Димитријев крст окренут ка западу, а Павлов ка истоку

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије открио грешку на месту где су сахрањена двојица патријараха и затражио да се она исправи


Гробови патријарха Димитрија (лево) и Павла (десно) (Фото З. Анастасијевић)

Верници који желе да се поклоне Његовој светости патријарху српском господину Павлу, на гробу у манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила у Раковици, могу то да чине „сваког дана, од јутра до мрака”, објашњено нам је јуче у манастиру. „Патријарх је сам тражио да се цвеће не доноси, боље је упалити свећу, воштаницу, да се умилимо Господу”, каже једна од сестара у раковичком манастиру. По жељи патријарха, сви који желе могу да дају прилоге за завршетак Храма Светог Саве на Врачару. У том случају треба нагласити да је прилог намењен за изградњу храма, па ће сестринство посебно одвојити тај новац.

Споменик на патријарховом гробу још није подигнут – то ће бити урађено накнадно, о чему одлучује митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који обавља дужност патријарха. Сада је ту само крст, окренут ка истоку, како правила налажу. Око гроба посут је бели шљунак. На самој гробници, преко обичне земље, посута је она фина, црница, па на њој посађено цвеће: беле раде (беле и циклама), различак и перена. Како сазнајемо, у самом манастиру неће бити никаквих обимнијих градитељских захвата, иако се очекује да ово место постане центар ходочашћа људи који желе да посете гроб патријарха, који је и за живота сматран светим човеком.

Нешто друго је, међутим, изазвало пажњу неколико десетина присутних, међу којима су били и академик Матија Бећковић и појац и сликар Павле Аксентијевић. Патријарх Павле почива одмах поред патријарха Димитрија (који је стао на чело обновљене Српске патријаршије 1920. године), упокојеног 6. априла, а сахрањеног 10. априла 1930. године. Посетиоци су јуче приметили да се крстови двојице патријараха „гледају” – Павлов је окренут према истоку, а Димитријев, мермерни, према западу.
– Покојник се сахрањује ногама и лицем према истоку, а крст му се ставља изнад, односно поред главе. Очигледно је у питању грешка на гробу патријарха Димитрија, осим ако крст није стављен код ногу, што ми у овом случају изгледа вероватније, али није уобичајено. Верујем да су обојица сахрањени како треба, лицем ка истоку, али да је Димитријев крст окренут на супротну страну. То је сигурно урађено из практичних разлога, да би могао са стазе да се чита натпис на споменику. Али, понављам, није уобичајено да се тако ради – објашњава нам бивши декан Богословског факултета Димитрије Калезић. Заиста, гледано са прилазне стране, натпис на крсту патријарха Димитрија чита се са саме стазе, а да би се приступило гробу патријарха Павла мора да се обиђе около, преко травњака или поред цркве. Зато може да делује логично објашњење да је мермерни споменик патријарха Димитрија окренут ка западу из практичних разлога.

Грешку је, како сазнајемо од Матије Бећковића и Павла Аксентијевића, открио митрополит Амфилохије. „Митрополит је приметио да је споменик патријарха Димитрија окренут наопако и да то треба исправити”, наводи Аксентијевић. Бећковић каже за „Политику” да је митрополит Амфилохије указао онима који су за то задужени на овај проблем и затражио да се он отклони.

– Пошто код патријарха Павла нису биле могуће грешке, оне ће бити исправљене и на гробу патријарха Димитрија – уверен је Бећковић.
Ко је и када грешку направио, јуче нисмо успели да утврдимо. У кабинету патријарха кажу нам да за њих „то није неко велико питање” и да „неко ко је градио вероватно је начинио грешку”.
Желели смо да чујемо и мишљење митрополита црногорско-приморског, али до закључења овог броја то нисмо успели. Како нам је објашњено у Патријаршији, митрополит Амфилохије јуче је имао низ састанака, а у време када је било договорено да се јавимо саопштено нам је да је отишао на аеродром, где дочекује неку делегацију.
Бојан Билбија
------------------------------------------------
Најбољи превоз од Славије
До манастира Светих архангела Михаила и Гаврила води неколико линија београдског јавног превоза. Најбоља веза је аутобусом 47, који иде од Славије до Ресника и стаје тачно пред манастиром. Такође, може се ићи и линијама 37 и 504, али од тих станица треба ићи пешице око један километар према Реснику. Раније је пролазио и трамвај на линији 3, али због реконструкције шина сада саобраћа аутобуска линија 3а, која креће са Железничке станице.

Пренето са...

kao sto kaze

beba kad se rodi place zato sto je dosla na ovaj svet dokle se drugi vesele, a kad umre svi drugi placu osim pokojnika

Da ne offujem temu, nisam bio na Bureku a vidim po Lightovom postu da se izgleda i ovde (nazalost) zakuvalo.

Procitaj jos jednom pazljivo moj post, molim te - nisam nigde izneo stav o tome ko, koliko i kako zali vec sam rekao da su moje izjave/ponasanje proteklih par dana bili hriscanskiji nego nekih vernika. Kada odlucis da me popljujes, bar me popljuj za ono sto sam rekao. Ja ti ne zameram, ljudi grese... i dalje si mi draga 

Kada je Bog zeleo da nas nagradi i da nam snagu da istrajemo poslao nam je Sveca koji hoda da nam pomogne da ostanemo jedinstveni i da nedamo nista svoje... Ali dosao je dan kada je dobri Bog uzeo sebi ono sto je njegovo a nama ostavio da postujemo i sledimo put Gospodnji i put naseg Patrijarhe Pavla... 

... који се радује. 

Одлазак најбољег Србина новијег доба
Аутор: Бошко Обрадовић, Објављено: 20. 11. 2009.
 

Сматрали смо да је о величини, значају и примеру Његове Светости Патријарха Српског г. Павла требало говорити још за Његовог живота и зато смо претходних година објавили два темата часописа „Двери српске” у целини Њему посвећена, да то и на делу покажемо. Актуелне и често лицемерне изјаве које се са свих политичких страна, као и од многих јавних личности могу сада чути поводом Његовог упокојења подсећају нас на то колико Патријарха нисмо довољно поштовали и слушали за живота, посебно Његове мудре савете о националном јединству, борби против абортуса и беле куге, покајању и врлинском животу. Непримерено је да сви они који су мало имали везе са јеванђелском науком и делом блаженопочившег Патријарха сада се представљају малтене као Његови ученици и сарадници.
Патријарх Павле: симбол душе српског народа

Патријарх

Нема Србина на свету који, када је чуо да се упокојио Његова Светост Патријарх Српски г. Павле, није застао, замислио се и осетио тугу у своме срцу. Многи од нас су и заплакали, осетивши као да су изгубили неког свог, рођеног, најближег, као да су у тренутку остали сирочићи.

Са смрћу Патријарха Павла тек је завршен трагични, тешки и мучни српски 20. век. И почиње Ново Доба, за које још увек не знамо како ће изгледати, али смо сви на неки начин забринути. Као да се нисмо толико плашили док је на челу Српске Цркве и народа био онај који тако умео да смири, утеши, посаветује, ублажи, надахне, помири, уједини и оснажи. Сви смо осетили овај историјски потрес као смену епоха и свенародни губитак. Они верујући, после првобитног стања шока и туге, помислили су и да смо сада још јачи на Небу, јер ће нас онај који се овде на земљи за нас молио више него што смо то сами за себе чинили – представљати и тамо.

Сведок страдања српског народа у 20. веку


Његова Светост рођен је у Славонији, на вековним српским територијама које у овоме часу нису у оквиру српске државе. Загребачки Вечерњи лист јавио је одмах да је Патријарх Павле рођен у Хрватској, која не само да у то време није постојала, већ не би смела ни да се јави као геноцидна творевина.

Његова Светост од младости био је сведок историјског страдања српског народа у прошлом веку. Морао је најпре да избегне из злочиначке НДХ, провео је 34 године на мученичком Косову и Метохији, лично страдајући са својим народом иако проповедник мира и заједничког живота свих људи на свету, и, коначно, био је скоро две деценије на челу Српства у трагичним околностима нових етничких чишћења српског народа са његових територија у последњој деценији 20. века.

Патријарх

Посебно трагично се Његова животна судбина испреплетала са открићима страдања српског народа у масовним гробицама жртава усташког, муслиманског, комунистичког или шиптарског терора у 20. веку, чијим је ископавањима, опелима и сахрањивањима редовно присуствовао. Најзад, упокојио се на дан тзв. локалних избора на Косову, у тренутку када су Срби изнова подељени, неодлучни и неспремни за изазове 21. века.

Зато је Његов одлазак на првом месту велики подсетник на страшну личну и колективну судбину српског народа у прошлом веку, и још више оно што долази, искушења која нас тек чекају.


У Њему је била скривена душа српског народа


патријарх44 У најтежем времену, када смо од народа-победника, хероја и симбола војничке части са почетака 20. века, стигли на крају тог истога века до народа-злочинца, геноцида и узрочника свих ратова на територији бивше Југославије, Бог нам је дао чувара смисла нашег историјског постојања. Његова Светост био је идеални духовни вођа у временима медијске сатанизације српског народа, када је требало пред светом изаћи са правим и ненаруженим лицем Србије. Он је био оличење душе и лепоте српскога народа, пред којом је свако морао да устукне и да се поклони. Нема човека на свету, верујућег или неверујућег, који у овоме човеку није видео нешто неземаљско, нешто што није од овога света, нешто „свето и честито и миломе Богу приступачно”, како каже српска народна епска поезија. Како је добри Бог то уредио да у најтежим временима имамо најбољег исповедника, сведока и симбола свега оног најзначајнијег са чим српски народ може да изађе пред друге.

Његове духовне, моралне и патриотске поуке, засноване на Светом Писму и Светом Предању, остају за сва времена светли примери и путокази како у овоме свету живети окружен вуковима, а не постати и сам као вук, како бранити своје, а не огрешити своју душу о туђе, како бринути о спасењу и себе и ближњих. Оставио је иза себе Његова Светост читаву моралну философију по којој га можемо означити као једног од најважнијих духовника и философа српске историје.

Шта све нисмо знали о своме Патријарху?


Оно што смо сви знали о нашем Патријарху било је да се ради о симболу монашке смерности и посвећености Богу, Цркви и своме роду. Примери његове једноставности и скромности у исхрани, облачењу, превозу, говору многима су познати. По много чему Његова Светост био је сличан Светоме Сави, а највише као помиритељ завађене браће, од оних у дијаспори (нико други до Бога није могао залечити Раскол у политичкој емиграцији након Другог светског рата изузев Патријарха Павла), до оних у отаџбинским земљама на Балкану, са обе стране Дрине. Зато не бисмо погрешили ако бисмо га упамтили најпре као Патријарха Помиритеља.

Још по нечему светосавском остаће упамћен Господин Павле, као један од највећих путника и дипломата српске историје, који је обишао све Српске земље и огромно Расејање по свим континентима, и то за разлику од својих претходника у поодмаклим годинама.

Патријарх Српски г. Павле

Али о своме Патријарху ми ипак нисмо пуно знали. Мислили смо, можда, понекад да се ради о простом монаху, иако великом подвижнику, молитвенику и црквеном делатнику. Нисмо, рецимо, знали да се ради и о изузетно духовитој личности, о чему говоре бројне анегдоте, али и строгом духовном оцу који је знао да се озбиљно наљути када се не поштује црквени поредак и правила. Оно што је, међутим, најкарактеристичније, готово да ни приметили нисмо да је у питању доктор теолошких наука, један од најобразованијих српских теолога свога времена и најзначајнији настављач српске теолошке традиције 20. века, на чијим почецима и у темељима стоје Свети Николај Српски и Јустин Ћелијски.

Не само да је као избеглица, искушеник и монах боравио у Епархији Жичкој, на чијем се челу налазио Епископ Николај Велимировић, већ је са њим био у писменој преписци за време својих докторских студија у Грчкој и Владикине политичке емиграције у Америци по завршету Другог светског рата и доласка комуниста на власт у Србији. Многе су Његове сличности са Светим Владиком, али највећа Његово поштовање у народу и мисионарски и пастирски силазак у народ, оличен у капиталном тротомнику „Да нам буду јаснија нека питања наше вере”. Мало је познато да је Епископ Рашко-призренски и каснији Патријарх Српски г. Павле деценијама одговорао на најразличитија питања верника мисионарским писмима по угледу на Светог Николаја Српског, разрешавајући често и најтеже научне и богословске недоумице. Иза нашег Патријарха остало је велико научно и беседничко дело, али овај зборник се издваја као споменик једне велике теолошке ерудиције и духовне мудрости. Српска теологија има чиме да се поноси и са Његовом Светошћу заокружи богати српски богословски 20. век.

Интервју за ТВ Двери


Одавно смо сматрали да је о величини, значају и примеру Његове Светости Патријарха Српског г. Павла треба говорити још за Његовог живота и зато смо претходних година објавили два темата часописа „Двери српске” у целини Њему посвећена, да то и на делу покажемо. Актуелне и често лицемерне изјаве које се са свих политичких страна, као и од многих јавних личности могу сада чути поводом Његовог упокојења подсећају нас на то колико Патријарха нисмо довољно поштовали и слушали за живота, посебно Његове мудре савете о националном јединству, борби против абортуса и беле куге, покајању и врлинском животу. Непримерено је да сви они који су мало имали везе са јеванђелском науком и делом блаженопочившег Патријарха сада се представљају малтене као Његови ученици и сарадници.

Повод је да посведочимо нешто о Његовој Светости и из личног искуства. Када смо 2002. године желели да покренемо независну ТВ продукцију „Двери српске” помислили смо да би Његова Светост, који се преко лета редовно, али кратко одмарао у овчарско-кабларском манастиру Благовештење крај Чачка, прихватио да буде наш први саговорник. Иако није био љубитељ интервјуа, а посебно не телевизије, одмах је прихватио ову нашу молбу и тражио да доставимо питања. Од 15 понуђених прихватио је свих 14, сматрајући да је непотребно једно у коме се говори о још увек незалеченим поделама и ранама у српском националном бићу. Ма колико наша питања онако младалачки срљала у политику, културу или историју, увек смо добијали само ненадмашне библијске одговоре без икакве дневне политике. Тако је настао један од најдужих ТВ наступа Његове Светости, својеврсно завештање српском народу, које смо прошле године уз темат штампали као специјално ДВД издање.

За нас у Српском сабору Двери овај интервју значио је и значи благослов за наш рад и почетак наше ТВ продукције, али и највећу могућу обавезу да останемо достојни библијских поука и праваца деловања које смо добили од Његове Светости.


Небески молитвеник


Као што смо на почетку напоменули, ствари се могу посматрати и другачије. Небеска Србија је добила новог становника који ће заузети место одмах до Светога Саве и Светога Николаја и представљати великог молитвеника за српски народ пред Престолом Творца. И то тамо где се, будимо у то сасвим сигурни, завршно о свему одлучује. Наше је овде да у Новом Добу које несумњиво долази великом брзином будемо људи и Срби, достојни великог Завета Његове Светости.

Brojni izazovi za naslednika poglavara SPC
Prvi zadatak novog patrijarha jedinstvo Srpske crkve
Autor: Željka Jevtić | Foto: Z. Raš, FoNet | 21.11.2009. - 08:00


Sabornost, reorganizacija Crkve, restitucija imovine, rešavanje pitanja Crkve u Makedoniji, odluka o načinu vršenja bogosluženja, samo su neki od zadataka koji čekaju novog patrijarha srpskog. Počivši poglavar SPC Pavle postavio je visoke standarde vođenja svakodnevnog života i duhovnosti, ali njegovog naslednika na tronu SPC prvenstveno čeka rešavanje konkretnih problema. Novi poglavar treba da udari „ritam” u životu Crkve u skladu sa savremenim izazovima, navode za „Blic” u krugovima bliskim SPC.

Značajna uloga patrijarha u Crkvi jeste upravo u činjenici da je sabornost nezamisliva bez njega. Kako počivši patrijarh Pavle godinama zbog bolesti nije bio aktivan, novi patrijarh preuzimanjem te značajne uloge treba da povrati i uzdrmano jedinstvo. Zbog odsustva patrijarha razvilo se mišljenje da su problemi na teritoriji pojedinih eparhija najjednostavnije rečeno - lični. Međutim, sabornost je usklađenost stavova svih episkopa sa prvim, odnosno, znači da nijedan od episkopa ne radi ništa bez saglasnosti prvog. Suština crkvenog života upravo je u sabornosti i to je i prvi zadatak budućeg patrijarha.
Već godinama u SPC živi ideja da se pojedine eparhije podele na manje, ali to nije bilo moguće jer patrijarh nije bio aktivan, pa Sabor nije mogao donositi takvu odluku. Takozvana arondacija eparhija neophodna je jer su neke od njih teritorijalno prevelike. Otuda su neophodne manje eparhije kako bi duhovni život mogao biti kvalitetniji i kako bi se intenzivirao duhovni rad.
Najveći akcenat očekuje se upravo na teritoriji Beograda gde ima i najviše vernika. Još odranije razmišljalo se da se Beogradsko-karlovačka eparhija podeli na manje. Prema zamisli od pre nekoliko godina, uz patrijarha koji je i mitropolit beogradsko-karlovački, bila bi još dva ili tri episkopa. Beograd bi se podelio na centralni deo, Zemun i ostatak. Sa izborom patrijarha uprazniće se jedna od eparhija. Međutim, u vreme budućeg patrijarha biće i novih vladika jer će biti i novih eparhija.


Budući zadatak je i rešavanje problema Crkve u Makedoniji, to jest makedonskog raskola. Na sahrani patrijarha Pavla možda je na izvestan način otvoren put za rešavanje ovog problema. Delegacija iz Makedonije pokazala je dobru volju dolaskom, a SPC time što su primljeni, ali ne kao delegacija pomesne pravoslavne crkve. U Makedoniji već postoji eparhija (Ohridska arhiepiskopija) koja se sjedinila sa SPC, a na novom patrijarhu je da odredi najbolji put učvršćivanja pravoslavnog jedinstva među vernicima.
Crnogorskom crkvom novi patrijarh, može se već sada slobodno reći, neće se ni baviti. Ova samoproklamovana crkvena zajednica ne samo po stavu SPC već i ostalih pravoslavnih crkava, nije čak ni u raskolu. Ona nema apostolsko prejemstvo u Crkvi, to jest neprekinutu nit od apostola do rukopolaganja. Tamošnji predstavnici Crnogorske crkve su raščinjeni u ranijim crkvama gde su služili, a kao takvi su postavili i Miraša Dedejića.
Konačno rešenje pitanja načina vršenja bogosluženja čeka već godinama. Novi patrijarh mora povratiti jednoobraznost bogosluženja u SPC. Jedno od prvih putovanja naslednika trona moglo bi biti u SAD. Iako je patrijarh Pavle rešio pitanje raskola u Crkvi u SAD, novom patrijarhu ostalo je da dovrši posao. Reč je o nerešenim administrativnim pitanjima koja su ostala kao posledica raskola.
Jedan od zadataka je i aktivni angažman u povraćaju crkvene imovine i to u BiH i Hrvatskoj. Primera radi, u Sarajevu je vraćena imovina svim crkvenim zajednicama osim SPC. Novi patrijarh trebalo bi da privede kraju dugogodišnju priču oko zgrade Bogoslovije u Sarajevu.
Započeto bi se trebalo nastaviti - kurs uspostavljanja dijaloga sa svim verskim zajednicama i ne samo u Srbiji. Ovaj deo posla budućeg patrijarha bitan je i za stabilnost države i kako bi sve verske zajednice živele u toleranciji i međusobnom poštovanju. Crkva ne bi trebalo suštinski da se meša u pitanja države. Važno je i da ne preuzima ulogu određivanja kursa države. Novi patrijarh treba da nastavi poput patrijarha Pavla da jača moral kao temelj društva, a ne da nastupa sa stanovišta bilo koje ideologije.

Izvor: Blic

Arhiepiskop Jovan: Patrijarh Pavle postavio visoke kriterijume
Autor: Ž. Jevtić | Foto: Beta | 21.11.2009. - 05:00

Arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan (Vraniškovski) zbog jedinstva sa Srpskom pravoslavnom crkvom bio je u zatvoru u Makedoniji. Ni danas, kako kaže u intervjuu za „Blic”, ne može da se vrati u svoju Arhiepiskopiju.

On živi na relaciji Solun-Beograd. Za budućeg patrijarha, ističe, najvažnije je: „Da bude objedinitelj. Da objedinjuje, da bude putokaz ka jedinstvu čitave Crkve, ali i putokaz jedinstva svake ličnosti sa Bogom”.

- Naravno, čitava Crkva, baš kao što je rekao patrijarh Vartolomej, radovala bi se potpunom jedinstvu sa narodom u Republici Makedoniji. Dugodecenijski raskol nije potpuno izlečen i neće biti sve dok i poslednji vernik ne pristupi potpunom jedinstvu crkvenom. Svima nama i sledećem patrijarhu je zadatak da privedemo Bogu i Ocu čitavu pastvu i sve vernike u Makedoniji. Ne mogu da se vratim još u Makedoniju jer tamošnje vlasti ne poštuju ljudska prava. Ugrožena su nam i religijska, evo već sedam punih godina ne daju da se registruje Ohridska arhiepiskopija - kaže arhiepiskop odgovarajući na pitanje koji zadatak, kada je reč o Makedoniji, čeka novog patrijarha.
U javnosti se već navodi da će se teško naći dostojan naslednik patrijarha Pavla. Šta vi mislite o takvom pristupu?
- Patrijarh Pavle jeste postavio visoki kriterijum za sledećeg patrijarha. Biće sigurno i upoređivan sa patrijarhom Pavlom i načinom na koji je patrijarhovao. Ali, naravno svako vreme nosi svoje i treba da se suočimo sa realnošću. Novi patrijarh treba da bude čovek objedinjenja. To je zapravo služba prva i, najvažnija služba jednog patrijarha - da objedinjuje. Da bude putokaz ka jedinstvu čitave Crkve, ali i putokaz jedinstva svake ličnosti sa Bogom.
Kako objašnjavate toliki broj građana na sahrani patrijarha Pavla?
- Samo to okupljanje naroda predstavlja u suštini izraz dubokog poštovanja koje je zaslužio Njegova svetost patrijarh Pavle. Jer on je svojim životom i svojim načinom objavljivanja Jevanđelja Hristovog i sam postao hodajuće jevanđelje. A to je narod znao da prepozna. Naravno, svi smo svesni da smo izgubili velikog čoveka. Ali kao što su i drugi rekli pre mene, dobili smo i velikog molitvenika pred Gospodom.
 

Izvor: Blic

Odavanje pošte na grobu srpskog patrijarha
Bio nam je duhovni otac
Autor: M. I. L. | Foto: z. raš | 21.11.2009. - 05:00

Dan nakon sahrane patrijarha Pavla, manastir Rakovica ponovo je bio mesto makar privremenog jedinstva starih i mladih, bogatih i siromašnih, ujedinjenih željom da odaju poštu čoveku koga su već za života smatrali svetim.


Očevi sa ćerkicama, mladi parovi, i oni stariji došli su da se poklone patrijarhovom grobu.
- Došla sam iz Čačka još prekjuče. Prvog dana čekala sam četiri i po sata da se poklonim pokojnom patrijarhu, ali kada sam videla njegovo mirno lice, istog trenutka prestala sam da se bojim smrti. Bio nam je duhovni otac i nismo imali boljeg predstavnika pred svetom - kazuje Slobodanka.
Vaspitačica i pesnikinja Vera, kako nam se predstavila, kaže da namerava patrijarhu da posveti pesmu, razmišljajući kako u nju da „utka svu ljubav prema duhovnom vođi koga nikad neće zaboraviti”, dok je Nišlijka Branka pričala o mešavini tuge i ispunjenosti koja je obuzima.
I kasno popodne žitelji svih krajeva Srbije nastavili su da dolaze na mesto večnog počinka patrijarha srpskog.

Izvor: Blic