Šokantno mi je koliko si pukla.

Vazno je da si ti srecan. Svako dobro. 

Moji baka i deka su bili toliko zauzeti oko imanja i kuce da nisu ni mogli da se posvecuju unukama ali smo im mi trckale oko nogu i uvek pomagale u cvemu sto su radili. Ja sam uglavnom bila sa dedom u radionici. Na zalost umro je kad sam imala samo 6. Posle toga baka je preuzela sve na sebe a ja samo jos vise pomagala. Od njih sam naucila vecinu stvari koje danas znam. A njihovi stavovi su moji danasnji stavovi.

Danas su gradski penzosi pesposleni i moguce da im unuci sluze za prekracivanje vremena, ali tada to nije bilo tako.

Mislim da bake i deke usadjuju deci neke stvari koje ih posle prate zauvek. Bez obzira da li im se te stvari dopadaju ili ne. Najvise licimo na one koji su nas prvi vaspitavali. To nam uglavnom smeta, posle bismo da budemo sve drugo samo ne nasi roditelji ili babe i dede. Prosto se rastuzimo kad u sebi prepoznamo neke osobine nasih roditelja koje nismo podnosili. Ali nema puno borbe protiv genetike.

Svi cemo na kraju biti drkoshi, namcori i nadzak babe. Samo toga jos nismo svesni.

Jel su tvoji bili takvi ili smatras stare ljude globalno takvima?

Moji baba i deda? Pa nisu generalno bili takvi. Ali vecina starih ljudi postaju takvi, ali nisu oni sami krivi, okruzenje, nemastina, bolest, nezadovoljstvo...

  S.Džobs je svojoj deci dozvolio korišćenje interneta 1 nedeljno.

  Umesto mobilnih (jer i tako dolaze do neta) u njihovo slobodno vreme loptu ili neki poslić po kući. Onaj naš genijalni školski program bi trebao opet da se uvede i da se krene iz početka.

  Ovo što Tanja priča je utopija jer prva se ona ne pridržava nekih važnih običaja vezanih za našu tradiciju. Čisto sumnja da joj je badnjak pred vratima i da ga pali u sobi, na primer.

  Srbija ne može više ni šiljkane da proizvede jer preostali opančari nemaju od čega da ih naprave.

  Lepo je to što ona kaže ali neostvarivo.

zoranjurkovic

Bravo za Svetozara Markovica i zaduge! : )