FRANCUSKI GIGANT U ZAPADNOJ SRBIJI
 
U Šapcu je svečano otvoren novi 'Intereks' hipermarket, koji će poslovati kao deo najvećeg francuskog prodajnog lanca 'Intermarše'.

Novi hipermarket sagrađen je u neposrednoj blizini novog mosta na Savi, u ulici Janka Veselinovića, sa poslovnim prostorom većim od 2.500 kvadratnih metara i ponudom preko 20.000 artikala [od kojih je 93 odsto domaćeg porekla] -od prehrambene robe do kućne tehnike. Šapčani će već od danas moći da na jednom mestu, po diskontnim cenama, kupuju najširu paletu raznih proizvoda, a posao je dobilo 60 novih radnika, uglavnom mladih.

Novi hipermarket francuske kompanije biće još jedan izazov šabačkim trgovinskim kućama za novu borbu za potrošače i tržište.

Prodajni lanac 'Intermarše' postoji od 1969. godine i ima markete u deset evropskih zemalja. Godišnji promet od oko 40 milijardi evra, čini je jednom od pet najuspešnijih evropskih trgovačkih kompanija, dok na listi najvećih svetskih trgovaca ona zauzima 14. mesto. 'Intermaršeove' prodavnice već su otvorene u Čačku, Zaječaru i Nišu.


Izvor: RTS

 ZAKAZANA AUKCIJA ČETIRI PREDUZEĆA MAŠINSKE INDUSTRIJE

Agencija za privatizaciju zakazala je za četrvrtak u Beogradu aukciju četiri preduzeća Mašinske industrije Niš , a do kraja meseca na aukciji će se naći još dva preduzeća MIN-a.

Posle neuspešne prodaje na aukciji 28. septembra, Agencija za privatizaciju zakazala je ponovo prodaju preduzeća 'Sivi liv', 'Modelara', 'Specijalna vozila' i 'Liv MIN'. Preduzeće za proizvodnju i promet odlivaka 'Sivi liv' ponuđeno je po početnoj ceni od 10,371 miliona dinara a minimalna investicija je 16,95 miliona. 'Sivi liv' ima 129 zaposlenih. Preduzeće za proizvodnju alata 'Modelara' prodaje se sa početnom cenom od 5,996 miliona dinara i obaveznom investicijom od tri miliona. Ima 30 zaposlenih.

Pred kupcima će se iz sastava MIN-a naći i firma 'Specijalna vozila' čija je početna cena 8,683 miliona dinara i za koju je predviđena investicija od 13,537 miliona. To preduzeće ima 110 zaposlenih.

Preduzeće za proizvodnju i promet odlivaka i livenje čelika 'Liv MIN' ponuđeno je po početnoj ceni od 11,557 miliona dinara. Za to preduzeće sa 75 zaposlenih predviđena je obavezna minimalna investicija od 15,937 miliona dinara.

Na aukciji 30. novembra biće ponuđena preduzeća 'Vagonka' iz Niša i 'Čelik' iz Žitorađe. Ukoliko na aukciji budu prodata četiri preduzeća, broj privatizovnih preduzeća iz MIN-a popeće se na osam. Nove vlasnike do sada su dobili 'MIN Svrljig', 'MIN Skretnice', 'MIN Kovačnica' i MIN AGH iz Gadžinog Hana kod Niša.


Izvor: RTS

Pančevo: Deset puta veća koncentracija benzena od dozvoljene

PANČEVO, 15. NOVEMBRA Opštinski sistem za posmatranje zabilježio je sinoć u Pančevu oko 23.00 časa deset puta veću koncentraciju benzena u vazduhu od dozvoljene, pa su u 23.30 uključene sirene za hemijsku opasnost.

Održan je sastanak sa predstavnicima opštine, Rafinerije nafte i Petrohemije, kojem su prisustvovali predsjednik Srbije Boris Tadić i predsjednik Izvršnog vijeća Vojvodine Bojan Pajtić.

Predsjednik Srbije je zatražio da svi fabrički pogoni koji su potencijalni zagađivači hitno obustave rad.

Tadić je od republičkog inspektora za zaštitu životne sredine Jelene Stanković zatražio da još jednom ispita o čemu se radi i o svojim nalazima izvijesti njega, premijera Vojislava Koštunicu, Pajtića i predsjednika opštine Pančevo Srđana Mikovića.

Tadić je na sastanku insistirao da se nađe novac za nabavku mobilnog sistema za kontrolu zagađenja, i to za sve gradove u kojima postoji zagađenje.

On je zahtijevao i da svaki put kada dođe do sličnih situacija fabrike trenutno reaguju smanjenjem rada i proizvodnje zagađujućih materija i da ne pokazuju aroganciju prema građanima i medijima.

Predstavnik rukovodstva Petrohemije izjavio je da ta fabrika nije odgovorna za novo zagađenje u Pančevu.

Sirene za hemijsku prestanak hemijske opasnosti oglasile su se jutros u 2.20 časova.

Za danas u podne zakazane je vanredna sjednica Skupštine opštine Pančevo.

Izvor: RTRS

"Pun­ta" sa­mi gu­raj­te!

Po­sle pet go­di­na in­ten­ziv­nih dr­žav­nih fi­nan­sij­skih in­jek­ci­ja, vred­nih vi­še od 80 mi­li­o­na evra, "ubri­zga­nih" u "Za­sta­va auto­mo­bi­le", ako je su­di­ti pre­ma na­ja­va­ma re­sor­nog mi­ni­stra pri­vre­de Pre­dra­ga Bu­ba­la, re­ši­la je da ovu fir­mu pu­sti da bri­ne sa­ma o se­bi.
- Dr­ža­va ne­će da­ti pa­re za ku­po­vi­nu opre­me za mon­ta­žu kra­gu­je­vač­ke ver­zi­je "Pun­ta". "Za­sta­va auto­mo­bi­li", na sre­ću, još ima imo­vi­ne ko­ja joj ni­je po­treb­na. Ima zgra­de u Be­o­gra­du i u dru­gim gra­do­vi­ma ko­je tre­ba da pro­da, a taj no­vac in­ve­sti­ra u pro­iz­vod­nju ka­ko bi ti rad­ni­ci ima­li šta da ra­de - ka­te­go­ri­čan je Bu­ba­lo.
Sa­mo po osno­vu pro­da­je de­la ne­kret­ni­na i vla­snič­kog ude­la "Za­sta­va auto­mo­bi­la" u dru­gim, ne­ka­da za­vi­snim pred­u­ze­ći­ma ko­ja su u me­đu­vre­me­nu pri­va­ti­zo­va­na, ova fir­ma bi usko­ro mo­gla da pri­ku­pi oko de­set mi­li­o­na evra - po­tvr­đe­no je ju­če "No­vo­sti­ma" u Vla­di Sr­bi­je. Da ova ra­ču­ni­ca ima osno­va po­ka­zu­je i kon­kurs za pro­da­ju dve zgra­de u Be­o­gra­du, ukup­ne kva­dra­tu­re 3.550 kva­dra­ta, a na naj­a­trak­tiv­ni­jim lo­ka­ci­ja­ma srp­ske pre­sto­ni­ce. Osmo­sprat­ni­cu, ukup­ne kva­dra­tu­re 3.200 kva­dra­ta, u be­o­grad­skoj De­spo­ta Ste­fa­na, kra­gu­je­vač­ka "Za­sta­va auto­mo­bi­li" nu­di po po­čet­noj ce­ni od 7,2 mi­li­o­na evra.
- Po­nu­di­li smo mo­guć­nost pro­da­je či­ta­ve zgra­de, ali i po­je­di­nih de­lo­va, od­no­sno spra­to­va - ka­žu iz­vo­ri u "Za­sta­va auto­mo­bi­li­ma". - Za sa­da je ve­li­ki broj za­in­te­re­so­va­nih, a re­zul­tat će­mo zna­ti na­kon li­ci­ta­ci­je ko­ja će se odr­ža­ti kra­jem na­red­ne ne­de­lje.
"Za­sta­va auto­mo­bi­li" pro­da­ju ovih da­na i zgra­du na To­pli­či­nom ven­cu ko­ju tre­nut­no ko­ri­sti, kao za­ku­pac, Agen­ci­ja za sa­na­ci­ju de­po­zi­ta. Za ovu ne­kret­ni­nu ve­li­či­ne 350 kva­dra­ta su, u kra­gu­je­vač­koj fa­bri­ci auto­mo­bi­la, kao po­čet­nu ce­nu na li­ci­ta­ci­ji po­sta­vi­li 720.000 evra.
Za ku­po­vi­nu sa­vre­me­ne opre­me za mon­ta­žu kra­gu­je­vač­ke ver­zi­je ita­li­jan­skog "Pun­ta", ko­ji je u srp­skoj va­ri­jan­ti do­bio ime "za­sta­va 10" po­treb­no je 14,5 mi­li­o­na evra. Za sa­da, na ra­ču­nu ove kom­pa­ni­je, a od pro­da­je ma­njeg de­la vla­snič­kih ude­la u ne­ka­da­šnjim de­lo­vi­ma ve­li­kog si­ste­ma "Za­sta­va" pri­ku­plje­no je oko tri mi­li­o­na evra. Taj no­vac bi­će zna­čaj­no uve­ćan, na­kon što se pro­da­ju ak­ci­je i u pre­o­sta­lim fir­ma­ma od ukup­no 18 gde se, kao je­dan od vla­sni­ka, pre pri­va­ti­za­ci­je tih pred­u­ze­ća po­ja­vlju­je i "Za­sta­va auto­mo­bi­li".

KO ĆE GA­RAN­TO­VA­TI
ZAH­TE­VE de­la me­nadž­men­ta "Za­sta­va auto­mo­bi­la" da im dr­ža­va bu­de ga­rant za kre­di­te, u Vla­di Sr­bi­je do­ži­vlja­va­ju kao svo­je­vr­snu po­li­tič­ku ma­ni­pu­la­ci­ju.
- Slič­nu si­tu­a­ci­ju ima­li smo i u vre­me ka­da je mi­ni­star Bu­ba­lo pre­go­va­rao ot­pis du­go­va sa ita­li­jan­skim "Fi­ja­tom". I, po­sle vi­še­me­seč­nih pri­ti­sa­ka iz Kra­gu­jev­ca, raz­re­šen je taj pro­blem i "Za­sta­va" je, pri­va­ti­za­ci­jom svo­jih za­vi­snih pred­u­ze­ća, u pot­pu­no­sti sa­ma iz­mi­ri­la dug pre­ma Ita­li­ja­ni­ma vre­dan go­to­vo 12 mi­li­o­na evra - tvr­de u Vla­di Sr­bi­je.
OŠTRE RE­AK­CI­JE U KRA­GU­JEV­CU NA IZ­JA­VU MI­NI­STRA PRE­DRA­GA BU­BA­LA
OBE­ĆA­VA­LI PA PO­GA­ZI­LI

IZ­JA­VA mi­ni­stra pri­vre­de Pre­dra­ga Bu­ba­la da dr­ža­va ne­će da­ti pa­re za po­če­tak pro­iz­vod­nje "za­sta­ve 10", od­no­sno ita­li­jan­skog "pun­ta" u po­go­ni­ma "Za­sta­ve" iza­zva­la je bur­na re­a­go­va­nja u Kra­gu­jev­cu. Mno­gi ovo tu­ma­če da je "dr­ža­va do­ma­ću auto in­du­stri­ju osta­vi­la na ce­di­lu".
Gra­do­na­čel­nik Kra­gu­jev­ca Ve­ro­ljub Ste­va­no­vić iz­ja­vio je ovim po­vo­dom da ne mo­že da ve­ru­je da je to iz­ja­vio mi­ni­star ko­ji se do ju­če za­la­gao za oču­va­nje do­ma­će auto in­du­stri­je. Na­zvao je to "bu­da­la­šti­nom", kao i da je to u su­ko­bu, ne sa Din­ki­ćem, već sa po­li­ti­kom Vla­de. Ste­va­no­vić je na­gla­sio da se fa­bri­ka da­lje ne mo­že ras­par­ča­va­ti i za­pi­tao šta još "Za­sta­va mo­že da pro­da, mo­žda ban­de­re.
Di­rek­tor no­vo­for­mi­ra­nog pred­u­ze­ća za pro­iz­vod­nju i pla­sman "za­sta­ve 10" Zo­ran Bog­da­no­vić re­kao je da tre­ba pi­ta­ti pred­stav­ni­ke vla­de, šta su mi­sli­li i pri­ča­li, i pod­se­ća na ne­dav­nu iz­ja­vu Mla­đa­na Din­ki­ća, ka­ko je dr­ža­va sprem­na da za obez­be­đe­nje stra­te­škog part­ne­ra, od­no­sno po­sla u ovoj fa­bri­ci da i či­ta­vih 100 mi­li­o­na evra.
Bog­da­no­vić, do­du­še, na­po­mi­nje da "Za­sta­va" i ni­je tra­ži­la 14,7 mi­li­o­na evra po­treb­nih za po­če­tak pro­iz­vod­nje "za­sta­ve 10", kao bes­po­vrat­na sred­stva, već sa­mo ga­ran­ci­je dr­ža­ve za kre­dit. Ta po­zaj­mi­ca bi se vra­ća­la iz te­ku­ćih pri­ho­da.
Pred­sed­nik naj­ve­će sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Fa­bri­ci auto­mo­bi­la Zo­ran Mi­haj­lo­vić ju­če nam je re­kao da je po sve­mu su­de­ći re­čo jef­ti­noj po­li­tič­koj kam­pa­nji. Dve raz­li­či­te pri­če o ozbilj­nom pro­ble­mu i sud­bi­ni ve­li­kog bro­ja kra­gu­je­vač­kih trad­ni­ka, ali i onih iz kor­po­ra­ci­je.
- Ovo je još je­dan do­kaz da su se za na­šu sud­bi­nu za­la­ga­li sa­mo de­kla­ra­tiv­no. Dok su bi­li za­jed­no ni­su se "sva­đa­li", sa­da se me­đu­sob­no pro­zi­va­ju i pra­ve lu­di - ka­že Mi­ha jlo­vić.

SA­VI­ĆE­VIĆ: SNA­LA­ZI­MO SE
PRED­SED­NIK Uprav­nog od­bo­ra "Za­sta­va vo­zi­la" Mi­lo­rad Sa­vi­će­vić ka­že da "Za­sta­va" i ni­je tra­ži­la no­vac na po­klon, ni­ti je to bi­lo pred­vi­đe­no pro­jek­tom o mon­ta­ži "pun­ta", već in­ve­sti­ci­o­ne kre­di­te od Fon­da za raz­voj, ko­je su le­tos "ve­li­ko­du­šno" obe­ća­li mi­ni­stri Mla­đan Din­kić i Ve­li­mir Ilić.
- Ne­ma raz­lo­ga za pa­ni­ku, "Za­sta­va" se i bez to­ga sna­la­zi i po­la­ko na­mi­če no­vac za ku­po­vi­nu opre­me neo­p­hod­ne za skla­pa­nje "pun­ta", od­no­sno "za­sta­ve 10".

KU­PU­JU "KA­MI­O­NE"
GRA­DO­NA­ČEL­NIK Kra­gu­jev­ca Ve­ro­ljub Ste­va­no­vić iz­ja­vio je da će do kra­ja me­se­ca grad­ska upra­va po­sta­ti vla­snik imo­vi­ne i ze­mlji­šta fa­bri­ke "Za­sta­va ka­mi­o­ni", a ka­sni­je i de­la imo­vi­ne Fa­bri­ke auto­mo­bi­la.


Izvor: Vecernje novosti

 Neke banke imaju vrlo neobične zahteve koje upućuju klijentima
Nema odobrenja kredita bez telefonskog računa

Osim obaveznog izveštaja Kreditnog biroa koji prikazuje sva zaduženja koja građanin ima, pojedine banke zahtevaju od potencijalnih dužnika i dokaz da redovno plaćaju telefonske račune, struju i komunalije. Razlog za ovakvu nesvakidašnju odluku objašnjavaju potpunijim sagledavanjem kreditne sposobnosti građanina koji konkuriše za kredit, ali i zaštitom od mogućih prevara.

Iako izveštaj Kreditnog biroa predstavlja skener svih dugova koje građanin ima, očito da to nije dovoljno za odluku banke da li da odobri zajam. Na izveštaj Kreditnog biroa građani daju saglasnost, a u njemu su podaci o kreditima, lizingu, karticama, okvirnim zajmovima po tekućim računima i aktiviranim jemstvima, kao i o urednosti u izmirenju obaveza.

Poželjan uslov (ne i obavezan) koji građanin treba da ispuni radi konkurisanja za potrošačke i hipotekarne gotovinske kredite u „Hipo grupi“ jeste da prikaže račun za telefon.

- Dva su razloga za to. Bilo je slučajeva da su građani zloupotrebljavali lične karte i otvarali fiktivne firme, pa su pokušavali da dobiju veće pozajmice. Na osnovu telefonskog računa imamo potvrdu o tačnoj adresi klijenta. Drugi razlog je kako bismo uvideli kakve su navike mogućeg zajmoprimca, da li je redovan platiša ili nije. Nama je u interesu da građanin prema svima redovno izmiruje svoje obaveze, a to znači da će i prema nama - kaže Rade Vojnović, član Izvršnog odbora zadužen za stanovništvo „Hipo grupe“. U HVB banci zahtevaju da klijent na uvid dostavi poslednja dva-tri računa za struju, telefon i komunalije. Ovaj zahtev odnosi se samo na stambene kredite, dok za ostale nije neophodno. S obzirom na to da za ovu vrstu zajma konkurišu građani koji nemaju svoj krov nad glavom, potrebno je da prilože i račune sa adrese gde su prijavljeni.

- Ovi podaci su bitni kako bi se izračunao budžet domaćinstva. Bez obzira na to što rata može prihode da optereti 30 ili 50 odsto, za banku je značajno da zna koliki su drugi troškovi, odnosno koliko se novca troši na život - ističu u HVB banci.

Razlog, kako objašnjavaju u „Banci Intezi“, zašto klijenti moraju da dostave jedan od računa za električnu energiju, telefon i komunalne usluge je taj da bi imali dokaz o adresi stanovanja. Banke su očito požurile pa su i pre Kreditnog biroa, koji to namerava, počele da zahtevaju i podatke o redovnosti plaćanja i visini komunalnih računa ili računa za struju i telefon.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Izvoz iz Inđije za ceo Balkan

Ceo balkanski region snabdevaće se lepkovima proizvedenim u Srbiji. Iz nove „Henkelove“ fabrike u Inđiji od sredine iduće godine počeće proizvodnja i izvoz lepkova u Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, a i šire.

U Srbiji je, kako se moglo čuti na godišnjoj konferenciji ove nemačke kompanije održanoj u Sankt Peterburgu, prodaja lepkova u ekspanziji. Upravo je to i bio razlog za novo „Henkelovo“ ulaganje od 4,2 miliona evra u fabriku u Inđiji.

- U Srbiji smo prisutni od 2002. godine kada smo učestvovali u privatizaciji kruševačke „Merime“, gde osim deterdženata i kozmetike proizvodimo i lepkove. Posle nekoliko godina uvideli smo da je tražnja mnogo veća od naših proizvodnih kapaciteta koji iznose 40.000 tona godišnje. Zato smo rešili da pokrenemo novu proizvodnju i to u Inđiji koja će biti duplirana u odnosu na postojeću - ističe Herman Dajcer, zamenik izvršnih direktora „Henkel“ lepkova za centralnu i istočnu Evropu.

Razlog zašto se ova nemačka kompanija odlučila baš za investiciju u Inđiju je taj što je to napredna industrijska regija. Po rečima Dajcera, uticaj na investiciju u tom delu Vojvodine osim veoma povoljnog geografskog položaja imalo je i to što je to napredna industrijska regija, ali i povoljna investiciona klima.

- Tržište lepkova je veoma dinamično i razvija se veoma brzo. Trenutno 20 odsto tržišta građevinskih lepkova odnosi se na „Henkelove“ proizvode. Uglavnom su naši konkurenti lokalni proizvođači, ali su u trku ušle i međunarodne kompanije - naglašava Dajcer.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Drakulić neće RTB Bor

Biznismen Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist Point“, izjavio je u Sevojnu da je neće učestvovati na tenderu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ jer je „u sadašnjem trenutku takvo ulaganje veliki rizik“.

Drakulić kaže da je „Ist Point“ posle kupovine „Valjaonice bakra“ u Sevojnu bio zainteresovan za privatizaciju RTB „Bor“, ali pod uslovom da se u investiciju uđe sa inostranim partnerom.

- Imali smo pregovore sa tri renomirane inostrane firme, ali kad smo progledali svu dokumentaciju, kad smo sagledali ukupni privredni ambijent i sve drugo, podvukli smo crtu i definitivno zaključili da su ulaganja u „Bor“ veoma rizična i da se zbog toga povlačimo iz cele priče - izjavio je Drakulić „Blicu“ prilikom konstituisanja novih organa „Valjaonice bakra“.

Drakulić je naveo da u Vladi Srbije ne može ni s kim da priča o problematici privatizacije RTB „Bor“ jer „nema stručne i kompetentne sagovornike“.

- U sadašnjoj Vladi niko se ne bavi privredom. Plašim se da, ako i posle predstojećih izbora ne dođe do većih promena u Vladi, moja kompanija će morati da digne ruke i od Valjaonice bakra. Razlog je jednostavan - nismo došli u Sevojno da bi hranili državni budžet - kazao je Drakulić, iznevši podatak da je zbog pada kursa evra „Valjaonica bakra“ u poslednjih nekoliko meseci izgubila 1,2 miliona evra.

V. Lojanica

Izvor: Blic

Panevropski gasovod preko Srbije

Nakon nedavne tvrdnje ministra za rudarstvo i energetiku Radomira Naumova da bi gasovod „Blu Strim“ ipak trebalo da prođe kroz Srbiju, i iz kompanije MOL, koja aktivno učestvuje u projektima panevropskih gasovoda, stigla je slična informacija.

- Postoji velika glad za gasom u Evropi, a koji će od dva projekta preovladati zavisi od ekonomskih razloga. Mi aktivno učestvujemo u „Nabuko“ projektu, a takođe pregovaramo sa ruskim „Gaspromom“ o pravljenju skladišta gasa u Mađarskoj. Mislim da su ovi projekti dobri za Srbiju - izjavio je Lajoš Alać, direktor MOL-a za strategiju i razvoj.

On je izrazio uverenje da u Evropi ima mesta za oba pravca.

- Siguran sam da će Evropi trebati alternativni put ulaska gasa. To je „Nabuko“. Siguran sam da je Rusija takođe zainteresovana za alternativni gasovod koji ne prelazi preko Ukrajine. Da li će to biti gasovodi koji će deliti iste cevi ili će biti paralelni, pitanje je budućnosti - rekao je on i dodao da ne smatra da je projekat „Blu Strim“ pretnja „Nabuko“ projektu.

„Blu Strim“ projekat predviđa upliv ruskog gasa u Evropu i glavni inicijator projekta je ruska kompanija „Gasprom“. Postoji ideja da se deo gasovoda gradi preko naše teritorije, što bi Srbiji obezbedilo stabilan dotok gasa i širenje gasne mreže, ali i oko 20 miliona dolara godišnje od ulaznih taksa za gas koji prođe kroz našu zemlju. Kompletnu izgradnju gasovoda kroz Srbiju finansirao bi „Gasprom“. S druge strane, Srbija je strateški povoljna i za gradnju „Nabuko“ gasovoda, čija je zamisao da gas doprema iz Kaspijskog mora do južne Evrope.

I dok se čeka na saglasnost Vlade Srbije da li će neki gasovod uopšte proći kroz Srbiju, Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma“, potvrdio je da se predviđa produženje „Blu Strima“ i pomenuo dve trase: Turska-Grčka-Italija i od Turske preko Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije. U oba slučaja gasovod zaobilazi Srbiju.

R.Ž. Marković

Izvor: Blic

Pančevci blokirali put ka Beogradu


Više od 3.000 gradjana Pančeva i stanovnika okolnih sela blokiralo je od 13 do 14.30 put ka Beogradu i sve izlaze iz Rafinerije Nafte Pančevo i Petrohemije protestujući zbog aerozagadjenja.

Učesnici protesta su vozilima i traktorima, u znak upozorenja da više ne mogu tolerisati česta aerozagadjenja i odsustvo odgovarajuće reakcije Vlade Srbije, blokirali sve prilaze fabrikama.

Na čelu kolone vozila išla su kola za prevoz posmrtnih ostataka, a gradjani su prazan mrtvački kovčeg ostavili na ulazu u Rafineriju, kako bi simbolično pokazali problem zagadjenja Pančeva i odnos nadležnih prema tom pitanju.

Protest su organizovali novinari nedeljnika "Pančevac", ali su mu prisustvovali i neki od čelnika opštine, predvodjeni predsednikom Srdjanom Mikovićem. Nijedan predstavnik opštine nije, medjutim, govorio na skupu.

Glavna urednica lista "Pančevac" Marija Andrić istakla je obraćajući se okupljenima da ne pristaju na jučerašnji dogovor predsednika opštine Pančevo i ministra za nauku i zašttu životne sredione Aleksandra Popovića i da tražze radikalnije mere vlade za sprečavanje zagadjenja.

Andrićeva je najavila da će krajem sledeće nedelje početi petodnevna totalna blokada otpreme derivata iz Rafinerije kako bi bi Vlada Srbije počela ozbiljnije da se bavi zagadjenjem u Pančevu.

Sobraćajna policija obezbedjivala je skup na kome nije bilo incidenata.

U Pančevu je prošle sedmice zabeleženo veliko zagadjenje vazduha, posle čega su gradjani tog grada u petak organizovali protest u Beogradu, ispred zgrade Vlade Srbije, kako bi ukazali na česta zagadjenja i zatražili da se taj problem reši.



Izvor: MTS-Mondo

Preko hleba pogača
Momir ČABARKAPA, 18. novembar 2006

DOK se poslednji jesenji poljoprivredni radovi u Srbiji privode kraju, ratari sabiraju prinose i, uglavnom, zadovoljno trljaju ruke.
S obzirom na to da je godina počela poplavama i podzemnim vodama, pa ništa nije posejano na vreme, ni najveći optimisti nisu očekivali rod koji je ubran. A on je, kod nekih kultura, na nivou višegodišnjih proseka, a kod nekih vrsta voća i - rekordan!

PŠENICA, koja je proletos bila i najugroženija, ipak je zasejana na oko 540.000 hektara i dala je rod od oko dva miliona tona. Dovoljno da zadovolji domaće potrebe, a verovatno će nešto, zahvaljujući zalihama odranije, preteći i za izvoz. Njena cena na svetskom tržištu već dostiže 210 dolara po toni, a i kod nas se približila željenoj od 12 dinara za kilogram.
Stručnjaci predviđaju da će cena i dalje rasti i kod nas, i u svetu, jer je ovogodišnji rod na planeti manji od potreba.

KUKURUZ je bio zasejan na oko 1.300.000 hektara i već je ubran sa oko 90 odsto površina - kaže Milan Prostarn, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS. - Prihodi su prosečni, od oko 5,4 tone po hektaru, i može se očekivati više od šest miliona tona roda. To je znatno više od domaćih potreba, tako da će jedan deo biti prodat na svetskoj pijaci.
Za prvih devet meseci ove godine izvezeno je kukuruza u vrednosti od oko 108 miliona dolara, što ga svrstava na drugo mesto među sto proizvoda u robnom izvozu.

SUNCOKRET, zasejan na oko 200.000 hektara, dao je ukupan rod od 431.000 tona ili, u proseku, 2,1 tonu po hektaru. Domaći prerađivači koji su, uglavnom, unapred ugovarali otkup i finansirali setvu, imaće dovoljno sirovine da uposle svoje proizvodne kapacitete.

SOJA, koja je zasejana na rekordnim površinama od oko 150.000 hektara, dala je i rekordni prinos od oko 428.000 tona (2,8 tona po hektaru). Reč je o genetski nemodifikovanoj soji koja ima dobru "prođu" i na domaćem i na stranom tržištu, sa cenom od 200 evra po toni.

ŠEĆERNA REPA, iako još nije izvađena sa oko 10 odsto zasejanih 550.000 hekatara, daće, već je izvesno, rekordan prinos od oko tri miliona tona.
- Prinosi po hektaru šećerne repe su prosečni i iznose oko 44 tone, ali s obzirom na to da je zasejana na površinama za oko 10.000 hektara većim nego lane, i ukupna proizvedena količina biće rekordna - kaže Prostran. - Uz to, digestija je oko 15 procenata i bolja je nego lane, pa se očekuje da šećerane prerade oko 400.000 tona šećera od ovogodišnjeg roda. S obzirom na to da je EU povećala kvotu za izvoz našeg šećera na tržište Evrope na 230.000 tona godišnje, očekuje se i pozamašan devizni priliv (do sada ga je izvezeno u vrednosti od oko 90 miliona dolara).
VOĆE je, uglavnom, za razliku od ratarskih kultura, gde su prinosi po hektaru manji od prošlogodišnjih, rodilo mnogo bolje nego lane. Šljiva je dala natprosečan rod, čak oko 90 odsto veći, a ubrano je oko 600.000 tona. Rod grožđa skoro je dupliran u odnosu na prošlogodišnji i proizvedeno je oko 375.000 tona. Jabuka je dala oko 237.000 tona, za petinu više nego lane. Malina, sa ubranih oko 85.000 tona, bila je izdašnija oko dva procenta nego lane, uz prosečni rod. Kupina, koja je bila hit ove sezone, u vreme berbe premašila je cenu od 100 dinara po kilogramu. Ubrano je oko 13.000 tona, sa oko 1.800 hektara.

POVRĆE je rodilo na nivou višegodišnjih proseka, ali nešto slabije nego prethodne godine. Krompira je, primera radi, izvađeno oko 900.000 tona, što je manje za oko pet procenata nego lane. Uzrok slabijeg roda su upravo proletošnje poplave i podzemne vode, koje su ili odložile sadnju povrća ili uništile već zasađene njive, pa su ratari ponegde morali ponovo da ih seju.
- Kada se sve sabere, ovogodišnji poljoprivredni rezultati nisu spektakularni, ali su mnogo bolji nego što se moglo očekivati proletos, na početku ratarskih radova - kaže Prostran. - Godina je dala dobre zalihe za domaću prerađivačku industriju. Nema sumnje i da će to uticati da izvoz poljoprivrednih proizvoda i prerađevina premaši milijardu dolara.
Pšenica će ove jeseni u optimalnom ruku (do kraja novembra) biti zasejana na oko 500.000 hektara. Sa novembarskom setvom očekuje se da će se pod hlebnim zrnom naći između 550.000 i 600.000 hektara.
- Bilo bi bolje kada bi se zasejalo više - kaže Milan Prostran. - Stručnjaci koji se bave tom žitaricom predlagali su setvu na oko 100.000 hektara više, s obzirom na to da je trenutna cena pšenice povoljna. Ali, država ne ulaže velike napore da stimuliše ovakvu proizvodnju, ratari sami kalkulišu i seju po svome. Pošto se nikada ne zna kakav će prinos biti, jer najviše zavisi od vremenskih prilika, ratari su oprezni.
Ječam je zasejan na oko 80.000 hektara, krmno bilje na 25.000, a uljana repica na 11.000.

IZVOZ MESA

OVE godine, zahvaljujući jeftinijoj hrani i boljem rasnom sastavu stoke, povećana je i proizvodnja svežeg mesa.
I izoz bebi-bifa polako se povećava, ali je još daleko od oko 10.000 tona, koliko nam je dozvoljeno da izvezemo na tržište EU.


POVOLjNI KREDITI
U POLjOPRIVREDI trenutno ima oko 26 vrsta podsticajnih mera, od bespovratnih sredstava do povoljnih kredita sa dužim grejs-periodima otplate. Pomaže se nekomercijalnim gazdinstvima sa 40.000 dinara godišnje po članu starijem od 55 godina.
 

Izvor: Novosti