Pa secanje. Bilo ti je u svesti, moze ponovo da ti bude u svesti ali uglavnom ti nije u svesti.

Naravno da postoje stvari koje nisi svjestan niti je itko od nas ljudi svjestan.

Evo recimo mi ljudi nismo svjesni da postoji i te kako puno stvari izvan našega svemira, a one ipak postoje.

Isto tako postoje druge dimenzije prostor-vremena i drugi svemiri koje mi nismo ni svjesni niti ih možemo detektirati, ali ipak postoje.

Da te pitam nešto, da vidim da li sam pogodio kako razmišljaš, ali samo odgovori sa da ili ne, može?

"Da li postoji Mjesec kada ga nitko ne gleda?" 

pa kako sećanje postoji BEZ svesti?!?  ti I DALJE pomoću svesti pokušavaš da dokažeš da nešto postoji bez svesti 

pa evo,upravo si dokazao da SI IH SVESTAN,čim si napisao to ''puno stvari izvan našeg svemira''-to su sve reči čijih si značenja svestan putem svesti

postoji,jer nije potrebno da GLEDAMO nešto nonstop pa da bi to postojalo nego samo da IMAMO SVEST O TOME;budući da smo mi ''otkrili'' mesec,nadenuli mu naziv i time ga uveli u postojanje,ne moramo maltene nikad više da ga ugledamo da bismo znali da postoji,bitno je imenovanje i svest a ne puko gledanje i posmatranje

У неком тренутку си Свестан тога да имаш сећање али ти тренутно није у свести. У следећем можеш да дозовеш сећање у свест, да се сетиш и онда ти сећање јесте у свести. Потом мидлиш о нечем другом и сећање ти више није у свести.

Сећање постоји и кад га ниси свестан.

Slažem se s tobom da nije potrebno da nešto gledamo a da bi to postojalo, ali mislim da se fizičari ne bi s tobom složili, jer većina misli da Mjesec ne postoji kada ga nitko ne gleda, barem oni s kojima sam imao prilike razgovarati o tome.

Ali se ne slažem da smo mi ljudi zato jer imamo svest o Mjesesu time uveli njega u postojanje, jer je Mjesec postojao davno prije nas ljudi i naše svesti i naših reči i naših misli.

Znači ne ovisi postojanje bilo čije o nečijoj svesti o tome, ili rečima ili mislima o tome, baš je suprotno, upravo zato jer Mjesec postoji zbog svoga uzroka, dakle sada postoji sam po sebi, to je uzrok što imamo i svest o Mjesecu i reči i misli o njemu.

Jer je Mjesec postojao prije nas i mi ga vidimo da postoji.

Je li kontaš to? 

to je paradoks,kako sam ga SVESTAN ako mi nije u svesti? 
ne postoji

već sam ti objasnio da je nešto postojalo i PRE svesti,ali da ne bi postojalo BEZ svesti,da NEKAD,U NEKOM TRENUTKU nije nastala svest
ne vredi,ne razumeš,odustajem

jel kontaš ti da je ''mesec'' reč (ne SAMO reč) i da su sve karakteristike i definicije meseca (žut,zemljin satelit,itd),kao i svega ostalog,REČI I PRODUKT SVESTI,te prema tome,BEZ NJIH to ne bi moglo tako da bude jer upravo REČI/SVEST odredjuju šta je ''mesec'',''sunce'',''palac'' itd itd itd? kako može da postoji SLON bez REČI ''SLON''? kako može da postoji MESEC bez UPRAVO TE REČI ZAHVALJUJUĆI KOJOJ I POSTOJI,''MESEC''?

matematika

Па кад покушаваш да се сетиш нечег, па не можеш, па ти је на врх језика, па се сетиш.

Капираш ? Сећаш се да се сећаш... Имена неког глумца рецимо или било чега сличног.

Нема парадокса. Неко сећање ти је час у свести, час није. Значи да постоји и кад ти није у свести

ti ne kapiraš ništa kolko ja vidim,ko pre dve godine
tad kad mi nije u svesti-ne postoji, a kad jeste u svesti-postoji
i to je to

Zanimljivo. Nabasao su na interesantan filozofski probkem u ostao zarobljen u njemu

Ali fijsacija na reci je fascinantna. Verujem da si svestan da reci ne mogu da opisu celokupan sadrzaj svesti. Ni blizu