихода, него сам дефицит који ће бити око 13 милијарди динара, јер оне заправо показују колико јавна потрошња има учесће у укупном бруто друштвеном производу.

Николић је додао да је кључна замерка економиста да су зараде у јавном сектору задржане на високом нивоу и да је раст тих зарада за око осам одсто већи од раста продуктивности у Србији.

Он је навео да зараде, међутим, није било могуће кориговати наниже јер су оне из "политичких разлога" повећане крајем прошле године.

Због тога ће морати више да се ангажује Народна банка Србије, тако што ће морати да анулира увећању тражњу на тржишту и то повећањем своје референтне каматне стопе, или евентуално њеним задржавањем на садашњем нивоу од 9,5 одсто.

Сарадник Центра за слободно тржиште Александар Стевановић изјавио је да ће овако концепиран будзет пољуљати макроекономску стабилност земље, која се ионако "држи на мишиће", са прецењеним динаром и високим наметима.

Он је навео да је повећање расхода у будзету заправо резултат неодговорних обећања странака на изборима, пре свега Г17 плус, који је захваљујући томе сачувао свој политички живот.

"Ни од ове нове владе није требало ништа друго очекивати, јер је она доминатно левичарска, а не политички конзервативна и либерална", рекао је Стевановић.

Према његовим речима, Народна банка Србије ће имати пуно посла, односно гувернер Радован Јелашић ће морати да гаси пожар настао у фискалној политици, а грађани ће цену овако експанзивног буџета платити кроз високе цене кредита и апресијацију динара.

Он је истакао да би потрошња могла да буде анулирана побољшањем финансијског тржишта и инвестицијама у привреду, али је нагласио да ова влада, као и претходне две, показује резервисаност према развоју финансијског сектора, протежирајући банке јер "од њих лакше могу убирати ренте, него до учесника на финансијском тржишту".


Izvor: Tanjug

Stan bez poreza samo za venčane
Subota, 16. jun 2007. 10:31

Svi gradjani koji od jula budu kupovali stan - za porez na prenos apsolutnih prava državi će plaćati 2,5 umesto dosadašnjih pet odsto vrednosti nekretnine, piše "Politika" u subotnjem broju.

Porodice koje dosad nisu uspele da reše stambeno pitanje svoj prvi stan moći će da pazare bez plaćanja ove dažbine državi. Ukoliko kupuju stan u novogradnji, moći će da zatraže vraćanje poreza na dodatu vrednost, koji se inače naplaćuje prodavcu, recimo gradjevinskom preduzeću, i za koji on svom kupcu, naravno, uvećava cenu.

Ovo je samo nekoliko novina iz paketa izmena poreskih zakona koji je Vlada Srbije usvojila i, zajedno sa predlogom budžeta, uputila parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Ipak, predlagači zakona su se odlučili, kako je na konferenciji za novinare objasnio Mirko Cvetković, ministar finansija, da uvedu i neke uslove pod kojima će kupci prvog stana koristiti olakšice.

"Predloženo je da pravo na ukidanje poreza ostvari samo porodica, pri čemu će jedan član biti kupac, a ostali članovi domaćinstva korisnici tog stana. Takodje, limitirana je i veličina stana. Član porodice koji kupuje stan oslobodjen je poreza na svojih 40 kvadrata i još na po 15 kvadrata za svakog člana porodice", rekao je Cvetković i dodao da je u pitanju socijalna mera koja će omogućiti onima koji dosad nisu uspeli da kupe stan da dodju do svog krova nad glavom.

Uslov za oslobadjanje od poreza je i da kupac ima više od 18 godina i da je državljanin Republike Srbije, objašnjeno je na konferenciji. Ukoliko ovaj vladin predlog bude usvojen, odnosiće se i na naše državljane koji žive u inostranstvu.

Računica pokazuje da će, primera radi, mladi bračni par bez dece moći da bez plaćanja poreza kupi nekretninu od 55 kvadrata. Na pitanje da li to znači da će novopečeni mladenci ukoliko kupe stan od, na primer, 60 kvadrata morati da plate porez na preostalih pet metara kvadratnih, ministar Cvetković je odgovorio potvrdno. "Ali, to je ipak olakšavajuća mera", objasnio je ministar.

Takodje, ukoliko ovaj predlog usvoji Skupština, vanbračne zajednice od njega neće imati nikakve koristi. Kako se čulo na konferenciji, ovu pogodnost moći će da iskoriste samo bračni "drugovi" da ne bi došlo do zloupotreba.

Predstavnici nadležnog ministarstva istakli su i da će svi kupci koji overe ugovor o prodaji posle stupanja na snagu ovih olakšica moći da se nadaju da će biti oslobodjeni poreza, odnosno da se olakšice neće primenjivati retroaktivno.

Vlada je, kako je i obećala, predložila i smanjenje poreza na dodatu vrednost za računare sa 18 na osam odsto. Prema ministrovom objašnjenju, ova mera bi trebalo da omogući gradjanima Srbije da lakše dodju do kompjutera.

Takodje, predloženo je i ukidanje akciza na uvozna alkoholna i bezalkoholna pića, što bi trebalo i da pojeftini ove proizvode. Predloženo je i smanjenje akciza na kafu, ali i uvodjenje akciza na auto-gas. Najavljene su i promene akciza i carina na duvanske proizvode, posle čega se može očekivati poskupljenje uvoznih cigareta.

Vlada je predložila i povećanje limita za ulazak u sistem PDV-a sa dva na četiri miliona dinara.


Izvor: MTS-Mondo

Prinosi malina ispod proseka
Subota, 16. jun 2007. 09:58

Berba malina i višanja u opštinama Bogatić, Koceljeva, Vladimirci i Šabac je počela, ali su prinosi ispod prosečnih, saopšteno je iz šabačkog Zavoda za poljoprivredu.

U Zavodu procenjuju da će prinosi malina biti za 1,5 tona manji od očekivanih i da će se kretati od šest do 6,5 tona po hektaru. Rod višanja procenjuje se na osam do 8,5 tona po hektaru, što je za tonu manje od prosečnih vrednosti u tom regionu.

Prema rečima stručnjaka šabačkog Zavoda, niži prinosi voća posledica su male primene agro-tehničkih mera i loših vremenskih uslova. Ipak, i pored nižih prinosa rod malina i višanja ocenjen je kao solidan.

Na teritoriji tih opština malinama je zasadjeno 900 hektara poljoprivrednih površina, a višnjama oko 800 hektara.

Istovremeno, prema informacijama Direkcije za poljoprivredu šabačke opštine, berba malina završena je na polovini od 350 hektara zasadjenih tom kulturom, a otkupljivači su već preuzeli 1.200 tona.

Direktor Direkcije Petar Lončar rekao je da će maline biti obrane i plaćene do kraja meseca. Lončar je kazao da su otkupne cene malina za 20 procenata više od cena protekle sezone i da iznose od 85 do 90 dinara za kilogram.

On je medjutim rekao da je, prema informacijama koje ima, prosečan rod malina u selima šabačke opštine oko osam tona po hektaru, iako u rodnim godinama prinosi u tom regionu mogu da budu do 15 tona po hektaru.

U tom delu mačvanskog regiona voće otkupljuje pet hladnjača. Od ove sezone ponovo je počela da radi hladnjača bivše "Šapčanke" čiji je kapacitet 7.000 tona, koliki je i ukupan kapacitet svih drugih hladnjača u regionu.


Izvor: MTS-Mondo

Otvorena deonica Užice-Nova Varoš
16. jun 2007. | 09:49 | Izvor: B92

Nova Varoš -- Premijer Srbije Vojislav Koštunica otvorio rekonstruisanu deonicu magistralnog puta Užice-Nova Varoš, dugačku 17,7 kilometara.

Koštunica je tom priliko rekao da je izgradnja puteva i druge infrastrukture jedan od najboljih načina za poboljšanje uslova života u Srbiji, jer privreda postaje jača i konkurentnija i zapošljava nove radnike.

"Mora se misliti i na otadžbinu, na državu. U ovom trenutku, kada vodimo veliku bitku za Kosovo i Metohiju, ne možemo a da ne prestanemo da vodimo i ovu drugu bitku, da Srbija bude što stabilnija, da se u njoj živi bolje i da privreda jača", rekao je Koštunica.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić rekao je da će nova deonica "približiti Srbiju Crnoj Gori i Jadranu". Ilić je naveo i da je to "podvig" užičkih "Puteva", koji su radove izveli u rekordnom roku.

"Nećemo slušati šta ko priča i kako ko vodi političku kampanju, mi radove moramo izvesti, jer to je potreba četiri miliona građana Srbije koji bi koristili auto put. Povezivanje srednje Evrope i Vojvodine sa Jadranom je najvažnije što moramo uraditi u Srbiji", rekao je Ilić.

Radovi su trajali dve godine i koštali 15,4 miliona evra preduzeća "Putevi Srbije". Rekonstruisano je sedam mostova, ukupne dužine 610 metara.



Izvor: B92

U novom budžetu najviše novca za penzije
Subota, 16. jun 2007. 13:53

U Predlogu zakona o budžetu za 2007. godinu, o kojem će Skupština Srbije raspravljati iduće nedelje, planirani su rashodi u iznosu od 595,5 milijardi dinara i za 27,4 odsto su veći nego prethodne godine.

Za dotacije i transfere ostalim nivoima vlasti predvidjena je najveća stavka u tim rashodima u iznosu od 203,6 milijardi dinara, što je 31,5 odsto planiranih troškova državne kase.

Budžetske isplate organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosiće 147,4 milijarde dinara. To je najveća pojedinačna isplata koja je za 16 odsto veća nego prethodne godine, a najviše novca
namenjeno je Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, 95 milijardi dinara.

Dotacije iz budžeta čine 34,1 odsto ukupnih primanja tog fonda.

Za penzije vojnih osiguranika planirano je 17,5 milijardi dinara, penzije poljoprivrednika 17,3 milijarde dinara, za Nacionalnu službu za zapošljavanje 13,7 milijardi dinara, a za Republički zavod za zdravstveno osiguranje 3,1 milijarda dinara.

Transferi budžetima Vojvodine i lokalnih samouprava predvidjeni su u iznosu od 55,7 milijardi dinara, što je 8,8 ukupnih budžetskih rashoda.

Budžetski rashodi za zaposlene, kako je predloženo, iznosiće 152,9 milijardi dinara i čine 23,6 odsto ukupnih rashoda. U odnosu na 2006. godinu ta izdvajanja su povećana za 22 odsto.

Ukupan javni dug Srbije na kraju prosle godine bio je 738,8 milijardi dinara, odnosno 9,3 milijarde evra. Od toga je zaduženje u domaćoj valuti 44,8 milijardi dinara, a u stranoj valuti 694,1 milijarda dinara ili 8,8 milijardi evra. Za otplatu glavnice i kamata javnog duga budžetom za ovu godinu predvidjeno je 58,6 milijardi dinara.

Planirane subvencije u Predlogu zakona o budžetu su za 15 odsto veće nego u prethodnoj godini.
Najveći deo subvencija namenjen je poljoprivredi - 14,6 milijardi dinara, dok je za javno preduzeće "Železnice Srbije" predvidjeno 10,6 milijardi dinara.

Državne dotacije privredi planirane su u iznosu od 3,2 milijarde dinara, turizmu 1,9 milijardi, a rudarstvu 1,7 milijardi, od čega je 1,3 milijarde za preduzeće "Resavica'.

Subvencije za Fond solidrarnosti su 793,6 miliona dinara, za rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom 706 miliona, za kulturu 551 milion dinara, sport 360 miliona, za povraćaj carinskih i drugih dažbina 345 miliona, zaštitu životne sredine 329 miliona i za javna nefinansijska preduzeća 220 miliona dinara.


Izvor: MTS-Mondo

U EU preko granice do 10.000 dolara
Subota, 16. jun 2007. 15:26

U Evropskoj uniji stupili su na snagu novi zakoni o prenosu gotovine čiji je cilj, kako se navodi, borba protiv pranja novca.

Kako javlja Bi-Bi-Si (BBC) zakonima se ograničava količina neprijavljene gotovine koja sme da se unosi i iznosi iz zemalja EU.

Putnici koji sa sobom nose 10.000 dolara ili više, moraće od sada da ispunjavaju posebnu carinsku deklaraciju.

Komesar EU za pitanje carina Laslo Kovač izjavio je da će nova pravila "otežati kriminalcima i teroristima da preko granice prabacuju gotovinu, koju potom koriste za finansiranje svojih ilegalnih aktivnosti".

Novi zakoni će, po svemu sudeci, uticati i na gastarbajtere u EU, koji često šalju novac kući preko prijatelja ili poznanika, prenosi Bi-Bi-Si.


Izvor: MTS-Mondo

Lutrija okuplja zemlje bivše Jugoslavije?
Subota, 16. jun 2007. 14:33

Direktori lutrijskih organizacija država bivše Jugoslavije dogovorili su u Celju formiranje asocijacije lutrija regiona, a zajednički loto mogao bi da bude pokrenut već ove jeseni, pišu "Nezavisne novine".

Čelnici lutrija veruju da bi, učešćem i okolnih država Bugarske i Rumunije, mogli da okupe ogromno zajedničko tržište.

"Predstavnici lutrijskih organizacija imaju mnoštvo inicijativa koje bi funkcionisale na zajedničkom nivou, a preostalo je potpisivanje ugovora i rešavanje zakonskih zavrzlama, kako bi projekat ugledao svetlost dana" rekao je v.d. direktora "Lutrije RS" Siniša Dojčinović.

"Zajednički loto biće otvorena organizacija, a prve godine bi njime upravljala Slovenija. Kasnije bi se države smenjivale" rekao je direktor "Lutrije Crne Gore" Branko Jovanović.

Posebno će biti zanimljivo videti ko će biti voditelji, a jugonostalgičari će se verovatno najpre setiti Suzane Mančić, čuvene jugoslovenske loto devojke.


Izvor: MTS-Mondo

Osam decenija "Jat ervejza"
Nedelja, 17. jun 2007. 01:48

Nacionalna aviokompanija "Jat ervejz" obeležava 80. godinu postojanja i uspostavljanja civilnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji.

"Jat ervejz" je naslednik Društva za vazdušni saobraćaj "Aeroput", koje je osnovano 17. juna 1927. godine, kao 10. kompanija u Evropi i 21. u svetu.

Februara sledeće godine, otvorena je prva domaća vazdušna linija izmedju Beograda i Zagreba, dok je izmedju dva rata "Aeroput", pored brojnih linija unutar Kraljevine Jugoslavije, održavao saobraćaj za Beč, Solun, Sofiju, Prag, Budimpeštu i Tiranu.

Posle Drugog svetskog rata, 1. aprila 1947. formiran je "Jugoslovenski aerotransport", današnji "Jat ervejz", koji je u drugoj polovini osamdesetih godina sa flotom od 33 aviona, na više od 300 redovnih linija, prevozio skoro pet miliona putnika godišnje, što ga je svrstavalo medju 12 najvećih kompanija u Evropi i tridesetak u svetu.

"Jugoslovenski Aerotransport" promenio je ime u "Jat ervejz" 8. avgusta 2003. godine.

Flota nacionalne aviokompanije sada broji 12 letelica, osam "boinga 737" i cetiri ATR-72, sa kojima saobraća prema više od 30 odredišta u 26 zemalja Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike.

Srpski avioprevoznik je prošlu godinu, po prvi put posle 16 godina gubitaka, završio pozitivnim finansijskim rezultatom i dobitkom od 3,8 miliona evra uz povećanje broja prevezenih putnika za 17 odsto, na više od 1,2 miliona.

Osmu deceniju postojanja "Jat ervejz" će proslaviti svečanošću u Narodnom pozorištu u Beogradu.


Izvor: MTS-Mondo

Zastava 10 iz Kragujevca u drugoj polovini juna !!!

PUNTO Prve „zastave 10" iz proizvodnih pogona u Kragujevcu izaći će u drugoj polovini ovog meseca, kao što je i planirano, objavljeno je na sajtu „Zastave".

Kako se navodi na sajtu, direktor „Zastava auta" Zoran Bogdanović je rekao da se celokupan posao na montaži novog modela „zastava 10" u kragujevačkim pogonima privodi kraju i naglasio da je sva oprema dopremljena. On je rekao da je u toku adaptiranje i podešavanje aparata koji služe za sklapanje karoserije i obavlja se probno zavarivanje uzoraka podsklopova čeonog kostura i poda vozila.

Do sada je uspešno obavljena proba sklapanja skoro svih podsklopova, a završen je i veliki deo testova u ostalim delovima tehnološkog procesa.

24 sata

„TELEKOM SRPSKE” - NAJVEĆA SRPSKA INVESTICIJA U INOSTRANSTVU !!!

U ponedeljak će „Telekom Srbija” zvanično postati većinski vlasnik „Telekoma Srpske”, što predstavlja najveću investiciju jedne srpske firme u inostranstvu.

Sporazumom, koji su potpisali direktor Direkcije za privatizaciju RS Vladimir Mačkić i generalni direktor „Telekoma Srbije” Draško Petrović, definisano je da 18. jun bude dan za zatvaranje transakcije po Ugovoru o prodaji 65 odsto državnog kapitala u kompaniji „Telekom RS”.

„Telekom Srbija” će u ponedeljak predati Direkciji za privatizaciju RS garanciju za dobro izvršenje posla i plaćanje u iznosu od 50 miliona evra, koliko iznosi ugovorena obaveza investiranja u prvoj godini.

Ugovor o prodaji 65 odsto državnog kapitala u „Telekomu Srpske” „Telekomu Srbije” potpisan je 19. januara.

Odluku o prodaji „Telekoma RS” srpskoj kompaniji „Telekom Srbija” doneli su Vlada RS, Savet za privatizaciju i Komisija za provođenje tendera.

Na međunarodnom tenderu za prodaju „Telekoma RS”, koji je zatvoren 20. novembra prošle godine, ponudu od 467 miliona evra je dostavio i „Telekom Austrija”, koju je za 179 miliona evra nadmašio „Telekom Srbija”.

U pozivu za učešće na tenderu nije bila navedena najniža cena za 65 odsto državnog kapitala u „Telekomu Srpske” ali je iz Vlade RS u više navrata ponovljeno da ponude niže od 400 miliona evra neće biti razmatrane.

Pravo učešća na tenderu mogle su ostvariti kompanije sa najmanje 800 hiljada pretplatnika u fiksnoj i 1,5 miliona u mobilnoj telefoniji, a jedan od uslova bio je da su kompanije koje konkurišu u poslovnoj 2005. ostvarile prihod veći od 500 miliona evra.


Tanjug