RAZMENA SRBIJE I TURSKE 85,6 MILIONA DOLARA

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Turske u prva tri meseca ove godine iznosila je 85,6 miliona dolara, a na strani Srbije zabeležen je trgovinski deficit od 67 miliona dolara, objavljeno je u Privrednoj komori Srbije.

Srbija je u Tursku u periodu od januara do marta izvezla robu vrednu 9,3 miliona dolara, dok je vrednost uvoza bila 76,3 miliona dolara. Prema zaključcima PKS, smanjivanju trgovinskog deficita moglo bi doprineti zaključivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između te dve zemlje, što bi povećalo izvoz u Tursku.

U 2006. godini Srbija je iz Turske najviše uvozila pamuk, autobuse, mašine za pranje veša i lešnike, a izvozila spoljne gume za traktor i automobile, limove i kaučuk. Kako se navodi, interes turskih privrednika za Srbiju i dalje je na niskom nivou, a mali je broj i predstavništava i turskih firmi u Srbiji.

Srbija je zainteresovana za saradnju sa Turskom u oblasti tekstilne, hemijske i prehrambene industrije, obojene metalurgije, mašinogradnje
i agrara.

Izvor: RTS

 ZA PODRŠKKU RAZVOJA REGIONA BORA 43 MILIONA DOLARA

Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković potvrdio je da je za podršku razvoja regiona Bora kreditom Svetske banke obezbeđeno 43 miliona dolara.

Cvetković je novinarima u Skupštini Srbije precizirao da je Svetska banka odobrila Srbiji pet kredita, u vrednosti od oko 190 miliona dolara i da se jedan od njih, u iznosu od 43 miliona dolara, odnosi na podršku razvoju borskog regiona.

Prema njegovim rečima, jedna komponenta kredita za region Bora biće izdvojena za rešavanje ekoloških problema u tom kraju, dok će druga biti izdvojena za podsticanje zapošljavanja.

Kako je ranije najavio ministar Cvetković, krediti će na raspolaganju biti od 1. jula.

Prvi kredit u iznosu od 28 miliona dolara odnosi se na projekat Energetska efikasnost u Srbiji', dok je drugi, u iznosu od 50 miliona dolara, predviđen za projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje'.

Treći kredit, koji iznosi 50 miliona dolara, predviđen je za projekat Rekonstrukcija saobraćaja u Srbiji', a za projekat Reforma poljoprivrede u tranziciji' obezbeđeno je 12,5 miliona dolara.

Izvor: RTS

 PRENOSI PRIVATIZACIJA NA RTS OD 25. JUNA
 
Radio-televizija Srbije će od ponedeljka 25. juna, početi da prenosi privatizacijske prodaje društvenih poreduzeća, najavilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Kako se navodi u saopštenju, direktni prenosi privatizacija biće emitovani na drugom programu RTS-a, a prvi prenos će biti aukcijska prodaja u Novom Sadu, koja je zakazana za 25. jun u 11.00. Prenose privatizacijskih procesa, kako se ističe, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uvodi 'radi potpunog, pravovremenog i adekvatnog informisanja javnosti'.

To ministarstvo je izrazilo žaljenje jer Radio-televizija Vojvodine 'nije našla za shodno da izađe u susret i obezbedi snimanje aukcije, kako bi najšira javnost mogla da bude adekvatno informisana'.

Najave aukcija, sa detaljnim podacima o preduzećima koja će biti predmet procesa privatizacije, već je počela na televizijama Studio B, Avala i Košava.

Izvor: RTS

 GP 'BEGRAD' NA NEPOSREDNOJ POGODBI 28. JUNA

Društveno-građevinsko preduzeće 'Begrad', koje je u stečaju šest godina, ponudiće 28. juna na prodaju imovinu neposrednom pogodbom, objavila je Agencija za privatizaciju. Kako je rečeno u Agenciji za privatizaciju, metoda neposredne nagodbe primenjuje se u ekstremnim slučajevima, kada se preduzeće nalazi u teškoj situaciji i do sada se nije moglo drugačije prodati.

Za ovo beogradsko preduzeće za izvođenje grubih građevinskih radova, a koje zapošljava svega dva radnika, zainteresovana su tri potencijalna kupca, čiji identitet za sada ne može biti otkriven.

Prema oglasu Agencije za privatizaciju, na prodaju se nudi betonjerka 'Begrad' u Resniku, procenjene vrednosti 930.500 dinara i uz depozit od 179.300 dinara, čiji su delovi uglavnom nekompletni i neispravni.

Prema oglasu, na prodaju se nudi i oprema, kiper i poluproizvodi 'Begrada' na lokaciji u Šimanovcima, po procenjenoj vrednosti od 101.000 dinara, i uz duplo viši depozit od 202.000 dinara. Kao i prethodna grupa opreme, i ova je u neispravnom ili nekompletnom stanju.

Izvor: RTS

U Srbiji svega dva odsto ukupne vode za poljoprivredu !!!

Direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marjanović izjavio je da se u Srbiji za potrebe poljoprivrede troši samo dva odsto ukupnih voda, dok je svetski prosek potrošnje vode za te namene 35 puta veći.

Istovremeno, od svih obradivih površina koje mogu da se navodnjavaju u Srbiji se navodnjava samo dva odsto, što se, prema rečima Marjanovića, mora hitno promeniti.

Prilikom susreta sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede Srbije i kompanije "Energoprojekt", Marjanović je razmenio iskustva o razvoju irigacionih sistema i istakao da je prioritet Srbije pored navodnjavanja i vodosnabdevanje.

On je objasnio da 45 odsto stanovništva Srbije uglavnom iz ruralnih područja, koristi vodu za piće, koja nije pod redovnom kontrolom Zavoda za zaštitu zdravlja.

Marjanović je naveo da Srbija raspolaže sa dovoljno vode, ali je i istakao da je ona tokom godine neravnomerno raspoređena, tako da postoje viškovi kada je nepotrebno, kao i manjkovi, što je moguće regulisati završetkom postojećih i daljom izgradnjom novih brana.

Kompanija "Energoprojekt" predstavila je svoje mogućnosti u realizaciji projekata Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u Srbiji.

Oni su predložili izgradnju baze geografsko-informacionog sistema (GIS), zemljišnih resursa i navodnjavanja.

Izvršni direktor "Energoprojekta" Stojan Čolakov rekao je da bi GIS doveo do brzog otkrivanja nenamenskog korišćenja poljopriverdnog zemljišta, kao i do preciznog planiranja potrosnje vode i navodnjavanja.

On je dodao da bi se pomoću tog sistema otkrila zloupotreba i nekontrolisana potrošnja, posebno podzemnih voda namenjenih vodosnabdevanju.

Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da će to ministarstvo insistirati kod vlade da se razmotri predlog "Energoprojekta" i nađu sredstva za realizaciju, ali bi pre toga trebalo da se sastanu ekspertski timovi koji bi razmotrili projekt.

Beta

"Интереуропа" уложила више шест милиона евра у Србији


Словеначка компанија "Интеревропа" (Интереуропа) до сада је у Србији уложила више од шест милиона евра, а данас отворени робно-транспортни центар у Добановцима представља још један доказ да је за многе словеначке компаније Србија стратешко тржиште, рекао је председник Управе те компаније Андреј Ловшин.

Ловшин је, на свечаном отварању, предочио да је нови објекат изграђен на површини од 8.600 метара квадратних, а у њега је уложено 4,3 милиона евра.

Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Јасна Матић, која је задужена за међународне инвестиције, истакла је да је Словенија један од првих и највећих инвеститора у Србији.

Отварање овог робно-транспортног центра, поред запошљавања нових радника, допринеће да домаћа предузећа подигну и ниво конкурентности, истакла је она.

Отварању логистичког центра у Добановцима присуствовао је и министар економије Словеније Андреј Визјак, који је истакао велики значај пословног партнерства две земље.

Директор "Интеревропе" за Београд Немања Качавенда рекао је да је циљ те компаније да до 2011. године постане водећа компанија у области логистике, а то ће, како је најавио, постићи инвестирањем у инфраструктуру и кадрове, као и побољшањем квалитета услуга.

Компанија "Интеревропа" пружа логистичке услуге преко сопствених јавних царинских складишта у Добановцима површине 18.000 квадрата, изграђених на властитом земљишту на површини од 270.000 метара квадратних.

Међународни концерн "Интеревропа" послује у 10 европских држава и има 2.300 запослених.


Izvor: Tanjug

Подстицање предузетништва примарни задатак новог директора


Републичка агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва саопштила је данас да ће један од примарних задатака новоименованог директора Дејана Јовановића бити подстицање оснивања нових малих и средњих предузећа.

Ради постизања тог циља Агенција ће радити на јачању капацитета републичке мреже за пружање услуга предузетницима који имају нове пројекте, консалтинг услуга, као и едукације незапослених.

Акценат Агенције, као институције која координира Републичком мрежом регионалних агенција и центара, у наредном периоду биће, такође, и повезивање нефинансијске и финансијске подршке предузетницима у добијању подстицајних кредита из Програма за подстицање запошљавања и привредног развоја уз подршку Фонда за развој Републике Србије.

У саопштењу је наведено да је побољшање пословног амбијента за стварање нових и одрживост постојећих предузећа основна улога Агенције и институционалне инфраструктуре за подршку МСПП сектору, ради успостављања стабилне економије, генерисања нових радних места и приближавања европским токовима.

ДипломиранИ економиста Дејан Јовановић је нови директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа од 14. јуна, када га је на ту функцију именовала Влада Србије.


Izvor: Tanjug

Просечна мајска зарада 26.981 динар


Просечна зарада запослених у Србији у мају је износила 26.981 динар и у односу на просечну зараду исплаћену у априлу номинално је већа за 1,31 одсто, а реално је мања за 0,29 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Са порезима и доприносима, просечна мајска зарада је износила 37.668 динара и у односу на просечну зараду исплаћену у априлу номинално је већа за 1,48 одсто, а реално је мања за 0,12 одсто.

У односу на просечну зараду исплацену у мају 2006. године, просечна овогодишња мајска зарада номинално је већа за 24,30 одсто, а реално за 20,56 одсто, док је без пореза и доприноса номинално већа за 30,26 одсто, а реално за 26,34 одсто.

Посматрано у периоду од јануара до маја, просечна зарада је ове године номинално већа за 23,69 одсто, а реално за 18,7, односно у односу на исти период лане, а без пореза и доприноса, номинално је већа за 29,67 одсто, а реално за 24,44 одсто, наведено је у саопштењу.


Izvor: Tanjug

BEZ POREZA
I NEVENČANI
A. MUSLIBEGOVIĆ, 22. jun 2007

KAO IZ za sve olakšice, tako i kod oslobađanja od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava za kupovinu prvog stana postoje procedure, uslovi i ograničenja. Mnogi podstanari već danima čekaju na usvajanje najavljenog oslobađanja od poreza, odlažu potpisivanje ugovora, ali se i raspituju koje sve uslove moraju da ispune i, naravno, koliko "brdo" papira da sakupe.
Autori zakona odredili su ko se sve smatra kupcem prvog stana, ko može da bude član domaćinstva i na koliko kvadrata se odnosi olakšica. Tako da se domaćinstvom smatra zajednica života kupca i njegovog supružnika, a članovi su njihova deca, usvojena deca, ali i deca iz eventualnih prethodnih brakova. U domaćinstvo se računaju i roditelji kupca. Uslov za povlasticu za sve članove domaćinstva je da svi imaju isto prebivalište kao i kupac stana, i naravno, da nemaju stan u Srbiji.


ZAJEDNICA
IAKO je bilo govora da na ovu olakšicu neće moći da računaju ljudi koji žive vanbračno, jer će zakon u ovom slučaju priznavati samo zajednicu nastalu građanskim brakom, u samom zakonu ne postoji ograničenje vezano za brak. Samo se spominje zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda supružnika. Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija, objasnila je da se poreski zakoni moraju oslanjati na rešenja iz drugih propisa, u ovom slučaju Porodični zakon. Inače, ovim zakonom vanbračnom zajednicom se smatra trajnija zajednica muškaraca i žene i izjednačena su prava ljudi koji žive u braku i van njega.
Praktično, to znači da ako muškarac i žena koji imaju zajedničko dete, a nisu venčani imaju pravo da kupe prvi stan uz povlastice i ispunjenje uslova da su svi prijavljeni na istoj adresi i da niko nema stan u vlasništvu, ili suvlasništvu.
Za sada, prema predlogu izmena, izvesno je da svaki kupac prvog stana mora da dokaže da nema nekretninu u svojini, ali ni u susvojini, odnosno ne sme da bude ni suvlasnik nekretnine. Precizirano je da svi oni koji dokažu da nisu imali ni kvadrat stana od 1. jula 2006. godine mogu da očekuju da će se izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu odnositi na njih.


IZJAVA
DA bi bili oslobođeni od plaćanja poreza za prenos prava, kupci prvog stana moraće prilikom podnošenja zahteva za oslobađanje od poreza da daju overenu izjavu da nemaju stan. Poreska uprava će na osnovu dokumentacije o plaćenim porezima na imovinu proveravati njihove podatke, kao i podatke o članovima domaćinstva. Tek posle kontrola poreznici će izdavati rešenje o oslobađanju od plaćanja ove dažbine.
Zakon je jasan i za ispunjavanje drugih uslova, tako da će uštedu kod kupovine prvog krova nad glavom moći da dobiju samo punoletni građani, koji imaju državljanstvo Srbije i prebivalište na teritoriji zemlje. Sasvim je jasno da svi ovi uslovi moraju da budu potkrepljeni i dokazima, kao što su izvod iz knjige državljana i potvrda o prebivalištu.
Određeni su i kriterijumi što se tiče kvadrature, te samac može da računa da će biti poreski rasterećen ukoliko kupi stan od 40 kvadrata, tročlano domaćinstvo od 70, a četvoročlana porodica stan od 85 kvadrata. Jer, propisom je određeno da je kupac prvog stana oslobođen plaćanja poreza na 40 kvadrata nekretnine i po 15 kvadrata za svakog člana njegovog porodičnog domaćinstva. Svaki kvadrat više biće oporezovana po stopi od 2,5 odsto, određenoj, takođe, novim izmenama i koja će važiti za sve kupce stanova. Inače, nova predložena stopa od 2,5 odsto duplo je manja od one koja trenutno važi za prenos prava kod stana.
Najavljeni propisi su kako-tako jasni, ali primena će isključivo zavisiti od brzine usvajanja u Skupštini Srbije, jer ako poslanici nastave da raspravljaju po tri dana o jednom zakonu, teško da će poreske izmene važiti od 1. jula.


KAKO ZAKON KAŽE
OSLOBAĐANjE od plaćanja poreza na prenos važiće za sve ugovore koji budu potpisani posle donošenja Zakona u Skupštini Srbije. Tako da je sigurno da neće biti retroaktivne primene mere ove olakšice. Iako se mnogi građani, koji su kupili stan posle januarskih izbora, bune i traže da im se ispuni obećanje da neće platiti porez na prenos, sudeći prema najavama autora zakona, male su šanse da se ova odredba izmeni.

EVIDENCIJA
ZAKONOM je određeno da poreska uprava, odnosno filijale, vode evidenciju o kupcima koji su ostvarili pravo na oslobađanje poreza na prenos, kao i o članovima domaćinstva. Vodiće se evidencija i o iznosima nenaplaćenog poreza, a poreznici će biti dužni da svaka tri meseca podnose izveštaj Ministarstvu finansija.

Izvor: Novosti

Od dolara - četiri
S. B., 22. jun 2007

Deset srpskih opština već godinu i po dana učestvuje u programu Američke agencije za međunarodni razvoj u koji je uložila 11 miliona dolara.
Formiranjem Fonda za grantove, američki ambasador Majkl Polt u petak je najavio početak druge faze ovog programa, koji bi na kraju trebalo da omogući otvaranje više od 8.000 novih radnih mesta, 300 novih firmi, 31 novu investiciju i formiranje 13 partnerstava javnog i privatnog sektora.
U međuvremenu, projektu ekonomskog razvoja se priključilo još 11 srpskih opština. Za svoje programe na raspolaganju će imati ukupno 138 miliona dolara. Deo novca će obezbediti opštine, deo Nacionalni investicioni plan, a nešto i Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID. Predviđa se da ova investicija vrati sredstva u iznosu od 402 miliona dolara.
- Dodelili smo milion dolara granta vašim zajednicama koje su prošle na konkursu, ali smo rešili da u iste svrhe izdvojimo još dva miliona dolara - najavio je ambasador Polt. - Očekujemo da će uloženi novac opštinama omogućiti prihod od 700 miliona dolara i da će povratiti 400 miliona dolara. Ovaj grant bi trebalo da otvori 8.000 radnih mesta i 300 novih preduzeća.
Program je podržalo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Izvor: Novosti