Zapažen nastup Vojne akademije na Sajmu obrazovanja

Lale idu u mornare!

NOVI SAD - Najveću pažnju posetilaca Drugog međunarodnog sajma obrazovanja, koji se održava na Novosadskom sajmu, privlači štand Vojne akademije i Vojne gimnazije iz Beograda. Ove obrazovne ustanove prvi put se pojavljuju na ovom "bazaru znanja", a sudeći prema gužvi koja vlada na štandu imaju više no uspešan nastup. Pravu atrakciju predstavljaju studenti akademije obučeni u vojne uniforme koji prezentuju najsavremenije naoružanje.

"Sada se u Vojnoj akademiji školuje oko 1.000 studenata. Imamo četiri odseka: vazduhoplovne snage i PVO, kopnena vojska, mornarica i odsek logistike. Posebno je zanimljivo da za odsek mornarice najveće interesovanje vlada među studentima s teritorije Vojvodine. Svi koji završe Akademiju nastavljaju rad u vojsci", rekao je pukovnik dr Borislav Suša, načelnik katedre za vojnu andragogiju, psihologiju i moral, dodajući da je Akademija pojačala saradnju s drugim vojnim akademijama u svetu i da sada Vojnu akademiju pohađa jedan major američke vojske, dok se na vojnim akademijama u Italiji i Grčkoj nalazi jedan, odnosno dva naša studenta.

Zamenik direktora Vojne gimnazije pukovnik dr Milan Stević rekao je da ona ima oko 600 učenika. Na konkurs za upis javlja se mnogo više kandidata nego što ima mesta - ove godine primili su 150 učenika, a prijavilo se oko 300.

- Ono što razlikuje našu gimnaziju od drugih jeste što svi naši učenici moraju da nauče da plivaju i skijaju - rekao je pukovnik Stević napominjući da je školovanje internatskog tipa i potpuno besplatno.

Ono što je posebno iznenadilo sve predstavnike Vojne akademije i gimnazije jeste da njihov štand posećuje izuzetno veliki broj devojčica.



Izvor: Glas Javnosti \ N. Ć.

Šta sve plaćaju studenti u Srbiji
Za ispisnicu 5.000 dinara

Svaki student u Srbiji mora da plati uverenje o položenim ispitima, razna dokumenta, diplomu. Uverenje o položenim ispitima u proseku košta 250 dinara, uzimanje dokumenata na revers 300 do 500, odlaganje ispita 500, a uverenje o diplomiranju i diploma 2.500 do 3.000 dinara itd. Ako slučajno još i izgubi indeks, za duplikat će morati da plati još 3.000 dinara.

Pored troška za školarinu (60.000 dinara) ili obnovu godine (10.000 do 15.000 dinara) studenti Mašinskog fakulteta za izdavanje dokumenata na revers treba da izdvoje 300 dinara, za uverenje o položenim ispitima 250 dinara, a ako tri puta padnu ispit, svaku sledeću prijavu plaćaju 800 dinara. Ako su nezadovoljni ocenom i hoće da polažu ispit pred komisijom, to će ih koštati 4.500 dinara. Ukoliko požele da promene fakultet, to će platiti 2.500 dinara, a diplomu prvog stepena, posle tri godine studija - 13.000 dinara. Slična situacija je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Školarina 50.000, obnova 20.000 dinara, diploma više škole 31.000 dinara. Da bi prešao sa nekog drugog fakulteta studenta će koštati 8.000, a svaki ispit koji treba da mu se prizna koštaće ga po 1.500 dinara. Ovaj fakultet, međutim, zbog većeg broja profesora, svojim studentima daje mogućnost da menjaju ispitivača i datum polaganja ispita. S obzirom na to da svaki profesor zahteva da se uči iz njegove knjige, a da nikad ne znaju kod koga će polagati, studenti ovu opciju koriste u skoro svakom ispitnom roku. Promena ispitivača košta 700, a promena datuma ispita 500 dinara.

Ono što se budućim pravnicima sigurno ne isplati jeste da napuste studije, pogotovu ako su dali dosta ispita. Samo ispisnica sa fakulteta košta 5.000, a svaki položeni ispit po 2.000 dinara!

Srećom, ono što studentima najčešće treba fakulteti ne naplaćuju, a to su - overe obrazaca radi regulisanja vojne obaveze, zdravstvenog osiguranja, kredita ili stipendije, smeštaja u studentski dom i prava na penziju.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Viša tehnička škola u Požarevcu

Platiš profesoru za pripreme i položiš

POŽAREVAC - Na Višoj tehničkoj školi u Požarevcu prilikom polaganja ispita i upisa godine praksa kod nekih profesora je da student može brzo da položi ispit samo ako ide na pripremnu nastavu kod predavača kod koga ispit polaže - kaže Radmila Kojić, penzionerka iz Požarevca, inače bivši prosvetni radnik.

Njen sin Milan, student ove škole, kaže da je ispit iz fizike polagao deset puta i uspeo da ga položi tek 11. put kada je otišao na pripreme kod profesora koji ga je ispitivao, i kada mi je platio 150 evra.

- Ima profesora ove škole koji za pripreme studenata za ispit koji se polaže kod njih organizuju kod svojih kuća i naplaćuju i po 300 evra, a neki to čine i u samoj školi ali naplaćuju u dinarima. Na konsultacijama koje su strogo individualne profesori preporučuju da se kod njih dolazi na pripremnu nastavu da bi se lakše položio ispit. Ovde ima bračnih parova koji predaju i po šest predmeta - ističe Milan Kojić.

Da na Višoj tehničkoj školi postoje dvostruki aršini prilikom polaganja ispita i upisa godine Radmila navodi primer svog sina.

- Ispit iz biostatistike polaže se iz dva dela, teorije i zadataka, i u oba slučaja pisano. Moj sin je uspeo jednom da položi zadatke a drugi put teoriju. Profesor kaže da se seća da je položio zadatke a teoriju prećutkuje, verovatno zbog toga što nije išao na pripreme za ispit kod njega jer nismo imali novca da platimo. Isto tako nekim studentima je dozvoljeno da sa jednim nepoloženim ispitom iz prve mogu da upišu treću godinu, a mome sinu nije. Uverila sam se da neki profesori na oglasnim tablama ne ističu kada su rokovi za polaganje ispita kakav je bio slučaj sa drugim oktobarskim na koji je izašao samo jedan kandidat koji je verovatno telefonom bio obavešten.

Ona je povodom toga uputila pismo Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije i Glavnom prosvetnom inspektoratu u Beogradu u kojem je ukazala na dvostruke aršine.

Direktor Više tehničke škole Vladan Đulapović kaže da sa nepravilnostima koje se navode u pismu nije upoznat.

- Ljudi zovu telefonom i svašta pričaju. Kada im kažem da dođu da sve to stavimo na papir i da potpišu, oni se povlače. Ne mogu ja nekog suspendovati na osnovu telefonskog poziva. A što se tiče pripremne nastave za polaganje ispita u našoj školi, to nije dozvoljeno, osim konsultacija. Ako toga ima, neka prijave meni i ja ću preduzeti zakonske mere - ističe ljutito direktor Đulapović.



Izvor: Blic \ S. Mirković

Studenti štrajkuju, dekanat ćuti

Studenti treće godine Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu već jedanaesti dan štrajkuju glađu i provode dane i noći u učionici 401 na četvrtom spratu zgrade na Studentskom trgu.


Uprava fakulteta im se do sada obratila samo jednom, pre dva dana, sa zahtevom da im se dostave jasno formulisani zahtevi. Ministarstvo prosvete ćuti, a prorektor BU Aleksandar Lipkovski im predlaže razgovor sa upravom i predstavnicima univerziteta.

- Posle deset noćenja na fakultetu i tolikog pisanja medija oni su nam ponovo tražili zahteve i rekli da ako želimo da se naši zahtevi razmatraju, više ne blokiramo rad fakulteta - kaže za „Blic“ jedan od studenata koji štrajkuju Vladislav Miljković.

Studenti traže bezuslovan upis završne godine studija. Do juče kasno posle podne studenti su i dalje bili u protestu, bez bilo kakve informacije o eventualnoj odluci dekanskog kolegijuma. Oni ne znaju čak ni da li je o njihovim zahtevima razgovarano, niko im se nije obratio.



Izvor: Glas Javnosti \ J. S.

Zatvoriti fakultete koji rade u šatoru

NOVI SAD - Dekani pet državnih pravnih fakulteta sastaće se danas posle podne u Novom Sadu sa ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, kako bi razmotrili inicijativu da se studentima privatnih pravnih fakulteta onemogući polaganje pravosudnog ispita i zapošljavanje u državnoj upravi. Inicijativu su pokrenuli studenti državnih fakulteta, koji smatraju da privatne visokoškolske ustanove u ovoj oblasti ne obezbeđuju potreban nivo znanja i stručnih kvaliteta budućim pravnicima.

Studenti u Novom Sadu su prikupili potpise sa zahtevima i uputili otvoreno pismo državnim zvaničnicima u kojem od njih traže da stanu na put nekontrolisanom otvaranju privatnih visokih škola u ovoj delatnosti. Ministar pravde Zoran Stojković za sada je jedini prihvatio poziv da razgovara o ovakvoj inicijativi, dok se ministar prosvete Slobodan Vuksanović proglasio - nenadležnim. Novosadski studenti odgovor još nisu dobili ni od svog profesora i ministra za lokalnu samoupravu Zorana Lončara, koji se još nije oglasio, čak ni nezvanično, mada dolazi na matični fakultet i drži ispite.

"U Srbiji radi oko 60 privatnih pravnih fakulteta, a broj njihovih odeljenja po selima i gradovima niko živ ne zna. Fakulteti se danas otvaraju u fabrici sijalica i u mesnim zajednicama, a posledice po državu mogu biti fatalne. Ove ustanove već nazivaju "šator univerzitetima" i sve se dešava u jeku kampanje za naš ulazak u Evropu, a da niko ne pokušava da u ovu oblast uvede evropske norme. A mi tražimo samo to, jer ovo što mi zahtevamo već postoji u gotovo svim uspešnim evropskim zemljama", ističe Babić.



Izvor: Glas Javnosti \ R. Kukobat

Studenti će dobiti nove indekse sa hologramom, koji će biti isti na svim fakultetima

Uskoro lista najboljih fakulteta u Srbiji

BEOGRAD - U septembru sledeće godine Ministarstvo prosvete i sporta objaviće listu najboljih fakulteta i univerziteta u Srbiji koji su počeli da primenjuju odredbe novog Zakona o visokom obrazovanju. Privatni i državni fakulteti se međusobno takmiče i zaboravljaju na studente. Sada ćemo na jednom mestu imati listu i više neće biti važno da li je reč o državnom ili privatnom fakultetu jer je važan kvalitet. A roditelji neće slati decu u nepoznato, već u najbolje fakultete - najavio je juče Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, otvarajući konferenciju "Bolonjski proces od Bergena do Londona".

Ljubiša Topisirović, prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže da naši univerziteti imaju dobru reputaciju u svetu.
- To znamo zavaljujući velikom odlivu mozgova u svet. Moramo modernizovati nastavu i napraviti je atraktivnijom za studente kako naši akademci ne bi napuštali zemlju. Na mnogim fakultetima već se uveliko radi po princima Bolonjske deklaracije, a svi fakulteti moraju tačno definisati šta žele i kako - rekao je prof. Topisirović.

Svi studenti u Srbiji uskoro će dobiti nove indekse sa hologramom, koji će biti identični na svim fakultetima.
- U okviru Beogradskog univerziteta pet fakulteta - Građevinski, ETF, Mašinski, Pravni i Tehnički u Boru rade potpuno po Bolonjskoj deklaraciji, a u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka, Ekonomski i Građevinski fakultet. Pred nama je još pet godina napornijeg rada jer moramo do 2010. završiti kompletnu implementaciju Zakona o visokom obrazovanju - objasnila je Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Per Niborg, bivši presedavajući Grupe za praćenje Bolonjskog procesa, smatra da svaka zemlja treba da odluči kako će razviti sistem visokog obrazovanja.
- Za to je potrebno poverenje svih učesnika u procesu. Još je rano reći koliko je Bolonjski proces uspeo u Srbiji, ali imate veliku šansu da budete deo razvoja. Ministri obrazovanja evropskih država očekuju da će do 2007. godine sve države imati dvostepeno studiranje, dodatak diplomi i da će biti uvedeni standardi kvaliteta. Traži se veća mobilnost studenata i suočavanje sa socijalnim razlikama studenata - objasnio je Niborg.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

E da vidimo i to

Diploma strana, a studije u Beogradu

Za diplomu stranog univerziteta više ne morate u inostranstvo. Sve više univerziteta iz Evrope dolazi u Srbiju. Platite školarinu koja se kreće od 1.000 do 6.000 evra, u zavisnosti od toga šta izaberete, ispite polažete u Beogradu, a na kraju dobijete diplomu koja važi svuda u svetu. Jedini uslov je da imate novca i da dobro znate engleski jezik.

Engleska škola biznisa otvorena je u Beogradu 2000. godine. U pitanju je zapravo obrazovni centar koji nudi profesionalne i specijalističke studije iz oblasti menadžmenta, marketinga i ICT-a i diplome renomiranih institucija iz Velike Britanije - Edinburške škole biznisa, Instituta za komercijalni menadžment i Kembridža. Nastava se odvija na engleskom jeziku, ali se na kraju dobija i originalna engleska diploma.

Profesionalne studije EŠB su u stvari ono što se sada zovu strukovne studije (nekada viša škola) i namenjene su prvenstveno ljudima koji već rade i hoće da se doškoluju. To su poznate MBA studije (Master poslovne administracije) i njih trenutno pohađa 55 polaznika u Engleskoj školi biznisa. One koštaju od 1.070 do 1.570 evra po predmetu, a ima sedam obaveznih predmeta. Na dodiplomskim studijama Instituta za komercijalni menadžment (ICM) nalazi se stotinak polaznika. Oni redovno pohađaju nastavu, koja traje dve ili tri godine, a godišnja školarina je 3.600 evra. Engleska škola nudi različite specijalističke studije po Kembridžu, koje koštaju između 2.000 do 6.000 evra.

U Novom Sadu prošle godine otvoren je Centar za studiranje eksternih programa Univerziteta u Londonu. Studenti mogu da izaberu jedan od 19 fakulteta ovog univerziteta kako bi stekli jedno od 90 različitih zvanja iz oblasti finansija, bankarstva, ekonomije, IT-a, društvenih nauka, poljoprivrede, medicine, prava, itd.

Studije traju minimum tri, a najviše osam godina i na engleskom su jeziku. Završni ispiti polažu se u maju i junu pri Britanskom savetu. Takođe, oni koji su već stekli diplomu na nekom od naših fakulteta iz ovih oblasti mogu da je nostrifikuju u ovom centru. Nakon završetka studija studenti stiču diplomu Univerziteta u Londonu koja je priznata u svim zemljama sveta. Pečat Univerziteta u Londonu posebno je važan pri zapošljavanju u zemljama Evropske unije.

Od ovog oktobra u Beogradu su startovale i specijalističke studije Šefild univerziteta iz oblasti menadžmenta, marketinga, finansija, kao i Međunarodne multidisciplinarne studije zdravstvenog menadžmenta (Evropski centar za mir i razvoj) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.


Izvor: Blic \ J. Subotić

Počela nostrifikacija diploma po novom Zakonu o visokom obrazovanju

Stranci priznaju samo naše inženjere

Najbolje prolaze diplomci prirodno-matematičkih fakulteta. Medicinari i pravnici imaju najviše problema sa priznavanjem diploma u Americi, ne zato što su studije kod nas lošije, već zato što tamo postoje stručna udruženja koja iz interesa zatvaraju tržište

BEOGRAD - Novi Zakon o visokom obrazovanju i Bolonjski proces ohrabrili su studente da će njihove diplome biti priznavane u svetu bez nostrifikacije i dodatnih polaganja ispita. Prof. dr Aleksandar Lipkovski, prorektor Univerziteta u Beogradu, međutim, sumnja da će univerziteti tako lako priznavati diplome.

- Ideja Bolonjskog procesa je bila da se utvrdi opšteevropski sistem znanja, a već prvi rezultati su pokazali da to nije sasvim jednostavno. Jedina olakšica je što će univerziteti međusobno sklopiti ugovore da priznaju diplome sa određenih fakulteta. Uvek će postojati autonomija univerziteta da kažu ovu diplomu priznajem, a ovu ne. Lisabonska konvencija o priznavanju diploma samo je grubo stepenovala diplome i ta podela će biti opšte prihvaćena, a samo je pitanje univerziteta da li će priznati diplomu nekog drugog univerziteta. Naravno da će Kembridž i Oksford imati mnogo strože kriterijume za priznavanje diploma - objašnjava prof. dr Lipkovski.

Do sada su naši diplomirani studenti različito prolazili u svetu sa diplomom stečenom na nekom od univerziteta u Srbiji.

- Inženjeri i diplomci prirodno-matematičkih fakulteta vrlo dobro prolaze i njihove diplome se lako i brzo priznaju. Međutim, medicinari i pravnici imaju dosta problema s priznavanjem diploma u Americi, ne zato što su njihove studije lošije, već zato što tamo postoje stručna udruženja koja iz interesa zatvaraju tržište i prave smetnje u priznavanju diploma. Zato naši studenti moraju da polažu stručne ispite i ta procedura traje više od godinu dana - kaže profesor Lipkovski.

Studenti koji su dolazili na naše fakultete sa nekom od stranih diploma morali su da čekaju oko mesec dana kako bi se završila nostrifikacija. Jelica Protić, prodekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da je nostrifikacija diploma do sada bila u rukama fakulteta.

- Nostrifikacija je trajala po nekoliko meseci, a ako smo ranije nostrifikovali diplomu sa istog mesta, proces je ubrzavan. Kada neki student dođe sa stranom diplomom, na fakultetu formiramo komisiju koja ispituje nastavne planove i programe tog fakulteta i upoređuje ih sa našim. I na naš fakultet stižu zahtevi drugih fakulteta da im pošaljemo programe, a prema dosadašnjim iskustvima Elektrotehnički fakultet je visoko cenjen u Evropi i Americi - objašnjava prof. dr Protić.

Po novom Zakonu o visokom obrazovanju nostrifikacija diploma preći će na univerzitet, a profesor Lipkovski kaže da se sam proces neće mnogo promeniti.

- Zakon nije preciznije regulisao samu proceduru već je to ostavljeno univerzitetima. Na Beogradskom univerzitetu procedura ostaje slična dosadašnjoj: student nosi diplomu na fakultet koji donosi predlog odluke i prosleđuje je univerzitetu da je potvrdi. Procedura će trajati nešto duže nego do sada - kaže profesor Lipkovski.

Nova procedura nostrifikacije diploma već je počela, a Univerzitet u Beogradu bi na sledećoj sednici Nastavno-naučnog veća trebalo da usvoji pravilnik o nostrifikaciji diploma tako da će od sada ovaj postupak biti zakonski regulisan.

Izvor: Glas Javnosti / M. Jakovljević

Dva učiteljska fakulteta za manjine

BEOGRAD - Do početka sledeće školske godine biće otvoren Učiteljski fakultet u Subotici za pripadnike mađarske nacionalne manjine, a intenzivno se radi i na otvaranju sličnog fakulteta na jugu Srbije za albansku nacionalnu manjinu. Ministarstvo prosvete i sporta Srbije i Misija Oebsa u Srbiji ugovorili su uvoz udžbenika za albanske đake koji pohađaju škole na jugu Srbije, a započeto je pisanje udžbenika istorije za najbrojniju nacionalnu grupu u Srbiji. Pokrenuta je pozitivna diskriminacija romskih učenika prilikom upisa u srednje škole i na fakultete, kao i prilikom prijema u studentske domove.

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, smatra da nacionalne manjine u Srbiji zadovoljavaju 95 odsto svojih interesa u prosveti.

- Ne postoji nijedan problem nacionalnih manjina u Srbiji koji nije rešen. Odobravamo svaki zahtev mađarske nacionalne grupe da se uvezu udžbenici iz nekog predmeta, jedino su sporni udžbenici istorije i delimično geografije. Dekadu Roma započeli smo različitim akcijama još 4. januara - objasnio je Vuksanović.

Mauricio Masari, šef misije Oebsa u Srbiji, rekao je juče da obrazovanje nacionalnih manjina predstavlja jednu od najtežih oblasti reformi u multietničkoj i multikulturnoj sredini kao što je Srbija.

- Srbija je napravila značajan napredak u obrazovanju i sada imamo bazu koju možemo da nadograđujemo. U budućnosti, pred Srbijom su dvostruki izazovi - da se učvrsti obrazovni sistem nacionalnih manjina i da se stvore uslovi kako bi mladi razvili svoj potencijal - rekao je Masari.

Ministartsvo prosvete i sporta uručilo je Mauriciju Masariju ikonu Belog anđela iz Mileševe, kao znak zahvalnosti za napredak obrazovanja u našoj zemlji.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.