ONA IMA 16 GODINA I NOSI PATIKE 43 Kako smo zbog hrane PUNE HORMONA ušli u eru visokih, gojaznih i tromih generacija





Upravo ovaj primer savršeno ilustruje kao smo ušli u eru visokih, gojaznih i tromih generacija. Ono što su stručnjaci zapazili to je da današnje generacije dve godine ranije ulaze u pubertet, viši su za 10 centimetara nego one od pre 20 godina i češće kubure sa viškom kilograma.

Do ovih zapažanja došli su nastavnici fizičkog vaspitanja, a to je potvrđeno je i jednim istraživanjem iz 2010. godine. Time se tada bavio Republički zavod za sport, a uzeta su obzir deca školskog uzrasta (od sedam do 14 godina) sa opštine Čukarica. Istraživači su uporedili podataka sa istim istraživanjem iz 1995. godine i došli do ovih podatka.

Za dr Dejana Joneva iz doma zdravlja "Dr Simo Miloševića" za raniji ulazak dece u pubertet, ali i druge promene današnjih generacija, velike ima "zasluge" ima i kvalitet hrane.

Kada hormni iz hrane naruše hormonsku ravnotežu

- Današnja deca ne žive kao mi. Hranu koju jedu sadrži razne hormone i veliku količinu aditiva, za koju verujem da je zaslužna za prerani pubertet. Isto tako i tempo života ima veze sa tim. Promenili su bioritam, pa sada noću funkcionišu, uče, slušaju muziku, a danju spavaju. Takođe, mislim da su i izloženiji stresu više nego ranije generacije, iako žive u boljim uslovima, a to narušava ravnotežu hormona i drugih hemikalija u telu i ubrzava fizički razvoj - kaže dr Jonev.

On još ističe da je taloženje masti posledica pre svega nezdrave ishrane, unošenja gaziranih pića, grickalica i brze hrane.

- Ovakva ishrana doprinela je bržem rastu, ali ne i povećanju mišićne mase, jer je za mišiće potrebna druga hrana, a to je fizička aktivnost, koju nažalost deca nemaju dovoljno - kaže dr Jonev.

Kako objašnjava, tako dolazimo u situaciju kada raste samo masno tkivo koje dodatno opterećuje oslabljene mišiće, pa između ostalog zato i dolazi do deformacija.

- Naravno, i genetika ima udela u ovom slučaju samo do određene mere. Sve ostalo je stvar načina života i ishrane. Zato su današnja deca znatno viša od svojih roditelja - objašnjava on.

Pandemija gojaznosti

Činjenica da u našem okruženju imamo sve više prekomerno uhranjene i gojazne dece i mladih, potvrđuju i rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine.

Prema tim podacima, više od četvrtine (28,2 odsto) dece i adolescenata uzrasta sedam do 14 godina bila je prekomerno uhranjena, od čega je 13,7 odsto gojazna. Pre samo 13 godina, 2000. procenjena prevalencija prekomerne uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata uzrasta 7 do 14 godina u Srbiji iznosila je samo 8,2 odsto, a gojaznosti 4,4 odsto.

- Pandemija gojaznoti predstavlja značajan javno zdravstvni problem, na šta ukazuje trostruki porast prevalencije gojaznosti među mladima u Srbiji tokom poslednjih 13 godina. Razlozi za ovako poražavajuću statistiku su mnogostruki. Jedan od faktora je taj što se danas veoma nezdravo hrane, pretežno van kuće, konzimirajući hranu visoke kalorijske vrednosti - brza hrana, slakiši, grickalice, različite vrste gaziranih i negaziranih sokova - objašnjava dečiji enokrinolog dr Katarina Mitrović iz Instituta za majku i dete.

Prema njenim rečim, deca ili nisu uopšte ili su minimalno fizički aktivni, sate i sate provede sedeći pored kompjutera, tableta i telefona, što sve dodatno doprinosi porastu gojaznosti.

Ništa voće i povrće, samo slatkiši

Da se roditelji sve više žale pedijatrima da deca neće da jedu voće i povrće, već samo brzu hranu i grickalice, zapažanja su iz ordinacije pedijatra dr Dejan Joneva.

- U ishrani su im zastupljni ugljeni hidrati, šećeri, piju gazirane sokove, a ne žele da jedu kuvanu hranu. Retko ko se bavi nekom fizičkom aktivnošću. To je i razlog zašto su nam deca sve više gojazna - kaže doktorka Jonev.

Mensturacija već u osmoj godini

U većini zemalja zapadne civilizacije tokom poslednjih 200 godina prisutan je trend ka ranijem početku polnog sazrevanja, pojašnjava endokrinolog dr Katarina Mitrović. Prosečan uzrast pojave prve menstruacije kod devojčica tokom svake protekle decenije progresivno se smanjivao za dva do tri meseca. Tako smo sada došli do toga da se granica kada deca ulaze u pubertet spustila za dve godine.

- Devojčice u period puberteta ulaze između 8. i 13. godine, a u proseku sa 11 godina - kaže dr Mitrović.

Razlog za spuštanje granice generalno leži u boljoj ishrani, ali to nikao ne znači da se deca danas zdravije hrane. Radi se o tome da je ishrana danas svakako bolja nego u periodima opšte nemaštine i ratova.

Izvor: Blic

Глупости. Не знам кад сам задњи пут видио гојазног младог човјека, чак обрнуто, све их је више премршавих.

Takođe.

Znam brdo ljudi između 10 i 30 godina i samo par njih su baš onako tromi i bolesno debeli. Čak ima nekolicina njih koji imaju više od 10 kg viška pa su ipak zdravi jer trče 10 km dnevno, ali jbg ne mogu da smršaju jer vole da jedu. Ali dakle ne da nisu tromi nego su u boljoj formi nego neki mršavci koji samo sede.

A koliko tek hibrida znam, posebno među klincima. Svi ili po 2 metra ili žilavi ko mačke.


Nego novinari po običaju moraju da prave frku. A i ovi istraživači verovatno sve upoređuju sa Amerikom, gde čovek čim nabaci više od 10 kg odma se posadi u onaj autić za invalide, odnosno otpiše sve aktivnosti i nadu. Pa ovi misle da je isto i sa Srbima. Jes malo sutra.

Postoji ovde epidemija loše ishrane, života i zdravlja sveukupno. Ali gojaznosti, baš u smislu viška vidljivog sala... teško.

Hehe, nema te boleštine koju globalistička farmacija ne može da izleči. Dobro, bićete naša mušterija za života ali šta se tu može!?


Tekst je više-manje tačan. Svakako, treba imati na umu da vest prenosi blic i da je ovo svakako priprema terena za nešto što tek treba da sledi.
Na primer, lekari već najavljuju da će "stručna javnost" za par godina podići nivo "bezbednog" šećera u krvi, jer će se bolesne koncentracije tretirati kao normala, budući da pogađaju sve širu i sve mlađu populaciju. Pedijatri već odavno trtljaju da nove generacije imaju "labave zglobove"...Naravno, niko ništa ne preduzima po tom pitanju.

Dobro jutro, Kolumbo! Hrana je samo deo brega...

Zavisi koji aspekt življenja se posmatra!?

Ja vidim malko dugačije. Deca su danas generalno dosta krupnija. Ranije si imao 1 ili 2 džombera u razredu, danas tumaraju u grupama. Ima te tako dece, imam utisak da ih roditelji bukvano izbace iz kuće, dođu na sportski teren, a list iste debljine kao i butina, trče, a noge idu na divlje, kao tuđe, potpuno nezavisno od tela...
Sve su to plodovi "progresa", a to još nije sve.
Ima i onih koji su sa 14 otkrili teretanu, enzime, šampone i hormone rasta, pa ne mogu da uđu na vrata, isto patologija.

Kristal, svi ljudi na planeti su krupniji iz godine u godinu u poslednjih 100 godina. Jednostavno menja se životni vek, menja se ishrana, menja se dostupnost terapija, lekova i svega.

Da, jedan od uzroka tog džigljanja je i što jedemo hranu punu aditiva i hormona, pa vremenom rastemo kao što su izrasli pilići koji su nekad bili manji a sad su ko burad. Ali nije samo to uzrok. Nego prosto gomila promena u ishrani, životu i lečenju. Neke su na gore, ali neke i na bolje.


Za teretanu se slažem. Čovek od 14 godina nema šta da traži u njoj i da radi s tegovima. Cepanje drva ili košenje je jako različito od teretane jer te operacije koriste celo telo, pumpaju cirkulaciju i razgibavaju čoveka. Jednomrečju, bukvalno celo telo radi svake sekunde. Dok ona suvoparna teretana praktikuje kontrakciju jedog te istog mišića na jedan te isti način, i to uglavnom dok čovek stoji u mestu, zgrčen. Što je ok kad se radi o malim težinama i/ili kad je čovek već odrastao i razvio se. Ali klinac koji se drnda s tim težinama u tim godinama, to je promašaj.
Još kada vidim ljude kako rade ono bangavo mrtvo dizanje... Jebo bre dizanje na račun kičme, ako već hoćeš da jačaš te butine, listove i tricepse, radi ih odvojeno, tako da bar ne opterećuješ kičmu. Sve ti to telo pamti pa naplati posle.

kakvi ce biti..kad samo sjede  ispred kompjutera i televizora ili bulje u telefone....

danas je maltene raritet naci klince ispred zgrade bilo koje
koji igraju fudbal...basket...koji se ganjaju..trce - skacu....

u moje vrijeme djeca su bila po citav dan napolju....
od najmladjih dana pa do izlaska iz adolescencije...

ja se sjecam pa jbt pre je bila sramota da neko ne izadje napolje citav dan...
to je bilo nesto najgore...
to ti je bila najveca moguca kazna koju su ti roditelji mogli izreci  

malu raju nisi mogao utjerati u kucu...
koliko je puta mene moja mater ganjala da me na silu utjera da rucam ili da me ujtera u kuciu zato sto je vrijeme..
pa molio sam je po sto puna i na koljenima za  jos 10 minuta...da ostanem na polju  

iako smo bili non-stop napolju
opet smo stizali  da zavrsimo sve svoje malene obaveze...

a ovu djecu danas ne mozes istjerati napolje...

sve je to ispred tv-a i kompa....samo zderu i nesto zvacu po citav dan...
vuku se ko prebijene macke....i sve ih nesto boli....
ne mozes ih natjerati i sobu svoju da srede i pociste..a kamoli da idu igrati fudbal...

pa pola ih ne sutne dvaput loptu do 18te...
a posle je i ne vide nikad vise  

ja se sjecam kad pukne lopta o beton ja u kuci pocnem trcati u mjestu i od nestrpljenja
ne stignem da zavezem patike kako treba i da se pocesljam  
sletim ispred zgrade ko vjetar  
za loptoom bi otisao u picku svoje materine
a ne na livadicu ili na poligon...ili na garaze...itd...

zato su ove moje generacije i mladolike i vitalne

a kad vidim ove danasnje 30togodisnjake jbt..
oni gore izgledaju nego mi po 15 g stariji  

to sve celavo ..glavato..podbulo...u raspadu nekakvom...sijedo...mlohavo...krezavo..
boze me sacuvaj  

djeca u fazi razvoja ...moraju biti na svjezem vaduhu ...
djecu sunce mora prziti....
djecu mora kisa okupati...
i zima i snjezina - mrznuti...vjetar produvati...
moraju trcat..skakat...vozit bajs...i svasta nesto raditi

ne smiju biti u sterilnom svijetu...
danasnja djeca su ko oni pilici u pilicarnicima...

a da ne govorim o inteligenciji...

djeca najkvalitetnije razvijaju intelekt u igri i razmjeni misljenja sa drugom djecom...

a danas su mnoga djeca uskracena po tom pitanju....

a da ne pricam da danasnji mali bilmezi od 17-18 g ne znaju dva jaja da ispeku sebi za dorucak
a kamoli bilo sta drugo....

a mi smo sa 6-7  godina rukovali sa sporetom i drugim kucanskim aparatima  
sa 18-19  biili svoji ljudi   ponizenje ti je biulo da ti roditelji daju pare ili se brinu o tebi...
na sve nacine smo se trudili da im pokazemo da smo svoji  ljudi a ne balavurdija  

Vise na kompjuterima, kao i mi.

Sreća pa je moja generacija imala i žmurku zajebanciju i segemege. Pa ajd budi pička pa nemoj izać iz kuće zbog kompjutera/sege, kad te zovu drugari.

Danas su svi na kompu/+društvenim mrežama, pogotovo u većem gradu.

Gledam ulicu gdje smo mi blejali, nema djece, znam da tu ima mladih roditelja, al djeca nisu na ulici.

Mi smo faktički visili kao crnci u hoodu  , blejiš na trotoaru, ispod neke tende smišljaš šta ćeš da radiš, fudbal, bazen, ćaskaš i slično.
Uveče okupljanje na sličnu foru, pa ajmo šta ćemo radimo sa slobodnim vremenom, nešto izmislimo, neko priča priču.
Sad malo viđam takvih čopora.

+jedu instant govna iz supermarketa,grila i sl.

Nije problem može dijete pojest boga oca, al ako ima aktivnost. Danas pasiva.

vise ljudi umre od gojaznosti nego od gladi...

zadnji podaci SZO...

I meni je drago što sam rođen u tim poslednjim generacijama koje su imale priliku da ''zakače'' taj period dok još nije bilo toliko TV programa i kompjutera, pa smo se igrali napolju. A i kad smo bili unutra, igrali bismo se autićima i LEGO kockama. Posle sam se sa i ja zakucao za komp ali sam bar detinjstvo proveo napolju i u igri.


Mada... evo ja gledam usput po gradu i mogu reći da ipak ima više dece nego što bih očekivao u ovoj 2017. punoj igrica i interneta. Da, jeste manje nego recimo 95'. Ali je više nego što bih očekivao.


I ovo je tačno, ali donekle. I mi smo u starijim razredima osnovne ždrali po pekarama. Jer oko škole nije bilo drugih ponuda, a u školi tek nije bilo ništa. Još nas debili nisu puštali napolje nego ko veli sedi gladan ili nosi sarme od kuće. Aha oće to.
Elem, dakle bilo je toga još tada. Sećam se kako smo tamanili burek na velikom odmoru u 8. razredu. 

Ali da, stoji to što ti kažeš - nekada se to više sagorevalo nego danas.

Takođe, ne mogu da tvrdim, ali mislim da su srednjoškolci tad (pre 15,20 godina) mnooogo manje pušili nego danas.