Urbane legende :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

ZAVRŠENO PRIJAVLJIVANJE ZA BESPLATNE AKCIJE

...ovo je naslov iz dnevnih novina od 1. avgusta 2008. godine!
A mi nastavljamo s pričama koje u vama (i nama) bude ista osećanja kao ono kada ste videli naslov na prvoj strani portala – nevericu i radoznalost. To su, naravno, urbane legende!

O ŽIVOTU I PLAVUŠAMA...

Priča kaže da je jedan profesor svojevremeno ušao u amfiteatar gde su studenti čekali njegovo predavanje. Došao je do katedre, spustio tašnu na stolicu, a kesu, koju je nosio u rukama, stavio je na sto. Iz nje je izvadio jednu teglu. Poželeo je dobar dan prisutnima, a onda ih upitao: "Da li je ova tegla prazna?" Studenti su rekli da jeste.

"E, sada ćemo da je popunimo", reče profesor, a onda iz kese izvadi krupno kamenje i poče da ga slaže u teglu. Kada više nije bilo mesta ni za jedan kamen, on ponovo upita studente: "Da li je tegla sada puna?" Svi potvrde.

"Ali, nije, pogledajte...", reče on i iz kese izvadi sitne kamenčiće i šljunak, a potom poče da ih stavlja u teglu. Naravno, kamenčići upadaju u prazna mesta između krupnog kamenja. Kada je tako popunio teglu, profesor upita: "Da li je sada ova tegla puna?" Svi prisutni rekoše da jeste. "Ali, nije! Pogledajte sada!", reče on i iz kese izvadi manju teglu u kojoj se nalazio pesak. Prospe pesak preko kamenica i šljunka i on popuni preostali porostor.

"Vidite", počne on, "tako je i u životu. Prvo ga morate popunjavati važnijim stvarima, pa tek onda onim manje bitnim. Ovo krupno kamenje je vaša porodica, vaši najbliži. Prvo morate svoj život nameniti njima i posvetiti im najveći deo svog vremena. Ovo sitnije kamenje i šljunak predstavljaju vaše prijatelje i vašu profesiju i posao. Oni su na drugom mestu i morate im posvetiti najveći deo preostalog vremena.

A pesak predstavlja vaše hobije, male opsesije, sitna zanimanja i slične stvari. One ostaju za kraj. Da smo u teglu prvo sipali pesak, ne bismo imali mesta za sve ovo kamenje. Zato je bitno život ispunjavati na pravi način, pravim redosledom!"

Kada je profesor završio, jedan student digne ruku i zamoli ga za dozvolu da dođe do katedre. Prišao je tegli, okrenuo se prema studentima – kolegama i upitao ih: "Da li je ova tegla puna?" Svi su odgovorili potvrdno. On iz džepa izvadi limenku piva i prospe sadržaj u teglu. Naravno, tečnost popuni sav presotali prazan prostor, a mladić reče: "Ma koliko da je život popunjen, uvek postoji još malo mesta za jedno dobro pivo!"

Pre desetak godina ova priča je šetala Internetom. Niko od onih koji su je slali nije znao njen izvor. Nije poznato da li je "dodatak s pivom" deo originalne priče ili je nastao u prepričavanju – nekome se učinilo zanimljivo da začini originalnu priču. Slične priče već postoje u književnosti i napisalo ih je više pisaca (izgleda da je Borhes bio u pravu s "vavilonskom bibliotekom"). A šta ako je prvi pisac koji je ovu priču ubacio u svoje delo, u stvari, prepričao neku urbanu legendu? Zanimljivo pitanje: da li je urbana legenda koja je postala sastavni deo književnosti, a da pri tom nije navedena kao legenda, ostala legenda ili je postala... Kako bilo da bilo – priča je pred vama.

Druga urbana legenda za danas je jedna varijanta priče o tome kako su nastali vicevi o plavušama. Jedan američki komičar je, pričajući viceve na nastupima, primetio da mu žena zamera kada je pominje u kontekstu raznih šala. Umesto konkretnog imena, on je odlučio da plavuše za njega budu simbol.... (naravno, njegova žena je imala plavu kosu!)

nadlanu