Student iz Smedereva stipendista francuske vlade

Goran najbolji u generaciji

Smederevac Goran Georgijević (26) prvi je stranac koji je poneo titulu studenta generacije u dugoj istoriji prestižnog Univerziteta Monteskje u Francuskoj, a u naredne tri godine njegov doktorat stipendiraće francuska vlada. Kada sa 30 godina života bude postao doktor prava, ovaj mladić želi svoje znanje da primeni u Srbiji.

Goran Georgijević završio je Pravni fakultet Beogradu prosečnom ocenom 9,87, počeo da radi kao asistent na predmetu Obligaciono pravo, a potom postao jedini Srbin koji je dobio stipendiju Francuskog kulturnog centra za magistarske studije u ovoj zemlji. Pre godinu dana upisao se na privatno-pravni smer Univerziteta Monteskje u francuskom gradu Bordou i u klasi postdiplomaca postao najbolji među najboljima.

- Bilo je teško u početku. Morao sam da učim i po dvanaest sati dnevno za ispite i ujedno usavršavam jezik jer, iako sam dve godine ranije počeo da učim francuski, fakultet je zahtevan i jezik morate da znate perfektno. Moj magistarski rad pod šifrom koji je imao 115 strana dobio je najveću ocenu, a posebno mi znači priznanje profesora da se on u pogledu jezika i pravopisa nije razlikovao od radova kolega francuza. Tako sam pre mesec dana postao prvi stranac u istoriji Monteskjea koji je proglašen studentom generacije na ovom smeru, a kao nagradu francuska vlada finansiraće moje doktorske studije koje ću, nadam se, završiti za tri godine - kaže ovaj skroman mladić čije su ambicije da jednoga dana, kao doktor prava, znanje iskoristi u svojoj zemlji.

- U Francuskoj su me prihvatili srdačno, iako sam prvi stranac koji je dobio stipendiju njihove vlade za naučno istraživanje u oblasti građanskog prava, a dok budem spremao doktorat, koji izučava francusko, englesko i srpsko pravo, radiću kao asistent na Monteskjeu. Za to sam dobio saglasnost svog fakulteta u Beogradu i voleo bih da jednoga dana ovde budem profesor i bavim se naučnim radom - kaže Georgijević.

Goran potiče iz radničke porodice, nedostatak para bio je osnovni razlog što je morao da prekine učenje francuskog jezika, a danas živi kao podstanar i nema automobil.

- Znao sam da roditelji nemaju novca za moje školovanje, zato sam uvek mnogo radio da bi mogao da studiram na teret budžeta. Srećan sam što sam i ranije dobijao stipendije, najpre za mlade talente, a kasnije sam bio stipendista Narodne banke Jugoslavije i Norveške vlade.

Goran veliku zahvalnost duguje porodici, pre svega majci koja je, iako samohrana i zaposlena kao prodavačica u smederevskoj „Ishrani“, činila sve da obezbedi novac za njegovo školovanje i školovanje njegovog brata Nikole (22), koji je diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Nišu takođe kao student generacije sa ocenom 9,60 i sada predaje harmoniku u smederevskoj Muzičkoj školi. Njihov otac, nakon što mu je firma propala, za život zarađuje teškim fizičkim poslovima.

Goran Georgijević će se do maja naredne godine, kada se vraća na Monteskje, baviti istraživačkim radom i očekuje da se do svoje tridesete godine u Srbiju vrati sa titulom doktora pravnih nauka.



Izvor: Blic \ Jelena Ilić

mafija.....
to je tatin sin. a tata je neko ostao duzan dok je imao poziciju pa mu sad na najbolji nacin vraca.
ja mu zelim puno srece u mirnoj zemlji francuskoj...

Zakon obavezuje, ali država malo pomaže

Fakulteti nedostupni za hendikepirane

Nijedan fakultet u Srbiji i Crnoj Gori nije potpuno dostupan za studente sa hendikepom. To najlakše možete da vidite po tome što nijedan nema dostupan toalet za osobe u kolicima. Pa zar očekuju da će student provesti ceo dan na predavanjima i vežbama, a da ne može da ode u WC - priča za „Blic“ Goran Pavlović, student medicine i direktor Udruženja studenata sa hendikepom Beograd.

Ne zna se tačno koliko ima studenata sa hendikepom na fakultetima u Srbiji, zato što je kod nas sramota imati hendikep. Postoje različiti tipovi hendikepa i neki su manje vidljivi, kao što je dijabetes, hemofilija, leukemija. Ljudi sa ovim tipovima hendikepa najčešće ne žele da se to zna. Za pet godina, koliko postoji Udruženje, došli smo do podatka da nekoliko stotina studenata sa nekim tipom hendikepa studira u Srbiji, a najviše na Beogradskom univerzitetu - ističe Pavlović.

Prema istraživanju koje je ovo udruženje sprovelo u Srbiji, ono što ovim studentima najviše smeta jeste arhitektonska, odnosno fizička nedostupnost fakulteta, kao i nepostojanje udžbenika u audio obliku niti na Brajevom pismu, što je veliki problem za osobe koje imaju oštećen vid.

- Na neke fakultete može da se uđe u zgradu, ali ne i u slušaonice. Neki nemaju rampe, mnogi nemaju liftove, pa studenti u kolicima ne mogu da prođu dalje od prizemlja. Što se tiče Beogradskog univerziteta, Filozofski fakultet je relativno dostupan, Ekonomski ima ravan prilaz i liftove, Defektološki i FPN rampu, PMF takođe ima rampu, ali na nekom sporednom ulazu koji je najčešće zaključan. Rampa je pri tom toliko strma da uz nju student u kolicima ne može da se popne. Zgrada tehničkih fakulteta je najveći apsurd. Ona na ulazu ima rampu, tako da možete da uđete u hol, ali odande vode samo stepenice, tako da je student u kolicima nemoćan - priča Pavlović.

Interesantno je da se čak 77 odsto studenata sa hendikepom ne oseća diskriminisano, ali to ne mora da znači da nisu, kaže naš sagovornik. U stvari, oni su navikli da ne mogu da uđu u prodavnicu, bioskop, dom zdravlja itd. tako da kada im neko, na primer, kaže da ne mogu da studiraju na jednom već moraju da upišu drugi smer zato što ima manje stepenica - kaže Pavlović.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Profesorski kriterijumi u ocenjivanju studenata

Znanje nije najbitnije

Profesori sa arhitekture zahtevaju da na ispitu vide i čuju tačno ono što su oni napisali ili rekli, a predavačima sa Medicinskog dovoljno je da student nabuba teoriju, kažu budući medicinari. Studenti katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, koji po 11 puta padaju engleski jezik kao izborni predmet, žale se da im profesori traže da znaju „šekspirovska“ vremena i arhaične izraze gotovo neprepoznatljive u današenjm engleskom.

Niko nije shvatio pravi razlog za štrajk glađu studenata sa katedri za srpski jezik na Filološkom fakultetu. Najviše su se uplašili da će, zbog odluke uprave da bez položenog engleskog ne mogu da pređu u narednu godinu studija iako polože sve ostale ispite, ostati bez statusa budžetskog studenta, bez prava na dom itd.

Nažalost, niko iz uprave Filološkog fakulteta ni ovog puta nije izrazio spremnost da razgovara sa nama o kriterijumima za ocenjivanje profesora engleskog kao drugog jezika.

Studenti arhitekture imaju drugi problem. Prolaznost na ispitima na ovom fakultetu je među najvećim na BU, ali se oni žale da su im profesori previše sujetni i da zahtevaju od njih da pokažu da su dobro naučili tačno ono što su njihovi profesori rekli ili napisali. To je slučaj sa, kako kažu, profesorkom Nađom Kurtović-Folić. Od profesora koji su previše zahtevni na ispitima studenti su izdvojili prof. Miodraga Nestorovića i prof. Vojislava Kujundžića, koji je čuven po izjavi: „Studenti moraju da nauče i znaju više od mene, jer u suprotnom nema napretka“.

Rukovodstvo Arhitektonskog fakulteta vodi evidenciju o prolaznosti na ispitima, tako da čim studenti prijave problem, oni na osnovu tih podataka tačno znaju da li problem zaista i postoji, rekao nam je prodekan za nastavu Marko Savić.

- Problem u prolaznosti postoji samo kod četvorosemestralnih ispita, među kojima se nalaze i predmeti prof. Nađe Kurtović-Folić. Predavanja traju dve godine, pa ih studenti ne pohađaju u kontinuitetu, zbog čega im je kasnije mnogo teže da ih polože. Predmet prof. Nestorovića je veoma obiman i zahteva povezivanje sadržaja. Teško ga je proći ako se ne položi na vreme - objasnio nam je Savić i dodao da je stav prof. Kujundžića pozitivan i da treba da bude imperativ i drugima.

Zamerke studenata prava da im prolaz na ispitu više zavisi od toga koliko su simpatični profesoru, kog su pola i kakve su im ostale ocene nego kakvo im je znanje u tom trenutku, niko od profesora nije želeo da komentariše. Našem pozivu se nije odazvao ni prof. Ratko Marković, kome studenti najviše zameraju na maloj prolaznosti, jer od 40 njih, njegov ispit položi samo dvoje-troje.

Studenti medicine kažu da većina njih ima visok prosek, da ispite polažu bubanjem teorije i da ima mnogo korupcije na fakultetu.

- Imamo 20 profesora po predmetu i mnogo ispitnih rokova. Mi samo učimo i prijavljujemo ispite i jednostavno sačekamo da upadnemo kod nekog ispitivača koji nije mnogo strog i - prošli smo - pričaju studenti.

Dekan Medicinskog fakulteta dr Bogdan Đuričić kaže da studenti medicine jesu opterećeni teorijom, ali da je reforma nastave usmerena ka tome da se izbalansira teorijsko i praktično znanje. Radi se analiza rezultata ispita za svakog nastavnika i onaj za kog se ispostavi da ima premalu ili preveliku prolaznost u odnosu na većinu drugih nastavnika na predmetu moraće ozbiljno da preispita svoje kriterijume, rekao je dekan.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Lift za studente sa hendikepom

BEOGRAD - Lift za studente sa hendikepom postavljen je juče na sporednom ulazu u Pravni fakultet u Beogradu iz Bulevara kralja Aleksandra. Svi studenti sa hendikepom dobili su juče ključeve za korišćenje lifta i odmah su isprobali pokretnu platformu koja je koštala 25.000 evra. Lift prevozi studente od ulaznih vrata do prizemlja, a zatim studenti mogu koristiti liftove koji već postoje na fakultetu kako bi se popeli na ostale spratove zgrade.

- Pravni fakultet je prvi u Beogradu ugradio lift za studente sa hendikepom i to smo uradili našim sredstvima. Ovo nije akt sažaljenja već akt podrške jer naši studenti to zaslužuju. Ovo je najmanje što možemo da učinimo kako bi humanizovali njihov boravak na fakultetu - rekao je Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta.

Pravni fakultet u Beogradu ima više od 20 studenata sa nekom vrstom hendikepa, a Uprava fakulteta najavljuje da će uskoro i jedan toalet na fakultetu biti dostupan studentima sa hendikepom. Slepe studente će obradovati vest da će na jedan računar u kompjuterskoj laboratoriji biti postavljen softver an reader kako bi ovi studenti mogli da koriste Internet, a dobiće i knjige na ce-deu kako bi lakše pripremali ispite i seminarske radove.

Goran Pavlović, predsednik Udruženja studenata sa hendikepom, kaže da u Beogradu studira više od 300 studenata koji imaju neku vrstu hendikepa.

- Na Fakultetu političkih nauka, Ekonomskom i Filozofskom fakultetu na ulazu postoje rampe za studente u kolicima, a rampa na Prirodno-matematičkom fakultetu previše je strma i nalazi se na sporednom ulazu koji je često zaključan tako da je studenti i ne koriste. Nadam se da će ovaj lift biti inicijalna kapisla ostalim fakultetima da budemo ravnopravniji sa ostalim zemljama u svetu - objasnio je Pavlović.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Nišlija Lazar Krstić, student „Jejla“, nezanimljiv našem Ministarstvu za nauku

Dobio američku stipendiju, a naša mu ukinuta

Svaki od poslednjih pet predsednika Sjedinjenih Američkih Država ima diplomu „Jejla“, kao i aktuelni predsednik Džordž Buš, njegov otac, ali i mnogi senatori i većina vodećih ličnosti bezbednosnih struktura te zemlje.


- I naši profesori govore: „Verovatno među vama sedi jedan od budućih predsednika države“, kaže Lazar Krstić, dvadesetjednogodišnji Nišlija koji upravo na ovom, jednom od najprestižnijih univerziteta, stiče sliku kako svet funkcioniše.

Lazar je „Jejlov“ dobitnik četiri najznačajnije nagrade iz oblasti matematike i političke ekonomije. I među 5.000 studenata, proglašen najperspektivnijim. Departman iz matematike smatra ga najboljim među najboljima. Već u prvoj godini fakulteta proglašen je jednim od tri najbolja studenta, sledeće godine bio je najbolji student generacije.

Na pitanje koliki je tvoj IQ, odgovara:

- Dovoljan da budem u „Mensi“ - kaže uz smeh.

„Mensa“, poznato je, okuplja one sa natprosečnom inteligencijom, tako da je Lazar jedan od tridesetak pripadnika Mensinog odseka „Nikola Tesla“, koji okuplja naše mlade sa najboljim uspesima na najprestižnijim stranim univerzitetima.

- Kao mali - priča kroz smeh - bio sam relativno normalan, zanimao me fudbal.

Njegov otac, klinički psiholog, i majka, dečji hirurg, nikada nisu vršili pritisak da mora da bude među najboljima, ali su ga usmeravali i danas on ima širok opseg interesovanja. Bio je đak generacije i u osnovnoj i srednjoj školi. Polaznik „Petnice“, gde je i upoznao studente sa stranih univerziteta.

Na „Jejl“ ne konkuriše niko ko nije ili izuzetno prepotentan ili stvarno vredan. Oni odlučuju da li će vas primiti ili ne na osnovu rezultata testa i priloženih aplikacija. Kada donesu odluku da ste dovoljno vredni da vas uvrste u njihov „klub“, daće vam sve ono što misle da vam treba.

- Dolazim iz siromašne zemlje, i meni se tako zadesilo da mi treba sve. A to je 42.000 dolara godišnje, koliko košta školarina - kaže Lazar.

O svom uspehu obavestio je Ministarstvo za nauku i tehnologiju. U najgorem slučaju, očekivao je da će ih bar zanimati da ostanu s njim u kontaktu. Odgovor je stigao narednog meseca. Stipendija koju je do tada primao - ukinuta je.

- Nikada me nisu kontaktirali. Nikoga, sem „Mense“, nisam zanimao. Nije mi toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, osećaj da idem, ali da znam da sam svojoj državi potreban i da na mene računaju - kaže Lazar.

Kada je odlazio tugovao je za roditeljima, prijateljima i devojkom. Sada je navikao na elektronsku vezu sa njima, i ako ga pitate šta ti tamo trenutno najviše nedostaje, kaže kroz smeh:

- Sir.

Iz sadašnje perspektive, on ima neograničen izbor za budućnost. Ukoliko sluša emocije, odlučio bi se za povratak, ali ne zna šta bi ovde radio.

- Posla ima puno, ali svi ti zadaci na kojima bih voleo da radim rezervisani su za one sa vezama i poznanstvima. Posle postdiplomskih ne znam šta ću odlučiti. Biće to teško vreme odluke, kada ću morati da biram između emocija i razuma.



Izvor: Blic \ Tanja Nikolić-Đaković

ATC trening za volontere
Projekat "Dok nasilje ne prestane"      

Anti Trafiking Centar (ATC) je nevladina, neprofitna organizacija koja kroz svoje programe pokušava da doprinese suzbijanju trgovine ljudima, s naročitim naglaskom na uzrocima problema trgovine ljudima kao što su rodno zasnovano nasilje, siromaštvo i nezaposlenost i nedostatak povoljnih mogućnosti.

Tokom 2004. godine u saradnji sa EXIT muzičkim festivalom, MTV fondacijom i Freedom House-om, ATC je organizovao veliku medijsku i volontersku kampanju “Stop Human Trafficking” koja je za cilj imala informisanje javnosti, pre svega mladih ljudi o opasnostima i mreži trgovine ljudima.

Ove godine otišli smo korak dalje. U sklopu novog projekta “Dok nasilje ne prestane” koji se bavi velikim problemom nasilja u porodici i nasilja nad ženama uopšte na jedan nov i drugačiji način, ATC organizuje seriju od tri treninga, posebno dizajnirani edukativni program za buduće volontere-outreach radnike.

Program edukacije se organizuje kroz tri vikend treninga u Beogradu:

• 3-4. decembar
• 17-18. decembar
• 24-25. decembar

Na treningu tokom dva radna dana obradjivaće se teme kao što su: nasilje, nasilje nad ženama, fenomen trgovine ljudima, prostitucija. Uz to, jedan blok radionice posvećen je volonterizmu, šta znači biti volonter, kako početi, kako to izgleda u praksi, itd.

U nastavku, volonteri će dobiti obuku iz oblasti komunikacijskih veština i korisne savete za rad na terenu sa gradjanima (outreach obuka).

Pravo učešća na treningu imaju:

• Studenti/kinje svih fakulteta koji/e žive u Beogradu
• Saradnici/ce i volonteri/ke nevladinih organizacija koje se bave borbom protiv
nasilja koji/e žive u Beogradu
• Zainteresovani gradjani/ke stariji/e od 18 godina koje ove teme podrobnije
interesuju sa boravištem u Beogradu

Kriterijumi pri izboru:

• Motivacija za profesionalno ili volontersko bavljenje temom
• Dostignuća u dosadašnjem radu (uspešnost tokom studija, reference u profesionalnom i volonterskom radu, itd.)
• Spremnost kandidata na posvećeniji angažman tokom kampanje “Dok nasilje ne prestane” tokom marta i aprila 2006. godine

Za prijavu na trening potrebno je poslati:

• Motivaciono pismo (do jedne strane)
• Kraca biografija – CV (do dve strane)

Troškovi treninga:

Učešće na treningu za ATC volontere je besplatno. Organizator snosi troškove obuke, materijala, ishrane i osveženja za učesnike.
(Troškovi puta i smeštaja za učesnike koji žive van Beograda nisu pokriveni.)

Po završetku obuke volonteri dobijaju certifikat o uspešno završenom treningu.

Rok za konkurisanje:

Motivaciono pismo i biografiju za prvi vikend trening pošaljite do 01.12.2005. na e-mail organizatora: atc@atc.org.yu.

Za ostala dva treninga prijave se primaju do 12.12.2005.

 


[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Problemi u primeni Bolonjske deklaracije

Studenti Filozofskog u štrajku

Studenti treće godine istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu već tri dana štrajkuju glađu i spavaju na fakultetu zahtevajući od uprave da im dozvoli bezuslovan upis četvrte godine. Zbog naglog prelaska sa starih na nove nastavne planove i programe usklađene sa Bolonjskom deklaracijom, oni u narednih godinu dana moraju da polože i do 16 ispita da bi upisali četvrtu godinu studija.

U sali 401 na četvrtom spratu Filozofskog fakulteta zajedno štrajkuju studenti koji su još prošle godine upisali treću godinu i njihove kolege koje su to učinile ove godine. Stotinak studenata koji su prošlog oktobra prešli u treću godinu prebačeni su još tada na novi nastavni program iz 2002. godine koji je, navodno, u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Njih, međutim, niko o tome nije obavestio sve do marta ove godine, tako da su u međuvremenu propustili niz predavanja, vežbi i ispitnih rokova, objašnjavaju nam oni. Pošto su predmeti samo, kako navode, istumbani pa su neki sa viših godina prebačeni u ranije studijske godine, mnogima od njih su se ispiti umnožili i oni moraju da ih polože sve odjednom da bi imali pravo da upišu četvrtu godinu studija.

- Neki do nas imaju po pet ispita za uslov, ali su od toga četiri četvorosemestralna. Kada smo čuli u martu da smo prebačeni na novi program, odmah smo otišli na razgovor sa dekanicom Maricom Šuput i od nje zatražili mogućnost da polažemo u apsolventskim rokovima, kako bi uspeli da damo tih pet ispita. Ona je rekla da će videti za to. Na molbu koju smo poslali u oktobru ona je predložila da se uslov za upis smanji, ali jedino što smo na kraju dobili je saopštenje da za tu odluku niko nije nadležan - pričaju nam studenti.

Još stotinak studenata koji su ove godine upisali treću godinu istorije umetnosti još je u goroj situaciji jer su od ovog oktobra prebačeni na najnoviji program iz 2003. godine, po kom počinju da rade sadašnji brucoši. Da bi po novom programu upisali četvrtu godinu, moraju da očiste prve tri i u narednih godinu dana da daju čak 16 ispita za uslov.

- Mi samo tražimo ono što su već dobili studenti ETF-a, Šumarskog, Arhitekture - da bezuslovno upišemo završnu godinu kako bismo uspeli sve da postignemo. Uprava bi trebalo dobro da razmisli, s obzirom na to da su, ne saopštivši nam na vreme da radimo po novim programima, prekršili i Statut fakulteta i Zakon - upozoravaju studenti štrajkači.



Izvor: Blic \ J. Subotic

Primena Bolonjske deklaracije u Srbiji

Novosadski studenti su najbliži Evropi

Većina fakulteta Beogradskog univerziteta odlučila se za studijske programe koji traju četiri plus jednu godinu, a na četrnaest fakulteta su promenjeni nastavni planovi programi. Niški fakulteti uglavnom su se odlučili za tri plus dve godine studija, a rektor Kragujevačkog univerziteta Miloš Đuran najavljuje nove nastavne programe tek od naredne školske godine. U primeni Bolonjske deklaracije najdalje su odmakli fakulteti Novosadskog univerziteta na kojima su od ovog oktobra svi predmeti jednosemestralni, uveden je sistem bodovanja a reformisani su planovi i programi.

Na četrnaest od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta nastavni planovi i programi osnovnih i magistarskih studija reformisani su u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Pet fakulteta će davati diplomu posle tri, a deset posle četiri godine studija, dok je 17 fakulteta već usvojilo ECTS sistem bodovanja. Mašinski, Arhitektonski i Medicinski fakultet Beogradskog univerziteta najviše su uradili po pitanju reforme. U oktobru ove godine po reformisanom programu krenula je već druga generacija brucoša na Medicinskom fakultetu. Elektrotehnički i Šumarski takođe su dosta toga uradili da reformišu nastavne planove i programe, kao i Stomatološki koji sadržaje osnovnih predmeta, biologije, fizike, hemije, „ubacuje“ u stručne predmete. Po novom programu Saobraćajni fakultet će upisivati studente tek od školske 2006/07. godine, dok je Biološki najavio novi kurikulum tek za školsku 2009/10. godinu.

Iako je dat rok do septembra 2007. godine da se svi programi prilagode evropskim standardima, neki fakulteti Novosadskog univerziteta su sa reformom počeli još pre nekoliko godina. U tome prednjači Fakultet tehničkih nauka, na kom su već svi predmeti jednosemestralni, a uvedeno je i ocenjivanje rada profesora na kraju svakog semestra. Studije na njemu, od ove godine, umesto pet traju tri, tri i po ili četiri godine - kaže Danijela Lalić sa FTN-a.

Na Nastavno-naučnom veću Niškog univerziteta biće usvojeni studijski programi za svih 13 fakulteta - najavio je rektor, prof. dr Gradimir Milovanović. Do sada su neki fakulteti u Nišu pokušavali da primene neki od principa, ali to nije ispalo dobro. Poštovaće se princip tri plus dve godine studija, rekao je rektor.

Od naredne školske godine svi fakulteti Univerziteta u Kragujevcu će, kako kaže rektor Miloš Đuran, upisati studente po novim nastavnim planovima i programima i početi sa kompletnom primenom Bolonjske deklaracije.

- Na nove programe prešli su oni fakulteti koji su počeli sa reformom pre usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju. Sada je akreditacija novih programa stopirana sve dok ne bude izabran Nacionalni prosvetni savet, koji će zatim odrediti članove Akreditacione komisije koja će davati akreditacije - objasnio nam je prorektor BU prof. Aleksandar Lipkovski.

Ekipa „Blica“

Otvoren Sajam obrazovanja

NOVI SAD - Rektorka Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin otvorila je juče Međunarodni sajam obrazovanja, koji će trajati do 3. decembra. Na sajmu, drugom po redu, predstaviće se najpoznatiji državni i privatni univerziteti, akademije, fakulteti, više, srednje i specijalizovane srednje škole i gimnazije. Na sajmu će učestvovati i studentska i omladinska udruženja, narodni i otvoreni univerziteti, škole računara, izdavačke kuće i turističke i agencije za obrazovanje odraslih.

Pored domaćih, predstaviće se i obrazovne institucije iz BiH, Grčke, Mađarske, Makedonije, Malte, Slovenije i Hrvatske. Svi posetioci će, uz kupljenu ulaznicu, dobiti i katalog u kojem se nalaze osnovni podaci o upisu, smerovima i školarini u srednjim i višim školama i fakultetima u zemlji i inostranstvu koji nastupaju na ovogodišnjem sajmu obrazovanja. Sajam će biti otvoren od 10 do 19 časova, a cena pojedinačne ulaznice je 100 dinara.



Izvor: Glas Javnosti