Јелена Јовановић и Анита Оберг ауторке награђеног рада о утицају старих крпица на друштвену одговорност



Како направити милионе од непотребне старе обуће и одеће, а да при том то буде благотворно за друштво у целини? Швеђани одавно из различитих углова проучавају ову тему, али је заједничко истраживање Српкиње Јелене Јовановић и Швеђанке Аните Оберг, које су недавно дипломирале на угледној Стокхолмској школи економије, привукло велику пажњу скандинавске јавности. Њихова анализа о преплитању два света (профитног и друштвено корисног) кроз праксу популарних радњи са ношеном гардеробом добила је награду као најоригиналнији мастер рад из економије урађен прошле године у Шведској.

Од севера до југа ове земље око 500 „секонд-хенд” радњи умрежено је у непрофитну хуманитарну организацију која помаже људима у невољи. Оне послују по капиталистичким правилима, али профит не одлази у џепове власника, већ се остварени вишак у новцу распоређује у хуманитарне сврхе, објашњава за „Политику” Јелена Јовановић.

Новац који се заради од продаје непотребне одеће у само ових пет стотина радњи велики је чак и за богату земљу као што је Шведска. Годишњи приход је 2013. био 102 милиона евра, од тога је, после измирених трошкова, 20 милиона евра ушло у касу за помоћ сиромашним особама преко хуманитарне организације Идел. Продато је 22.000 тона текстила, који су претходно радњама поклонили појединци и организације. Стални посао добило је око 2.000 особа, а још 7.300 грађана је прошло кроз специјализоване курсеве и оспособило се за тржиште рада.

Јелена Јовановић истиче да корист од оваквог обрасца није само у новцу.

– Комерцијална логика усклађује се са хришћанском и хуманитарном сврхом, а све је то добро за цело друштво јер доприноси очувању животне средине, осујећује сталну и претерану потрошњу и подстиче иновације у рециклирању половних предмета.

У Шведској се годишње, како наводи Јелена Јовановић, у ђубре баци 70.000 тона одеће и обуће, а ормани већине грађана и даље су претрпани и стално се пуне новом робом.

Многи Швеђани су се, упознавши се са радом добротворних бутика са ношеном робом, „преваспитали”. У великим тржним центрима они траже „секонд-хенд” радње и избегавају робне куће са новом робом. Утицај „хуманитарне куповине” на велике корпорације је такође велики. Ланци „брзе моде” уплашени су због конкуренције.

– Да ли због тога што им се смањује промет или због потребе да укажу на своју социјалну одговорност, велики ланци почели су да имитирају радње са ношеном одећом. Тако је ланац „Ејч енд Ем” увео праксу која однедавно функционише и у Београду. Све муштерије које дођу у њихову радњу са кесом старе одеће добиће приликом куповине нових ствари одређен попуст.

Али то је само маска, ствара се привид како су ове фирме постале социјално свесније.

– Ако им је циљ да „продају високу моду за најбољу цену”, ланци какав је „Ејч енд Ем” морају да траже радну снагу коју ће плаћати врло мало. „Зара” и „Ејч енд Ем” спремни су да после пожара у шиваћим радионицама у Бангладешу испреговарају нешто вишу цену рада. Али врло брзо се иселе у Етиопију јер је тамо радна снага још јефтинија – каже дипломирана економисткиња.

– Права социјална одговорност је у нескладу са њиховим оперативним моделом, који се заснива на што већој потрошњи што јефтиније „брзе моде”.

Јелена планира да остане у Шведској, где живи од пре седам година, и да допринесе да се у овом делу света даље померају границе моралне, политичке и социјалне одговорности.

Убеђена је да и жене у Шведској још треба да се боре за своја права иако су она далеко већа него у осталим деловима света.

– Много се може учинити да се разбију стереотипи с којима одрастају девојчице – каже ова девојка.

Недавно је и у Шведској законски уведен „средњи род”. У матичну књигу новорођених родитељ није дужан да упише пол детета. Нити је особа, кад крене да тражи посао, обавезна да се представи као мушка или женска. Послодавци би били драстично кажњени ако би се усудили да питају неког какво му је брачно стање или да ли има децу.

Далеко смо ми од Шведске у сваком погледу, иако нам је далеких деведесетих обећаван шведски стандард. Тога се Јелена Јовановић и не сећа. Она је стицајем околности отишла код тетке у Шведску и тамо планира да остане.



Извор:Политика

---

Занимљиво, идеја ми се свиђа, али што рече један на Политикином сајту, чудно је да 82 милиона евра оду на трошкове

pitanje je po kojoj se ceni ova odeca prodaje, vidis da se kaze da se kroz ovu akciju i zaposljava, tu su sigurno troskovi plata, zakupa prostora i ostalo. E sad, ovde se ne kaze, ili ja nisam skontala, da li se ova odeca otkupljuje pa prodaje, ili je u pitanju doniranje.

Како сам ја сконтао, донира се



Стварно је штета што овако нечег нема код нас, бацати одећу је греота

oni koji hoce da doniraju obicno je proslede svojim manje srecnim poznanicima, prijateljima, familiji ili u Crveni krst. Ljudi, ipak, jos uvek veruju ovoj organizaciji. Ili ako se resavaju jednog-dva komada odece, to lepo zapakuju i ostave pored konejnera.

U svakom slucaju, odlicna ideja

znas koliko smo daleko..eto toliko smo daleko od svedske..da su sredinom osamdesetih dolazili kod nas
na radne angazmane..i da zarade koji dinar...
a posebno su svdjenke zaradjivale...dinare...

znaci daleko smo 30tak nekih godina...

inace tekst je ono ..srednji rod.......  :

bolje bi ga ja napisao...s manje konfuzije...

msm pocinje sa nekakvim vaspitanjem djece i odjecom a zavrsava sa srednjim rodom...
i kulturom svedskog naroda...o zadiranju u tudju privatnost...

i mozes ti zamisliti...pita te neko ...kojeg ti je roda dijete..
ti kazes...ono je ono..regal...traktor...zid..i ostalo...
ili mise mozda da je malo dijete tek rodjeno...gej...odma cim se rodi...

svedska posla...

sto ne pise o tome kako su sve male rome sterilizirali...pri rodjenju...da se ne razmnozavaju kod njih..
sto ne pisu o sektama svedskim..problemu sa kriminalom...narkomanijom..i ostalim svakodnevnim  sranjima...na svedskim ulicama..

od svedjanina cu uciti o kulturii i bontonu..i ponasanju..

ma jelena..mrs u picku materinu... i ti i zuti nacisti i fasiti svedski...

Lepo, mada ja već duže vreme razmišljam o tome da li je fizički moguće napraviti neki sistem reciklaže odeće, al one od pamuka ili organskog porekla. S obzirom da se sintetička odeća već reciklira, a i sama se pravi od reciklirane plastike. Pa bi bilo lepo kad bi moglo slično da se uradi i sa odbačenom pamučnom odećom koje ima svuda po svetu. E to bi bila mnogo dobra stvar. I sa ekonomske i sa ekološke strane. Al mislim da to neće biti skoro, štaviše pitanje je da li je uopšte i moguće.

kod nas je neka vrsta reciklaze vec odavno..u trendu...ako si neko moze priustiti...visak gadrderobe...ili iole cestu kupovinuu nove garderobe...onda staru - pokloni nekome...
barem niko koga ja znam... ne baca garderobu.....

a tako isto malo je onih koje znam a da  se izivljavaju...sa markiranom garderobom..i daju sumanute cifre za krpice...
iz dana u dan ih je sva manje..

Slažem se, i ja mislim da kod nas retko ko baca odeću koja još može da se nosi.

A što se tiče kupovine i nošenja isključivo markiranog, to je stvar koju nikad neću razumeti. Jer ajde da smo Amerika, Nemačka ili neko drugo veliko tržište... Ali u malim zemljama kao što je Srbija, sve to dolazi iz istih fabrika i od istih distributera, samo što mu baja u Ušću stavi cenu 20.000 a baja u Bazaru ili maloj radnji 3.000. A inače sve potpuno isto. Par istih distributera sve drži i svi se snabdevaju od istih tokova. Još pritom mi i dalje imamo neke domaće marke koje su triput bolje nego strane, a jeftinije. Farmerke iz Pazara su najbolji primer. Soma ili dva, i traju ti par godina, a izgledaju isto kao pet puta skuplji markirani par iz nekog butika koji se raspadne posle godinu dana.

" Još pritom mi i dalje imamo neke domaće marke koje su triput bolje nego strane, a jeftinije. Farmerke iz Pazara su najbolji primer. Soma ili dva, i traju ti par godina, a izgledaju isto kao pet puta skuplji markirani par iz nekog butika koji se raspadne posle godinu dana."

Hebi ga, nije "trendi", sramota nositi a da nije "zapadna makra" koja se proizvodi u Kini, Vijetnamu, Tajlandu...

A inace ti Skandinavci, zivi socijalizam, onaj iz knjiga, ne iz prakse. Svedjani su ukinuli oslovljavanje sa "vi" jos tamo sezdesetih godina. Tim Skandinavcima ne smeta da kupuju i nose polovnu robu, ne razbacuju se nesto i kad ih pogledas, pomislio bi da u Srbiji ima par izvora nafte, kolko se trude ljudi u Srbiji da skupo bude vidljivo.

Ooo gde si bre Maradiću! 

Da, pa to, nije trendi. Mora se pazi na trend jbga. Pa tako dolazimo u onu situaciju, što je pominjala Anea pre par nedelja sa mnom, da danas žena nema gde da kupi normalnu jaknu ili muškarac nema gde da kupi normalne patike jer je sve normalno izbačeno i zamenjeno kul, trendi stvarima koje koštaju boga oca a ku*cu ne valjaju.    Al šta ćeš kad narod(mislim na raju generalno, širom sveta) voli tako da slepo prati sve i svašta, pa tako i ideju da treba papreno da plaćaš nešto što nit ti lepo stoji, nit ti je udobno, nit ti je korisno.