pa moze...jbg..ko je vanturitickog duha... :mrgreen:ali kad ti pozajmis dve tri milje evra...
da to sve izganjas...i odes tamo...a ispusis tamo kad dodjes... ...to vec nije avantura....

ali kazem da treba biti i pametan i oprezan..
ni prvi ni zadnji neko nece biti ko je izvisio..

preko oglasa i slicnih rinaka se nikad ne ide u inostranstvo raditi...

Uzmes neplaćeno godinu dana - može ako si u državnoj firmi u privatnoj i onako nisi ni prijavljen.
Odvojiš neke pare 2 - 3 000 evra. Predhodno naučiš bar osnove jezika, pošalješ CV-ije, uspostaviš neke kontakte.

Imaš para za kartu nazad, unajmiš stan na mjesec dana, obidješ ljude kojima si slao svoj CV i koji su rekli da su zainteresovani.
Tamo na licu mjesta počeneš da doučavaš jezik, raspituješ se za uslove rada, platu i sl. sjedneš baciš na papir + / - i vidiš da li ti se isplati.

Moguće je da će ti reći da moraš da učiš još. Možda te i prime sa tim da ćeš ti da u roku mjesec - dva dobiješ diplomu jezika, naši ljudi nisu glupi, kad im treba i na dupe bi progovorili.

Fora sa norveškom je da ti dobijaš vizu za tačno određeno zanimanje. Znači ako ti ideš tamo kao vaspitač - možeš da se zaposliš kao vaspitač, pomoćnik vaspitača i sl. ali ako te uhvate da radiš kao konobar ili raznosač pica - najebao si.

Ako pukneš pukao si te pare koji si odvojio, ali bar znaš da si probao. Ako prođeš otplatićeš ih za 6 mjeseci.

Naravno da te niko neće pustiti da u tu avanturu uđeš sa djecom. Djecu gore možeš voditi tek nakon nekog vremena, ali bože moj, skype je tu, tih prvih godinu dana.

lik o kojem sam ja pricao je tamo 5-6 godina.....mozda i vise...
.njega je posao tamo cekao...
i on je cim je dokazao svoje znanje iz jezika.. to je trajalo 6 mjeseci....
za to vreme je imao obezbjedjen smjesta i socijalnu pomoc...da ima od cega da zivi...
u nekom ne znam ni ja kojem dijelu norveske...

kad je resio to sa jezikom....dobio je papire...ne znam na koliko vremenski dugo...
i dobio je i taj posao...u nekom drugom dijelu norveske..
500 i nesto stanovnika je nastanjeno u tome mjestu...i dobio i smjestaj od te poslovnice ....

i nakon godinu dana ..ne znam ni dal je bilo toliko..i zena mu je otisla tamo...
sto znaci da je dobio papire na malo duze cim je i zena mogla da dodje tamo..
i da budu u svojstvu supruznika tamo...

i sad kad je presao u oslo...postao je norvezanin...
ima papire...kao i svaki norvezanin,..njihovu licnu kartu..pasos..
sva prava kao i svi norvezani....
ima posao..kola...zenu i dijete..i zivi ko i svaki norvezanin...
dolazi ovamo na godisnji i tako...i putuje gdje god hoce...za vreme godisnjeg odmora...

ja ne znam s kakvim infom raspolazes ti..i jel ta tvoja rodjaka tamo..ili tek treba da ide....u norvesku.

 

Ma dobro, nisam sad rekao decu vucarati po svetu. Ali moze se pokusati. Danas sam bas sa nekima tako uz put pricao o tim pocecima i sta i kako, pa neki primeri i to. Opet za sve mora da se zapne ako se hoce da se postigne cilj. Ne moze ocu necu, sad ovo sad ono, pa stalno nesto kukati kako zapinje ili nejde i sta ja znam. Odluci se covek i krene, korak po korak, niko ne kaze da je tek tako lako, odes, daju ti stan, kucu, auto, sa sve saunom i bazenom, posao u struci a radi se ko u drzavnoj firmi. Naravno, nema toga, mislim, cak i da ima, opet bi pola sveta nasrnulo tamo i opet ne stignes na red.
Mladji se odlucuju zbog sebe, stariji zbog dece a njima je vec i malko teze nego mladima, teze uciti, menjati navike, okolinu, pa odvajanje od dece, klima i ostale "pogodnosti". A ko nije spreman na napor, taj ce ostati gde ga ostavis. Ali opet, nismo svi isti, ne bi ni valjalo...

bash tako.....


ali ...uglavnom.... nikome se nije tesko na dobro naviknuti....

a sto se rada tice ...ti i ovdje kod privatnika moras da rintas ko konj....da ostanes uopste na poslu...
a o nekoj dobroj zaradi da ne pricam...koliko moras rintati...za iole dobru  platu.-..

Ma rintanje za prezivljavanje, to stoji. A sada recimo opet je lakse nekom Srbinu da ode u Norvesku pored svih zavrzlama nego nekom Bantusu da se dograbi Evrope

ovaj lik mi kaze..da norvezani nisu uopste gadljivi na druge nacije i narode..
ako si ti njima koristan i ako si okej...nemas briga....

ali ne smije da ti padne napamet neki rasizam...nacionalizam ili bilo kakve razmirice..na relaciji...
srbin-hrvat-bosnjak.afrikanac-nemam pojma sta...

niti ga ko sta pita o tome..

interesuju  ih obicaji nekog naroda i tako...to....
ali kad se zblizis s nekim ..
a ovako ga ne zanimas uospte..gledju ljudi svoja posla...

To je tako u normalnim zemljama..kod nas je kameno doba...

Нисмо ни ми гадљиви, осим ако у питању нису комшије, цигани, кинези и црнци.