Dobro vozilo, jedno od vrhunskih u svetu al stvarno su mogli nesto bolje da nadju

Сада је међу анђелима Божијим, на мјесту које је својим часним и безгрешним животом заслужио.

Нисмо ни свјесни кога смо изгубили. Ово је губитак не само за нас Србе, већ и за читав православни свијет.

Почивај у миру.

novi poglavar SPC do kraja januara
Vladika Lavrentije saopštiće ime novog patrijarha
Autor: Ž. Jevtić | Foto: g. srdanov, Beta | 24.11.2009. - 08:00

Srpska pravoslavna crkva do kraja januara mogla bi da dobije novog patrijarha. Za sada se u SPC najviše pominju dva termina za zakazivanje Sabora. Prema saznanjima “Blica”, prvi mogući je između dva Božića, katoličkog, 25. decembra, i pravoslavnog, 7. januara. Drugi, da se Sabor zakaže u danima između Svetog Jovana, 20. januara, i Svetog Save, 27. januara. Izbornom Saboru predsedavaće najstariji episkop po hirotoniji vladika šabački Lavrentije.

Odluku o datumu zakazivanja Sabora doneće Sinod. Crkvena vlada bi, kako za “Blic” kažu u Beogradskoj patrijaršiji, mogla da donese odluku o Saboru već tokom ove nedelje. Za razliku od Ruske i Grčke crkve, koje su odmah po upokojenju svojih poglavara zakazale Sabor ili pak birale novog patrijarha, srpske vladike sačekaće da prođe 40 dana. Prema Ustavu SPC, tri meseca je rok da se održi Sabor.

SABOR POSLE SVETOG JOVANA
Iako se trenutno raspravlja o dva termina, izglednije je da se Sabor ipak održi u danima posle Svetog Jovana, 20. januara. Značajan broj vladika je naklonjeniji ovom terminu i to iz praktičnih razloga. Svi oni treba da budu u svojim eparhijama pred Božić, 7. januara.
Prema našim saznanjima, gotovo je sigurno da neće doći do izmene načina biranja patrijarha, pa će novi poglavar SPC biti biran apostolskim žrebom, na isti način kao što je izabran i patrijarh Pavle. U pravoslavnom svetu patrijarha tako bira samo Srpska crkva. Ruska, Rumunska i Bugarska crkva prvog među jednakima biraju na crkveno-narodnom saboru. Na njemu, osim vladika i sveštenika, učestvuju i vernici. Grčka crkva patrijarha bira na Saboru kojem prisustvuju samo episkopi i vikarni episkopi.
Trenutni način biranja patrijarha u SPC može da se izmeni i takva odluka je moguća na Saboru i bez patrijarha. Kako saznajemo, pojedine vladike smatraju da bi trebalo izmeniti način biranja i do novog patrijarha doći dvotrećinskom većinom glasova, međutim, to je, kako kažu u Crkvi, malo verovatno.
Sadašnji način izbora uveden je kao amandman u Ustavu SPC. To je još 70-ih godina, za života patrijarha Germana, prethodnika patrijarha Pavla, inicirao pokojni vladika žički Stefan. To je, kako se smatralo, način odbrane od prekomernog upliva državnih vlasti u izbor poglavara.

Glasovi se broje javno na Saboru

KAKO SE BIRA POGLAVAR
Poglavar se bira tako što sve vladike dobiju spisak članova Sabora. Zaokružuju se tri kandidata. Da bi se našli u užem izboru, moraju da dobiju dve trećine glasova episkopa. Ako jedan dobije u sledećem krugu, ide se na zaokruživanje po dvojice kandidata, a na kraju po jednog. U vreme kada je izabran patrijarh Pavle, on se našao u devetom krugu kao kandidat.
Glasovi se broje javno na Saboru i o tome se razgovara. Može se slobodno reći da nije lako doći do trojice kandidata sa dvotrećinskom većinom, te da se krugovi iznova ponavljaju. Otuda se može dogoditi, a što je i bio slučaj kada je biran patrijarh Pavle, da neki od vladika koji je dobio određeni broj glasova istupi i kaže da ne želi da bude biran. Da ostale vladike, ako su njemu ukazale poverenje, javno pozove da glasaju za drugog kandidata. Tako se prošli put kad je biran patrijarh došlo do trećeg kandidata, koji je na kraju i izabran. Iako je malo verovatno, moguće je da se dogodi da se već u prvom krugu dođe do imena sve trojice kandidata.
Koverte sa imenima stavljaju se u Jevanđelje na Svetom prestolu. Nakon molitve i čina priziva Svetog Duha izvlači se ime jednog od kandidata i to čini jedan, unapred određeni ugledni jeromonah.
O tome ko je budući patrijarh obaveštava predsedavajući izbornog Sabora. To će biti vladika šabački Lavrentije, a ne mitropolit Amfilohije, čuvar trona-mestobljustitelj. Izbornom Saboru predsedava najstariji episkop po hirotoniji, odnosno onaj sa najdužim stažom vladike.
Iako nemaju pravo glasa na zasedanjima Sabora jer nemaju svoju pastvu, vikarni episkopi ipak mogu da biraju patrijarha. Na ovom Saboru pravo da glasaju imaće i vladike Ohridske arhiepiskopije, trojica vikara i arhiepiskop Jovan. Osim njih u Saboru su trenutno 34 episkopa i pet vikarnih vladika. Umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) ne glasa. Australijski vladika Irinej i zapadnoamerički Maksim ne mogu da budu birani jer imaju manje od pet godina episkopskog staža.

Zaupokojena liturgija u Sabornoj crkvi
Prema odluci mitropolita Amfilohija, zaupokojena liturgija patrijarhu Pavlu biće služena svih 40 dana i to u Sabornoj crkvi, gde je bilo telo patrijarha i u manastiru Rakovica, gde je u porti sahranjen. Liturgija u Sabornoj crkvi počinje, kako je saopšteno na zvaničnom sajtu SPC, u 7.30, osim nedelje kada počinje u 9 sati, a u manastiru Rakovici svakog dana, osim nedelje sa početkom u 6 sati. Grob patrijarha Pavla koji je sahranjen uz manastirsku crkvu Svetih arhangela po sopstvenoj želji, pored patrijarha Dimitrija, poglavara SPC od 1920. do 1930. godine, svakodnevno posećuju vernici i poštovaoci. Manastir, 11 kilometara udaljen od Beograda, otvoren je do 18 sati, stoji u saopštenju.


Izvor: Blic

Neki jedna docekali..Ne mogu da verujem o cemu neki pisu...Anea zaista tim tekstovima iz Blica nije mesto ovde.

Па треба да се бира нови патријарх, али ред је и да се прије шпекулација о томе сачека 40 дана од упокојења.

Naravno da treba ali nekima se zuri izgleda

Треба отворити НОВУ тему: ''Избор 45. Србског Пратријарха''  кога то занима,нек и учини...
Но....
Говор Његове Светости  Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијиског Артемија над новопрестављеним Патријархом Сербским:
----------------
Када је владика Артемије заједно са монаштвом и свештенством своје Епархије ушао у Саборну цркву прекинуто је читање Јеванђеља. Владика је са угледним игуманима одао почаст Патријарху, а затим одслужио Мали помен. Црквом је забрујало анђеоско појање великог броја свештеника и монаха, а заједно са њима и великог броја верника који су се у то време нашли у цркви.
    У току помена пристигао је и Епископ канадски Георгије и придружио се Владици Артемију и његовој пастви.
    По завршетку помена Епископ рашко-призренски Артемије одржао је беседу у којој се са пуно синовске топлине опростио од свога претходника на рашко-призренској катедри и Патријарха Српског:
    «Ваша Светости, ево, одлазите тамо где нема туге болести ни уздисаја - у Царство Небеско. Нас остављате на земљи о којој сте бринули преко педесет година - на Косову и Метохији.
    Ево, стигла су Ваша чеда са Косова и Метохије, свештенство и монаштво, да се са Вама опросте, да приме Ваш свети благослов.
    Помолили смо се Богу за покој Ваше душе, а Вас молимо Ваша Светости, да не заборавите на нас у Вашим молитвама пред Престолом Божијим, јер смо уверени да сте Богу угодили, да сте добар рат ратовали, трку свршили и веру одржали.
    Бринули сте о нама за живота свога на земљи, брините о нама и за нас и из Царства Небескога, да бисмо се сви тамо нашли заједно око Вас и око наших светитеља из рода нашега, почев од Светога Саве до светог Владике Николаја, оца Јустина и Вас Ваша Светости.
    Нека Вам је срећан пут у Царство Небеско. Нека Господ Вашој души дарује блажено, рајско насеље, а телу Вашем нека буде лака српска земља у манастиру Раковици, и да сви дочекамо васкрсење из мртвих које је Господ обећао онима који Га љубе, да бисмо у Царству Христовом сви били заједно око Господа нашега у све векове и сву вечност. Амин».
    Затим је Владика Артемије још једном, последњи пут овде на земљи, целивао Патријарха. Након тога су сви свештеници, монаси и монахиње Епархије рашко-призренске у два реда приступили одру да одају почаст блаженопочившем Предстојатељу Српске Цркве. Када су сви одали почаст, окупили су се на солеји око свога Епископа, а затим изашли из храма на јужна врата.

Преузето са...

Prvo sto nikako nije Srbskog vec srpskog... a sa druge strane, pravilno je "Izbor 45. Patrijarha SPC" 

Свети Патријарх – вољен а несхваћен
      
Бранко Радун      

Иако је вест о смрти патријарха била очeкивана, због дуготрајне слабости, многи су били затечени и са осећајем дубоког народног губитка примили су вест о смрти српског патријарха Павла. Може се рећи да је патријарх српски Павле био истински народни патријарх. Ретко је ко у новој српској историји пуној подела, раскола и сукоба имао и има такав ауторитет и неподељено поштовање народа. Милиони који осећају губитак и хиљаде оних који у колони чекају да се у Саборној цркви опросте од патријарха, те стотине хиљада оних који су присуствовали сахрани, показује колико је он успео да уједини и инспирише Србе својом појавом и животом. Као ретко кад, наш народ је уједињен око става и осећања према човеку који је још за живота прозван „свецем који земљом хода“.

Како је један слабашни дечак који је и једва остао жив и који се замонашио „јер као дете без родитеља и врло болешљив није могао имати своју породицу и бити свештеник“, како би се повукао од света, на крају постао први међу Србима? Како је скромни монах коме је узречица била народна – „будимо људи“ дошао на место човека кога и најмоћнији и најумнији поштују и траже благослов, чак и атеисти или припадници друге вере? Како је последњи по светским мерилима постао први? Па, пре свега својом врлином, својом честитошћу, скромношћу о којој се легенде распредају, он је у времену кад је врлина све мање, био још упадљивији и необичнији.

Овај необично кротки човек успео је да га за живота поштују и цене и млади и стари, они који верују и они који не верују, левичари и националисти, патриоте и европејци, власт и опозиција, што је невероватан успех у подељеној и неретко завађеној Србији. Кад смо чули да они који не маре за православље или веру као атеисти, муслимани, католици и протестанти кажу ово је свети човек – онда је сигурно реч о чуду у времену које не верује у чуда. Чак и они који су познати као противници вере и православља нису смели да га директно критикују јер су знали колико га људи воле и поштују. Па су и дежурни борци против традиције у својим нападима на цркву упадљиво изостављали старог и мудрог патријарха или су пак критике увијали у обланде типа „не оспоравајући му морални интегритет, морамо рећи....“.

Но, иако је био вољен и поштован њега многи нису разумевали. Поштован је од свих, ауторитет у времену без ауторитета, али од мало њих заиста схваћен. Неки су га као кротког и скромног монаха потцењивали и, верујући да је наиван, покушавали да га придобију за своје циљеве и интересе. Говорили су да је свети човек а са друге стране трговали су његовим благословима, верујући да он то не види. Он је много шта видео али је желео да подржи сваку честиту активност или пак ону која би могла нешто добро донети, па макар не била из најчистијих побуда. Други пак нису схватали његове потезе или речи, јер се у том моменту нису поклапали с њиховим интересима и идеолошким уверењима. Свако од тих је у њему видео оно што је желео да види и представљао патријарха онако како је у његовом интересу – најчешће у црно-белој слици. Он се једноставно као смирени мудрац у времену надмене површности није уклапао у идеолошке и страначке поделе и калупе у цркви и у друштву. Зато је често у црквеној и политичкој хијерархији био потцењен као „добар, али наиван човек“. А он је, као благ човек у сурово време, на све те поделе гледао некако очински, као на дечије тврдоглавости с којима треба стрпљиво и нежно радити.

Када је говорио као искрени миротворац и помиритељ на закрвљеном Балкану, неки који су мислили да црква треба да буде више и агилније ангажована „на нашој страни рата“ доживели су га као претераног пацифисту. Опет, они који су га видели како помаже наш напаћени народ на Косову, како као епископ косовски страда са својим народом и после како као патријарх српски подржава борбу за слободу прекодринских Срба – у идеолошкој острашћености доживели су га као политичког националисту.

Но, он је у себи спајао и ту православну гандијевску црту (које није било код католичких и муслиманских поглавара) са искреном и одговорном бригом за свој народ у рату у коме је било мало бриге код политичара и интелектуалаца. Дакле, сасвим необичан и чудан човек у времену нихилизма. Он је у себи спајао опште хришћанске врлине с бригом за напаћени народ, православно и национално – што и јесте суштина косовске и видовданске идеје. Он је то и делатно ширио на друге, делујући ујединитељски у времену нејединства. То је могло бити противречно само онима у цркви и ван ње који не могу да разреше сопствене противречности и проблем са својим идентитетом. 

Неки су га опет једнострано „тумачили“ како он једноставно и прагматично осцилира између струја у цркви и држави. То је и можда било тачно, али он то није чинио због слабости и наивности, већ због мудрости. То је наиме био једини пут да се помири и уједини народ који је патио од тумора подела и раскола. Таквом позицијом мудрог помирења струја и странака мудри је патријарх водио црквени и народни брод у мирнију луку. Ако то нису осетили они којима у неком моменту није била по вољи нека патријархова реч, осетили су и схватили обични људи који су у патријарху видели оно што он јесте – мудрог човека који уједињује и предводи народ у тешким годинама и деценијама. Стога није ни чудно што и странци примећују данас код нашег народа осећај губитка, толиког да Србија наликује некаквом сирочету које је остало без оца народног.

Пренето са...

Izbor patrijarha zakazan za 22. januar

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) zaopštio je danas da je za 22.januar 2010.godine zakazao zasedanje Izbornog sabora SPC.
"Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, na svojoj sednici od 25. novembra 2009. godine, doneo je odluku da se zaupokojena saborna sveta liturgija i četrdesetodnevni parastos blaženopočivšem patrijarhu srpskom Pavlu služe 24. decembra tekuće godine u Hramu Svetog Save na Vračaru", piše u saopštenju Svetog arhijerejskog sinoda.

IZBOR Sveta liturgija će početi u 9 časova, a parastos će biti služen na kraju svete liturgije, oko 11 časova.
Posle toga, u manastiru Rakovici, na samom grobu blaženopočivšeg patrijarha, biće služen mali pomen.
Na istoj sednici Sveti arhijerejski sinod je zakazao zasedanje Izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve za 22. januar 2010. godine", navodi se na kraju saopštenja.

Izvor: 24 Sata