ПОЛИТИЧКИ ПРОГОНИ 100 ПОРОДИЦА ИЗ МОГ ЖИВОТНОГ ОКРУЖЕЊА       (1990 г)

Обред сатанизовања

        Подршку грађанима који су били у немилости моћника је сам почео да пружам на један организованији начин још 1975. године мада сам и раније покушавао да подржим појединце жртве прогона. То су били моји сродници, школски другови из I београдске гимназије, колеге са факултета, суседи, земљаци (из родног Средњег Подриња), познаници, пријатељи и други.   
           Временом сам дошао до сазнања да су овакви случајеви далеко бројнији него што сам ја то претпостављао и зато сам почео да проучавам моје непосредно животно окружење. Направио сам један упитник са великим бројем питања којим сам у разговорима прикупио податке за неколико стотина особа из мог животног окружења. Тако сам још од 1975. године почео да посећујем ове особе, охрабрујем и чиним оно што сам могао, да им будем од користи.
        Овде је значајну улогу одиграо један мој рођак из Америке ,где су се његови родитељи склонили после II светског рата као политички емигранти. Овог правника сам видео први пут у Бриселу, Белгија, 1970. године. Он ми је тада казао да су многи наши сродници у Београду прогањани од власти што ја тада нисам знао јер сам био млад и без политичке зрелости. Bио сам врло изненађен да он то све зна а никада није био у земљи.
         По повратку у земљу 1971 године, сам почео да обилазим жртве прогона., да их охрабрујем, подржавам на разне  начине у границама мојих малих могућности. Нарочито сам почео да обилазим ове особе од 1981. године, у просеку једном месечно, дакле око 150 особа, што чини за десет година преко 18.000 посета. То су породице из Београда, Томић, Гуцић, Бљајић, Карагић, Тодоровић, Крсмановић, Беатовић,  Глоговац, Бакић, Прекајски, Игњатовић, Андрић, Пољански, Марковић, Ћук, Конфино, Живковић,  Анђелковић, Стојановић, Милојковић, Чолић, Поповић, Хујбер, Митић, Дангић, Вељковић,  Вуковић, Милошевић, Јовичић, Тадић, Урошевић, Љубојевић, Недић, Митровић, Живановић, Михајловић, Мајсторовић, Вујинић, Јовановић, Микалачки, Лазаревић, Пешић, Мијатовић, Димитрић,  и друге.
         Ове особе су биле на слободи али су биле и жртве политички прогона: на радном месту, у запошљавању, што се тиче стана -малтретирања пред судовима,  у образовним установама деце, ђака и студената, у вези са пензијама. било је и полицијских малтретирања а неки од њих су у прошлости, или у току времена посећивања, били смештани у затворе или психијатријске установе противно закону и медицинској етици.Неки су се жалили на нападе у штампи без права на исправку, на спречавање публиковања и бављења научним радом, било је растурања породица и бракова, подстицања деце против родитеља, заплене преписке и сметњи у телефонирању. Радило се о особама различите старости и пола, различитог образовања и професија. Оно што им је било заједничко је велика невоља. То је мирна паства која подноси неправде и притиске без роптања, уморни, обесхрабрени. Многи нису ни били довољно свесни шта се иза свега тога крије. Једноставно су мислили да је то тако само по себи, да им нико ништа не чини, да је таква људска судбина, да нигде нема и није било нити ће бити правде и идеалног људског друштва. Ја сам им објашњавао о чему се ради, ко то и како чини, и подстицао их да се усправе и боре против прогона за које нема разлога (њима су најчешће пребацивали да су српски националисти, четници, обезвлашћени буржуји и сл). За већину сам прикупио детаљну документацију и редовно је прослеђивао тајним каналима ван земље и међународним организацијама вапећи да нас неко заштити од помора и насиља. Неколико пута сам и путовао, на граници ми је при изласку заплењена документација. Али ја сам све знао напамет, јер сам приликом хиљада посета овим несретницима о свакоме размишљао и анализирао његову ситуацију, објашњавао је сам себи и неком мом невидљивом саговорнику коме сам замишљао да објашњавам ужасну трагедију која је задесила ове људе и зла које се чине нашем народу.
           Почела су упркос заплене преписке да стижу писма, људи су били згражавани оним што су сазнавали. Још пре десетак година је захтевано од комуниста да прекину са масовним политичким прогонима грађана и уништавањем људског материјала, још онда је речено да међународна заједница не може даље толерисати оваква монструозна недела. Увидео сам да је најважније разоткрити скривену страну друштва, комунистичке преваре, оних који масовно прогоне .За  време посета, а знао сам да таквих грађана страдалника има на сваком кораку, гледао сам их право у очи, охрабрио их, подстицао их да ми причају своја страдања, све слушао пажљиво, објашњавао им поступке и методе како им се чини то велико зло. Био се успоставио неки немушти контакт са неким мојим невидљивим имагинарним саговорником коме сам „објашњавао“ заверу, тражећи од њега подршку.
        То је био период освешћивања, време приказивања свету сатанизма у Југославији, обред сатанизовања. У то време су сметали одбори за заштиту људских права који су такође снажно допринели да се свету прикаже бољшевички монструм који гута наше људе и српски народ. Упркос свега што се десило у овој области нема промена, неколико од ових особа је умрло, остали су и даље у истој ситуацији као и раније. Али су ту санкције и бојкот међународне заједнице што је последица не само ратне опције руководилаца појединих југословенских република него и згражавање света оваквим злоделима које он више неће хтети да толерише. Дакле, један начин да се укину санкције је да се одмах прекине са масовним политичким прогонима грађана. Закључак је такође да се мора ставити на дневни ред питање људских права да то опозиција није још учинила.
          Добро ми је познато да су и бројни  прогонитељи ових невиних људи ваљда по оној народној „Ко другоме јаму копа сам у њу пада“ у овом периоду додирнули дно мучеништва али је питање да ли су доживели и катарзу, да ли су се покајали или су огромну мржњу однели са собом у гроб или је оставили у аманет својој деци и унуцима.

ТРЕЋЕМ ОПШТИНСКОМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ                                       28.8.1991. године

               У БЕОГРАДУ

                     БЕОГРАД

КРИВИЧНА ПРИЈАВА

              Дана 28. јуна ове године штампарија „АБЦ-Глас“ из Београда је послала преко Поште 11200 Београд пошиљке са примерцима листа ЉУДСКА ПРАВА који издаје наш Покрет. Ми смо регистрована политичка странка РЕШЕЊЕМ Републичког секретаријата за правосуђе и управу од 21.8.1991, године под бројем 00-34/90-07, а наш лист је уписан у регистар Секретаријата за информације Србије од 8.3.1991 године под бројем 632-03-70/91-01, прилажемо оба решења. Да је штампарија „АБЦ-Глас“ то урадила види се из ЛИСТА ПРЕДАЈЕ новина од 28.6.1991. године у прилогу. Укупно је отпремљено 1205 примерака листа. На основу телефонских провера обављених последњих дана већи број прималаца није био још примио послату пошту иако је од дана отпреме прошло скоро два месеца.

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПОДНОСИМО ПРОТИВ:

             Поште 11200 Београд која није испоручила све предате примерке листа број 2, чиме је починила кривично дело из члана 72, став 3, КЗ Србије повреда тајности писама и других пошиљки, као и њихово одузимања или уништавање.
             Као доказе за то прилажемо наведена документа и имена свих оних којима је пошта послата и проверама код њих се може видети колики број од њих и који су то који нису примили примерке листа.

               У име Покрета за заштиту људских права
                     у Југославији

               Томислав Крсмановић
               генерални секретар

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                            17.6.1991. године.
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија


                  СКУПШТИНИ СРБИЈЕ
                  ЈАВНОСТИ

П О Т Р Е Б Н А   И М   Ј Е   П О М О Ћ  ……………………….

             Док се поремећени међунационални односи злоупотребљавају да се на њих скреће пажња са социјалних тема и кризе, политичка репресија не јењава, напротив јача. У општој конфузији се тихо али врло ефикасно обрачунава са онима који се супротстављају или сметају властодршцима.
         Иако се у последње време региструју појаве отвореног насиља што је новост јер се досада политичка репресија укривала, што показује да властодршцима више није стало као раније до међународног угледа, ипак се и даље прибегава масовно укривенијим облицима политичког насиља тзв. „ванправним инструментима“ политичке репресије. То поготову постаје актуелније сада када странка на власти жели да дочара лажни утисак вишепартијског система у Србији и жели да укрива политичке обрачуне и да настави са њима али да они не буду видљиви и препознатљиви. Јер се жели увести наводни вишепартијски систем а на делу наставити са преживелим бољшевичким методима контроле понашања грађана.
          Србија је поприште масовних политичких обрачуна. Упркос изолације и спречавања јавности да за нас сазна, упркос медијске блокаде и заплене преписке и сметњи у телефонирању и комуницирањима нама се последњих месеци обратило преко 1000 жалиоца жалбама на кршења њихових права.

Илустрације ради наводимо неколико типичних случајева:

-   РОЗА ТОМИЋ (1946) домаћица из Београда, Лепосаве Станковић се обратила Покрету жалбом да је жртва политичких прогона због изражавања критичких мишљења. После дотура документације Покрету 8.6.1991. године она је добила позив да се 10.6.1991. године јави Градском секретаријату унутрашњих послова у 29. новембра „на информативни разговор“ III спрат, соба бр. 17, III улаз. Том приликом јој је речено да не сме да се обраћа Покрету и да уколико то буде радила да ће трпети консеквенце. Р. Томић нам се жалила на полицијске прогоне, сметње што се тиче професије, стана, узнемиравања од стране суседа, разна административна и судска малтретирања. Каже да је доведена до ивице  нервног слома и да је руинирана стресовима.
-   СЛАВОЉУБ МИЛОШЕВИЋ, доктор политичких наука са Сорбоне се недавно вратио из Француске и због својих убеђења нигде није могао наћи посао у струци, сада ради као дактилограф. У међувремену је приступио Покрету. Зато што се жалио на разне адресе, државним органима и Одбору за људска права УКС, Хелсиншки комитету и другим, био је изложен претњама да то не ради, „да држи језик за зубима“. Пошто је наставио са жалбама био је неколико пута физички премлаћен на јавним местима од непознатих особа које су му рекле да ће се то поновити ако настави са жалбама. Он за то поседује уредну лекарску документацију. На дан 14.6.1991. године је присуствовао предавању Американца Хендерса у Институту економских наука у Београду у 12 часова. за време дискусије је казао своје тешкоће. Пред свима је избачен из сале од чувара који му је казао да ако се појави да ће бити премлаћен.
-   НАДЕЖДА СТАНИСАВЉЕВИЋ,  професорка у пензији, (1913) Косте Јовановића 59, Београда страда од 1945. године на радном месту, од судова,  на разне друге начине. за ове тврдње је доставила велику и убедљиву документацију. Услед пресија и стресова према њеној тврдњи је оболела и 1966. године преведена у инвалидску пензију. У оваквим условима се распала и њена породица. Сада се жали да је изложена малтретирањима органа власти зато што критикује званичну политику. Ти погони се изражавају кроз пристрасност судских и административних органа, подстицање против ње асоцијалних суседа, заплену преписке, претње телефоном, сметње у телефонирању и на разне друге начине.
-   ХАЈДЕР ГРОЗДА (1950) домаћица из Старе Пазове, Маршала Тита 65 се обратила Покрету са молбом да јој помогнемо да нађе њену једанаестомесечну бебу. .Ова млада жена без веза и политичког престижа, поврх свега у немилости моћника због изражавања својих уверења нас обавештава да је један београдски суд њој доделио на чување ванбрачно дете. Она се жали републичкој инстанци и судија је замењен ,али нови судија почиње да јој се свети зато што је била оптужила његовог колегу. Једноставно судови су против ње и одбијају да донесу одлуку да јој отац врати дете иако је закон и правда на њеној страни. Она захтева од Покрета да јој помогнемо.
-   ДРАГОЉУБ НИКОЛИЋ (1935) пензионер из Београда, Маријане Грегоран 51, стан бр. 11, Београд, се жалио судовима на незаконите поступке у вези доделе станова у његовом предузећу „Иван Милутиновић“ у Београду. У току дуготрајних спорова је казао да судови бране „црвене“. Зато је био оптужен да је починио вербални деликт 1989. године и осуђен на временску казну затвора због „увреде“ из чл. 93 КЗ Србије. Уследили су фронтални напади и Николић је доведен у крајње тешко стање у сваком погледу, каже да му је живот под контролом СДБ и тражи нашу заштиту.
-   МИХАЈЛО ДИМИТРИЈЕВИЋ, радник, 31214 Горња Добриња код Ужичке Пожеге се жали да је због критике неправди добио незаконит отказ а да је после три године кошмара враћен на посао али да одбијају да му то признају у стаж и да га обештете. Жалио се вишим инстанцама али каже да је увидео да је пут до правде трновит и да је нема у бољшевичкој Србији. Тражи од Покрета подршку.
-   СТАНКОВИЋ НИКОЛА и ОЛГА, пензионери, Палих бораца 54, 22441 Доч, су се иселили са Косова као наводни изгнаници пред албанским сепаратистима. Прогони су се наставили до данашњих дана у Војводини од стране Срба. Кажу да за њих нема нигде правде и да су од 1945. године били прогањани од бољшевика.
-   РАДЕ ЗОБЕНИЦА, факултетски образован је добио отказ у туристичком предузећу „Путник“ у Руми зато што је у једном листу износио јавно неке ствари о своме предузећу. Све оно што је рекао је истина и казао је са најбољим намерама. Иако је био врло примеран радник, похваљиван, писац три књиге, жали се да је изложен ужасним прогонима и шиканирањима у својој животној средини. Тражи заштиту од нашег Покрета.
-   ТРУМБИЋ ВЕСЕЛИН, члан Покрета, Месни одбор Бајина Башта, Србија се обратио жалбом Савету Покрета уз образложење председника М. Одбора Б. Баште В. Јеремића тврдећи и поткрепљујући то детаљном документацијом да је жртва монтираног судског процеса на коме је осуђен на временску казну затвора за непочињено дело. Тврди да се ради о политичкој одмазди према особи која критички иступа и пропагира Покрет у региону Западне Србије.

            Нама се обратио сличним жалбама врло велики број грађана. Има и жалби на злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, злоупотребе медицине, осуде на временске казне затвора, премлаћивања, убиства, прогоне деце у школама, растурање породица и бракова, политичка убиства. Више лица тврди да су прогањани у Србији иако су побегли пред прогонима на Косову, у Крајини или у Босни и да су свугде анационални бољшевици. Неколико њих поручују Савету Покрета да ће извршити јавно самоспаљивање.
             Обавештавамо вас о оваквим случајевима каквих има врло много у Србији. Политички обесправљена већина је угрожена, дискриминисана, експлоатисана а често и прогањана. Људска права у Србији се и даље као и раније крше масовно, систематски и флагрантно.
           Оснивање Форума, Одбора, Савета, омбуцмана имају за циљ да преваре јавност. Једино тело у Србији и Југославији које јавно говори о овоме је наш Покрет. Зато су наши челници изложени прогонима.
            Захтевамо од вас да што пре покренете ово питање са мртве тачке да ће утолико пре почети да се решава наша криза. Јер без решавања и елиминисања масовних прогона које ми овде описујемо а који згражавају цивилизован свет нема напретка нити повраћаја изгубљеног поверења код цивилизованих држава. Све док трају оваква укривена и монструозна зверства СФРЈ неће имати поверење и симпатије цивилизованог света него уместо тога презир и одбојност.

               Савет Покрета за заштиту људских права
                  у Југославији



ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА   17.6.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија
Телефакс

               ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ
               СКУПШТИНИ СРБИЈЕ
               МУП-у СРБИЈЕ
               Јавном предузећу ПТТ „СРБИЈА“

           Наш Покрет се већ годинама обраћа надлежнима поводом честих заплена преписке и сметње у употреби телефона. Ми поседујемо већи број позитивно решених жалби издатих од бироа за рекламације Управе пошта СФРЈ из којих се недвосмислено види да наша пошта као и пошиљке нама послате од других често не стижу до дестинатера. Нама се обратио велики број грађана Србије жалбама, петицијама потписаним од стотина грађана међу којима има и врло угледних интелектуалаца, који се жале на сличне злоупотребе.
          Овакве жалбе су недвосмислено доказане и не могу се ничим побијати нити то било ко покушава да уради од стране надлежних служби.
           И ово је доказ изванредне ситуације у Србији и Југославији, распада правног система и дезинтеграције земље и државе и њених званичних институција и самог ПТТ система.
           Ми смо се због оваквих недела обраћали судовима али они нису нашли за сходно ни да одговоре на наше кривичне пријаве што је доказ да је судски систем у распаду и нагрижен рак бољком безакоња и корупције.
         На овакве описане начине наш Покрет је онемогућен у своме раду и комуницирању са чланством и базом иако је легална политичка странка. Наше везе са другим странкама и државним органима и са међународним организацијама су такође јако пригушене.
         Будући да је у земљи стање хајдучије и безакоња ми ћемо се обратити међународним организацијама.

               Савет Покрета за заштиту људских права
                  у Југославији

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                       17. јуни 1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија



                  СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Заплена професионалне и личне документације Т. Крсмановића

            Између 4. и 5. јуна док Т. Крсмановић наш генерални секретар није био у његовој канцеларији број 518 у Главној управној згради Галенике однета је његова професионална и лична документација. У овој документацији су се налазили сви његови истраживачки пројекти и студије обављене у Галеници и у другим предузећима где је био запослен, анализе и методологије, научни чланци и домаћи и страни часописи у којима су они били објављени, дипломе, похвале и признања, већи број жалби радника Галенике на дискриминацију и малверзације, страначка документација. Да је документација нестала приметиле су чистачице и колеге са радног места. Т. Крсмановић је нестанак пријавио надлежним органима у Галеници, милицији и СУП-у Земун.
          Упркос свега надлежни нису предузели правне радње прописане законом, није обављен увиђај нити је оштећеном дат било какав записник о увиђају нити било какве објашњење. У питању је документација непроцењиве вредности.
         Ова отимачина је урађена да би Т. Крсмановић био лишен аргумената за намеравану експертизу његове стручности јер је померен на лошије радно место од стране генералног директора ……… Уједно је лишен неопходног средства за рад јер су одузети списи садржавали све податке и сазнања о Галеници до којих је Т. Крсмановић дошао за време од четрнаест година колико је запослен у Галеници, нестала су сва његова забележена знања, сажета и акумулирана деценијама рада. У буквалном смислу речи њему је ампутирана меморија и дугогодишње сазнање сажето на једном месту. Нестали су докази о прогонима радника Галенике и малверзацијама и злоупотребама у које су уплетени руководиоци предузећа. Онемогућен је у његовом научном раду и отети су његови научни радови и незаконито је присвојена страначка документација која онемогућава даље функционисање Покрета.
       Откуд оваква нетолеранција директора према Крсмановићу? Ради се о лошим, погрешним проценама, они погрешно виде у Крсмановићу “ изрода”, отпадника од вере и нације, издајника, “белгијског ђака”( зато што је живео шест годиан  Белгији,  тамо завршио пост-диплмске студије, неки га увредљиво називају”Чомбе”). И овај случај показује колико је нација позавађана, колико тоне у погрешне процене, политичке острашћености.Крсмановић управо у овоме види глани узрок продужене кризе и тињајућег грађанског рата. Он се цео живот бори за исправне процене, помирње, праштање, слогу и сарадњу.   
           Т. Крсмановић је поднео Кривичну пријаву IV општинском јавном тужилаштву дана 14. јуна против……….. и других одговорних у Галеници за кривична дела из чл. 166 (крађа) и 242 КЗ Србије (злоупотреба положаја). Овај дрски акт тероризма којим се јавно хвале у Галеници директори је директан акт политичке репресије према једној опозиционој странци. Захтевамо од вас да пре него што се обратимо иностранству одмах интервенишете код …….да Т. Крсмановићу врати одузете документе.

ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ ЈУГОСЛАВИЈЕ        8. септембра 1990. године.


Захтев да се прекине са масовним, систематским и
флагрантним кршењима људских права српског народа

              Мало је у новијој историји било момената, не само у мирнодопском него и у ратном стању, да је српски народ био у овако критичној ситуацији. Погрешна политика националним питањем коју је водила странка на власти од 1945. године до данас, је јако пореметила међунационалне односе и српски народ претворила у свеопштег кривца. Он страда на Косову и у другим деловима земље од бројније нације а у исто време је обесправљен и угњетаван од стране привилеговане политичке мањине у Србији и Београду.
            Они који лију крокодилске сузе за Србима на Косову и у другим деловима земље и представљају им се као заштитници од друге нације, уствари, тако скрећу пажњу са тешког положаја српског народа у Србији, желе да сачувају своје фотеље и да укрију своја злодела.
            Захтевамо поштовање људских права српског народа, било где да се налази и од било кога да се крше.
            Крајње је време да се ово судбоносно питање стави на дневни ред и разобличе лажи и преваре странке на власти. Уједно, захтевамо, поштовање људских права у  целој Југославији.

Истичемо следеће наше захтеве:

-   да се одмах стави на дневни ред питање положаја српског народа на Косову, у Санџаку, Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини, као и у суседним марксистичким државама;
-   да се моментално обуставе прогони великог броја српских породица од стране комунистичких власти које су још увек под специјалним надзором УДБЕ, али што се вешто укрива, различите области њиховог живота стављене су под контролу, често им наметнуто лагано умирање;
-   да се ставе на увид јавности, тајни досијеи и црне листе са подацима о обележеним породицама;
-   да се изврши увид у архиве СУП-а, милиције, судова и јавних тужилаштава, психијатријских болница, општина, центара за социјални рад, ЈНА, друштвено-политичких организација, управних и административних организација и тсл.;
-   да се направи округли сто о људским правима на коме би узели учешћа представници државе и опозиције;
-   да се оформи у истом саставу комисија која би имала за задатак да истражи стање људских права у Србији;
-   да се створи једно тело које би временом прерасло у Министарство људских права,
-   да се српским опозиционим странкама омогуће равноправни услови у предстојећој предизборној утакмици;
-   да се покрене питање историјске и личне одговорности починилаца недела.

У Београду
8. септембра 1990. године.

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                   20.9.1990. г.
      У ЈУГОСЛАВИЈИ



ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ
ПРЕДСЕДНИШТВУ СР СРБИЈЕ

              Наш Покрет је уписан у Регистар политичких организација код Савезног секретаријата за правосуђе и општу управу под бројем 2/3-012/2-1990-13 од 10.09.1990. године а у Секретаријату за правосуђе СРС под бројем 00-34/90-07 дана 21.08.1990. г.
             Као што је уписано у нашим званичним документима, будући да смо сада део друштвено-политичке заједнице и легализована политичка странка, наш главни задатак је одбрана грађана жртава кршења њихових законских права и сигнализирање појава масовнијих повреда људсих права у Србији и у Југославији.
            Обавештавамо вас да се ми сада залажемо за неколико стотина грађана који су нам се обратили захтевом да их подржимо у одбрани њихових угрожених права. У суботу 15. и недељу 16. овог месеца од 10 до 16 часова су наши представници били у Кнез Михајловој улици где су грађани могли да им доставе захтеве за одбрану од кршења њихових права. Укупно је на лицу места захтевало помоћ 79 особа, још толико је узело бројеве телефона и адресе да се јаве са детаљима и документима. Запазили смо да се већи број грађана устручавао да нам се обрати за помоћ због разлога који се могу претпоставити.
            Овога пута ћемо вам доставити на увид известан број случајева. Захтевамо да ову представку испитате и предузмете мере да ови грађани и њихове породице буду заштићени од самовоље оних који их угњетавају:

-   Градимир Николић (1955) незапослени техничар из С. Паланке, С. Пенезића 6-Ц/13 је у РО „Инос Подунавље“ у С. Паланци добио 19.11.1988. отказ зато што је критиковао стање у предузећу. Од тада је без посла и плате. Жалио се на разне адресе али без икаквог резултата.
-   Драган Стефановски (1950) бивши радник предузећа ИМТ из Београда Грамшијева 2, Нови Београд, зато што је био синдикални активиста и вођа радника у његовом предузећу, после организовања и извођења радника ИМТ пред Скупштину СФРЈ 27.12.1989. године био насилно смештен у лудницу где је боравио месец дана као наводни душевни болесник. По отпуштању је истеран са посла и против њега се води прекршајни поступак. Сада је његов случај пред Судом удруженог рада.
-   Ненад Милисављевић (1940) бивши водитељ спортских активности РО „Арена турист“ у Пули је удаљен са посла 1988. године (адреса стана: Валтурска 79/VIII) зато што је критички иступао на састанцима ООСК, зборовима радника. Он сада води спор.
-   Видоје Јеремић (1938) бивши директор из Бајине Баште, Рајка Тадића 38 зато што се успротивио пљачки у његовом предузећу је избачен са посла још 1975. године и његова борба за правду траје до данашњих дана.
-   Љубомир Богавац активиста људских права из Аранђеловца и више његових колега из истога места су предмет казнене процедуре, проглашени за технолошке вишкове у њиховим предузећима због њихових страначких припадности и активности. Нама се са различитих страна страначки припадници жале на сличне поступке власти.
-   Дакле, указујемо вам на праксу истеривања са посла оних који се не свиђају моћницима, проглашавају за технолошке вишкове чланове странака и политички неподобне уместо да то буду нерадници.
-   Хифзија Париповић (1926) без занимања из Београда, Драгана Павловића 25А трпи ово већ трећину века тешко замисливе прогоне у Београду које се састоје у монтираним судским процесима, полицијским малтретирањима, нападима на улици, покушају убиства итд. У питању је прогон човека који се замерио моћницима својим принципијелним ставом и оправданим критикама званичне политике. Притисци трају и даље.
-   Милорад Тодоровић (1925) бивши официр ЈНА, садашња адреса: Геронтолошки центар „Рума“ Павловачка 126, који је провео преко двадесет  година на робији због вербалног деликта. По изласку са робије је онемогућен да добије посао, стан, приходе, и вешто је сатеран (остављена му је једина могућност живљења) у старачки дом. Лишен је права на пензију, приходе, ограничене слободе  кретања. Он се обраћа на све стране тражећи помоћ и тврдећи да је тамо уместо у затвору или лудници. М. Тодоровић је ограничен у својој слободи и кажњаван на описане начине зато што и даље износи јавно тврдње због којих је био на робији двадесет  година. Збуњује то што данас масовно износе сличне тврдње па нису ограничене слободе. Вероватно је у питању затрованост и тврдоглавост моћника из ЈНА.
-   Јозо Квасина  (1943) професор из Поткраја, Босна, већ деценијама заједно са својом породицом страда, отета им је имовина, изложен судским прогонима, полицијским малтретирањима, претњама и застрашивањима. То му се чини зато што је критиковао корупцију у малом месту и промашаје званичне политике.
-   Упркос свих еволуција у друштву прогони трају и даље.геноцид над муслиманском породицом КРИЈЕШТОРАЦ из Београда. Већ деценијама ова београдска породица муслиманске вере трпи нечувен терор, истеривања из страна, избацивања са посла, полицијска малтретирања, физички обрачуни, покушаји убиства, свакодневни притисци, итд. Узроке треба тражити у отпору оца породице бившег књиговође и шефа рачуноводства у једном београдском предузећу који је устао против малверзација и крађе. Убрзо су га етикетирали као муслиманског националисту. Освета траје и дан данас упркос свих промена у друштву.
-   Драгиша Миленковић, радник из Врања чију је петнаестогодишњу ћерку убио из харпуна ……….. 7.1.1990. г. ………Д.Миленковића  који се жали да је био члан СКЈ и да је напустио разочаран и да је јавно критиковао званичну политику, захтева правично и објективно суђење али званичници и судови са тим растежу и врше јаке притиске над њим да од тога одустане, прете му ескалацијом нових насилничких аката.
-   Драгомир Савичић, радник из озренског села Г. Јарушка код Лукавца, Босна је одведен 27. јуна 1990. године из свога стана у Лукавцу у ОСУП Лукавац. Том приликом је у неразјашњеним околностима задобио теже повреде од којих је умро на путу за болницу у Сарајеву. Браћа покојника Слободан и Радивоје Савичић из истога места истражују узроке смрти брата Драгомира и оптужују органа власти за убиство. Они захтевају да се ствар испита од стране за то надлежних органа на непристрасан начин,  установи истина и убице казне по закону. Преко сто грађана из Лукавца и околине је 30.6.1990. г. упутило петицију Председништву СР БиХ испољавајући огорчење због недостатка елементарне сигурности грађана и захтевајући да се најхитније предузму потребне криминолошке и медицинске експертизе и испитају узроци и околности смрти. На крају траже да се открије истина, са њом упозна јавност и да убице буду кажњене по закону.
-   Новица Богојевић (1961-1987) и Зоран Јеремић (1962-1987) бивши радници из села Шапине код Кучева, Србија су изгубили животе 16. јула 1987. године по званичној верзији што је на њихово возило на путном прелазу железничке станице Кучево-Пожаревац налетео теретни воз број 81220 којом приликом су изгубили животе обојица на лицу места. Преко сто  грађана из региона где су живели покојници се обратило Председништву СФРЈ 14.4.1989. године захтевајући да се испитају околности у којима су изгубили животе и истичући по њима оправдану сумњу у истинитост званичних изјава и да има доста знакова који указују да су убијени од власти. Они тврде да су покојници у селу разобличили корупцију и отуђивање друштвене имовине у коју су били уплетени моћници из села и околине и да се ради о уклањању неугодних сведока. На крају захтевају од Председништва СФРЈ да се обаве све потребне инвестигације да би се открила истина, о њој биле обавештена јавност и кривци кажњени по закону. родитељи покојника још воде битку за истину и правду.
-   Иван Стојановић (1952) економиста из Београда, Радоја Дакића 11, Нови Београд, је изгубио брата Ђорђа (1937-1975) који је убијен што је доказано, од стране чланова СДБ СФРЈ у Букурешту 1975. године где је био дошао из Белгије на један међународни политички скуп заједно са Владом Дапчевићем (био члан нове КПЈ). Зато што води спор и захтева да се испитају околности и истина о смрти његовог брата и што оптужује СДБ за то је изложен заплашивањима и притисцима да од тога одустане и појачаном полицијском надзору. Жртва је одмазде на радном месту, иако економиста ради као портир хотела „Гранд“ у Земуну уз минималну плату. Органи СДБ улазе у његов стан када није у њему.
-   Младен Теофиловић  (1953) социјални радник без запослења из Београда, Кашиковићева 7 је због критике неправилности и корупције у његовом предузећу „Срболек“ у Београду добио 1985. године незаконит отказ и од тада је без посла, прихода, стана, онемогућен да било где нађе било какав посао.Жали се да му органи власти улазе у стан када није у њему.
-   Огњен Николић (1923) инвалидски пензионер из Сарајева, Крањчићева 38 је од повратка из иностранства 1968. као политички емигрант син прогањаних предратних фабриканата уместо да буде рехабилитован како је обећавала амнестија коју су тада прогласиле југословенске власти био притворен и подвргнут прогонима који трају до данас. Ми смо се надлежнима обраћали у више наврата у вези О. Николића и указивали на суровост и мржњу власти према њему која се од 1965. огледа у хапшењима, смештајима у луднице, мучења електро и инсулинским шоковима, злоупотребе са његовим приватним животом и његово стављање под старатељство особе која му је на незаконит начин наметнута за супругу, уз обећање да ће наследити његову имовину. Крајње руиниран О. Николић је онемоћао и беспомоћан да се брани. Време је да се прекине мучење овога недужног човека.
-   Вера Николић (1922) медицинска сестра у пензији, сестра О. Николића из Сарајева, Краља Твртка 7 је због истих разлога изложена и дан данас тешким прогонима власти па захтевамо и за њу хитан третман (Обраћали смо се властима у више наврата). жали се на уласке у стан када није у њему.
-   Сретен Тимотић (1929) инвалидски пензионер из села Оглађеновац код Ваљева од 1982. године не прима његову инвалидску пензију и од тада је без прихода, потребних средстава за живот, поодмаклих година и тешко оболео. Пре тога је радио као општински курир и замерио се општинарима који су га на незаконит начин лишили његове пензије да би му се осветили.
-   Ахмет Бабињац  из Витеза је према подацима које смо добили са различитих страна изложен тешким прогонима због изражавања његових мишљења са целом породицом. Писали смо му али нема никаквог одговора нити доказа да је писмо уручено. Захтевамо да нас обавестите каква је садашња ситуација г. Бабињца?
-   Стеван Познић (1943) се налази од 1977. године у Психијатријској болници Централног затвора у Београду. јавности је познато да су од јула до децембра 1983. године више стотина мештана из села Б.  Пландиште и околине одакле је породица Познић писали три петиције ……….. Председнику СФРЈ захтевајући ослобађање Стевана и оптужујући власти за прогоне целе породице Николе Познића (1921) оца Стевана. Никола Познић је 1970. године најурен са посла са оптужбом да је српски националиста што је уствари параван за обрачун јер је он обзнанио ненаменску употребу и приватизацију кредита против штета од поплава која је завршила у џеповима локалних моћника. Н. Познић од тада води борбу за правду, тврди да сина муче у затвору лековима, инјекцијама, гасом.. Стотине грађана који су пружили подршку Николи су били од јула до децембра 1983. г. испитивани, притварани, одузимане им писаће машине, истеривани са посла, шиканирани на разне начине и њихова деца у образовним установама, читаво село је било месецима под опсадом. Правда и дан данас није задовољена.
-   Јанош Вибок (1951) боравио од 1971. године до последњих недеља у Психијатријској болници Централног затвора  у Београду. О њему и његовим родитељима Јожефу и Лујзи Вибок, Сељачких буна 80, Нови Сад је писала штампа у више наврата са симпатијама и истичући оправданост оптужби да је Јанош невин и здрав у затворској лудници. Познато је шта је све ова мирна хришћанска породица претрпела од тада до данас. Сада када је отпуштен из болнице уместо да иде кући Јаноша су прво спровели у Дом стараца у Чуругу а затим у болницу у Вршцу, судско одељење где је опет под кључем. Родитељи кажу да су га поново одвели јер је био почео да прича о тешким условима и мучењима у београдској затворској болници. Захтевамо детаљнија објашњања о Вибок Јаношу.
-   Биљана Чикумене (1944) преводилац (енглески) је отишла из њеног предузећа „Институт за бакар“ из Бора у Иран у предузеће „Пројекат Иран“ на радно место преводиоца. Отуда је превремено враћена са образложењем да није подобна. Подобност се састојала што није члан СКЈ, што је одбила да буде љубавница директора предузећа (Југословена), успротивила се његовој самовољи и малверзацијама. Њено девојачко презиме је Благојевић, Чикумене је презиме њеног бившег супруга страног дипломате. И даље изложена притисцима и иако води радни спор до правде не може да стигне.
-   Јован Марковић (1934) референт у једном предузећу у Ивањици је суспендован  на радном месту и изложен шиканирањима као и цела породица у малом месту. Разлог је његово залагање за ширење верских слобода и дружење са Радованом Секулићем из Ивањице који је био оптужен за вербални деликт.
-   Илкић Мирослав и Ксенија из Ветерника код Н. Сада су на незаконит начин избачени из њиховог стана и шиканирани на разне друге начине јер су у сукобу са бирократијом, наводним аутономашима (они су отишли) али се став властодржаца према њима није изменио.
-   Петковић Видосав (1919)  из села Заглавка код Бајине Баште је стицајем околности био за време II светског рата припадник четника и од ослобођења до данас трају његова страдања због тога. Овај поштени човек и данас страда. Захтевамо рехабилитацију и додатне податке о њему и његовој породици.
-   Брунец Мирослав војни пензионер из Бајине Баште. Захтевамо податке у вези његових жалби да је онемогућен да има запослење и приходе, изолације и прогона у малом месту, смештаје по казни у психијатријске болнице.
               Напомињемо да нам се више стотина грађана обратило сличним жалбама. Ми вам се већ годинама обраћамо у вези сличних случајева али најчешће без икаквог одговора и без икакве интервенције у корист страдалника. Ми знамо да ћете негирати наше тврдње као изношење непроверених података, да се не ради о прогонима итд.
             Зато вам предлажемо да се оснује комисија састављена од стране државних органа и представника Покрета за заштиту људских права у Југославији и других опозиционих странака која би испитала да ли су овакве жалбе на кршења људских права оправдана. Уколико се то одбија то значи прећутно одбијање и признавање да таквих случајева има у друштву. Ускоро ћемо вам доставити на увид већи број сличних случајева кршења људских права.
          Обавештавамо вас да се људска права крше масовно али да се то вешто укрива и обавља ван зидина судова и над грађанима на слободи без евоцирања политичких мотива, за то се користе предузећа, радни односи, стан, образовне установе итд.
         Захтевамо да у међувремену предузмете мере заштите ових особа од насиља.
        Очекујемо ваш одговор и оснивање комисије која ће приступити раду. Уколико надлежни државни органи не желе да ставе на дневни ред ова питања то може једино значити да се са масовним кршењима људских права жели наставити као и раније само сада то још вештије укрити.

Стојимо на располагању за рад по овоме изузетно значајном друштвеном питању.


                  САВЕТ ПЗЉПЈ

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА   17.6.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија
Телефакс

               ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ
               СКУПШТИНИ СРБИЈЕ
               МУП-у СРБИЈЕ
               Јавном предузећу ПТТ „СРБИЈА“

           Наш Покрет се већ годинама обраћа надлежнима поводом честих заплена преписке и сметње у употреби телефона. Ми поседујемо већи број позитивно решених жалби издатих од бироа за рекламације Управе пошта СФРЈ из којих се недвосмислено види да наша пошта као и пошиљке нама послате од других често не стижу до дестинатера. Нама се обратио велики број грађана Србије жалбама, петицијама потписаним од стотина грађана међу којима има и врло угледних интелектуалаца, који се жале на сличне злоупотребе.
          Овакве жалбе су недвосмислено доказане и не могу се ничим побијати нити то било ко покушава да уради од стране надлежних служби.
           И ово је доказ изванредне ситуације у Србији и Југославији, распада правног система и дезинтеграције земље и државе и њених званичних институција и самог ПТТ система.
           Ми смо се због оваквих недела обраћали судовима али они нису нашли за сходно ни да одговоре на наше кривичне пријаве што је доказ да је судски систем у распаду и нагрижен рак бољком безакоња и корупције.
         На овакве описане начине наш Покрет је онемогућен у своме раду и комуницирању са чланством и базом иако је легална политичка странка. Наше везе са другим странкама и државним органима и са међународним организацијама су такође јако пригушене.
         Будући да је у земљи стање хајдучије и безакоња ми ћемо се обратити међународним организацијама.

               Савет Покрета за заштиту људских права
                  у Југославији



ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                       17. јуни 1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија



                  СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Заплена професионалне и личне документације Т. Крсмановића

            Између 4. и 5. јуна док Т. Крсмановић наш генерални секретар није био у његовој канцеларији број 518 у Главној управној згради Галенике однета је његова професионална и лична документација. У овој документацији су се налазили сви његови истраживачки пројекти и студије обављене у Галеници и у другим предузећима где је био запослен, анализе и методологије, научни чланци и домаћи и страни часописи у којима су они били објављени, дипломе, похвале и признања, већи број жалби радника Галенике на дискриминацију и малверзације, страначка документација. Да је документација нестала приметиле су чистачице и колеге са радног места. Т. Крсмановић је нестанак пријавио надлежним органима у Галеници, милицији и СУП-у Земун.
          Упркос свега надлежни нису предузели правне радње прописане законом, није обављен увиђај нити је оштећеном дат било какав записник о увиђају нити било какве објашњење. У питању је документација непроцењиве вредности.
         Ова отимачина је урађена да би Т. Крсмановић био лишен аргумената за намеравану експертизу његове стручности јер је померен на лошије радно место од стране генералног директора ……… Уједно је лишен неопходног средства за рад јер су одузети списи садржавали све податке и сазнања о Галеници до којих је Т. Крсмановић дошао за време од четрнаест година колико је запослен у Галеници, нестала су сва његова забележена знања, сажета и акумулирана деценијама рада. У буквалном смислу речи њему је ампутирана меморија и дугогодишње сазнање сажето на једном месту. Нестали су докази о прогонима радника Галенике и малверзацијама и злоупотребама у које су уплетени руководиоци предузећа. Онемогућен је у његовом научном раду и отети су његови научни радови и незаконито је присвојена страначка документација која онемогућава даље функционисање Покрета.
       Откуд оваква нетолеранција директора према Крсмановићу? Ради се о лошим, погрешним проценама, они погрешно виде у Крсмановићу “ изрода”, отпадника од вере и нације, издајника, “белгијског ђака”( зато што је живео шест годиан  Белгији,  тамо завршио пост-диплмске студије, неки га увредљиво називају”Чомбе”). И овај случај показује колико је нација позавађана, колико тоне у погрешне процене, политичке острашћености.Крсмановић управо у овоме види глани узрок продужене кризе и тињајућег грађанског рата. Он се цео живот бори за исправне процене, помирње, праштање, слогу и сарадњу.   
           Т. Крсмановић је поднео Кривичну пријаву IV општинском јавном тужилаштву дана 14. јуна против……….. и других одговорних у Галеници за кривична дела из чл. 166 (крађа) и 242 КЗ Србије (злоупотреба положаја). Овај дрски акт тероризма којим се јавно хвале у Галеници директори је директан акт политичке репресије према једној опозиционој странци. Захтевамо од вас да пре него што се обратимо иностранству одмах интервенишете код …….да Т. Крсмановићу врати одузете документе.

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                         13.8.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија

                  АНТИ МАРКОВИЋУ
                  СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
                  ЈАВНОСТИ

Док Срби у Хрватској гину-дотле комунисти у Србији за багателу купују тзв. друштвена предузећа

           Желимо да вам предочимо једну лешинарску појаву у Србији која је иначе вама добро позната. Док Срби гину у Хрватској дотле властодршци и привилеговани слојеви у Србији користећи се емоцијама Срба и њиховом пажњом која је скренута на догађаје у Хрватској претварају тзв. друштвена (државна) предузећа у акционарска друштва. Акције купују они који имају новца а то су они који су на власти од 1945. године. А они су и раније били власници мада сада то и званично као новокомпоновани капиталисти. Југословенски исељеници то раде у врло малом броју јер су спречени у томе и стањем грађанског рата у СФРЈ. Они за то време лију крокодилске сузе за Србима у Хрватској а варају и пљачкају српски народ у Србији.
            Захтевамо од вас да одмах предузмете мере да се пљачка српског народа спречи и анулирају закони који су недавно издати без да су у довољној мери регистровани од јавности шокираној догађајима у Хрватској. Ово је пљачка масовнија и опаснија од оне 1945. године и каснијих година када су многим „буржујима“ конфисковали имовину и земљиште.

               Савет Покрета за заштиту људских права
                     у Југославији

!.Овде слика број 21-на поледјини

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                      14.8.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ

                  ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ
                  СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ      
                  ЈАВНОСТИ

Потребна им је помоћ ….

         Док спрски војници гину на фронту у ЈНА и Срби губе животе у Хрватској, дотле властодршци Републике Србије настављају да се обрачунавају са свима онима који им сметају а таквих је врло много, са својим народом.. То чине врло вешто укривајући и без довољног увида јавности да не би довели у питање свој престиж и репутацију. Уједно скрећу са оваквих трагичних злоупотреба на догађаје у Хрватској и другим републикама.
        Илустрације ради наводимо следеће примере:

-   Миодраг РАНКОВИЋ (1960) инжењер из Београда недавно осуђен на новчану казну од стране судије за прекршаје зато што је певао песме са политичким садржајем. Жали се да је тога било и раније и на дискриминаторске поступке и притиске.
-   Александар СЕНКОВИЋ (1976) ученик који не похађа настава из Београда, Устаничка број 63, је био ученик у Ауто-саобраћајном центру „Бранко Пешић“ у Земуну. Његова мајка Верослава Сенковић без запослења продаје опозициону штампу на улици у Београду од чега живи јер не може да нађе други посао. Александар је у више наврата виђен са њом на продајном месту од ученика и професора школе. Због тога је вештим малверзацијама удаљен из наставе „јер делује негативно на друге ученике“.
-   др Стеван ПЕТРОВИЋ (1933) пуковник ЈНА и бивши начелник Психијатријске клинике Војне медицинске академије у Београду, садашња адреса Психијатријска болница Централног затвора у Београду је на монтираном судском процесу осуђен на казну затвора од две године за непочињено дело, сада има кризу нерава и налази се у болници. Ово је урађено др Петровићу због његових либералних ставова према положају психијатрије у друштву.
-   Вујадин МИЛУНОВИЋ (1937) пензионер из Параћина, ул. Г. Венац  64/А је познати опозиционар из овога региона (Параћин) и зато је био прогањан на различите, затваран и смештен више пута у психијатријске болнице, то се десило недавно када је на пар месеци би смештен у Психијатријску болницу „др Лаза Лазаревић“ у Падинској скели код Београда. Сада је у врло тешкој ситуацији јер је принуђен под претњом одвођења на силу од стране милиције да сваки дан иде на примања ињекција које га обарају у кревет даноноћно и онемогућавају за било какве активности и припрему за учествовање на општинским изборима у Србији који долазе.
-   Љиљана ПЕЋАНАЦ позната активисткиња људских права из Београда, супруга православног свештеника СПЦ , и чланица Кола српских сестара и других хуманитарних и патриотских организација је последњих месеци била претучена од полиције и после тога имала спонтани побачај.
-   Миланче МИЛАДИНОВ (1952) талентовани дизајнер из Београда је последњих месеци боравио у затвору после монтираног судског процеса само зато што је обзнанио малверзације у РО „Галеника“ у Београду.
-   Драгомир САВИЧИЋ (1959-1989) радник из села Горње Јарушке код Лукавца Босна је приведен од милиције 27.6.1989. године после чега је речено родбини да је преминуо. Околности у којима се то десило су нерасветљене упркос изузетних напора браће и сродника. Једноставно надлежни одбијају да то ураде. Убијени је био познат по својим политичким критикама и браћа изражавају сумњу да је на делу политичка освета.
        Оваквих случајеви прогона у Србији (и другим републикама) има врло много. Наш задатак је да подржимо ове жалиоце и да овакве масовне злоупотребе обелоданимо. И да покажемо да српски народ страда од друге нације и од странке на власти у Србији.

               
                  Савет Покрета за заштиту људских права
                     у Југославији


ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                             2.9.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ



Његовом Величанству Принцу престолонаследнику Александру Карађорђевићу

Ваше Величанство,

           Убеђени да делимо мишљење већине становника наше отаџбине изражавамо нашу скромну подршку Вашем што бржем повратку. Ваш долазак би несумњиво допринео стабилизацији прилика у земљи. Ваше присуство би осигурало прихватање Југославије у свету и у Европи, водило би измирењу завађених народа, имало би за последицу унапређење демократије и основних људских права и слобода. Наш народ високо цени и врло добро познаје улогу династије Карађорђевић у стварању Србије и Југославије. Наш народ очекује да Вашу мудрост и углед ставите у службу општих националних интереса и поведете земљу ка изласку из кризе, њеном економском јачању и добробити и политичкој стабилности.

                  Савет Покрета

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                               23.9.1991. године
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија


               Директору Међународног прес центра

             Наш генерални секретар Томислав Крсмановић већ годинама не може да дође у Вашу установу јер га у томе спречава ………. Т. Крсмановић се последњих недеља у више наврата Вама обраћао са захтевом да дате упутство поменутој особи да му не прави описане сметње при долажењу у Вашу установу. Напомињемо да је Т. Крсмановић наш челник, био је и кандидат на изборима децембра прошле године за председника Републике, главни је и одговорни уредник листа „ЉУДСКА ПРАВА“, познати је борац за законитост и поштовање основних људских права и слобода.
         Утолико је чудније да његовом захтеву није удовољено па смо ми отуда принуђени да Вам се обратимо на овај начин. Он се ничим није огрешио о кућни ред Ваше установе а када би то и био случај, недозвољено је у једном цивилизованом друштву да се правда дели неконтролисаним насиљем појединаца. У нади да ћете Ви у оквиру Ваших овлашћења предузети мере да се нашем генералном секретару дозволи, да долази у Вашу установу ради разговора са новинарима који га тамо позивају и ради одржавања прес конференција и да ћете нас о томе благовремено обавестити.

               Савет Покрета за заштиту људских права
                  у Југославији


ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                                          4.10.1991. год.
У ЈУГОСЛАВИЈИ

               АПЕЛ ДА СЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ СПРЕЧИ
               ГРАЂАНСКИ РАТ

Генералној Скупштин ОУН
ЕЕЗ

             Југославији прети општи грађански рат који може почети сваког тренутка, а то би значило масакр и огромне људске жртве које је сада тешко и замислити и претворило би ове просторе у кланицу сличну оној у Другом светском рату.
            Препознајући овакву могућу еволуцију и сценарио властодржаца који су спремни на огроман број жртава да би сачували нетакнут status quo, обраћамо се свим заинтересованим странама које могу пружити своју добру услугу ,да то ураде док још није касно. Такорећи последњи је тренутак да се спречи један бесмислен рат који представља неизмерну опасност по наше народе ,али и за међународни мир и сигурност. Позивамо Генералну скупштину Уједињених нација и Европску економску заједницу као и владе појединих држава да се заложе да до рата не дође  ,да од владалаца Југославије захтевају да уколико не желе или нису способни да овакву еволуцију зауставе, одмах пошаљу мировне војне снаге које би се ставиле између зараћених стана. На вама лежи огромна одговорност и мере са ваше стране би сачувале наш народ и спречиле ескалацију сукоба који могу довести до општег метежа и рата ширих међународних размера.
             Могући рат је последица мржње и политичких подела који су опочели још 1941, затим 1945 године, који су бујали из године  годину, из деценије у деценију, нажалост овде је деценијама подржавана асоцијална власт, која је довела својим ирационалним поступцима до садашње кризе,. били су подржавани  асоцијални, на штету разумних.Могући рат и нове жртве и разарања могу бити спречени ако буду услишени гласови разума, а не политичке мржње. Ми немамо попдршку ,него они који гурају нацију и СФРЈ у амбис. У овој кризи која може да експлодира има више”отаца”, у земљи и ван ње.

                  Савет Покрета за заштиту људских права
                     у Југославији

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА                                                     15.10.1991. год.
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Поштански фах 72, Пошта 38
11060 Београд,
Југославија


               СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Наш Покрет стављен ван закона

             Обавештавамо вас да је наш Покрет спречен да функционише и обавља своје активности. Иако смо ми политичка странка која је међу првима у Србији уписана у регистар политичких странака како на републичком тако и федералном нивоу, иако је наш генерални секретар Томислав Крсмановић био на прошлогодишњим изборима кандидат за председника Републике и упркос што смо још од 1975. године активни у  заштити грађана који су жртве кршења њихових законских права, ми смо онемогућени да обављамо наше легалне активности које су уписане у наш страначки програм који је верификован код надлежног државног органа.
             Наиме, није донето никакво решење званичног органа о забрани рада, али се то чини у пракси. Очигледна је намера властодржаца да то ураде и да се отарасе једне странке која им смета јер износи на видело злоупотребе са људским правима, али да то у исто време вешто прикрију од увида шире јавности. Борећи се за истину ми желимо да вама и јавности сва ова недела према нама обзнанимо.
             Документација нашег Покрета је 5.6.1991. године однета насилно и без правног основа од стране полицијских органа и упркос наших правних мера нама није дат чак нити било какав одговор, и није обављен ни увиђај како то закон налаже. 10. октобра ове године из стана Т. Крсмановића је опет насилно однета наша архива, и списак са именима, адресама и бројевима телефона више стотина наших чланова из Београда ,и будући да немамо копију, траг са њима је затрт, и тиме парализована ова наша највећа подружница. Лист „ЉУДСКА ПРАВА“ гласило нашег Покрета број 2 је публикован 29.6.1991. године и послат поштом на адресе наших претплатника и чланова широм Србије, али га још многи нису добили до данашњег дана. То значи да је заплењен на пошти. Тако да је наш лист угашен без забране, будући да ми нисмо више у стању да финансирамо његово штампање јер немамо средства . У вези заплене листа смо поднели кривичну пријаву против Поште 2 Београд али још нисмо добили никакав одговор.   
       Вековна тековина људске цивилизације ПОШТА је нама брутално ускраћена, и наше писмене пошиљке често не стижу до примаоца ,тако да морамо све да шаљемо препоручено и са повратницама ,и да често правимо потражнице (има много позитивно решених потражница где се види да писма масовно не стижу до примаоца). Телефони наших челника су често искључивани, или пак се праве разне друге сметње. Посебан проблем је повремено испоручивање нереалних астрономски високих телефонских рачуна. Полицијски органи ломе писаће машине наших активиста да би им узели време, новац и смањили информациони импакт и убедљивост кроз ружнији изглед и лошу физичку презентацију наших саопштења и дописа. Иако смо се обратили појединим општинама у Београду и Србији нигде нам нису дате просторије. Да би дошли до финансијских средстава обратили смо се општини Стари град у Београду ,да нам да дозволу за продају листа на јавним местима и да би се могли бавити комерцијалним активностима, али иако смо захтев поднели још децембра 1990. године још нам није ни одговорено. Т. Крсмановић не долази већ годинама у Међународни прес центар јер га на улазу дочекују песницама конобари и особље установе. Оно што је најгоре то је да Т. Крсмановић који је подстанар нема право да изнајми стан ,јер свугде после неколико месеци добија отказ ,јер органи полиције врше притиске на станодавце да му то ураде. Иако смо врло активни и издајемо честа саопштења и предузимамо разне акције одбране грађана жртава неправди и различитих облика кршења њихових законских права, сада се залажемо за преко 1000 породица из Србије, средства јавног информисања одбијају да о томе обавесте јавност а велики публицитет придају појединим помодним појавама и личностима у нашем друштву. Откази, полицијска малтретирања, претреси и упади у стан, физички обрачуни, претње и застрашивања,сваковрсни прогони су свакодневница многих активиста нашег Покрета.
        Надлежне службе испољавају велики интерес за здравље и физичку кондицију наших челника,  и излажу их замарањима и исцрпљивањима, прете њиховом здрављу. Изложени смо бесомучној стратегији замарања, узимању времена, новца, енергије. Тако је било и на прошлим изборима и на такве начине смо били елиминисани из изборне утакмице што покушавају и сада да нам учине.
        На делу је превара јавности. Иако званично постојимо ми служимо само као декор странци на власти која тиме ствара утисак да опозиција постоји, а то у пракси није случај. Властодршци испољавају селективност према појединим политичким странкама. Једним странкама се чине погодности и олакшице, а поједине су као наш Покрет угушене ,мада се то вешто прикрива. Пропулзивност појединих странака се не може објаснити претежно снагом њихових програма и челника,него пре свега што тако жели странка на власти.
         Оваква репресија према нашем Покрету и многим другим странкама се не може оправдати постојањем ратне ситуације у СФРЈ ,јер према међународним конвенцијама рат не може бити оправдање да се људска права крше.
         Обавештавајући вас о оваквим незаконитим поступцима према нашем Покрету ,захтевамо од вас да предузмете адекватне мере да нам се омогући рад, и дају права која нам припадају по закону. О овоме смо обавестили међународне организације задужене за заштиту људских права као и владе појединих држава.
        У нади да ћете предузети одговарајуће мере и дозволити нам да користимо права која нам припадају по закону.

               Савет Покрета за заштиту људских права