Menadžeri sa evropskom diplomom

Stručnjaci koji se bave održavanjem tehničkih sistema po prvi put će imati mogućnost da svoje znanje verifikuju na evropskom nivou.

Društvo održavalaca tehničkih sistema SCG (DOTS) od 4. do 22. marta organizuje drugi po redu kurs za menadžere održavanja, a svi koji uspešno polože ispit i steknu zvanje nacionalnog stručnjaka za održavanje sistema sredinom aprila moći će svoje znanje da verifikuju i pred komisijom Evropskog društva održavalaca tehničkih sistema (EFNMS). Šansu za evropsku verifikaciju svojih diploma imaće i polaznici prvog kursa za menadžere održavanja, održanog novembra prošle godine kada su diplome dobili stručnjaci NIS-a, EPS-a, „Ju-Es stila“, „Karneksa“ i drugih firmi.

Izvor: Blic

Dug beogradskih fakulteta za komunalije
Univerzitet pred bankrotom

Fakulteti prirodno-matematičke grupacije Beogradskog univerziteta su pred bankrotom zbog ogromnih neplaćenih računa za struju, vodu, grejanje. Obraćali su se Ministarstvu prosvete, ali i gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću, upozoravajući da će, ako im neko uskoro ne pomogne, biti primorani da stave katanac na svoja vrata.

Pomoćnik ministra prosvete za finansije Slavko Karavidić kaže da on ne zna da je neko pred bankrotom i u velikim dugovima i tvrdi da mu se niko, osim Tehnološko-metalurškog fakulteta nije obraćao za pomoć.

Država, u proseku, pokriva samo 25 odsto materijalnih troškova fakulteta. To je polovina iznosa koju je dužna da pokriva u skladu sa izmenama uredbe o finansiranju, na koju se i dalje poziva. Po uredbi ali i po novom Zakonu o visokom obrazovanju ona, kao osnivač, dužna je da snosi celokupne materijalne troškove fakulteta.

Država pokriva samo 25 odsto troškova

- Problem je što država nema ni tih 50 odsto koje je obećala da će dati, pa se, kad nema kud, dovija dodajući sredstva iz budžetskih rezervi. U 2003. godini su nam tako uzeli 35 odsto, u 2004. 55 odsto. Znači, samo za te dve godine su nam zakinuli skoro celu godinu. Tako, na primer, fakultet koji u svom poslovanju ima 50 odsto učešće budžeta, od države dobija 45 odsto od tih 50 odsto, dakle 22,5 odsto od onoga koliko iznose njegovi ukupni materijalni troškovi. Mnogima zbog toga sleduje bankrot - kaže za „Blic“ Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta i šef Finansijske komisije Beogradskog univerziteta.

U najgovoroj situaciji su fakulteti iz grupacije prirodno-matematičkih fakulteta. Hemijski fakultet je prošle godine bio zatvoren zbog neplaćenih komunalija, koje su se ove godine udvostručile u odnosu na isti period prošle godine. Slična sudbina očekuje i Tehnološko-metalurški fakultet, koji za komunalije duguje 14 miliona dinara. Fakultet za fizičku hemiju samo Beogradskim elektranama duguje 1,8 miliona dinara.

- Milion dinara nam je dug za grejanje u 2005. godini i još 800.000 dinara treba da platimo grejanje za januar ove godine. Pokušali smo da se sa elektranama dogovorimo da nam eliminišu obaveze iz prošle godine, ali nismo uspeli. Fizički fakultet se obraćao Ministarstvu prosvete za pomoć, ali ništa - priča dekan Fakulteta za fizičku hemiju, Mentus Slavko.

U sličnoj situaciji su i ostali fakulteti koji se nalaze na PMF-u, jer nemaju mogućnosti da, kao neki drugi, sami zarade novac, dodaje on. Jedini izlaz im je pomoć od države. Ako im oni ne pomognu, sigurno će bankrotirati, tvrdi Mentus.

Traže niže cene komunalija

- Pošto na Beogradskom univerzitetu studira oko 50.000 studenata koji ipak donose neki prihod gradu, obratili smo se gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću sa molbom da se fakultetima snize cene vode, struje, grejanja, iznošenja smeća. Naš predlog je odbijen. Skupština grada Kragujevca imala je više razumevanja. Svesna da se može dogoditi da se fakulteti zatvore, visokoškolskim ustanovama odobrene su upola niže cene za komunalne usluge - dodaje Nedeljković.

- Ne znam da će neko da bankrotira niti da je u velikim dugovima. I uz manjak sredstava fakulteti preživljavaju - kaže za „Blic“ pomoćnik ministra prosvete za finansije Slavko Karavidić.

Samofinasiranje BU

Ministarstvu prosvete se, prema njegovim rečima, samo Tehnološko-metalurški fakultet obratio za pomoć. Njima će, prema njegovim rečima, biti obezbeđena finansijska sredstva kao pomoć za plaćanje zaostalih računa.

Karavidić tvrdi da ni novi Zakon o visokom obrazovanju ne obavezuje državu da u buduće plaća sve materijalne troškove fakulteta.

- Šta će biti videćemo kada bude pravljen novi budžet, u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju - kaže on.

Na naše pitanje da li država planira da pomogne fakultetima sa velikim finansijskim problemima, on je rekao da je njihova jedina šansa da probaju sami da zarade novac.

- Tu ne može mnogo ni Univerzitet da im pomogne jer i on dobija novac iz budžeta. Međutim, univerziteti spremaju novu uredbu. To im ostavlja mogućnost da naprave drugačiju unutrašnju raspodelu sredstava - dodaje Karavidić.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Gimnazija sa međunarodno važećim svedočanstvom

Prohodnost na Oksford ili Harvard

Đaci koji ovog septembra po novom programu međunarodne mature upišu treći razred u privatnoj gimnaziji „Miloš Crnjanski“ na Banovom brdu dobiće, posle dve godine učenja, diplomu koja se priznaje u većini zemalja u svetu. Zahvaljujući njoj, učenici će imati prohodnost na najuglednije svetske univerzitete, među kojima su i Harvard i Oksford.

Gimnazija "Crnjanski" je prva nacionalna škola u SCG koja je dobila licencu od neprofitne organizacije IBO, sa sedištem u Ženevi, da izdaje međunarodno priznato matursko svedočanstvo. Program međunarodne mature je potpuna novost u obrazovnoj paleti SCG i iskorak u obrazovnu elitu s obzirom na to da je ova diploma među najcenjenijim u svetu i da se priznaje u više od 130 zemalja.

- Program traje dve godine i namenjen je učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola koji žele da nastave školovanje i upišu se na fakultet. Po broju predmeta i načinu rada dosta se razlikuje od drugih naših srednjih škola - objašnjava direktorka škole Gordana Kedžić.

Nastava se odvija na engleskom jeziku. Svaki učenik bira po jedan predmet iz svake od šest grupa predmeta. Obavezni su maternji jezik, drugi strani jezik (engleski, španski, francuski, italijanski, nemački) i po jedan predmet iz grupe društvenih nauka (istorija, geografija, ekonomija), prirodnih nauka (hemija, biologija), matematika i informatika. Šesta grupa predmeta je izborna, tu su umetnosti, vizuelne i muzičke. Đak može učiti jedan od ovih predmeta, a ako to ne želi, može izabrati još jedan iz ostalih pet grupa. U svakom slučaju, mora imati šest predmeta, od čega će tri biti na višem nivou, sa većim brojem časova, i tri na standardnom nivou.

- Nema klasičnog predavanja i ispitivanja već se sprovodi interaktivna nastava, kroz razgovor. To je moguće pošto će to biti male grupe đaka i mentorski rad sa koordinatorom, sponzorom i savetnikom za profesionalnu orijentaciju. Sve vreme se prati kako napreduje učenik, a koordinator mesečno ili tromesečno šalje izveštaje stručnjacima u IBO. Najsavremenijim metodama nastave deca stiču funkcionalna znanja, uče da razmišljaju, istražuju, zaključuju, rešavaju probleme. Nema bubanja - objašnjava koordinator ovog projekta i nastavnica u gimnaziji Mirjana Krstulović.

Posle završene dve godine učenja po ovom programu, sledi maturski ispit - pisanje eseja i test, odnosno odgovaranje na pitanja, čime se skupljaju bodovi za upis na fakultet. Pitanja stižu iz organizacije IBO, a njihovim stručnjacima ispit se šalje na ocenjivanje. Time je obezbeđena objektivnost i nepristrasnost.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Higijena u studentskim restoranima u Beogradu zadovoljavajuća

Kuvani obrok samo 45 dinara

Najviše prigovora zbog jednolične hrane i malih porcija. Većina studenata tri-četiri godine jede istu hranu, a većina ne voli grašak, šargarepu, boraniju, pa se njihova ishrana uglavnom svodi na - krompir

BEOGRAD - Nedavno zatvaranje studentske menze u Zrenjaninu zabrinulo je mnoge roditelje i akademce koji se hrane u studentskim restoranima. Iz Studentskog centra "Beograd" poručuju da nema mesta za brigu. Srđan Janković, direktor studentskih restorana, kaže da je u sedam proizvodnih restorana i šest restorana na pojedinim fakultetima gde se donosi hrana, higijena na zavidnom nivou.

- Analize i sanitarni nadzor u našim restoranima obavlja Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Republička sanitarna inspekcija, a imamo i našu internu kontrolu. Brisevi su zadovoljavajući i nema većih nepravilnosti u radu. Uzorke svih jela čuvamo 72 sata u frižideru. Zahvaljujući edukaciji našeg osoblja uspeli smo da održimo određeni nivo higijene i kvalitet usluga. Postoje manji propusti, ali se trudimo da sve ispravimo u hodu. Objekti se održavaju i kreče redovno, a solidno smo opremljeni opremom. Planirano da u toku leta nabavimo novu opremu za pojedine restorane - kaže Janković.
      

Na meniju ćevapi, paprikaš, čorbast pasulj, bečka...

Za doručak studenti dobijaju: prženice, margarin i marmeladu ili med, burek sa sirom, omlet sa slaninom, konfleks sa jogurtom, viršle, paštetu, šunkaricu, parizer, kajganu, kobasice i prženu džigericu. Na meniju za ručak je čorbast pasulj, bečka šnicla, pomfrit, dinstani grašak, krompir pire, špagete, punjene paprike, musaka, spanać, bećar paprikaš, prebranac, pekarski krompir, mladi krompir, pržena riba, kupus, karfiol, juneći gulaš, ćevapi, kukuruz šećerac, ćufte u paradajz sosu... a za večeru musaka, kremenadle u sosu, pomfrit, punjene tikvice, rolovana plećka, pire krompir, šargarepa, kiselo mleko, pita zeljanica, jogurt, bečka šnicla, ražnjići, gibanica, šareni pilav, džigericu na žaru, karfiol na prezli, ruska salata, viršle, girice, slani krompir...
Na beneficiranu ishranu pravo imaju samo studenti koji su na budžetu, dok ostali mogu da kupe "prolazne bonove" za menzu. Oni su nešto skuplji i ručak košta 150 dinara.
      
   
   

Za vreme ispitnih rokova i obaveza na fakultetima, akademcima je najlakše da se hrane u studentskim menzama, što je najisplativije i za roditeljski džep pošto bonovi za doručak, ručak i večeru koštaju samo 109 dinara po danu. Za 45 dinara, koliko košta ručak, studenti dobijaju supu ili čorbu, kuvano jelo sa mesom ili ribom i desert.

Studentski centar "Beograd" u svom sastavu ima sedam proizvodnih restorana i šest restorana na pojedinim fakultetima gde se hrana donosi. Janković kaže da je ova ustanova prošle godine pripremila više od četiri miliona obroka.

- Dnevno pripremimo oko 10.000 obroka. To je malo ako se zna da u studentskim domovima imamo oko 10.000 stanara, i ako svaki student pojede tri obroka, znači da bi trebalo proizvodimo bar 30.000 porcija dnevno. Menije u našim restoranima prave studenti, upravnici restorana i nutricionisti po normativima ishrane koje je propisalo Ministarstvo prosvete i sporta. Obroci su izbalansirani tako da sadrže 15 odsto proteina, 30-40 odsto masti i 45-50 ugljenih hidrata. Dnevno na meniju imamo četiri ili pet vrsta jela koja se služe sa tri vrste mesa, a ponedeljkom, sredom i petkom u ishrani je zastupljena i riba. Studenti svaki dan imaju desert, a tri puta nedeljno jedu voće - objašnjava Janković.

Ipak, najviše prigovora studenti imaju na jednoličnu hranu i male porcije.
- Kod studenata postoji problem zasićenja, jer oni tri-četiri godine jedu istu hranu u jednom restoranu, i zato obično kažu 'nema nišeg za jelo'. Većina ih ne voli grašak, šargarepu, boraniju, pa se njihova ishrana uglavnom svede na krompir. Trudimo se da ishranu ne svedemo samo na viršle, pice, testo i palačinke - odgovara Janković na pritužbe.

Janković poručuje roditeljima da se njihova deca pravilno hrane u studentskim restoranima i da razvoj njihovog organizma nije ugrožen.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević

Jel ima neko pitanja za Besarevicku iz trgovinskog na pravnom fakultetu?Pomagajte!!!Ako neko ima nek mi javi na caki2906@yahoo.com

Totalno si promasio temu. Postoji forum studenata Pravnog fakulteta, proguglaj malo...
Sto se tice tih 45dinara- svakom izgleda da je to malo, dzabe, sica ali s obzirom da ustvari nista ne pojedes... mnogo je. Radije cu kupiti parce pice i biti sitiji

Stižu studentske stipendije

BEOGRAD - Studentske stipendije i krediti biće isplaćeni 7. marta, a iznos u visini dve mesečne rate, novembarske i decembarske, biće 10.200 dinara, saopšteno je iz Kabineta ministra prosvete Srbije.

Studenti - korisnici 21.735 stipendija i kredita, moći će novac da podignu na fakultetima i višim školama. Ministarstvo prosvete i sporta je za ovu školsku godinu odobrilo i 10.997 učeničkih stipendija i 268 učeničkih kredita.
   

glas

da li fakultet Megatrend ima akredtaciju, i da li je pametno da ga upisem i da li se stice sedmi stepen strucne spreme

Malo fakulteta u skladu sa Bolonjom

Pet fakulteta Beogradskog univerziteta, tri novosadska i tri kragujevačka rade u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.

Počela je i izrada izveštaja o rezultatima u radu na implementaciji principa Bolonjske deklaracije koji će biti prosleđen evropskoj Komisiji za obrazovanje. Računamo da će biti neuporedivo bolji od onog iz Bergena prošle godine, rekla je juče novinarima Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za više i visoko obrazovanje. Od 30 fakulteta BU po principu Bolonjske deklaracije funkcionišu Građevinski, ETF, Mašinski, Pravni i Tehnički iz Bora. Od 13 novosadskih tri su u skladu sa Bolonjskom deklaracijom - Fakultet tehničkih nauka, Ekonomski i Građevinski, a u Kragujevcu Mašinski, Učiteljski u Jagodini i Mašinski u Kraljevu.

Izbor članova Nacionalnog saveta i donošenje statuta i reorganizacija univerziteta i viših škola mora da bude gotovo najkasnije do 10. decembra ove godine.


Izvor: Blic \ J. S.

haha ko jos cita naslove