Kragujevačka fabrika planira novu poslovnu saradnju
"Zastava" pregovara sa "Dženeral motorsom"
Već dve i po godine rukovodstvo razgovara sa američkom kompanijom o novom modelu, a konačnu odluku trebalo bi da donese Vlada Srbije

KRAGUJEVAC - Generalni direktor Grupe "Zastava vozila" Zoran Radojević izjavio je da razgovaraju sa američkom kompanijom "Dženeral motors" o poslovnoj saradnji i montaži jednog "Opelovog" modela u kragujevačkoj fabrici. On nije precizirao da li je potpisan ugovor ili ne, ali je potvrdio da dalja saradnja sa ovom kompanijom svetskog renomea zavisi od konkretne odluke vlade.

Radojević kaže da do 2010. godine "Zastava" mora da ima tri modela koja će se proizvoditi u kragujevačkoj fabrici i da će se jedino tako obezbediti opstanak srpske automobilske industrije, pa samim tim i "Zastave".

- Već dve i po godine razgovaramo sa "Dženeral motorsom" i zadovoljni smo dosadašnjim rezultatima. Konačnu reč trebalo bi da kaže Vlada Srbije, koja je inače nadležna za sve što se tiče "Zastave". Do 2010. godine "Zastava" mora da ima tri modela, koji će se raditi u kragujevačkoj fabrici. Pored "zastave 10", jedan model trebalo bi da "izađe" iz fabrike 2008, a treći najkasnije 2009. godine - objasnio je Radojević.
U kragujevačkoj fabrici kažu da model oko kojeg se pregovara sa "Dženeral motorsom" neće ugroziti "zastavu 10", koja se realizuje zahvaljujući ugovoru sa "Fijatom".

- Nije reč o modelu, koji bi se eventualno po ceni i veličini poklapao sa "desetkom", međutim, bitno je naglasiti da fabrika već raspolaže delom opreme, koja će se koristiti za ovaj projekat - rekao je Radojević.

"Zastava" je pre godinu i po dana potpisala ugovor sa "Fijatom" o preuzimanju montaže njihovog modela "punto" u ovoj fabrici, pod oznakom "zastava 10". Oprema je najvećim delom stigla, a prilikom posete ministra Predraga Bubala, u januaru ove godine, najavljeno je da će montaža ovog automobila početi u junu mesecu. U "Zastavi" očekuju da će se o saradnji "Zastave" i "Dženeral motorsa" razgovarati na sednici vlade, odmah po povratku predsednika tehničke vlade Vojislava Koštunice.

Izvor: Glas Javnosti /  B. Kuljanin (Sina)

Vrednost „Železnica Srbije“ tri milijarde evra
Autor: M. Cvejić | 05.04.2007 - 10:26


Vrednost „Železnica Srbije“ je tri milijarde i 40 miliona evra, odnosno 260 milijardi dinara, pokazuje procena imovine koje je uradio Naučnoistraživački centar Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
U okviru ove procene železničko zemljište danas vredi 67 milijardi dinara, građevinski objekti 165 milijardi dinara, a oprema oko 28 milijardi dinara.
- Pre rađenja ove studije procena vrednosti imovine, „Železnice Srbije“ bila je 2,172 milijarde evra, a sa našom procenom ta vrednost je podignuta za oko 40 odsto, dakle na tri milijarde evra. Procena vrednosti imovine je rađena u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Ipak procena nije tekla glatko, jer „Železnice Srbije“ nisu na pravi način vodile troškove i prihode, zbog čega smo tu morali da radimo i sami procene toga - navodi dr Vladan Božić, profesor na Ekonomskom fakultetu i rukovodilac projekta procene imovine „Železnica Srbije“.
On dodaje da su sve pruge u Srbiji podelili u tri kategorije.
- U prvoj grupi su pruge koridora 10, sa pripadajućim kracima, druga su pruge koje nas spajaju sa susednim zemljama, a treća su ostale pruge u Srbiji.

Izvor: Blic

Povećana ponuda evra pred Vaskrs
Jačanje dinara
Autor: D. Nišavić | 04.04.2007 - 12:35


Zvanični prodajni kurs evra juče je iznosio 80,9410 dinara, dok je kupovni bio 79,8158. Za proteklih mesec dana, koliko se primenjuje novi tržišni način utvrđivanja zvaničnog srednjeg kursa, nikakvih drastičnijih pomeranja na kursnim listama nije bilo. Menjači očekuju da će zbog veće ponude deviza narednih dana pred Vaskrs dinar blago ojačati.
Srednja vrednost evropske valute 5. marta iznosila je 80,80 dinara, dok je juče bila 80,3784. Zvanični kurs se, inače, pre mesec dana formira na osnovu ukupne ponude i tražnje za devizama između banaka, kao i banaka i NBS. Centralna banka do sada je intervenisala samo dva puta, 6. i 14. marta, kako bi ublažila preterane dnevne oscilacije, međutim njene intervencije kada se porede sa ukupnom trgovinom samo su „kap u moru“.
- Kurs polako fluktuira naniže, odnosno evro slabi, a dinar neznatno jača. Kurs evra ide naniže jer je ovih dana mnogo veća ponuda deviza. Nesporno je veća ponuda nego potražnja za devizama zbog vaskršnjih praznika. Očekujemo više turista, naših građana iz dijaspore, tako da će biti i većeg otkupa deviza, što će uticati da kurs dinara ima ovaj trend - kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije.
Menjačnice su juče u Beogradu uglavnom od građana otkupljivale evro za 79,90 dinara, dok su ovu valutu prodavale za 80,94 dinara. I banke sve više postaju konkurentne menjačnicama, koje nemaju uvek najpovoljniji kurs za građane, a što je ranije uglavnom bio slučaj. Sada se banke dovijaju i uvode razne ponude za svoje klijente, pa i povoljnije kurseve pri otkupu i prodaji deviza. Novina, dakle od pre mesec dana je, i što menjači u centralnoj banci mogu da prodaju samo evre, američke dolare i švajcarske franke. Sve druge valute, kojima se trguje na tržištu Srbije, mogu da prodaju isključivo komercijalnim bankama.

Jeftiniji platni promet
Platni promet sa inostranstvom ubuduće će biti jeftiniji, brži i efikasniji jer će banke nalog klijenata za plaćanja u devizama slati na izvršenje Narodnoj banci Srbije. Do sada je to bilo preko banaka u inostranstvu. NBS će za poslove obavljanja naplaćivati naknadu koja će biti višestruko niža od one koju su banke plaćale inokorespodentskim bankama u inostranstvu, a što bi trebalo da se odrazi na visinu naknade koju klijenti plaćanju bankama. U toku je i testiranje, nakon čega sledi ugovor sa bankama o priključenju kod NBS.

Izvor: Blic

Ponovo letovi izmedju Beograda i Portoroža
Cetvrtak, 5. april 2007. 14:38

Srpski avio prevoznik JAT i Aerodrom Portorož nameravaju da ponovo uvedu letove na liniji izmedju Beograda i Portoroža.

Potpisivanje ugovora ili njegovo predstavljanje trebalo bi da bude gotovo do 20. aprila, kada će u Beogradu biti održan stručni susret srpskih i slovenačkih privrednika.

"Ideja je dugo pripremana. Bilo bi zaista šteta da je ne ostvarimo", izjavio je za slovenački dnevnik "Delo" Zamgo Skobir iz Aerodroma Ljubljana, koji je većinski vlasnik portoroške zračne luke.
Ovu ideju je, prema rečima njenog direktora Dimitrija Picige, podržala i Slovenačka turistička organizacija.

Krajem osamdesetih godina postojala je vazdušna veza izmedju Beograda i Portoroža, za koju je vladao priličan interes putnika koji su iz Srbije dolazili u Portorož, Istru i Trst.

Linija je zatvorena početkom raspada bivše zajedničke države, a razlog za njeno ponovno otvaranje je, kako se navodi, povećan interes gostiju iz Srbije za Istru i Sloveniju, i putovanje avionom, tim pre što bi cena povratne karte iznosila samo 150 do 170 evra.

JAT je spreman da jednom nedeljno sa avionom ATR 72, koji prima 66 putnika, leti izmedju Beograda i Portoroža pod uslovom da se s portoroškim aerodromom dogovori i za drugi deo čarterske linije do Rima, odakle bio dovodio italijanske turiste u Portorož i isto veče produžavao za Beograd.

Ideju o ovom čarter letu su podržali Aerodrom Ljubljana i italijanska avio kompanija Alitalia, koje nalazi interes u tome što bi se putnici mogli vraćati u Beograd i sa aerodroma Ronki u Trstu i Brnik u Sloveniji, avonima nacionalnih kompanija Italije i Slovenije.

Izvor:Mondo

Policija ne isključuje generalni štrajk
Cetvrtak, 5. april 2007. 15:27

Rukovodstvo MUP-a Srbije nije ispunilo nijedan zahtev Nezavisnog sindikata policije (NSP) za poboljšanje materijalnog statusa policajaca i taj sindikat ne isključuje da će organizovati generalni štrajk.

Član predsedništva NSP-a Momčilo Vidojević rekao je na konferenciji za novinare da se pripadnicima MUP-a Srbije ne plaća noćni rad, prekovremeni rad i rad za praznike.

"Kako će policajac da zaštiti gradjane, kada ne može da zaštiti sebe. Nekome ne odgovara profesionalna i depolitizovana policija", dodao je Vidojević.

On je najavio da će 14. aprila NSP održati Skupštinu, na kojoj će biti doneta odluka o daljim akcijama ovog sindikata.

Vidojević je podsetio da je 15. januara ove godine održan sastanak sa ministrom policije Draganom Jočićem, ali da ništa od dogovorenog na sastanku nije ispunjeno.

Izvor:Mondo

Civilne diplome za buduće oficire
Cetvrtak, 5. april 2007. 17:28



Studenti koji upišu predstojeću školsku godinu na Vojnoj akademiji Vojske Srbije i završe odredjeni smer dobiće po prvi put i diplomu nekog od civilnih fakulteta Beogradskog univerziteta.

Te pogodnosti nastale su tokom sprovodjenja reformskih procesa i postepene integracije u sistem visokog obrazovanja Srbije uz istovremeno praćenje i trendova vojnog obrazovanja stranih država.

Reforma vojnog školstva sprovodi se u sklopu transformacije kompletnog sistema odbrane usmerene ka priključenju Srbije evroatlanskim integracionim procesima a koncept studija usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom.

Predvidjeno je da školsku 2007/2008 godinu na toj visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi upiše i 25 devojaka što je u skladu sa iskustvima savremenih svetskih armija.

Na redovnoj godišnjoj analizi rada Akademije, krajem decembra 2006. ocenjeno je da je ona zadržala ugled visokoškolske ustanove u kojoj se školuje oficirski kadar sposoban za suočavanje sa odbrambenim i bezbednosnim izazovima 21. veka.

Načelnik Akademije general-major Vidosav Kovačević je rekao da je sve što je učinjeno u školskoj 2005/2006 godini u reformi vojnog školstva u potpunom skladu sa "Bolonjskim procesom" na nivou osnovnih studija.

Kovačević je naveo i da se za postdiplomsko usavršavanje ubrzano radi na uskladjivanju programa sa Konzorcijumom odbrambenih akademija i instituta bezbednosti u okviru programu "Partnerstva za mir", čiji je Srbija član od polovine decembra 2006.

Izvor:Mondo

Djordjević: Ne prodajem Si end Si grupu
Cetvrtak, 5. april 2007. 15:17



Predsednik Si end Si grupe Vojin DJordjević izjavio je da nema nameru da proda tu kompaniju ili pojedina preduzeća i da su ponudjena strateška partnerstva moguć, ali ne i jedini način za nastavak poslovanja.

"Zvaničan stav je da cela Si end Si grupacija nije na prodaju, kao i da pojedinačne kompanije u okviru grupe nisu na prodaju kao celine", naveo je Djordjević u pisanoj izjavi dostavljeno agenciji Beta.

On je naglasio da je mogućnost da Si end Si grupa nadje strateške partnere podjednako realna kao i opcija da se nastavi razvoj isključivo na resursima kompanije.

"Želimo da kroz kvalitetno partnerstvo, koje podrazumeva ne samo novac, već i kontakte i znanje, proširimo potencijale za razvoj kompanije, očuvanje brendova i plasman na strana tržišta", kazao je Djordjević.

Prema njegovim rečima, finansijski problemi Si end Si grupe su minimalni u poredjenju sa potencijalom i dinamičnim razvojem proizvoda koje je stvorila ta kompanija.

Djordjević je kazao da će sve informacije o odluci da li će i kakvo partnerstvo Si end Si grupa sklopiti blagovremeno objaviti.

U sastavu Si end Si grupe su kompanije koje proizvode "gorki list", "vodu vodu", "sinalko" (Sinalco) sokove, alkoholna pića i preradjevine od voća, ako i vinarija Podrum "Palić".

Beogradski ekonomski dnevnik "Pregled" obajvio je danas Si end Si planira da proda 30 odsto udela u nekom od preduzeća koja posluju u grupi i da bi kompaniju za proizvodnju "voda vode" mogao da kupi Vlade Divac.

Izvor:Mondo

Jeftinije uskršnje skijanje na Kopaoniku
Cetvrtak, 5. april 2007. 12:27

U ski centru na Kopaoniku, u kojem radi 14 žičara i ski liftova, snižene su cene ski pasa za uskršnje i prolećno skijanje, saopštila su "Skijališta Srbije".

Do 27. aprila cene ze odrasle kreću se od 900 dunara za jedan dan, do 5.500 za 10 dana, a za decu od 600 dinara za jedan dan do 3.600 za 10 dana. Za osobe od 65 do 75 godina cene su iste kao i za decu.

Cena poludnevnog ski pasa za odrasle, pre podne iznosi 500, a popodne 600 dinara, dok je noćno skijanje 400 dinara, a za decu prepodnevno skijanje košta 400, popodnevno 500 i noćno 400 dinara.

Od 28. aprila do 6. maja, cene za odrasle iznosiće od 800 dinara za dnevnu kartu do 5.300 za 10 dana, a za decu i stare od 500 dinara za jedan dan do 3.400 za 10 dana.

Deca do pet godina i stariji od 75 godina imaju pravo na besplatan ski pas, a za grupe od 50 skijaša jedan ski pas može da se dobije besplatno.

Izvor:Mondo

Zajmu siguran temelj
T. S., 5. april 2007

NACIONALNA korporacija zabeležila je u proteklom mesecu rekordan broj osiguranih stambenih kredita. Dakle, samo u martu ove godine osigurala je 1.300 kredita u iznosu koji premašuje 41 milion evra. Od toga, 330 kredita je sa subvencijom u iznosu zajma banaka od 8,5 miliona evra. Ostatak su krediti komercijalnih banaka bez subvencije. Prošlog meseca je osigurana veća suma nego u celoj 2005. godini, kada je iznosila 39 miliona evra.
Od početka rada Korporacije do danas osigurani su krediti u iznosu od 330 miliona evra. Subvencionisani krediti iz programa Vlade Srbije iznose oko 79 miliona evra, podeljenih u gotovo 3.150 kredita. Prosečna osigurana suma mesečno je oko 12,5 miliona, a prosečan stambeni zajam iznosi oko 30.000 evra.
- Ovi rezultati ne predstavljaju iznenađenje s obzirom da poslovne banke imaju veliku i raznovrsnu ponudu stambenih kredita - navode u Nacionalnoj korporaciji. - To govori da tržište hipotekarnih kredita funkcioniše veoma dobro. Ali, to ne umanjuje problem slabije ponude na tržištu nekretnina, gde je evidentan nedostatak kvalitetnih stanova posebno u novogradnji. Sa razvojem infrastrukture, lokacije na periferiji gradova, postaće daleko atraktivnije. To će poboljšati ponudu nekretnina po nižim cenama u odnosu na postojeće u centralnim gradskim jezgrima.
U ukupnoj osiguranoj sumi Vojvodina zauzima prvo mesto sa 40 odsto učešća, sledi region Beograda, sa nešto više od 38 odsto, zatim centralna Srbija sa 17 i jugoistočna sa pet odsto učešća. Učešće stambenih kredita i društvenom bruto proizvodu Srbije je nešto ispod dva odsto, dok se u srednjoj i istočnoj Evropi prosek kreće od 5 do 15 odsto.
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita do sada je potpisala devetnaest ugovora sa poslovnim bankama, koje odobravaju stambene kredite.

PROSEČNA RATA
PROSEČNA visina kredita je, prema podacima Korporacije, oko 30.000 evra. Prema trenutno važećim uslovima banaka mesečna rata na ovaj iznos pozajmice kreće se od 160 do 190 evra u zavisnosti od kamate i od toga da li je kredit subvencionisan ili ne. Prosečna plata u Srbiji iznosi više od 300 evra što znači, navode u Korporaciji, da su sada krediti dostupni većem broju građana.


Izvor: Novosti

Akcija čuva džep
M. SPASENOV, 5. april 2007

AKCIJSKA sniženja cena robe široke potrošnje odomaćila su se i kod nas. Trgovci organizuju mesečne, vikend, praznične, kao i akcije povodom otvaranja novih objekata ili tokom promocija. U dogovoru sa dobavljačima, trgovci koriguju cenovnike najčešće od deset do 20 odsto. Koliko je ovakav vid prodaje postao popularan govori i podatak da promet pojedinih proizvoda tokom akcijskog sniženja poraste najmanje za 50 odsto, a kod nekih namirnica "skoči" i do deset puta.
Uz prehrambene proizvode, akcijska prodaja je postala uobičajena i za sredstva za higijenu, belu tehniku i kućne aparate, ali i nameštaj. Zastupljene su gotovo sve robne grupe. I trgovci odećom i obućom su uvideli da su promotivna sniženja cena način da brže dođu do kupca. Zato se i oni sve češće odlučuju da vikendom ili uoči pojedinih praznika obore svoje cene za deset do 30 odsto. Trgovci tehnikom uglavnom na akciji nude klasične modele televizora i ostalih aparata, za koje je manje interesovanje, a njihove cene su prosečno deset odsto niže.
- Organizujemo brojne akcije, redovne mesečne, vikend, praznične, tematske, kao i povodom otvaranja novih marketa - kaže Branislava Milunov, direktor sektora za odnose sa javnošću "Delta holdinga". - Cene su tokom akcija u supermarketima "Maksija" i hipermarketima "Tempa" u proseku niže do 20 odsto, a uoči otvaranja novih radnji određeni proizvodi pojeftine i do 50 odsto. Promet proizvoda na akciji, prema našim podacima, najmanje je duplo veČe od uobičajenog. Međutim, ponekad je promet i do 10 puta veći, nego pre početka akcije.
Prema njenim rečima, najinteresantniji i najtraženiji proizvodi tokom akcija su uvek zejtin i šećer, jer imaju dug rok trajanja i potrošači ih često uzmu za zalihu. Uz ove namirnice, tokom akcija znatno poraste i promet svežeg mesa, ali i voća i povrća, koje je na sniženju povoljnije nego na pijačnim tezgama.
Beogradski trgovci tvrde da imaju znatno više posla kada pojeftini sveže meso, jer samo u takvim slučajevima kilogram svinjskog buta bez kostiju može da se kupi za 220 do 240 dinara, dok je njegova regularna cena 285 do 300 dinara. Za vreme akcija, velika je i potražnja za slatkišima, gaziranim osvežavajućim napicima, kao i sredstvima za higijenu. Tako se, na primer, pakovanje sladoleda "grandisimo" od pola kilograma može kupiti za 240 dinara, dok se inače, prodaje za 300 dinara. Umesto 164, šampon za kosu "palmolajv" od 400 mililitara sada staje 129 dinara.
Akcije su najmasovnije, a sniženja najveća, upravo u vreme praznika i slavlja. Uoči Nove godine, Božića, Uskrsa ili velikih i čestih slava, po pravilu, su veće kupovine, pa se svaki trgovac bori da svojim cenama u lifletima namami potrošača.

ROK UPOTREBE
GOTOVO sve proizvode kojima ističe rok upotrebe često viđamo na akcijskom sniženju. Takvi artikli su jeftiniji i do 30 odsto, ali trgovci imaju obavezu da naglase da im je rok trajanja pri kraju. To prvenstveno važi za prehrambene proizvode, ali i kozmetiku i sredstva za higijenu.

Izvor: Novosti