Košarkaški as pregovara sa „Si end Si grupom“ o partnerstvu
Vlade Divac jedan od suvlasnika „Voda vode“
Autor: P. Vujanac | 06.04.2007 - 08:50


Novi suvlasnik fabrike „Voda voda“ u Vrujcima mogao bi da postane proslavljeni košarkaš Vlade Divac. Kako „Blic“ saznaje, gotovo je sigurno da će suvlasnik fabrike „Voda voda“ u Vrujcima biti košarkaš Vlade Divac. Radi se o prodaji 30 odsto vlasništva u „Voda vodi“, a vlasnik Vojin Đorđević je potvrdio da su pregovori sa Divcem u toku.

- Pregovori sa Divcem kao i sa drugim zainteresovanim stranama su u toku, ali ćemo finalnu odluku o partnerstvu, koje uključuje maksimalno 30 odsto kapitala jedne nezavisne proizvodne celine unutar naše grupe doneti na bazi detaljne analize, jer mi od strateškog partnerstva ne očekujemo samo novac, već i doprinos u smislu kontakata i znanja koji će omogućiti dalji razvoj našeg brenda na svetskom tržištu. Zainteresovani su i jedna evropska kompanija, nekoliko fondova, kao i jedna od najvećih japanskih kompanija koja nam nudi veliki potencijal za razvoj u Aziji“, stoji u odgovoru vlasnika „Si end Si grupe“ koji je pismeno, elektronskom poštom potvrđen „Blicu“.
Kako je precizirano, to znači da „Si end Si“ u budućnosti može imati šest strateških partnera sa maksimalnim učešćem od 30 odsto u pojedinačnim nezavisnim preduzećima, članicama grupe. Još u novembru prošle godine „Blic“ je pisao da se priprema prodaja „Voda vode“. U igri je bio hrvatski „Agrokor“, čija je ekspertska ekipa boravila u fabrici u Vrujcima i sudu u Mionici koji vodi zabeleške o hipotekama. Pominjana je suma od čak 25 miliona evra, ali je Đorđević te informacije tada demantovao rečima „da najveći srpski brend nije na prodaju“.
Detaljnu analizu poslovanja i procenu vrednosti „Voda vode“, u kojoj se nudi na prodaju 30 odsto učešća, radio je „Ces mekon“. U Vrujcima i Mionici tvrde da je pazar sa Divcem već sklopljen, a to potkrepljuju promenama u fabričkom menadžmentu i isplatama zaostalih zarada.

Izvor: Blic

Produžen ugovor sa privatizacionim savetnikom za NIS
Autor: Beta | 06.04.2007 - 10:30

Vlada Srbije produžila je u četvrtak ugovore sa savetnicima za privatizaciju Naftne industrije Srbije (NIS) i Petrohemije u Pančevu do kraja ove godine, izjavio je ministar privrede Srbije Predrag Bubalo.
Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, on je kazao da je prvobitno bilo predviđeno da ugovor traje 18 meseci, ali da je produžen pošto je privatizacija zaustavljena zbog izbora i formiranja nove vlade u Srbiji.
Bubalo je izrazio nadu da će, čim bude formirana nova Vlada Srbije, biti nastavljen rad konsultanata i privatizacija NIS-a.
Privatizacioni savetnici za NIS i Petrohemiju su američki Meril Linč i austrijski Rajfajzen investment.

Izvor: Blic

Dizel od ponoći jeftiniji za pola dinara
Autor: Beta | 06.04.2007 - 12:01

Naftna industrija Srbije (NIS) prodaje od petka dizel gorivo po ceni nižoj za 50 para po litru, saopšteno je iz te kompanije.
Nova cena dizela od ponoći iznosi 65,30 dinara.
NIS navodi da je cena dizela snižena zbog povećanih potreba poljoprivrednika za tim naftnim derivatom zbog prolećne setve.

Izvor: Blic

Đuričin: Realni kurs evra 90 dinara
Autor: Beta | 06.04.2007 - 12:16

Trenutni kurs dinara u odnosu na evro je apresiran za 12 odsto i svi trpimo zbog toga, ali je to, ipak, mnogo bolje nego hiperinflacija, ocenio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.
Tokom posete Metalopređivačkoj industriji "Metalac", najvećem izvozniku u privredi Gornjeg Milanovca, on je još rekao da će kurs dinara morati da bude korigovan.
Prema njegovim rečima, da je kurs "sada realniji privreda bi bila u mnogo boljem položaju", mada i drugi faktori utiču na poslovanje preduzeća, u prvom redu "siva ekonomija" i poštovanje standarda u proizvodnji.
"Posebna opasnost je 'siva ekonomija', koja se ne smanjuje, jer roba na domaće tržište stiže raznim kanalima i na nju se ne plaća PDV zbog čega je u startu jeftinija za 18 odsto, i postavlja se pitanje kako u takvim uslovima poslovati", kazao je profesor Đuričin.

Izvor: Blic

Imamo li brendove koji bi bili konkurentni
Robne marke za svet
Autor: S. Milenković | 06.04.2007 - 10:14

Privreda Kruševca je u poslednjih nekoliko decenija bila prepoznatljiva po kvalitetnim proizvodima, nacionalnim brendovima, poput pića „Rubina“ i proizvoda Hemijske industrije „Merima“. Neki od ovih proizvoda i dalje su prepoznatljivi potrošačima, ali se javljaju i novi koji po kvalitetu mogu da zadovolje ukuse izbirljivih tržišta.
- Da bi se stvorio brend poput vinjaka potrebene su godine, ali i ogromna količina novca. Zato mi dosta radimo na redizajnu proizvoda koju se poznati kupcima. Brend ostaje isti, ali u novom pakovanju i sa novim ukusom - kaže Stanko Tomović, direktor „Rubina“.
Tomović dodaje da će kompanija tržišno napasti Rusiju i Finsku sa novim pićem i dizajnom.
- Ako se tamo izborimo za svoje mesto, onda imamo veće šanse i na drugim tržištima - tvrdi Tomović uz napomenu da su se proizvodi „Rubina“ vratili u prodavnice u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, gde se prodaju jako dobro.
Pored pića, šansa za pravi brend je i u hrani. Kompanija „Marni“ je tek pre nekoliko godina počela da izgrađuje svoje ime na tržištu zdrave hrane i pečuraka. Konfekcionirane proizvode od pečuraka izvozi u SAD, Kanadu, Australiju, Južnu Afriku i zemlje Evropske unije.
- U nastupima u inostranstvu treba forsirati priču da je Srbija zemlja zdrave hrane i vode. Napori za stvaranje imena moraju biti zajednički jer smo isuviše mali da bismo pojedinačno osvajali velika tržišta - smatra Zoran Nikolić, vlasnik firme.
Za osam godina stvorili su prepoznatljivo ime u sferi pečurkarstva i zdrave hrane.
- Imamo mladu ekipu stručnjaka školovanu u Americi i Parizu koja dobro govori strane jezike, imamo svog brokera za američko tržište i uspeli smo da naše proizvode kao što su sušene pečurke ili pašteta od pečuraka plasiramo u elitne restorane i lance hotela - priča Nikolić.
Goran Krasić, predsednik Regionalne privredne komore, veruje da je perspektiva ovog kraja u proizvodnji zdrave hrane, odnosno junetine.
- Nekada je kruševački kraj pokrivao 20 odsto proizvodnje „bejbi bif“ mesa u bivšoj Jugoslaviji. Evropska unija uvozi velike količine junećeg mesa, a Srbija je od 10.000 tona, koliko je dobila kvotu, izvezla tek 2.000 tona. Zato bi naš brend mogao da bude upravo „bejbi bif“ - kaže Krasić.
Ulaskom u sastav multinacionalne kompanije „Henkel“, hemijska industrija „Henkel-Merima“ je napravila male promene u proizvodnom programu, a akcenat je stavljen na proizvodnju praškastih deterdženta jer „meril“ i „meriks“ imaju čvrste pozicije na domaćem tržištu. „Henkel-Merima“ godišnje proizvodi oko 90.000 tona deterdženta, građevinskih lepkova i kozmetike, a dobar deo proizvoda se izvozi u Bugrasku, Rumuniju i druge zemlje.

Trka sa „Henesijem“
„Rubinov“ „arhivski vinjak“ je jedan od proizvoda koji se po kvalitetu mogu svrstati među najbolja alkoholna pića na svetu.
- Ciljna grupa su nam potrošači „Henesija“. U osvajanje tržišta krenućemo sa malim serijama, a prvih 1.000 boca poklonićemo predsednicima država, biznismenima, direktorima svetskih banaka. Mislim da imamo „konja za trku sa svetom“ jer „henesi“ koji je odležao 20 godina košta 1.200 evra po boci dok naš „arhivski vinjak“ od 40 godina starosti, u boci od 0,7 litra, košta negde oko 400 evra - priča Stanko Tomović, direktor „Rubina“.

Izvor: Blic

"Realan kurs evra 90 dinara"
Gornji Milanovac -- Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin kaže da će kurs dinara morati da bude korigovan.

"Kurs dinara u odnosu na evro je apresiran 12 odsto i svi trpimo zbog toga, ali je to, ipak, mnogo bolje nego hiperinflacija", ocenio je Đuričin. On je rekao da bi privreda bila u mnogo boljem položaju da je kurs realniji, mada je priznao da i drugi faktori utiču na poslovanje preduzeća, u prvom redu "siva ekonomija" i poštovanje standarda u proizvodnji.

"Posebna opasnost je 'siva ekonomija', koja se ne smanjuje jer roba na domaće tržište stiže raznim kanalima i na nju se ne plaća PDV zbog čega je u startu jeftinija za 18 odsto, i postavlja se pitanje kako u takvim uslovima poslovati", kaže Đuričin.

Izvor: B92

Poljski Zelmer u Čačku?
12:47 | Izvor: Tanjug
Čačak -- Poljska kompanija Zelmer je ozbiljno zainteresovana za kupovinu društvenog kapitala fabrike “Sloboda aparati“ iz Čačka.

Zelmer godišnje proizvede preko milion usisivača

Direktor preduzeća "Sloboda aparati" Zoran Bogićević je podsetio da su do sada učinjene sve predradnje kada je reč o deobnom bilansu i uknjižbi zemljišta tako da će do leta sve biti spremno za privatizaciju fabrike.

On kaže da postoje velike mogućnosti za zajedničko poslovanje čačanske fabrike i poljske kompanije, posebno na tržištu dve zemlje i u Rusji, sa kojom Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini.

Srbija godišnje uvozi oko 320 hiljada usisivača, sto hiljada šporeta, 70 hiljada mikrotalasnih pećnica i 28 hiljada mlinova za kafu, a sve to može da se obezbedi iz domaće proizvodnje, pogotovo ako se uđe u aranžman sa Zelmerom i obavi neophodna modernizacija postojećih kapaciteta, rekao je Bogićević.

Čačansku fabriku je posetila ekipa finansijskih i tehničkih eksperata firme Zelmer, koja je privatizovana pre tri godine, ima oko 2.500 radnika i godišnju produkciju od dva miliona kućnih uređaja, od čega milion usisivača. Godišnja vrednost proizvodnje Zelmera je oko sto miliona evra, dok je prošlogodišnji profit dostigao iznos od osam miliona evra. Preduzeće "Sloboda aparati" je akcionarsko društvo, zapošljava 445 radnika i ima kapacitete za proizvodnju 250 do 300 hiljada usisivača, više desetina hiljada električnih šporeta i drugih uređaja za domaćinstvo, koji se sada koriste sa oko 20 procenata.

Trpeza, pa šta preostane
E.V.N., 6. april 2007

NAVIKE mogu biti i veliki problem, a to najbolje osetimo kada se nađemo između "čekića i nakovnja", odnosno plate i izdataka. tako je najlakše opisati snalaženja građana Srbije sa platama i cenama. Prosečan kućni budžet najbrže "pojede" hrana i piće i za to se izdvaja polovina primanja. Ali, ako među redovne izdatke "uskoči" i neki praznik ili proslava, teško da u tom periodu išta može da ostane za ono na šta smo navikli na trpezi ili svakodnevnom životu.

Plaćanje komunalija "olakša" novčanik za trećinu, iako u potrošačkoj korpi zauzimaju svega 4.000 dinara, struja, voda, grejanje i pretplata u proseku staju skoro i duplo više. Razlika u cenama po Srbiji ima, naročito u grejanju. Tako da se cene kreću od 24 dinara do čak 58,40 dinara koliko košta grejanje po kvadratu. Od svih komunalnih usluga voda u Srbiji ima najmanju naplatu, a cene su u proseku od 30 do 35 dinara po kubiku.

Prema cenama i kupovnoj moći ide i naplata računa, te na jugu i istoku Srbije komunalna preduzeća "kubure" sa minusom na računima. Ipak, mnoge porodice pre se odluče da kasne koji mesec sa izmirenjem komunalnih dugova, nego da uskrate na hrani. Udar na novčanik napraviće i najavljeno povećanje struje za dodatnih 15 odsto, pa se za njim očekuje i lančano uvećanje drugih cena.
Građani Srbije uglavnom odeću i obuću kupuju na buvljacima i kineskim pijacama i tržnim centrima, te i ne čudi što manje od 10 primanja odlazi na "oblačenje". Dok se po jeftinijim mestima pazare odeća i obuća poreklom sa Istoka, u luksuznijim radnjama najbolje idu skupoceni satovi, firmirana odeća i obuća, najnoviji modeli automobila...

Kinezi i pijace su i glavna odredišta za kupovinu školskog pribora. Razlike u cenama su višestruke, a roditelji često pribegavaju prednosti kvantiteta umesto kvaliteta. Jedna sveska u knjižari u centru grada košta koliko tri ili četiri na pijaci, pa je računica više nego jasna.

Zbog manjka na kućnom računu domaćinstva štede i na osnovnoj higijeni, pa je zabrinjavajući podatak da je potrošnja sapuna u prošloj godini pala za 18 odsto. Ali, štednja se ne ogleda u svim krajevima Srbije, jer je prodaja parfema u Beogradu porasla. U prodavnicama je zabeleženo da se u poslednje vreme mušterije više odlučuju na veća pakovanja ili ona uz koja dobijaju još nešto za "gratis".

Da informacione tehnologije nisu mnogo odmakle kod nas, ukazuju i strana i naša istraživanja. Tek 25 odsto domaćinstava ima kompjuter, dok svega 18,5 odsto koristi Internet. Više od 1,3 miliona stanovnika Srbije koristi računar svakodnevno, dok polovina nikada nije nije izašla na globalnu veb mrežu Internet.
I pad tiraža štampanih medija, posebno nedeljenika, ukazuje da se potrošači orijentišu više ka televiziji. Presuđuje važan faktor, često i najvažniji - novac. Tako dobru prodaju ima sva štampa za koju ne treba mnogo novca, posebno jeftinije novine, koje se bave tračevima i poznatima.

Svega dvadesti deo kućnog budžeta izdvaja se za kulturne programe i ne čudi što su bioskopi prazni, a mnogi su već prodati kao poslovni prostor. Slična situacija je i sa pozorištem. Samo veće premijere, ili hit predstave, uspevaju da napune sale. Da bi dvoje odgledalo predstavu u nekom beogradskom teatru i eventualno popili piće potrebno je minimum 2.000 dinara.
Evropski trend u turizmu ukazuje da se sve više ljudi odlučuje na kraća, ali češća putovanja. Kod nas, međutim, vikend izleti i to ne samo u inostranstvo, već i po Srbiji, odavno su luksuz. Ko se i odluči na vikend putovanje, to je obično kod rodbine ili priajtelja. I najskromnije letovanje autobusom u apartmanima u Grčkoj i to u predsezoni četvoročlanu porodicu košta 1.000 evra. Duplo više novca treba u "špicu" leta. Ipak, primećen je bolji trend u odlasku na letovanja od kada su "pušteni" krediti za dolazak na godišnji odmor. To je za mnoge porodice jedini način, pošto od prosečne plate teško da nešto preostane za "letnju" štednju.

Većina naših turista na odmor odlazi autobusom ili svojim automobilom, avion se koristi samo kada ne preostaje druga varijanta. Najveći razlog su skupe aviokarte, kako u međunarodnom, tako i u lokalnom saobraćaju. Za međunarodne letove dodaju se i skupe takse, a lokalni su neopravdano skupi. U evropskim zemljama let avionom i nije neki luskuz, dok danas većina mladih u Srbiji uđe u avion često tek kada se zaposli.
Računica nameće zaključak - jedna avio karta do Podgorice vredi oko četiri autobuske. Zato i ne čudi da su autobusi ka moru leti prepuni, dok za avio karte i ne vlada naročita jagma. Slična "konstrukcija" je i sa letovima ka susednoj Banjaluci i Sarajevu i onda je i jasnije zašto nije mogao da zaživi let Beograd-Niš.

Izvor: Novosti

 Najzad proradila veza
D. STOJAKOVIĆ, 6. april 2007

Od stalnog dopisnika: Sarajevo
SAGA oko privatizacije Telekoma Srpske AD Banjaluka uskoro će biti završena. Konkurencijski savet Bosne i Hercegovine dao je odobrenje da Telekom Srbija preuzme telekom operatera Republike Srpske na osnovu pobede na tenderu za privatizaciju ovog preduzeća zaključenom u novembru 2006. godine.
Ostalo je da se za 30 dana od odluke Konkurencijskog saveta BiH (četvrtak 5. aprila) uplati 646 miliona evra koliko je Telekom Srbija ponudio za 65 odsto vlasništva nad Telekomom Srpske. Osim toga beogradsko javno preduzeće obavezalo se da će u prvoj godini uložiti dodatnih 50 miliona u Telekom Srpske.
Reč je o najvećoj srpskoj investiciji u inostranstvu i posebnu simboliku ima što je za investiranje odabrana BiH, odnosno Republika Srpska. Vlada ovog entiteta će zahvaljujući dobijenom novcu započeti nacionalni investicioni program u koji će se docnije uključiti i pare dobijene od privatizacije naftne industrije i energetskog sektora.
Ceo proces preuzimanja Telekoma Srpske bio je pod posebnom pažnjom državnih institucija i međunarodne zajednice. Iako su zvaničnici Federacije BiH, poput donedavnog premijera Ahmeta Hadžipašića, tvrdili da će ovaj entitet gledati u leđa Republici Srpskoj, bilo je i dosta skeptika, koji su osporavali privatizaciju i tvrdili da je reč o političkoj igri.
Zanimljivo je da se na dozvolu Regulatorne agencije za komunikacije, koja je trebalo da prenese licencu za telekom usluge sa preduzeća iz RS na srpsku firmu, čekalo skoro tri meseca. Bilo je čak i bizarnih razloga. Premijer RS Milorad Dodik je izjavio da je prenos licence kasnio i zato što je neki činovnik, bez čijeg mišljenja nije mogao da se izvrši prenos, bio na bolovanju zbog preloma noge...
Potom je Dodik kritikovao Konkurencijski savet BiH za odugovlačenje. Ipak, ova institucija je od 20. marta kada je primila kompletnu dokumentaciju od Telekoma Srpske, donela odluku za petnaestak dana.

Izvor: Novosti

 'KOMGRAP' PRODAJE 50,9 ODSTO KAPITALA

Prvorangirana ponuda za kupovinu Holding korporacije 'Komgrap' je ponuda firme 'Integral inženjering' iz Republike Srpske koja za kapital te kompanije nudi 4,353 miliona evra, a za investicije 4,318 miliona dinara, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Pored 'Integral inženjeringa' ponudu za kupovinu 50,9 odsto kapitala 'Komgrapa' [580.452] akcija dao je i konzorcijum koga čine 'Monterra' d.o.o. i Ilija Đorđević koji je ponudio 1,607 miliona evra za kapital i ulaganja od 4,5 miliona evra i on je proglašen za drugoplasiranog ponuđača.

Agencija za privatizaciju saopštila je da će posle proglašenja tender liste početi pregovore sa prvorangaranim ponuđačem, a ako pregovori budu uspešno okončani biće zaključen ugovor o prodaji kapitala 'Komgrapa'.

'Integral inženjering' je najveća privatna kompanija u Republici Srpskoj čija su delatnost gotovo sve vrste radova u građevinarstvu, od izrade projektne dokumentacije i konsaltinga do izvođenja složenih objekata.

Izvor: RTS