Part­ner čist, po­sao pro­pao

VEST da je ame­rič­ka kor­po­ra­ci­ja "Dajn­korp in­ter­ne­še­nel" od­u­sta­la od iz­grad­nje te­ret­nog ter­mi­na­la i lo­gi­stič­kog cen­tra u Sur­či­nu bi­la je iz­ne­na­đe­nje sa­mo na pr­vi po­gled.
Ru­ko­vod­stvo aero­dro­ma "Ni­ko­la Te­sla" Be­o­grad, ko­ji je u po­sao vre­dan sto mi­li­o­na do­la­ra tre­ba­lo da ulo­ži ze­mlji­šte i rad­nu sna­gu, zna­lo je već me­se­ci­ma da se nji­ho­vi ame­rič­ki part­ne­ri po­vla­če, jer se iz Va­šing­to­na ni­ko ni­je ja­vljao još od le­tos.
Vla­du Sr­bi­je "Dajn­korp" je zva­nič­no oba­ve­stio o svom od­u­sta­ja­nju od in­ve­sti­ci­je pre vi­še od me­sec da­na, ali se ta in­for­ma­ci­ja ču­va­la kao stro­go po­ver­lji­va. Mi­ni­star za eko­nom­ske od­no­se sa ino­stran­stvom Mi­lan Pa­ri­vo­dić, u pe­tak je, tek po­što su "No­vo­sti" ob­ja­vi­le da je po­sao pro­pao, sa­zvao van­red­nu kon­fe­ren­ci­ju za no­vi­na­re da ta­kvo sa­zna­nje i "zva­nič­no obe­lo­da­ni".
Na me­đu­na­rod­ni ten­der ko­ji je ras­pi­san po­lo­vi­nom 2004. a na ko­me se tra­žio part­ner ko­ji bu ulo­žio no­vac, iz­gra­dio i ko­ri­stio te­ret­ni ter­mi­nal, za­jed­no sa be­o­grad­skim aero­dro­mom, ja­vi­li su se "Dajn­korp" i izra­el­sko-švaj­car­ski kon­zor­ci­jum "En­gel-Svi­sport". Još pre ne­go što je ten­der­ska ko­mi­si­ja do­ne­la od­lu­ku o naj­bo­ljem po­nu­đa­ču u jav­nost je "pro­cu­re­la" in­for­ma­ci­ja da je ame­rič­ka kom­pa­ni­ja, za­pra­vo fir­ma Cen­tral­ne oba­ve­štej­ne agen­ci­je (CIA), ko­ja po­slu­je is­klju­či­vo sa voj­skom SAD.
U Uprav­nom od­bo­ru "Dajn­kor­pa" i da­nas se­di do­bro zna­ni Vi­li­jam Vo­ker, ne­ka­da­šnji šef mi­si­je OEBS na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, či­ji je iz­ve­štaj o "po­ko­lju u Rač­ku" bio po­vod za po­če­tak bom­bar­do­va­nja Ju­go­sla­vi­je 24. mar­ta 1999. go­di­ne. Ra­me uz ra­me, tu su i Ri­čard Hol­bruk, svo­je­vre­me­no glav­ni pre­go­va­rač Bi­la Klin­to­na za biv­šu SFRJ i ge­ne­ral Ve­sli Klark, glav­no­ko­man­du­ju­ći NA­TO ali­jan­se u vre­me agre­si­je na na­šu ze­mlju.
Zva­nič­ni­ci srp­ske vla­de ni­su se ni jed­nom do sa­da ogla­si­li po­vo­dom in­for­ma­ci­ja o po­ve­za­no­sti CIA i "Dajn­kor­pa", iako je iz­grad­nja te­ret­nog ter­mi­na­la u Sur­či­nu stra­te­ški va­žna za Sr­bi­ju. Sa­mo je mi­ni­star Pa­ri­vo­dić, pre dva da­na, na di­rekt­no pi­ta­nje da li je Vla­da zna­la ko­ji lju­di upra­vlja­ju "Dajn­kor­pom" od­go­vo­rio:
- Bi­lo je mno­go špe­ku­la­ci­ja o vla­snič­koj struk­tu­ri "Dajn­kor­pa", a deo tih na­pi­sa bio je, oči­gled­no, na­ru­čen. Ni­sam ni ta­da, a ne znam ni da­nas ko su nji­ho­vi vla­sni­ci. "Dajn­korp" je dao mno­go bo­lju po­nu­du od dru­go­pla­si­ra­nog "En­ge­la" a ten­der­ska do­ku­men­ta­ci­ja bi­la je ured­na.
Dru­go­pla­si­ra­ni po­nu­đač tvr­dio je da je nje­go­va fi­nan­sij­ska po­nu­da isto­vet­na ame­rič­koj, ali da je, ukup­no gle­da­no, bo­lja jer bi ter­mi­na­lom upra­vljao "Svi­sport", ko­ji taj po­sao ra­di de­ce­ni­ja­ma, na vi­še od sto­ti­nu aero­dro­ma u sve­tu. Slu­čaj je "raz­re­šen" ta­ko što se Ko­mi­si­ja za za­šti­tu pra­va po­nu­đa­ča ogla­si­la ne­na­dle­žnom, jer je u pi­ta­nju bio po­stu­pak sa di­rekt­nom po­god­bom, po­što je mo­ra­lo da se na­pra­vi za­jed­nič­ko pred­u­ze­će iz­me­đu aero­dro­ma "Be­o­grad" i po­bed­ni­ka ten­de­ra. Po­sao je do­de­ljen Ame­ri­kan­ci­ma, a dru­go­pla­si­ra­ni kon­zor­ci­jum, se ubr­zo ras­pao iz­la­skom "Svi­spor­ta" iz aran­žma­na sa izra­el­skom "En­gel gru­pom".

POT­PRED­SED­NIK "DAJN­KOR­PA" ZA "NO­VO­STI"
PRE­SU­DI­LI KRE­DI­TO­RI

VE­RO­VA­LI smo le­tos da smo ve­o­ma bli­zu pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra o za­jed­nič­kom pred­u­ze­ću sa aero­dro­mom "Ni­ko­la Te­sla" Be­o­grad, ali nas je Vla­da Sr­bi­je oba­ve­sti­la da od­re­đe­ne okol­no­sti iz na­cr­ta ugo­vo­ra mo­ra­ju da se pro­me­ne i uskla­de sa srp­skim za­ko­ni­ma - ka­že za "No­vo­sti" Gre­go­ri La­ga­na, pot­pred­sed­nik "Dajn­kor­pa", za­du­žen za od­no­se sa jav­no­šću. - Na­ža­lost, ni­smo mo­gli da is­pu­ni­mo te uslo­ve, a da ne na­ru­ši­mo do­go­vo­re ko­je ima­mo sa na­šim kre­di­to­ri­ma. U toj si­tu­a­ci­ji, "Dajn­korp in­ter­ne­še­nel" ni­je imao iz­bo­ra, osim da od­bi­je pred­log Vla­de Sr­bi­je.


Izvor: Vecernje novosti

Kradljivci struje jači od zakona
Beograd -- Za protekle tri godine EPS je zbog neovlašćenog korišćenja električne energije oštećen za oko 1,5 milijardi dinara.

Za protekle tri godine od 945.000 kontrolisanih potrošača struju je neovlašćeno koristilo oko 22.200, a isto toliko građana ili nije dozvolilo kontrolu ili je kod njih nije bilo moguće obaviti. U EPS-u su izračunali da su u tom periodu izgubili oko 322 miliona kilovat-časova struje što je vrednost od 1.470.150.000 dinara, od kojih je preko suda naplaćena svega četvrtina ili 375 miliona dinara.

Slobodan Kujović, predsednik Stručnog tima za smanjenje netehničkih gubitaka EPS-a, kaže da su dugogodišnjim praćenjem zaključili da od ukupnog broja domaćinstava u Srbiji oko 2,5 odsto potrošača neovlašćeno koristi električnu energiju. U EPS-u procenjuju da su 2005. godine izgubili 40 miliona evra i to najviše zbog neovlašćene potrošnje i neprijavljenih potrošača do 70 odsto, neispravnih mernih uređaja do 25 odsto i neočitanih brojila do pet odsto.

"Ulažemo veliki napor da smanjimo broj kradljivaca struje, ali smo nemoćni da iskorenimo ovu štetnu pojavu bez pomoći države. Česte oslobađajuće sudske presude ili blage kazne za ljude koji su neovlašćeno trošili struju podstiču na nove nezakonite radnje. Osporavaju se i iznosi koji se fakturšu za neovlašćeno korišćenu struju tako da je, nakon dugog sudskog procesa, vrlo često presuđeni iznos manji od PDV-a koji smo mi dužni da platimo odmah po izdavanju faktura", kaže Kujović.

On smatra da je neophodno naći model za verifikovanje velikog broja potrošača koji su bespravno u poslednjih više od deset godina podigli stambene objekte, priključili se na distributivnu mrežu, pa sada bez plaćanja troše struju. Mnogi od njih bi želeli da ih distribucije zvanično registruju kao potrošače i da izmiruju svoje obaveze, ali problem je što je to u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

"Stručnjaci u EPS-u smatraju da bi ove potrošače, gde postoje tehnički i energetski uslovi, trebalo priključiti na mrežu, a da se borba sa bespravnom gradnjom vodi preko građevinske inspekcije i ubrza započeta legalizacija objekata koji ispunjavaju uslove za legalizaciju. Naše su procene, i sigurni smo u to, da bi se na ovaj način znatno smanjili netehnički gubici", kaže Kujović.


Izvor: B92

En­gle­zi dolaze na Ko­pa­o­nik
Niš -- Sredinom de­cem­bra se očekuje se­ri­ja čar­ter le­to­va ko­ji će do­vo­zi­ti bri­tan­ske tu­ri­ste na Ko­pa­o­nik.

Avi­o­ni će sa lon­don­skog aero­dro­ma Ge­tvik ka ni­škom aero­dro­mu kretati svakih se­dam da­na, a en­gle­ski ski­ja­ši će aran­žma­ne upla­ći­va­ti u agen­ci­ja­ma "Tomp­son" i "Bal­kan ho­li­dejs". Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je je, da bi Kopa­o­nik vra­ti­la na ski­ja­šku ma­pu Evro­pe, sa­mo 2004. i 2005. go­di­ne po­tro­ši­la 74.000 evra za pro­mo­ci­ju najlepše srpske pla­ni­ne.

Oglašavanje u brošuri "Tompson ski" koštalo je 15.000 evra, ali se isplatilo jer se broj britanskih turista ove godine povećao, pa je u prvih osam meseci bilo 10.966 Engleza, što je za 12 odsto više nego lane.

"Oni su uglavnom išli na zimovanje na Kopaonik, a Zlatibor i pored velike želje nismo uspeli da uvrstimo u ponudu, jer aerodrom u Ponikvama nije aktiviran, a vožnja autobusom od četiri sata je naporna", kaže Milan Danilović, menadžer u "Tompsonu".

Britanski turisti koji stižu na Kopaonik mogu se podeliti u dve grupe: na starije kojima je to drugi ili treći odmor, i na mlađe bračne parove koji vole jeftinije skijanje. Na Kopaonik dolaze, pre svega, britanski skijaši - početnici koji imaju niža primanja. Tu je Srbija destinacija bez premca.

"Srbija je sve popularnija, ali još se ne trudi kao Bugarska, koja već deceniju važi za jeftino i zabavno odredište", kaže Danilović. "U Borovecu su se ozbiljno pripremili za Engleze i otvarali su pabove za njih, pa su im ubrzo 90 odsto turista činili Britanci. Kopaonik je sa pet žičara postao ozbiljan skijaški centar, ali su hoteli problematičnog kvaliteta."

Danilović smatra da je veliki nedostatak srpskog turizma manjak informacija koje se pružaju stranim turistima. Malo je dobrih i besplatnih brošura o Kopaoniku, mapa i internet sajtova.

"Kada ukucate na pretraživaču 'Kopaonik' otvori se samo nekoliko sajtova od kojih one najbolje radi grupa entuzijasta. Te informacija se ipak, ne ažuriraju redovno: kolika je temperatura, snežni pokrivač, stanje na putevima, cene skilifta i slično. Neverovatno je da ne postoji 'onlajn' kamera koja će neprestano pokazivati šta se dešava na Kopaoniku. Potencijalne turiste treba 'zatrpavati' informacijama", kaže on.


Izvor: B92

 PRODAT NITEKS ZA 2,25 MILIONA EVRA

Društveno preduzeće Niška industrija tekstila 'Ratko Pavlović' - 'Niteks' u restrukturiranju prodata je konzorcijumu za 2,25 miliona evra. 'Niteks' je kupio konzorcijum koji čine firme 'Irva investicije' i 'Jabuka' iz Beograda i fizičko lice Slavko Đorđević iz Vranja. Investicioni program iznosi četiri miliona evra, a kupac je prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa.

Izvor: RTS

 Trgovinski lanci doneli bogatiji asortiman
Supermarketi obaraju cene

Do pre nekoliko godina kupcima u Srbiji bilo je nezamislivo da im se kasirka kada dođu na red za plaćanje obrati sa „dobar dan“. Sada je sve više radnji koje su uvele ovakav običaj i mada je tretman potrošača kod nas i dalje daleko od idealnog, promene nabolje ipak su vidljive.

Tome je, kako za „Blic“ kaže Petar Prokić, načelnik u Ministarstvu trgovine, najviše doprinela velika konkurencija koja trgovce tera da se „biju“ za kupce. A poznato je da je ljubazno i kulturno ophođenje osoblja važan faktor pri opredeljivanju kupaca za ovu ili onu trgovinu. Dosta novih trgovinskih manira je na naše prostore, navodi on, došlo sa ulaskom stranih prodajnih lanaca na naše tržište.

- Njihovim dolaskom popravljena je tehnologija prodaje, povećan je asortiman robe, pa naši ljudi više ne moraju ići, recimo, u Mađarsku da bi kupili hranu za kuću. U kupovinu hrane tamo sada odlaze samo oni koji kupuju na veliko ili prodaju na sivom tržištu. I naše trgovinske kuće počele su da edukuju svoje zaposlene, a roba se lepše i kvalitetnije pakuje. Što je najvažnije, veća konkurencija obara cenu, kupcima se stalno nešto poklanja kako bi se privukli u što većem broju - navodi Prokić.

Inače, prema podacima Udruženja za trgovinu pri Privrednoj komori Srbije, šest stranih trgovinskih kompanija u našoj zemlji ukupno imaju 13 većih prodajnih objekata u Srbiji. Renomirane trgovine i veliki prodajni centri, bilo domaći, bilo strani, kaže Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja, nalaze se u većim urbanim centrima (Beograd, Niš, Novi Sad, Subotica, Kragujevac, Čačak), dok u srednjim, a naročito u manjim mestima najveću prodaju beleže lokalna trgovinska preduzeća i samostalne radnje.

Najveće učešće na tržištu Srbije ima domaća „Delta“ koja drži oko deset odsto srpskog i 23 odsto beogradskog tržišta. „Delta“ ima i najveći broj maloprodajnih objekata, ukupno 345, od čega „Maksi“ 68, „C market“ 198, „Pekabeta“ 78 i „Tempo“ jedan prodajni objekat. O bilo čijem monopolu na našem tržištu, smatra Petar Prokić iz Ministarstva za trgovinu, ne može se ni govoriti budući da šest vodećih trgovinskih lanaca kod nas drži tek oko 20 odsto tržišta Srbije. A mesta za nove trgovine, prema njegovim rečima, i te kako ima.

- Mi smo ipak potrošačko društvo. Platežna moć stanovništva, iako to mnogi neće da priznaju, povećava se, a ne treba zaboraviti ni da je Srbija tranzitna zemlja. Kada se sve to uzme u obzir, može se slobodno reći da prostora za nove trgovce ovde ima - smatra Prokić i dodaje da ima najava ulazaka novih trgovina i otvaranja novih prodajnih kapaciteta kuća koje su ovde već prisutne. Tako, navodi on, slovenačka „Droga Kolinska“ planira otvaranje fabrike i prodajnog centra kafe i slatkiša za Balkan i jugoistočnu Evropu negde oko Koridora 10. I grčki „Veropulos“ planira otvaranje novih hipermarketa duž tog koridora.

Nove trgovine, između ostalog, popravile bi i prodajnu površinu po jednom stanovniku, koja je u Srbiji sada veoma mala. Tek oko pola kvadratnog metra, što je četiri puta manje nego u razvijenom delu Evrope.

R. Marković

    Elektronska trgovina

    U zemljama Evropske unije, u onom prvom jezgru EU, 60 odsto prometa obavlja se preko Interneta, a kod nas takve prodaje skoro da i nema. A nema ni zakona. Sudeći prema najavama iz Ministarstva trgovine, zakon se priprema, a njegovo usvajanje očekuje se iduće godine.
    Godišnji pazar 500 evra

    Prosečan registrovani godišnji promet po stanovniku Srbije prošle godine je iznosio oko 500 evra, navodi Gordana Hašimbegović iz Privredne komore Srbije. Kako kaže u većim urbanim sredinama, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, taj promet iznosi 710 evra. Kada se uračuna i kupovina na pijacama, procena je da se u Srbiji po stanovniku za robu široke potrošnje godišnje utroši oko 1.000 evra.


    Domaće da, ali ne po svaku cenu

    Što se tiče uticaja stranih hipermarketa na domaću, pogotovu poljoprivrednu proizvodnju, Petar Prokić kaže da se ne može tražiti ni očekivati od našeg čoveka da po svaku cenu kupuje naš proizvod samo zato što je domaći.

    - Ne mogu domaći proizvođači da deru kupce prodajući im skupu i lošu robu i da preko njihovih leđa naplaćaju svoje velike troškove proizvodnje. Sami proizvođači moraju da se trude da njihovi proizvodi budu konkurentni, uslovi prodaje povoljniji. Oni moraju smanjivati troškove proizvodnje, a ne da to ide preko leđa kupaca - kaže on.


Izvor: Blic

KO­ME ZVO­NI TRE­ĆI?
Vik­tor PE­TRO­VIĆ, 12. novembar 2006

SR­BI­JA je mi­nu­le ne­de­lje do­bi­la i tre­ćeg mo­bil­nog ope­ra­te­ra. U na­red­nih po­la go­di­ne "Mo­bil­kom Austri­ja", pre­ma ugo­vo­ru o iz­da­va­nju li­cen­ce, du­žan je da poč­ne sa ra­dom. Austri­jan­ci na­ja­vlju­ju ula­ga­nja od 250 mi­li­o­na evra i že­sto­ku bit­ku za sva­kog ko­ri­sni­ka.
Ka­ko će se ula­zak i tre­ćeg kon­ku­ren­ta od­ra­zi­ti na po­sto­je­će ope­ra­te­re, pi­ta­li smo, u pa­ra­lel­nim raz­go­vo­ri­ma, naj­od­go­vor­ni­je u "Mo­bil­noj te­le­fo­ni­ji Sr­bi­je" i "Te­le­no­ru".
1. Ka­ko će­te se bo­ri­ti da pri­do­bi­je­te što ve­ći broj ko­ri­sni­ka, u uslo­vi­ma za­o­štre­ne kon­ku­ren­ci­je?
2. Ko­li­ko Va­ša kom­pa­ni­ja ima pret­plat­ni­ka i na ko­li­ko ra­ču­na­te u bli­skoj bu­duć­no­sti?
3. Ko­ja je re­al­na ce­na mi­nu­ta te­le­fo­ni­ra­nja i jed­ne SMS po­ru­ke u Sr­bi­ji?
4. Da li će­te sma­nji­va­ti ce­ne raz­go­vo­ra i SMS po­ru­ka u ro­min­gu, ko­je su sa­da, za ve­ći­nu gra­đa­na Sr­bi­je, pre­sku­pe?
5. Da li i ka­da pla­ni­ra­te pu­šta­nje u rad tre­će ge­ne­ra­ci­je mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, za ko­ju ima­te li­cen­cu?
Vla­di­mir Lu­čić, di­rek­tor "Mo­bil­ne te­le­fo­ni­je Sr­bi­je":
1. Kon­ku­ren­ci­ja na tr­ži­štu je zdra­va stvar i ujed­no iza­zov. Ona do­pri­no­si da­ljem una­pre­đi­va­nju kva­li­te­ta po­nu­de za ko­ri­sni­ke i br­žem uvo­đe­nju no­vih uslu­ga, pre­ma zah­te­vi­ma tr­ži­šta. Iz­da­va­nje tre­će li­cen­ce za mo­bil­nog ope­ra­te­ra u Sr­bi­ji do­pri­ne­će, sva­ka­ko, op­štem na­pre­do­va­nju do­ma­ćeg tr­ži­šta te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja. MTS će za­dr­ža­ti li­der­sku po­zi­ci­ju na tr­ži­štu i po­sle ula­ska tre­ćeg ope­ra­te­ra, jer će­mo pr­vi po­nu­di­ti ko­ri­sni­ci­ma uslu­ge ko­je kon­ku­ren­ci­ja još ne­ma.
2. Već ima­mo vi­še od 3,7 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka. Od 30. ok­to­bra, kao stan­dard­nu, uve­li smo pro­da­ju post-pejd pa­ke­ta sa te­le­fo­ni­ma "MTS eks­pres", sa ko­jom pret­plat­ni­ci do­bi­ja­ju pa­ke­te na kuć­nu adre­su. Ta­ko smo pro­daj­nu mre­žu, prak­tič­no, pro­ši­ri­li na ce­lu Sr­bi­ju. A da smo bi­li u pra­vu po­ka­zu­je i po­da­tak da ima­mo već vi­še od tri hi­lja­de na­rudž­bi­na.
3. Ne­za­vi­sne ana­li­ze po­ka­za­le su da MTS ima naj­ni­že ce­ne u okru­že­nju. Ce­nu mi­nu­ta te­le­fo­ni­ra­nja pri­la­go­di­li smo ko­ri­sni­ci­ma, kroz raz­li­či­te vr­ste "BEL" pa­ke­ta. Ina­če, ce­ne ni­smo po­ve­ća­va­li u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne. Čak smo, na­pro­tiv, u tom pe­ri­o­du, u okvi­ru pa­ke­ta, na­šim ko­ri­sni­ci­ma pru­ži­li do­dat­ne po­god­no­sti i po­volj­ni­je uslo­ve za ko­ri­šće­nje od­re­đe­nih uslu­ga.
4. Ce­ne raz­go­vo­ra i SMS po­ru­ka u ro­min­gu, u naj­ve­ćoj me­ri, za­vi­se od ro­ming ugo­vo­ra sklo­plje­nih sa dru­gim ope­ra­te­ri­ma, ko­ji se ve­zu­ju za SDR, me­đu­na­rod­nu ob­ra­čun­sku je­di­ni­cu. Pi­ta­nje ro­min­ga je glo­bal­ne pri­ro­de i či­ni­mo na­po­re da se, na ni­vou me­đu­na­rod­ne "GSM aso­ci­ja­ci­je", po­stig­nu bo­lji uslo­vi za ko­ri­sni­ke.
5. Pu­šta­nje u rad tre­će ge­ne­ra­ci­je mo­bil­ne te­le­fo­ni­je pla­ni­ra­li smo za na­red­na tri me­se­ca, u Be­o­gra­du, Ni­šu i No­vom Sa­du. Ka­sni­je će­mo ZG mre­žu, na­rav­no, ši­ri­ti i na osta­tak Sr­bi­je. Za nas, kao na­ci­o­nal­nog ope­ra­te­ra, uvo­đe­nje tre­će ge­ne­ra­ci­je pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov na ko­ji že­li­mo i mo­že­mo da od­go­vo­ri­mo na naj­bo­lji na­čin. Da­kle, ide­mo u ko­rak sa teh­no­lo­gi­ja­ma ko­je su iza­zov i za ve­li­ke svet­ske ope­ra­te­re.
Stajn Erik Ve­lan, ge­ne­ral­ni di­rek­tor "Te­le­no­ra":
1. Iz­da­va­nje tre­će li­cen­ce za mo­bil­nog ope­ra­te­ra na srp­skom tr­ži­štu po­zdra­vlja­mo, jer to mo­že sa­mo da do­ne­se ko­rist svim ko­ri­sni­ci­ma mo­bil­ne te­le­fo­ni­je u Sr­bi­ji, na svim mre­ža­ma. Kon­ku­ren­ci­ja za nas ni­je ni­ka­kva no­vost, po­što je na­ša kom­pa­ni­ja je­dan od naj­ve­ćih svet­skih ope­ra­te­ra, sa vi­še od 105 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka ši­rom sve­ta. Ta­ko ste­če­no zna­nje i is­ku­stvo, is­ko­ri­sti­će­mo za una­pre­đe­nje uslu­ga na srp­skom tr­ži­štu. Oče­ku­je­mo da će bi­ti za­do­volj­ni na­ši, ali i kon­ku­rent­ski ko­ri­sni­ci, jer tr­ži­šna utak­mi­ca do­no­si do­bro­bit svi­ma.
2. Vi­še od dva mi­li­o­na lju­di ko­ri­sti na­še uslu­ge u Sr­bi­ji. Tre­nut­no, ipak, ne mo­že­mo da go­vo­ri­mo o tač­nom bi­lan­su, jer se broj pret­plat­ni­ka sva­ko­dnev­no uve­ća­va. Od 1. sep­tem­bra i na­šeg zva­nič­nog po­čet­ka ra­da ov­de, sti­gli smo do go­to­vo 2,3 mi­li­o­na pret­plat­ni­ka i ne pla­ni­ra­mo tu da sta­ne­mo. Nu­di­će­mo, uvek, bo­lje uslu­ge od kon­ku­ren­ci­je, ka­ko bi­smo po­sta­li i ov­de li­der.
3. "Te­le­nor" svo­jim ko­ri­sni­ci­ma nu­di raz­ne mo­de­le ko­ji­ma, za istu ce­nu, pru­ža vi­še uslu­ga ne­go ra­ni­je. Osim pa­ke­ta za pret­plat­ni­ke, ko­ji me­seč­no pla­ća­ju svo­je ra­ču­ne, ima­mo po­god­no­sti i za pri-pejd ko­ri­sni­ke. Ra­zno­vr­snim spek­trom ta­ri­fa tru­di­mo se da pru­ži­mo što vi­še uslu­ga za istu ce­nu či­me, prak­tič­no, one po­jef­ti­nju­ju.
4. Raz­go­vo­ri i sla­nje SMS po­ru­ka iz ino­stran­stva, u ro­min­gu, svu­da su u sve­tu sku­plji ne­go ka­da je ko­ri­snik u ma­tič­noj ze­mlji. Tre­nut­no, ima­mo ta­ri­fe i ugo­vo­re ko­je smo za­te­kli ka­da smo ku­pi­li kom­pa­ni­ju u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, s ob­zi­rom da ima­mo svo­je mre­že u su­sed­nim ze­mlja­ma, ve­ro­vat­no će­mo srp­skim ko­ri­sni­ci­ma po­jef­ti­ni­ti uslu­ge ka­da su u dr­ža­va­ma u ko­ji­ma "Te­le­nor" po­slu­je: Cr­noj Go­ri, Ma­đar­skoj...
5. Tre­ća ge­ne­ra­ci­ja mo­bil­ne te­le­fo­ni­je je­ste bi­la iza­zov svu­da u sve­tu, s ka­kvim se Sr­bi­ja još ni­je sre­la i upo­zna­la. U me­đu­vre­me­nu, teh­no­lo­gi­ja je na­pre­do­va­la i za­to je mo­gu­će da u Sr­bi­ji pre­sko­či­mo tre­ću i uve­de­mo če­tvr­tu ge­ne­ra­ci­ju. Od­lu­ka tre­ća ili če­tvr­ta ge­ne­ra­ci­ja, bi­će pred­met stra­te­škog pla­na "Te­le­no­ra" na srp­skom tr­ži­štu.


Izvor: Novosti

Ko­rak is­pred Evro­pe
Dra­gi­ca MA­RIN­KO­VIĆ, 12. novembar 2006

KOM­PA­NI­JA "Sim­po" je za pr­vih de­set me­se­ci ove go­di­ne ima­la do­bar pla­sman na­me­šta­ja na­me­nje­nog iz­vo­zu, ali do­bre re­zul­ta­te i na do­ma­ćem tr­ži­štu. U ma­lo­pro­da­ji pro­met je po­ve­ćan za 11, a u ve­le­pro­da­ji, da­kle u dru­gim sa­lo­ni­ma u ze­mlji, ko­ji su se po­ja­vi­li kao kup­ci "Sim­po­vog" na­me­šta­ja, taj rast je 47 od­sto vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od la­ne. To zna­či da smo, po­red po­vrat­ka na biv­ša ino tr­ži­šta, do­bi­li i ve­ći broj part­ne­ra u ze­mlji - iz­ja­vio je za "No­vo­sti" Dra­gan To­mić, pred­sed­nik vranj­ske kom­pa­ni­je "Sim­po".
Naj­bo­lje re­zul­ta­ta to­kom ove go­di­ne po­sti­gla je Fa­bri­ka du­še­ka u Bu­ja­nov­cu sa ra­stom od 11 od­sto, Fa­bri­ka na­me­šta­ja za 4,5, a po­rast pro­iz­vod­nje be­le­ži i Fa­bri­ka de­ko­ra­tiv­nih što­fo­va, je­din­stve­na u Evro­pi, ko­ja iz­vo­zi vi­še od 75 od­sto svog asor­ti­ma­na. Dve tre­ći­ne pro­iz­vod­nje u ovoj go­di­ni pla­si­ra­no je na biv­ša "Ju" tr­ži­šta i tek sa­da je po­stig­nu­to ko­ri­šće­nje pu­nih ka­pa­ci­te­ta. "Sim­po" se sa što­fo­vi­ma vra­tio čak i na pro­bir­lji­vo tr­ži­šte biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za, na ko­je je ne­ka­da go­di­šnje iz­vo­zio ro­be u vred­no­sti od 50 mi­li­o­na do­la­ra.
IN­VE­STI­CI­JE
* GDE ste u od­no­su na pe­ri­od od pre ne­ko­li­ko go­di­na?
- "Sim­po" za­i­sta pu­no ula­že u kre­a­tiv­nost pro­gra­ma pro­iz­vod­nje, što se mo­glo vi­de­ti i na "Kuć­noj iz­lo­žbi", ko­ja je ove go­di­ne u zna­ku neo ba­ro­ka, ozna­či­la po­če­tak saj­ma na­me­šta­ja. Ta kre­a­tiv­nost, uz po­moć fran­cu­skih i ita­li­jan­skih di­zaj­ne­ra, u ovoj go­di­ni na­pra­vi­la je is­ko­rak. Bu­du­ći da je ovo svet­ski pra­vac u di­zaj­nu na­me­šta­ja Evro­pa će pred­sta­vi­ti ta­kve mo­de­le u Kel­nu i Pa­ri­zu u ja­nu­a­ru, ili u apri­lu u Ita­li­ji, upra­vo ta­mo gde se "ro­di­la" pr­va fo­te­lja, kra­jem 16. ve­ka, gde je ba­rok do­ži­veo upra­vo svoj pro­cvat. Kre­će­mo se u pra­vom sme­ru. Jer, ove go­di­ne upra­vo smo naj­vi­še ro­be pla­si­ra­li na pro­bir­lji­va stra­na tr­ži­šta.
* In­ve­sti­ra­li ste u no­ve ka­pa­ci­te­te i raz­voj­ne pro­gra­me. Da li je sve za­ži­ve­lo pre­ma oče­ki­va­nji­ma?
- Za­vr­še­ni su krup­ni in­ve­sti­ci­o­ni pro­jek­ti. Od stra­te­škog zna­ča­ja za in­du­stri­ju na­me­šta­ja je po­če­tak ra­da Fa­bri­ke pu­hi­na u Bu­ja­nov­cu, naj­sa­vre­me­ni­je na Bal­ka­nu, u ko­ju je ulo­že­no pet mi­li­o­na evra. Tre­nut­no je u prob­noj pro­iz­vod­nji, a u de­cem­bru se oče­ku­je i zva­nič­no pu­šta­nje u rad. Ova vi­so­ko­kva­li­tet­na si­ro­vi­na obez­be­di­će kom­pa­ni­ji mno­go ve­će šan­se za iz­voz na­me­šta­ja, jer su is­po­što­va­ne naj­ri­go­ro­zni­je eko­lo­ške i zdrav­stve­ne nor­me u skla­du sa svet­skim stan­dar­di­ma.
* Kom­pa­ni­ja ima ve­li­ku dis­per­zi­ju de­lat­no­sti, u kom prav­cu će to ubu­du­će ići?
- Na­ša že­lja je da bu­de­mo re­gi­o­nal­na "Ikea", i obra­ti­li smo se eko­nom­skom de­lu Vla­de da raz­mo­tri tu mo­guć­nost, kao što to ra­de udru­že­ni dr­ža­va i ja­ki pro­iz­vo­đa­či na­me­šta­ja, po­nu­di­li smo pro­je­kat da se u ovom re­gi­o­nu gra­de ve­li­ki tr­žni cen­tri i da to ra­di "Sim­po". Ku­pi­li smo pro­stor kod "Ikar­bu­sa" od oko 70.000 kva­dra­ta za iz­grad­nju pr­vog sa­vre­me­nog tr­žnog cen­tra. Ni­smo do­bi­li po­dr­šku do­ma­će ban­ke. Na­šli smo stra­te­škog part­ne­ra u ino­stran­stvu, aran­žman je pri kra­ju. Sa­mo za na­me­štaj u ovom cen­tru iz­dvo­ji­će se pro­stor od 15.000 kva­dra­ta.
PO­HVA­LE
* OVE go­di­ne ste se pre­o­ri­jen­ti­sa­li na eks­klu­ziv­ni na­me­štaj. Ko­li­ko je to po­spe­ši­lo re­zul­ta­te i u ko­je ze­mlje će se naj­vi­še iz­vo­zi­ti?
- No­vi mo­de­li na­me­šta­ja de­lo su na­šeg kre­a­tiv­nog cen­tra i stra­nih di­zaj­ne­ra, pa će se naj­pre na­ći na fran­cu­skom i ita­li­jan­skom tr­ži­štu. Pred­stav­nik dru­ge po ve­li­či­ni tr­go­vin­ske ku­će na sve­tu, po­sle "Ikee", fran­cu­ske "Kon­fo­ra­me" tre­nut­no je u "Sim­pu" i ve­o­ma se po­zi­tiv­no iz­ja­snio o di­zaj­nu i kva­li­te­tu iz­lo­že­nog na­me­šta­ja i za sa­da je iza­brao če­ti­ri mo­de­la. A, ko­li­či­ne ko­je in­te­re­su­ju ovog vo­de­ćeg tr­gov­ca su vr­lo za­ni­mlji­ve, čak i za naj­ve­će svet­ske pro­iz­vo­đa­če.
* Ko­li­ko je "Sim­pov" na­me­štaj u uslo­vi­ma agre­siv­ne kon­ku­ren­ci­je sa­da tra­žen?
- U na­šem ran­gu ne oče­ku­je­mo da će se sko­ri­je po­ja­vi­ti kon­ku­ren­ci­ja, ni po di­zaj­nu, ni kva­li­te­tu, ni po funk­ci­o­nal­no­sti. Na­ma su je­di­no bi­li kon­ku­ren­ti Ita­li­ja­ni, ko­ji se po­la­ko po­vla­če, jer smo mi ve­li­ki iz­vo­zni­ci upra­vo na ita­li­jan­skom tr­ži­štu. To zna­či da smo na nji­ho­vom ni­vou.
* Šta je sa tra­di­ci­o­nal­no ve­li­kim tr­ži­šti­ma "Sim­pa" kao što su SAD?
- Vra­ti­li smo se na ka­nad­sko tr­ži­šte, pre sve­ga, sa deč­jim na­me­šta­jem - kre­ve­ti­ma. Na ame­rič­kom tr­ži­štu još uvek ni­je re­še­no kom­plet­no pi­ta­nje pla­sma­na srp­ske ro­be. Po­sla­li smo jed­nu se­ri­ju pro­iz­vo­da ko­ji su ra­ni­je išli do­bro - ko­mad­ni na­me­štaj. Te­ško je sa­da prog­no­zi­ra­ti ka­da će opet ta­mo "pu­nim je­dri­ma" da se vra­ti­mo. Jed­no je si­gur­no: i da­nas ne­ko­li­ko mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca ima ne­ke ko­ma­de "Sim­po­vog" na­me­šta­ja.
* Ka­ko te­če sa­rad­nja sa "Ike­om" i ka­kvi su pla­no­vi za sle­de­ću go­di­nu?
- Sa "Ike­om" je bi­lo pre­ki­da sa­rad­nje zbog em­bar­ga, ali smo po­tom ogrom­ne ko­li­či­ne du­še­ka iz­vo­zi­li. Me­đu­tim, tran­sport­ni tro­ško­vi za lo­ka­ci­je nji­ho­vih pro­daj­nih me­sta su sa­da glav­na smet­nja. "Pri­ko­či­li" smo tre­nut­no sa­rad­nju s nji­ma zbog tih tro­ško­va, i na pra­gu smo da na­pra­vi­mo je­dan skla­di­šni cen­tar, u Slo­ve­ni­ji ili Hr­vat­skoj, da bi­smo mo­gli da ko­ri­sti­mo že­le­znič­ki tran­sport, da­le­ko jef­ti­ni­ji i da ta­ko snab­de­va­mo "Ike­i­ne" tr­go­vi­ne u Ita­li­ji i Austri­ji. Za­in­te­re­so­va­ni su za du­go­roč­nu sa­rad­nju i iz­grad­nju no­ve fa­bri­ke deč­jih kre­ve­ti­ća, u ko­joj bi sno­si­li tro­ško­ve opre­me, ka­ko bi­smo mo­gli da is­po­ru­ču­je­mo 150.000 ko­ma­da kre­ve­ti­ća go­di­šnje.

SA­ČU­VA­ĆE RAD­NA ME­STA
* DO­KLE se sti­glo sa pri­va­ti­za­ci­jom kom­pa­ni­je?
- Kao kom­pa­ni­ja ori­gi­nal­ni smo i u po­gle­du sa­me pri­va­ti­za­ci­je. Opre­de­li­li smo se da na­ša pri­va­ti­za­ci­ja bu­de uslo­vlje­na oču­va­njem rad­nih me­sta. Do sa­da smo pro­da­li "Ro­su" kom­pa­ni­ji "Ko­ka-ko­la" i ni­je ot­pu­šten ni je­dan rad­nik, otvo­re­na je čak i dru­ga pro­iz­vod­na li­ni­ja. U Bu­ja­nov­cu smo pri­va­ti­zo­va­li Fa­bri­ku ko­žnih gar­ni­tu­ra, 60 od­sto ra­ni­jem part­ne­ru, a 40 od­sto "Sim­pu". U Vranj­skoj ba­nji pro­da­li smo ta­ko­đe Fa­bri­ku ko­žnih gar­ni­tu­ra ita­li­jan­skom part­ne­ru, i sa pre­đa­šnjih 60, sa­da je upo­šlje­no 300 rad­ni­ka. Na pro­da­ji tre­nut­no su dve fa­bri­ke. A, uslov za bu­du­ćeg ga­zdu je da na­red­nih pet go­di­na ne ot­pu­šta za­po­sle­ne.

PRA­LI­NE
U MA­JU me­se­cu pu­šte­na je u rad Fa­bri­ka čo­ko­lad­nih pro­iz­vo­da u okvi­ru "Sim­po­ve" kon­di­tor­ske in­du­stri­je "Kon­di­va" u ko­ju je in­ve­sti­ra­no tri mi­li­o­na evra. Pr­vi pro­iz­vod "smaj­lis" pra­li­ne od uvo­zne naj­kva­li­tet­ni­je bel­gij­ske mleč­ne čo­ko­la­de, ko­je ko­ri­ste "Ne­stle" i "Mil­ka", sa kre­mo­vi­ma od le­šni­ka i mle­ka već su osvo­ji­le tr­ži­šte. Do kra­ja go­di­ne bi­će lan­si­ra­no ne­ko­li­ko no­vih pro­iz­vo­da, na­pra­vlje­nih po ori­gi­nal­noj ita­li­jan­skoj re­cep­tu­ri.
 

Izvor: Novosti

U Srbiji će biti restrikcija struje

U naredne tri godine biće velikih nestašica, a cena struje biće paprena, pokazuje istraživanje internet sajta Enerdžiobzerver

BEOGRAD - Prema istraživanju specijalizovanog internet sajta Enerdžiobzerve (energyobserver.com), u naredne tri godine zemlje jugoistočne Evrope, gde spada i Srbija, očekuju nestašice, restrikcije i poskupljenja električne energije.
Prema analizi Dejana Stojadinovića, komentatora Enerdžiobzervera, trenutno najznačajnije aktuelno pitanje u regionu jeste uticaj delimičnog zatvaranja nuklearke Kozloduj u Bugarskoj, koje je predviđeno za početak 2007. godine.
Zatvaranjem trećeg i četvrtog bloka ove nuklearne elektrane nestaće i značajan deo proizvodnih kapaciteta, što će se negativno odraziti ne samo na Bugarsku, već i na okolne zemlje u vidu velikog pritiska i mogućeg naglog skoka cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi.
Bugarska je tradicionalno izvozila električnu energiju u Grčku, Srbiju, Makedoniju i Rumuniju, podmirujući značajni deo potrošnje na ovim tržištima (Bugarska je trenutno najveći izvoznik električne energije na Balkanu i četvrti u Evropi). Preliminarne analize, međutim, pokazuju da će Bugarska u 2007. godini biti u stanju da ukupno izveze količinu koja će biti manja od one koju sada izvozi samo u Grčku.
(FONET)

Izvor: Press

Površinski kopovi dublji, uslovi sve gori
Uglja sve manje

Prema postojećim podacima, lignit čini preko 95 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji, ali će rezerve sa povoljnim uslovima eksploatacije biti iscrpljene u poslednjoj četvrtini ovog veka.

 - Od svih vrsta uglja, najviše imamo lignita. Najveće količine su na Kosmetu, odnosno u kosovskom i u metohijskom basenu (između 10 i 15 milijardi tona). Od toga se rentabilno može otkopati oko sedam milijardi tona, dok se ostatak nalazi ispod naselja ili na velikim dubinama, pa eksploatacija nije isplativa - objasnio je za „Blic“ Novak Blečić, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Prema postojećim podacima, lignit čini preko 95 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Zbog male toplotne moći i slabijeg kvaliteta u odnosu na druge vrste uglja, on se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije. Najviše ga ima u kosovskom, kolubarskom, kostolačkom i metohijskom basenu, a velika prednost je što postoje dobri uslovi za površinsku eksploataciju.

Blečić je rekao da su uslovi eksploatacije sve teži, ali je dodao da će uglja biti dovoljno za ono vreme koliki je vek rada termoelektrana, uključujući i neke termoelektrane koje su tek u izgradnji, kao što je „Kolubara B“.

- Iako ima dovoljno lignita za termoelektrane, kopovi su sve dublji a uslovi eksploatacije sve gori - kaže profesor.

Vršena su istraživanja, ali su pronađeni manji baseni.

- Oko 200 miliona tona geoloških rezervi uglja postoji u sjeničkom basenu i to su najveće rezerve nešto kvalitetnijeg mrko-lignitskog uglja, pa se razmatra mogućnost da se manja elektrana napravi na bazi uglja u tom basenu - rekao je Blečić.

Osim ovoga, značajni su sokobanjski i dragačevski basen. Međutim, ugalj u tim basenima nije u neprekidnom sloju.

- U Vojvodini su najznačajnija ležišta lignita u okolini Kovina (oko 250 miliona tona geoloških rezervi), pri čemu se sada eksploatiše samo ležište u nebranjenom delu priobalja Dunava, i to podvodno, pomoću plovnog bagera, što je jedinstven slučaj u svetu kada je u pitanju eksploatacija lignita. Inače, mrkog i kamenog uglja ima veoma malo, pa je teško obezbediti značajniju dugoročnu proizvodnju.

R.Ž. Marković

Izvor: Blic

Nova strategija zaštite potrošača, a ista prava

Nacionalna strategija zaštite potrošača građanima neće praktično koristiti. Njen cilj nije ni proširivanje prava građana ni njihovo efikasnije sprovođenje.

Pre svega, reč je o obezbeđivanju formalnog pritiska na državu da realizuje svoju obavezu da podržava građane i doprinese afirmaciji ljudskih, pa tako i potrošačkih prava.

Plan je da se osnivaju nezavisne potrošačke organizacije koje će biti kontrolor i partner države.

- Neophodno je da jača organizaciona struktura države kako bi se prava potrošača adekvatnije primenjivala - rekao je profesor Radne grupe za izradu nacionalnog programa zaštite potrošača, profesor Svetislav Taboroši i dodao: - U potrošačkim organizacijama radiće stručnjaci, kao neka vrsta ombudsmana, koji će zastupati prava potrošača, a koji će morati da imaju licencu Ministarstva trgovine, turizma i usluga.

A. S.

Izvor: Blic