Milka Forcan, potpredsednica „Delta holdinga“ o sadašnjosti i planovima
„Delta“ osvaja i Albaniju trgovinom

U nedavnom rangiranju srpske privrede prema poslovnom prihodu za 2005, „Delta holding“ je zauzeo visoko treće mesto sa ostvarenim prihodom od 68,476 milijardi dinara. „Delta“ je jedina kompanija u privatnom vlasništvu koja je među prvih deset u Srbiji. Ako realizuju planirano, za godinu-dve napraviće još jedan korak na listi 300 najuspešnijih.
Da li ste svesni moći koju „Delta hodling“ ima? U javnosti preovlađuje mišljenje da kreirate ne samo ekonomske već i političke tokove u Srbiji?

- Svesni smo veličine kompanije. Za svaku zemlju je pozitivno kada jedan poslovni sistem izraste toliko da može da postigne uspeh u regionu, a i da uspešno konkuriše svetskim kompanijama. Kod nas postoji neka vrsta otpora prema svemu što raste, što se razvija i što je veliko. Uspeh „Delte“ u regionu ili izlazak na Londonsku berzu za nekoliko godina simbolički će biti uspeh ne samo za holding, već i za celokupnu srpsku privredu. Kada kompanija dostigne razmere koje „Delta“ ima, njene odluke, uspesi i neuspesi nisu samo kompanijski, već mogu imati i širi uticaj. Često imate situaciju i u drugim evropskim zemljama da kompanije i brendovi više nego bilo koja diplomatija predstavljaju jednu zemlju u svetu.
U poređenju sa 2004. godinom, vaš poslovni prihod porastao je za 89,7 odsto. Kako je holding uspeo da ostvari toliki rast?

- S jedne strane, organskim rastom, uspešnim poslovanjem svih onih segmenata „Delte“ i profitnih centara koji su ostvarili postavljene planove i povećali obim prometa i poslovanja. A s druge strane, i akvizicijama koje smo imali. Sigurno da uticaj ima i naša aktivnost u procesu privatizacije koja je uticala na ovako dinamičan i značajan rast i skok i u ukupnom prihodu i profitu „Delta holdinga“.
Znači li to da imate viziju i strategiju ili je u pitanju inercija ekonomskog kapaciteta koji imate?

- Naravno da imamo strategiju. Iduća godina će takođe biti godina investicija. Nalazimo se u snažnom investicionom ciklusu i u zemlji i u regionu, koji će trajati još nekoliko godina. „Delta“ investira u širenje maloprodajne mreže, zatim učestvujemo u procesu privatizacije kroz kupovinu poljoprivrednih dobara, postali smo vlasnici pet velikih poljoprivrednih gazdinstava. Ono što je novo u našem biznisu, a trajno je opredeljenje, jeste kupovina lokacija i izgradnja modernih šoping molova, ali i poslovno-stambenih jedinica koje će se nuditi na prodaju.
„Delta holding“ se pozicionirala u Srbiji. Saradnjom sa hrvatskim „Agrokorom“ želite i značajnu regionalnu poziciju?

- Zauzimanje pozicije regionalnog lidera naš je cilj. Dovoljno smo narasli i pozicionirali se u Srbiji, što su bili preduslovi za izlazak van granica zemlje. Kada govorimo o regionalnom širenju, u prvoj fazi to su tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Aktivnosti na povezivanju maloprodajnih lanaca „Delte“ i „Agrokora“ nedavno su započete. Strane konsultantske kuće nezavisno procenjuju vrednost i poziciju obe kompanije i u toku je intenzivna razmena informacija. Biće to dug proces, a realno je očekivati da do kraja 2007. godine bude završen. U međuvremenu u planu je i prvo konkretno zajedničko ulaganje. Reč je o grinfild investiciji vrednoj 12 miliona evra u fabriku kafe u Staroj Pazovi.
U Makedoniji, međutim, niste uspeli u svojoj nameri. Novoizabrana vlada poništila je odluke prethodne koja vam je dozvolila izgradnju objekata u Skoplju.

- „Delta“ se u Makedoniji srela sa nesvakidašnjom situacijom da aktuelna vlada ne priznaje zvanične odluke prethodne vlade i drugih državnih organa. Mi smo potpuno uvereni u legalnost naših poteza koje smo učinili prilikom ulaska na makedonsko tržište i verujemo da će to potvrditi nadležni državni ili sudski organi. Nažalost, prolazi dragoceno vreme u kome je na gubitku „Delta“, ali još više gubi Republika Makedonija. Uskraćeni su za više od 60 miliona evra ulaganja, koliko su naše planirane investicije, a ukupna strana ulaganja u Makedoniju u 2005. godini bila su 100 miliona dolara, kao i za 1.500 novih radnih mesta, koliko bi se otvorili sa „Deltinim“ ulaskom.
Procena „Delta holdinga“ je i da je tržište Albanije takođe poslovni izazov?

- Odškrinuli smo vrata u Albaniji i osetili da postoji pozitivna klima, da nema nikakvih prepreka ni odbojnosti za naše prisustvo. Trenutno smo u fazi traženja najadekvatnijeg rešenja za poslovanje „Maksija“ i „Tempa“. Inače, na albanskom tržištu naša fabrika „Juhor“ zabeležila je značajan izvoz mesa i prerađevina.
Proces privatizacije u Srbiji još traje. Među zaposlenima u PKB i PIK Bečej uveliko kolaju priče da će „Delta“ biti novi vlasnik. Ima li za to osnova, s obzirom na to da ste rekli da ste završili sa kupovinama firmi?

- Dešava se da sa nama kontaktiraju firme koje još nisu privatizovane ili grupe njihovih zaposlenih, i predlažu saradnju sa „Deltom“. Što se tiče PIK Bečeja, nismo zainteresovani. Poljoprivredni kombinat Beograd će u perspektivi morati da ima strateškog partnera, ali je prerano da se govori ko bi to mogao biti, jer još nije izabran ni privatizacioni savetnik. Po našem mišljenju, reč je o strateški važnom preduzeću, od koga zavisi snabdevanje ne samo Beograda, već i značajnog dela Srbije.
Osim što ste vlasnici poljoprivrednih dobara, zakupili ste i oko 10.000 hektara zemljišta u Vojvodini. Koji je poslovni rezon?

- Zainteresovani smo za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu i to pre svega onog koje i sada obrađujemo po osnovu kupovine nekih poljoprivrednih dobara. To zemljište je deo već formiranih kompleksa i bilo bi vrlo neracionalno da se sada cepka na manje posede. Poslovni rezon nam je organizovanje što racionalnije poljoprivredne proizvodnje.

Danijela Nišavić

    Od šestoro do 16.300 zaposlenih

    Ono što je možda značajnije od ostvarenog poslovnog prihoda, kako naglašava potpredsednica Milka Forcan, jeste rast broja zaposlenih u holdingu. Trenutno u „Delti“ radi 16.300 ljudi, a kada je pre 15 godina osnovana, upošljavala je svega šestoro ljudi.
    Seoba Luke Beograd

    - Na prostoru sadašnje luke zajedno sa partnerima investiraćemo u rezidencijalni, poslovni i komercijalni kompleks. Trenutno je u fazi izrade program za plan i taj proces, zajedno sa izmeštanjem sadašnjih sadržaja, dekontaminacijom zemljišta i izgradnjom infrastrukture, trajaće sigurno nekoliko godina. To vreme iskoristićemo za definisanje najboljeg rešenja za ovaj izuzetno značajan deo grada. Prvi radovi realno se mogu očekivati za dve ili tri godine, a završetak svih radova očekujemo oko 2020. godine.

    Funkcija luke, kojoj inače nije mesto u strogom centru jedne prestonice, biće preseljena na drugu poziciju na obali Dunava, i to je već predviđeno urbanističkim planom - kaže Milka Forcan.


Izvor: Blic

EPS kupuje akcije „Politike“

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je potrebne odluke o kupovini akcija novinske kuće „Politika“, potvrđeno je „Blicu“ u EPS-u, ali u „Politici“ nemaju saznanja o prodaji.

Ipak, izvor „Blica“ objasnio je da nije upoznat sa detaljima odluke UO Elektroprivrede Srbije o kupovini akcija „Politike“ i nije mogao da nam pruži više informacija o toj odluci.

- Prema mojim informacijama, rukovodstva EPS-a i „Politike“ razgovarala su o kupovini akcija ove novinske kuće - rekla je član UO Elektroprivrede Srbije Zorana Mihajović, ali nije želela da precizira da li će biti kupljene akcije nemačkog akcionara, čime bi država, posredno preko EPS-a, imala većinski udeo u „Politici“.

- Nemamo podatak o trgovini akcijama, a Skupština akcionara održaće se 23. novembra, kada će na dnevnom redu biti izlazak na tržište s akcijama ove kuće - rečeno je „Blicu“ u odseku „Politike“ koji se bavi akcijama tog preduzeća.

Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije rekao je da odranije postoji namera premijera Vlade Srbije da država kupi većinski deo akcija ove novinske kuće, ali smo u Ministarstvu rudarstva i energetike dobili odgovor da oni nemaju nikakve informacije o ovoj odluci UO EPS-a, niti da se oni mešaju u odluke ove kompanije.

Inače, u firmi „Politika newspaper i magazines“ po 50 odsto vlasništva imaju nemačka firma „Waz Medienbeteiligun-gagesellschaft Balkan“ i „Politika - akcionarsko društvo za novinsko izdavačku i grafičku delatnost“, piše na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre.

U ostalim „Politikinim“ firmama većinsko vlasništvo ima država.

R.Ž. Marković

Izvor: Blic

Oružarima pet miliona evra

KAKO saznaju "Novosti", Vlada Srbije odlučila se da nadoknadi svu štetu koju je srpska namenska industrija imala pošto joj je onemogućeno da izvozi oružje u Gruziju i Jermeniju.

Nagoveštaj ovakvog epiloga dao je, pre dva dana, srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić prilikom posete Valjevu, a posle više sastanaka između predstavnika nadležnih institucija i direktora namenske proizvdonje.

U pitanju je, kako saznajemo, šteta od oko pet miliona evra, koja je napravljena tako što Vlada Srbije nije pristala da izda odobrenja za već unapred dogovoren izvoz oružja naših proizvođača u Gruziju i Jermeniju.
Kompletan izvoz naših oružara stajao je, da podsetimo, više od dva meseca, a posle izraženog stava Ministarstva spoljnih poslova da "Srbija treba da prihvati sugestiju Ruske Federacije i ne izvozi oružje u područja poput Gruzije ili Jermenije". Posle mnogobrojnih konsultacija odlučeno je da se izvoz odobri za sva područja, sem spornih, što je i uslovilo da Ministarstvo za ekonomske odnosa sa inostranstvom gotovo u isto vreme odobri više od 50 izvoznih dozvola fabrikama namenske industrije.

Način i dinamika isplate štete još su u fazi pripreme, a konačan stav Vlada Srbije saopštiće posle sednice u četvrtak.

Izvor: Vecernje novosti

MINUS KOŠTA PAPRENO !

NAJ­SKU­PLjE ban­kar­ske po­zaj­mi­ce su one ko­je se naj­vi­še i tra­že: keš kre­di­ti. A, me­đu nji­ma naj­ve­će ka­ma­te ban­ka­ri za­ra­ču­na­va­ju na do­zvo­lje­ne mi­nu­se, pa na raz­ne vr­ste kre­dit­nih kar­ti­ca, či­je ko­ri­šće­nje mo­že da bu­de pa­pre­no sku­po na­ro­či­to ako se, ume­sto pla­ća­nja ro­be, nji­ma od­mah po­di­že keš.
Na­ja­ve Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, da će, od idu­će go­di­ne, ban­ke mo­ra­ti da pri­ka­zu­ju stvar­nu ce­nu ko­ri­šće­nja ova­kvih po­zaj­mi­ca, ta­ko­zva­nu efek­tiv­nu ka­mat­nu sto­pu, mo­glo bi da "uve­de re­da" i u ovu oblast. Ili, bar da stvo­ri kod gra­đa­na re­al­nu pred­sta­vu ko­li­ko će ih za­i­sta ko­šta­ti br­zo­po­te­zno za­do­volj­stvo ula­ska u do­zvo­lje­ne i ne­do­zvo­lje­ne mi­nu­se...
Ova "pre­ko­ra­če­nja po te­ku­ćem ra­ču­nu", ka­ko se na­zi­va­ju do­zvo­lje­ni mi­nu­si, uglav­nom slu­že da se "na krat­ko" pre­mo­ste ne­ki nov­ča­ni pro­ble­mi. Do sle­de­će pla­te. Me­đu­tim, gra­đa­ni ko­ji jed­nom "ule­te" u do­zvo­lje­ni mi­nus, iz nje­ga te­ško iz­la­ze, pa sa sva­kom no­vom pla­tom, ume­sto u plu­su, če­sto bu­du "na nu­li". Pa Jo­vo na­no­vo...
A to ite­ka­ko ko­šta. Ka­mat­ne sto­pe ne do­zvo­lje­ne mi­nu­se kod nas se kre­ću od 25 od­sto pa i do 40 pro­ce­na­ta na go­di­šnjem ni­vou. Kod ne­kih ba­na­ka su no­mi­nal­ne ka­ma­te jed­na­ke efek­tiv­nim, dok ne­ke još ne pri­ka­zu­ju stvar­nu ce­nu ova­kvih po­zaj­mi­ca. U sva­kom slu­ča­ju, ban­ke ka­ma­tu na mi­nus ob­ra­ču­na­va­ju dnev­no. Što zna­či da od­re­đe­ni pro­ce­nat za­ra­ču­na­va­ju kli­jen­ti­ma sva­kog da­na, već u za­vi­sno­sti od sta­nja na ra­ču­nu, ko­ji mo­že dnev­no da va­ri­ra.
Gle­da­no po ban­ka­ma, ove ka­mat­ne sto­pe se uglav­nom kre­ću od, naj­ma­nje dva od­sto me­seč­no na do­zvo­lje­ne, pa do ne­ve­ro­vat­nih 10 od­sto me­seč­no u slu­ča­ju da se ule­ti u ne­do­zvo­ljen mi­nus...
Kre­dit­ne kar­ti­ce, pak, za­mi­šlje­ne su za ku­po­vi­nu ro­be na ra­te. Ali ih sve vi­še gra­đa­na ko­ri­sti i za po­di­za­nje ke­ša sa ban­ko­ma­ta, za šta se na­pla­ću­ju ili vi­še ka­ma­te, ili do­dat­ne pro­vi­zi­je. Pa se ta­ko, u jed­noj ban­ci, na pla­ća­nje kre­dit­nom Di­na kar­ti­com u pro­dav­ni­ca­ma, ob­ra­ču­na­va ka­ma­ta od 1,9 od­sto me­seč­no. Ako se njo­me po­dig­ne keš sa ban­ko­ma­ta, za­ra­ču­na­va se, uz tu ka­ma­tu, još dva od­sto jed­no­krat­ne na­kna­de, dok je naj­sku­plje po­di­za­nje go­to­vi­ne istom kar­ti­com na šal­te­ru sa­me ban­ke, gde se, uz ka­ma­tu, na­pla­ću­je i tri od­sto na­kna­de uz pr­vi iz­vod.
Ina­če, kod kre­dit­nih kar­ti­ca se ka­mat­ne sto­pe uglav­nom kre­ću od mi­ni­mal­nih 1,9 od­sto me­seč­no pa na­vi­še. Dug ni­je ve­zan za evro, već je "či­sto di­nar­ski". Po­sto­je pri­me­ri i ni­žih ka­mat­nih sto­pa, ali kod me­đu­na­rod­no pri­zna­tih kar­ti­ca ko­ji­ma se pla­ća u ino­stran­stvu. Pa je na tro­šak u evri­ma me­seč­na ka­ma­ta 1,25 od­sto.

Izvor: Vecernje novosti

 Moćna američka banka planira da bude veliki finansijski igrač na tržištu Srbije
„Siti banka“ dolazi u Beograd

Vodeća američka banka, „Siti banka“, do kraja godine namerava da otvori predstavništvo u Beogradu, koje će najverovatnije biti pretvoreno u aktivnu banku. Njen dolazak sigurno će označiti prekretnicu u srpskom bankarstvu koje je, kako kažu znalci, pred procesom ukrupnjavanja.

Iz dosadašnje prakse poznato je da „Siti banka“ na tržišta dolazi kupovinom velikih banaka. Kao potencijalna interesna meta „Siti banke“ pominju se tri-četiri banke u Srbiji - „Komercijalna banka“, „Poštanska štedionica“, „Vojvođanska banka“ (koju je nedavno za 385 miliona evra kupila Nacionalna banka Grčke), pa i „Hipo Alpe-Adrija grupa“.

- Takve priče o zainteresovanosti velikih banaka uvek gode zaposlenima, a naročito menadžmentu, jer je to potvrda dobrog rada - kaže Goran Milićević, član uprave „Komercijalne banke“. Na naše pitanje da li je tačno da je „Siti banka“ pokazala interes, dobijamo odgovor da o potencijalnim vlasnicima mogu da govore samo vlasnici, a to su u ovom slučaju EBRD i Republika Srbija.

Zvanični zahtev „Siti banke“ za otvaranje predstavništva u Beogradu dostavljen je u Narodnu banku Srbije 8. novembra. Pošto nije prosleđena celokupna dokumentacija, u toku je njeno naknadno prikupljanje.

Inače, intenzivni razgovori predstavnika ove američke banke sa vrhom NBS vođeni su kako u Beogradu, tako i u Singapuru, na godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke. Krajem prošlog meseca na godišnjoj konferenciji „Euromani“ u Cavtatu i Mlađan Dinkić je imao susret sa Gajom Haringtonom, direktorom „Siti banke“ za centralnu i istočnu Evropu. Tom prilikom predstavnik američke banke upoznat je s tim da na prodaju samo čekaju manje lokalne banke, kao što su „Privredna banka Pančevo“, kragujevačka „Kredi banka“ i „Agrobanka“.

Šta će dolazak banke sa svetskom reputacijom konkretno da znači za Srbiju?

- To je udarna vest za nas. Interes je da Srbija postane regionalni finansijski centar, a to može da postane dolaskom „Siti banke“. Pošto po sadašnjim propisima „Siti banka“ ne bi mogla da bude prisutna grinfild investicijama, najverovatnije je da će kupiti neku banku - kaže dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Ipak, mišljenja su podeljena. Otvaranje predstavništva „Siti banke“ u Srbiji, po rečima Radeta Rakočevića, direktora brokerske kuće „Senzal“, neće uticati značajno na tržište kapitala i finansijski sektor.

- Njihovo predstavništvo je zapravo prethodnica koja će dobro osmotriti kako i u koju banku će da investiraju. Po mom mišljenju, to se može očekivati tokom iduće godine - naglašava Rakočević.

Slično mišljenje deli i Aleksandar Denda, učesnik u privatizaciji banaka, koji kaže da su planovi „Siti banke“ u skladu sa predviđanjima Svetske banke da će u Srbiji otpočeti proces ukrupnjavanja u bankarskom sektoru.

- Do 2012. godine na jedan milion stanovnika poslovaće jedna banka. U početku će posmatrati i analizirati kako bi doneli takvu odluku, a to je proces - naglašava Denda.

D. Nišavić

    Drugi pokušaj

    „Siti banka“ je svojevremeno imala planove da početkom devedesetih godina otvori predstavništvo kod nas, ali je sve propalo. Umesto ka Beogradu, „Siti banka“ je svoje planove preusmerila na Varšavu. U međuvremenu se već pozicionirala u regionu, i to u Budimpešti i Bukureštu.


Izvor: Blic

Država plaća posle zabrane izvoza oružja

Valjevski „Krušik“ i čačanska „Sloboda“ dobiće obeštećenje od države zbog zabrane izvoza oružja u Gruziju i Jermeniju. To je na Divčibarama obećao ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, objašnjavajući da je takva odluka doneta na sednici Vlade Srbije.

- Na Vladi smo izdejstvovali da obeštećenje zbog zabrane izvoza oružja dobiju „Krušik“ i „Sloboda“ u iznosu tih sredstava. Ukupno, pošto su zajedno radili, ove dve fabrike dobiće na ime obeštećenja četiri miliona evra - rekao je Ilić ne precizirajući šta će biti sa ostalim fabrikama vojne industrije, kragujevačkom „Zastavom“, „Prvim partizanom“ iz Užica i „Milanon Blagojevićem“ iz Lučana, koje su takođe pretrpele štetu zbog zabrane izvoza naoružanja i vojne opreme u Gruziju i Jermeniju nakon objave Ministarstva inostranih poslova „da se ne sme dozvoliti da srpsko oružje puca na Ruse“.

Rukovodstvo „Krušikove“ Namenske nedavno je saopštilo da Gruzija i Jermenija nikad nisu bili na zvaničnom spisku zemalja u koje je zabranjen izvoz oružja, već su im poslovi propali zbog političke odluke srpske diplomatije. Tada je procenjeno da su srpske vojne fabrike izgubile 24,8 miliona dolara zbog zabrane izvoza, a najveći gubitnici su „Sloboda“, koja je imala ugovor vredan 5,7 miliona dolara, i „Krušik“ sa 4,6 miliona dolara.

P.V.

Izvor: Blic

U Rafineriji Beograd i FAM zaplašeni modelom privatizacije
Prodaja firmi na štetu zaposlenih

Sindikati radnika kruševačkog FAM-a i Rafinerije Beograd usprotivili su se zbog modela tenderske privatizacije u kojem ne postoji socijalni program. Agencija za privatizaciju je planirala da o radnim mestima oko 600 radnika, vrednosti njihovih akcija i budućem kontinuitetu poslovanja odlučuju kupci.

Procenjena vrednost kapitala kruševačkog FAM-a je 26 miliona evra, a Rafinerije Beograd 10,5 miliona evra. Kupci će biti vlasnici 70 odsto kapitala ovih preduzeća.

- Granski sindikat radnika energetike i petrohemije pružio je podršku zaposlenima u FAM-u i Rafineriji Beograd i uputio pisma premijeru Vojislavu Koštunici, Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Nismo dobili nijedan odgovor do današnjeg dana - kaže predsednik Sindikata FAM-a Vlada Petrović.

U međuvremenu je istekao rok za otkup dokumentacije. Prema nezvaničnim informacijama, dokumentaciju je otkupilo 13 ponuđača, pet domaćih i osam inostranih firmi. Do 17. novembra trebalo bi da podnesu ponude, a posle toga Agencija za privatizaciju bi trebalo da objavi rang-listu najboljih ponuđača.

- Neophodno je da tenderska dokumentacija i kupoprodajni ugovor sadrže klauzule koje će zaštiti kompaniju od statusnih promena, odnosno od zatvaranja u određenom periodu. Uprava FAM-a ubeđuje nas da ćemo fantastično proći na tenderu. Mi mislimo da nam ništa nije zagarantovano. Tražimo da se održi kontinuitet proizvodnje, zahtevamo i socijalni program koji će radnicima omogućiti sigurnost bar u neko dogledno vreme - kaže Petrović.

Na lošu saradnju sa Agencijom za privatizaciju požalio se i predsednik Sindikata Rafinerije Beograd Zoran Kovačević.

- Sve što je urađeno u Agenciji za privatizaciju morali smo da saznajemo maltene preko nekih veza. Tako smo čuli i da će socijalni program koji smo dostavili biti samo dostavljen budućem vlasniku, koji neće biti ni u kakvoj obavezi da ispoštuje taj dokument - kaže Kovačević.

Sindikat Rafinerije Beograd zatražio je kontinuitet proizvodnje u narednih pet godina i da u tom periodu novi vlasnik ne može da proda preduzeće niti da otuđi pojedine delove.

- Nijedno zvanično obaveštenje o toku procesa privatizacije i poslovanju preduzeća nismo dobili. Vrtimo se kao u začaranom krugu- kaže Kovačević.

U Agenciji za privatizaciju su smatrali da sindikati nisu dovoljno upućeni u proces tenderske prodaje, da tvrdnje zasnivaju na pretpostavkama.

- Sama izjava da ne postoji socijalni program je nemoguća. O socijalnom programu raspravljaćemo kada odaberemo prvorangiranog ponuđača, a možda ga uopšte i ne bude. Eto, i vi čak znate više od mene. Zabranjeno je objavljivati podatke o broju ponuđača. Setite se privatizacije BIP-a, krenule su priče i svi su odustali - rečeno je „Blicu“ u Centru za komunikacije Agencije za privatizaciju, ali je sagovornik zamolio da se njegovo ime ne pominje u novinama.

N. Erac

    Ministarstvo nenadležno

    Ministarstvo rudarstva i energetike više nije nadležno za Fabriku maziva iz Kruševca, kao ni za Rafineriju ulja Beograd.

    U procesu restrukturiranja JP Naftne industrije Srbije uljne rafinerije izdvojene su kao zasebna privredna društva.

    Formiranjem novih privrednih društava i ulaskom u proces privatizacije, nadležnost nad pomenutim rafinerijama je preuzela Agencija za privatizaciju - saopšteno je „Blicu“ u Ministarstvu rudarstva i energetike.


Izvor: Blic

GIGANT
"Delta" i "Agrokor" udružili svoje trgovinske lance, čime je stvoren jedan od najvećih sistema u ovom delu Evrope

BEOGRAD - Srpska "Delta" i hrvatski "Agrokor" ušli su u strateško partnerstvo udruživanjem svojih trgovinskih lanaca, čime je stvoren pravi trgovački gigant u ovom delu Evrope. Generalna direktora "Delta M grupe" Ivana Veselinović rekla je da će biti spojeni maloprodajni deo "Delta M grupe" i "Agrokorov" trgovinski lanac "Konzum".
- Ovo udruživanje oslobodiće investicione potencijale obe naše kompanije, koje će tako moći da ulažu u razvoj poslovanja ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi - rekla je Veselinovićeva.
Strateškim partnerstvom "Delte" i "Agrokora" biće stvoreno jedno od najmoćnijih preduzeća u Jugoistočnoj Evropi. Zajednička imperija Miroslava Miškovića i Ivice Todorića planira da do 2009. ima profit od pet milijardi evra i da se pojavi na Londonskoj berzi. Udruživanjem "Agrokora", koji poseduje oko 600 objekata u lancu "Konzum", i "Delta M", vlasnika više od 400 trgovina u sistemima "Maxi", "Pekabeta" i "C market", uspostavljena je konkurencija drugom velikom lancu koji su nedavno formirali slovenački "Merkator" i novosadska kompanija "Rodić MB".
"Agrokorovi" maloprodajni lanci "Konzum", "Konzum maksi" i "Superkonzum" lideri su na tržištu Hrvatske i dnevno imaju više od 500.000 kupaca. "Agrokor" i "Delta M" poseduju i dve najveće srpske uljare, zrenjaninski "Dijamant" i somborsko "Sunce". "Delta M" je i vlasnik mesne industrije "Juhor" i pet poljoprivrednih kombinata koji obrađuju 20.000 hektara zemlje, a ima udeo i u još nekim prehrambenim preduzećima.
U Srbiji, "Agrokor" je vlasnik "Frikoma" i kikindskog "Mlina". U Hrvatskoj je ta kompanija lider u proizvodnji hrane, a kontroliše poljoprivredne kombinate "Belje", "Vinkovce" i "Vrbovec", najjačeg hrvatskog proizvođača mineralne vode "Jamnicu", solanu na Pagu i još neka preduzeća u Sloveniji i BiH.
Korporacija "Delta holding" ostvarila je prošle godine prihod od 860 miliona evra, dok su planovi za ovu godinu 1,4 milijarde evra. Prema najnovijoj rang-listi "Top 300", koju je specijalizovani magazin "Ekonomist" sačinio prema ukupnom prihodu preduzeća u prošloj godini, poslovni sistem "Delta holdinga" je na trećem mestu u Srbiji, odmah iza javnih preduzeća Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije.
"Delta holding" zapošljava 16.200 ljudi, a u svom sastavu poseduje grupacije "Delta M", "Delta sport", "Delta MC" i "Delta generali osiguranje".
Članice "Delta holdinga" bave se proizvodnjom, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem stranih firmi, distribucijom, razvojem nekretnina, uslugama inženjeringa i konsaltinga, brokerskim uslugama i uslugama osiguranja.
(AG.)

Bum na berzi u Londonu

Rastom i ukupnim poslovnim rezultatom u 2005. "Agrokor" se izdvojio kao jedna od najjačih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, jedinstvena po modelu kombinacije rasta i razvoja kroz proizvodnju, ali i maloprodaju hrane. Ona je jedna od retkih kompanija iz Jugoistočne Evrope koja se snažno širila i uspela da postane regionalni lider u vrlo kratkom roku. "Agrokor" je prošle nedelje na londonskoj berzi emitovao obveznice u vrednosti od 140 miliona evra, a najveće svetske banke i fondovi upisali su čak milijardu i 400 miliona!!!

Izvor: Press

Spajanje Delte i Agrokora
Beograd -- Srpska kompanija Delta i hrvatski Agrokor objavili su početak spajanja svojih trgovinskih lanaca Delta M i Konzum.

To je ozvaničeno na konferenciji Ekonomist magazina koja je promovisala upravo regionalno povezivanje kompanija bivše Jugoslavije. Prema rečima učesnika, dok se čeka potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovne Cefta, privrednici su otišli korak napred i izjasnili se da je regionalna saradnja neminovnost.

Dve "gvozdene ledi", kako ih je zvao moderator konferencije,  Ivana Veselinović iz Delte i Ljerka Puljić iz Agrokora, izjavile su da će se konačna odluka o spajanju čekati najmanje godinu dana.

U međuvremenu, treba da se proceni vrednost tih trgovinskih lanaca, da se usaglase poslovni interesi, kako bi potom postali jedna kompanija, sa jedinstvenim rukovodstvom i sedištem.

"Ceo ovaj projekat je i smišljen da bi poboljšali svoju poziciju i unapredili svoju konkurentnost i takmičili se sa velikim svetskim igračima, koji će uskoro doći i na srpsko tržište", kaže Ivana Veselinović, generalna direktorka preduzeća Delta M.

"U Hrvatskoj, gdje je već scena toliko konkurentna, stvorićemo sebi prostor za snižavanje cijena. Konkurentnost u maloprodaji znači mogućnost da konkurirate na najnižoj cijeni. Mi ćemo kroz spajanje sigurno omogućiti snižavanje cijena i na jednom i na drugom tržištu. Potrošači će prvi imati korist", kaže Ljerka Puljić, direktorka Strategije Agrokora.

Hrvatski Agrokor u Srbiji ima dva supermarketa, dok Delta nije prisutna na hrvatskom tržištu.

Komentarišući spajanje dva najveća trgovinska lanca u ovom regionu, stručnjaci kažu da  je to dobro i da se time jačaju njihove pozcije pre dolaska stranih trgovinskih kuća.

"Što se tiče stranih trgovinskih lanaca, ne verujem da će ovde oni doći sve dok postoji opterećenost srpske tranzicije političkim pitanjima. Tek kada se uspešno završe pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, kada bude potpisan ugovor i kad Srbija postane kandidat za Evropsku uniju, tek tada se stvaraju neophodni uslovi za dolazak velikih stranih trgovinskih lanaca", kaže ekomista i bivši ministar privrede Aleksandar Vlahović, iz EKI investmenta.

Predstavnici vlada susednih država, kao i najvećih regionalnih kompanija, na konferenciji Ekonomist magazina, složili su se da je ekonomsko povezivanje zemalja regiona neminovnost koja će doprineti njihovom privrednom razvoju.


Izvor: B92

 BUBALO: ZASTAVA DA PRODA VIŠAK IMOVINE

Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo izjavio je sinoć da država neće obezbediti sredstva da fabrika 'Zastava' počne montažu fijatovog automobila 'Punto' i predložio da ta firma proda svoje objekte i taj novac uloži u proizvodnju.

U zajedničkoj emisiji 'Čista posla' Televizije Kragujevac i Radija Slobodna Evropa, Bubalo je rekao da se 'kapetan broda koji tone prvo oslobadja viška tereta, sve dok ne uvede brod u mirnu luku'.

Bubalo je rekao da nikada nije verovao u izjave ministra finansija Mlađana Dinkića da će Vlada Srbije dati fabrici automobila sredstva za nabavku opreme i tu izjavu nazvao je delom predizborne kampanje.

On je predložio da 'Zastava' proda imovinu koja joj ne treba, pre svega u Beogradu, i ta sredstva uloži u početak proizvodnje 'Punta'. Ministar je ocenio da je kragujevačka fabrika automobila 'izgubila korak sa svetom' i da joj je potreban strateški partner za dalji razvoj.

On je rekao da je potrebno da još oko 1.000 radnika dobrovoljno napusti fabriku i naglasio da će strateški partner biti pronadjen kada fabrika bude ovladala savremenom tehnologijom i kada bude imala optimalan broj zaposlenih.

Bubalo je ocenio da je jedan od neuspeha Vlade Srbije to 'što nije znala dovoljno da se hvali' i ponovio spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom.


Izvor: RTS