Муке Марије Милошевић

Марија Милошевић, двадесетдвогодишња студенткиња медицине из Београда, иако нема никакве везе са ћерком бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, због свог имена и презимена има страшне проблеме.
У банкама се по две три недеље бори за право да подигне свој новац, а на царини увек загине, јер мора да прође специјалну проверу.
"Пре извесног времена једна америчка банка ми је проверавала идентитет читавих 20 дана. Мој тата је пилот и тренутно ради у Индији, па ми повремено шаље новац. Док је слао паре на свој рачун у Србији, све је било у реду. Међутим, кад је први пут послао новац на мој рачун, исплату сам морала да чекам скоро три недеље. Свакодневно сам звала банку да се распитам шта је са уплатом, а службеници су ми објашњавали да су у току неке провере. Та америчка банка, преко које је тата послао новац, тражила је од њега додатне папире, па чак и све податке о мени, како би доказао да нисам ОНА Марија Милошевић", прича Марија за "Пресс".

Врхунац непријатности, како сама каже, доживела је у јануару ове године кад је путовала оцу у посету.
"Ишла сам у Индију са младјом сестром Катарином. У Србији је све било у реду. Добиле смо све потребне папире и купиле авионску карту. Пријатно сам се изненадила када смо индијску визу добиле за само један дан. Из Београда смо летеле за Милано, а оданде за Бомбај, где нас је чекао тата. Све је то прошло како треба. Ни на крај памети ми није било да може да искрсне било какав проблем", прича Марија.

"После слетања на аеродром у Бомбају, на царинској и пасошкој контроли све је кренуло низбрдо. Сестрин пасош је био у реду и она је проверу брзо прошла. Међутим, кад је цариник узео мој пасош, настала је читава збрка. Није било довољно да мој пасош прегледа један цариник, већ су му "у помоћ" пристигле и колеге.
Њих десеторица су гледали у монитор компјутера и причали нешто између себе. Видевши да се дешава нешто чудно, пришао је и мој тата, који је покушао да открије о чему је реч. Пошто цариници нису успели да се споразумеју, увели су ме у неку собу на аеродрому", сећа се Марија непријатног искуства.

Она каже да је ту морала да седи читавих пола сата. Контролори нису много причали са њом, били су врло шкрти на речима.
"Када су ми рекли кључну реченицу: "Имамо вас већ у компјутеру", постало ми је јасно у чему је проблем. Некако је тата успео да им објасни о чему је реч, па су ме после дугог мрцварења ипак пустили да удјем у земљу", каже Марија и додаје да за следеће путовање мора да се наоружа стрпљењем како би сачувала себе од нервирања.

Марији Милошевић велики проблем прави и то што јој је средње слово С. Сви прво помисле да јој је отац Слободан Милошевић.
"Мој тата се зове Станиша, али док ја то објасним у банци, на пример, прође време. На срећу, има и оних који брзо схвате о чему се ради и само се насмеју. Кратко прокоментаришу: "Ха, ха! Марија Милошевић! Па још средње слово С", и "пусте" ме да обавим посао", каже Марија С. Милошевић.

http://www.studentskisvet.com/pages/vest/muke-marije-milosevic/

Visine školarina na 31 fakultetu Beogradskog univerziteta
Najskuplje na arhitekturi, najjeftinije na Rudarskom
Autor: Violeta Nedeljković | 05.06.2007 - 08:41

Najskuplje školarine za samofinansirajuće studente na Beogradskom univerzitetu imaju Arhitektonski, Stomatološki, Farmaceutski, Medicinski i Elektrotehnički fakultet, a iznose od 125.000 do 240.000 dinara, odnosno od 1.550 do 3.000 evra. Međutim, evropske cene školarina na ovim fakultetima ne garantuju studentima i evropske uslove za rad.

Upis na fakultete
Upis na fakultete počinje 20. juna i trajaće do 20. jula. Budući brucoši prijavljivaće se na fakultete 20, 21. i 22. juna, a prijemne ispite polagaće 27, 28. i 29. juna, a upis će trajati do 15. jula. Maturanti koji se ne upišu u prvom krugu imaće još jednu šansu od 1. do 20. septembra.
Najskuplja školarina na Beogradskom univerzitetu je kao i svake godine na Arhitektonskom fakultetu, i iznosi 240.000 dinara, dok je najjeftinije studiranje na Rudarsko-geološkom fakultetu i košta 30.000 dinara godišnje. Uprava Arhitektonskog fakulteta razloge ovako visoke školarine vidi u reformisanim nastavnim programima, uslovima za rad i međunarodnoj saradnji koju je ostvario fakultet, odnosno priznavanju diplome beogradskog Arhitektonskog fakulteta na teritoriji Francuske. Ipak, kažu sadašnji studenti, oni za svoj novac ne dobijaju ništa osim indeksa i uveravanja da će njihova diploma imati vrednost i van Srbije.
- Sve što nam je potrebno, od papira za crtanje, pribora za rad, udžbenika, moramo sami da kupimo, što nas košta još 1.000 evra po godini - žale se studenti

Ignorisali odluku
Iako je u aprilu rektorski kolegijum sa Ministarstvom prosvete postigao dogovor da školarine ostanu na nivou prošlogodišnjih, uz eventualno uvećanje za iznos inflacije, mnogi fakulteti su se oglušili o njihovu odluku. Školarine su povećane na Farmaceutskom, Stomatološkom, Filozofskom...

Arhitektonskog fakulteta, koji su u toku ove školske godine izašli na ulice i blokirali nastavu zbog visine školarine. Upisnina je tada smanjena na 160.000 dinara, a razliku u novcu studentima je vratilo Ministarstvo prosvete.
Slično kao i njihove kolege na Arhitektonskom misle i studenti Stomatološkog fakulteta u Beogradu gde je školarina za sledeću školsku godinu 198.000 dinara.
- Na vežbama se za jednu stolicu obično bore tri studenta. Sami kupujemo rukavice, maske, kape... Sami smo plaćali i vakcinu protiv hepatitisa B koja košta od 1.700 do 2.000 dinara kada smo počeli sa pacijentima. Toaleti su nam prljavi i nikada nema toalet-papira i sapuna. Nema ni specijalnih stolica za levoruke studente, a imamo mnogo kolega koji su levoruki. Sami kupujemo i kartone u kojima se vodi evidencija o našim rezultatima, prijava ispita se plaća... Ispada da za novac koji damo plaćamo samo dozvolu da boravimo na fakultetu - žale se studenti Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
Stvarnu specifikaciju troškova studiranja još nije javno izneo nijedan fakultet, pa se svi opravdano pitaju gde ide novac od studentskih školarina.

Pripremna nastava od 8. juna
Većina fakulteta organizovala je pripremnu nastavu koja će budućim brucošima olakšati polaganje prijemnih ispita. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu pripremna nastava traje od 8. do 12. juna i od 20. do 24. juna iz svih predmeta koji će se, u zavisnosti od smera, polagati na prijemnom ispitu iz istorije, geografije, sociologije, matematike, računarstva i informatike, osnovi ekonomije i poslovne ekonomije. Kandidati se mogu opredeliti da prate sve predmete ili jednu grupu predmeta, po svom izboru, a cena za četiri predmeta je 3.500 dinara. Fakultet političkih nauka, takođe, organizuje pripremu za polaganje prijemnog ispita, i to 11, 12. i 13. juna, kao i Geografski fakultet, gde nastava obuhvata obradu 600 pitanja, od kojih će se 60 naći na prijemnom ispitu. Pripremna nastava na ovom fakultetu biće organizovana od 18. do 23. juna. Prijavljivanje kandidata je do 15. juna, a cena je 6.000 dinara. Građevinski fakultet organizuje 35 časova obuke za polaganje prijemnog ispita iz matematike, od 4. do 15. juna. Drugi krug pripremne nastave za polaganje prijemnog na Pravnom fakultetu organizuje se od 9. do 6. juna, a cena je 9.000 dinara.

Univerzitet u Beogradu
Najskuplji
Arhitektonski fakultet    240.000
Stomatološki fakultet    198.000
Farmaceutski fakultet    130.000
Medicinski fakultet    125.000
Elektrotehnički fak.    66.000 do 160.000
Skupi
Fakultet organizacionih nauka    110.000
Fakultet veterinarske medicine    100.000
Filozofski fakultet    100.843
Građevinski fakultet    95.000
Fak. za sport i fiz. kulturu    68.000 do 96.000
Filološki fakultet    90.000
Fakultet političkih nauka    75.000 do 90.000
Ekonomski fakultet    90.000
Prosečno skupi
Fakultet bezbednosti    85.000
Biološki fakultet    80.000
Matematički fakultet    80.000
Učiteljski fakultet    60.000
Pravoslavno-bogoslovski    80.000
Hemijski fakultet    70.000
Geografski fakultet    61.000
Pravni fakultet    60.000
Fakultet za spec. edukaciju    60.000
Mašinski fakultet    60.000
Poljoprivredni fakultet    60.000
Saobraćajni fakultet    60.000
Učiteljski fakultet    60.000
Najjeftiniji
Fizički fakultet    53.000
Tehnološko-metalurški fakultet    50.000
Šumarski fakultet    50.000
Fakultet za fizičku hemiju    40.000
Tehnički fakultet u Boru    30.000
Rudarsko-geološki fakultet    30.000

Izvor: Blic

NS: Problem nostrifikovati srpske diplome u Crnoj Gori
Autor: Beta | 05.06.2007 - 17:11

Opoziciona crnogorska Narodna stranka (NS) saopštila je danas da građani Crne Gore koji su školske diplome stekli u Srbiji imaju probleme sa njihovom nostrifikacijom u Crnoj Gori.
U saopštenju se navodi da se za nostrifikaciju traži original diplome i uplata 160 evra.
Cilj takvog postupka je, kako je ocenila NS, da se "srednjoškolci obeshrabre" za upis na fakultetima u Srbiji.
"Pored toga, cilj je da se srednjoškolci nateraju da se upisuju na privatne univerzitete u Crnoj Gori", navela je NS koja je pozvala crnogorsko Ministarstvo prosvete i nauke da pomogne u prevazilaženju tog problema.

Izvor: Blic

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta donela odluku
Dozvolu za rad dobilo još 15 viših škola
Autor: Violeta Nedeljković | 07.06.2007 - 08:32

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta akreditovala je još 15 viših škola i 32 studijska programa koji su prethodno dobili akt upozorenja i mogućnost da u roku od tri meseca isprave nedostatke.
To znači da će i te škole naredne školske godine moći da upišu brucoše.
Od 78 državnih i privatnih viših škola, prvobitno su dozvolu za rad dobile samo 33 škole, akt upozorenja dobilo je 18 škola, a 27 je odbijeno. Više škole su akt upozorenja dobile jer nisu u potpunosti ispunile standarde u pogledu prostora, nastavnog kadra i kvaliteta nastavnih planova i programa. Posle upozorenja, te škole su zaposlile adekvatan nastavnički kadar, zakupile prostor koji im je nedostajao, smanjile broj studenata i o svemu dostavile dokaze Komisiji za akreditaciju, koja je donela odluku da im naknadno izda uverenje o akreditaciji. Sve više škole koje još nisu podnele dokaze o ispravljenim greškama mogu to učiniti kad budu spremne, ali najkasnije u roku od tri meseca po dobijanju akta upozorenja. Škole koje su ostale bez dozvole za rad mogu podneti žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji može da potvrdi odluku Komisije za akreditaciju, da predmet vrati na ponovno razmatranje ili donese drugačiju odluku koja je konačna.
- Vlada Srbije trebalo bi da na nekoj od narednih sednica donese odluku o broju brucoša koji mogu se upisati u višu školu. Sa kvotama za više škole kasni se zbog akreditacije tih visokoškolskih ustanova. Za škole koje su naknadno dobile akredtaciju biće i naknadno raspisan konkurs za upis brucoša - kažu u Ministarstvu prosvete.

Neki programi odbijeni
Viša tehnička škola u Čačku, koja je u prvom krugu dobila akt upozorenja, sada je dobila akreditaciju za ustanovu. Ta škola je već u prvom krugu dobila akreditaciju za pojedine studijske programe, dok su programi za smerove grafičko inženjerstvo i dizajn, poslovni menadžment i opštu medicinu odbijeni. U drugom krugu, toj školi odbijen je i smer industrijski menadžment - kažu u Ministarstvu prosvete.

Akreditovane više škole i programi
Tehničko-tehnološke nauke:
-Viša politehnička škola u Beogradu
-Viša poljoprivredna škola „Aleksandar - Lala Stanković“ u Šapcu, studijski program strukovna veterina
-Viša tehnološka škola u Šapcu
-Viša poslovno-tehnička škola u Užicu
Društveno-humanističke nauke:
-Beogradska poslovna škola, poslovna informatika i e-biznis, menadžment i biznis, finansije, računovodstvo i bankarstvo marketing i trgovina, porezi i carine
-Viša ekonomska škola „Prota Mateja Nenadović“ u Valjevu, marketing i trgovina, bankarstvo i osiguranje, elektronsko poslovanje
-Viša ekonomska škola u Leskovcu, finansije i bankarstvo, turizam i ugostiteljstvo, menadžment u biznisu
-Viša poslovna škola u Blacu računarstvo i informatika, finansije i računovodstvo, porezi i carina, menadžment i internacionalna administracija
-Viša hotelijerska škola u Beogradu, hotelijerstvo, restoranterstvo, gastronomija
-Viša škola za obrazovanje vaspitača u Kruševcu, vaspitači predškolskog vaspitanja i obrazovanja
-Viša škola za obrazovanje vaspitača u Gnjilanu, sa privremenim sedištem u Bujanovcu, strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama
-Viša škola za obrazovanje vaspitača u Vršcu, strukovni vaspitač
-Viša poslovna škola - Poslovna akademija, Valjevo (za fakultet), finansije i bankarstvo, računovodstvo , poslovna informatika ,turizam i hotelijerstvo
-Viša tehnička škola za industrijski menadžment u Kruševcu, poslovno-industrijski menadžment
-Viša škola za obrazovanje vaspitača u Aleksincu, strukovne studije za obrazovanje vaspitača za rad u predškolskim ustanovama
Medicinske nauke
-Viša medicinska škola u Beogradu - Zemun, strukovni fizioterapeut, strukovni radni terapeut
Umetnost
-Viša tehnička škola za nemetale u Aranđelovcu, dizajn industrijske i unikatne keramike


Izvor: Blic

Ostalo je jos 18 skola pod aktom upozorenja,od toga su ovih petnaest dobile.Sa je bilo sa ove tri,da li si one predale uslov za Akreditaciju,ili ne i da li se zna nesto vise o tome?

ljudi jel neko ide u visu medicinsku milutin milankovic,ja bih je upisala i u velikoj sam dilemi kakav je

E pa i ja da va m kazem sta radim... 
Studiram na Fakultetu za Informatiku i informacione tehnologije u Pancevu, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru.
Posto sam vec zavrsila ekonomski u Beogradu, resih da se posvetim Informatici...
 
I mada su neki govorilli da je to losa varijanta ( mislim na to sto nije drzavni fakultet ) nemam uopste lose iskustvo.
Profesori su kompetentni i radi se po Bolonjskij deklaraciji.
www.uninp.edu.yu
A skolarina nije velika ( 80 000 din )...
Pa ako se potrudim da naucim sve ono cemu me uce nadam se da cu otplatiti svoje skolovanje za manje od godinu dana 

I uopste mislim da nije problem gde ces zavrsiti, ako si dobar u svom poslu ( a to zavisi samo od tebe) ...bices i trazen...

Volela bih da cujem iskustva drugih studenata po pitanju kvaliteta predavanja?
I  " nade" da ce nesto biti od nas 

LET ZA 0,01 EVRO !!!

Da biste prošli što povoljnije na putovanju preko neke jeftine aviokompanije, potrebno je da znate nekoli ko stvari

 
Prolaze vremena kada je putovanje avionom bilo samo privilegija platežnijih građana jer dolaskom takozvanih lou-kost aviokompanija do mnogih evropskih destinacija možete da dođete za samo nekoliko evra (aerodromska taksa se ne računa, naravno). Jeftini letovi su za kratko vreme postali vrlo popularni, ali nažalost malo ljudi u Srbiji zna kako da kupi kartu, koje aviokompanije ih prodaju i kako da prođu što povoljnije.

Kartu je, po nepisanom pravilu, potrebno kupiti približno mesec dana unapred i moguće je dobiti povratnu do gotovo bilo kog mesta u Zapadnoj Evropi za 50 do 60 evra. Naravno, ukoliko ste je rezervisali na vreme.

Lou-kost letove ćete najlakše naći putem interneta. Mnogi sajtovi kao što su skyscanner. com ili easyjet. com nude veliki broj jeftinih karata za različite destinacije širom sveta. Ipak, najsigurnije je posetiti sajt kompanije preko koje ćete leteti do željenog mesta. Većina lou-kost kompanija tokom godine ima specijalne ponude, tako da cena karte neki put iznosi neverovatnih 0,01 evra. Ovakve ponude su uglavnom za stalne mušterije, a obaveštenja se šalju i-mejlom. Tipičan primer su najpoznatije avionske lou-kost kompanije "Rajaner" (Ryanair), čiji letovi utorkom i sredom od Frankfurta do Londona koštaju upravo 0,01 evro.

Ukoliko se odlučite za ovakve letove, evo nekoliko saveta. Budite strpljivi i dobro pogledajte sve ponude da biste izabrali najbolju. Jedna kompanija nikad neće imati najjeftinije cene za sve destinacije.

Većina lou-kost kompanija naplaćuje više ukoliko rezervišete kartu nekoliko dana, pa čak i nedelju dana pre polaska. Znači, kartu rezervišite što je ranije moguće, a po mogućstvu mesec i više dana ranije.

Ako rezervišete kartu za let koji je u toku vikenda, njena cena biće viša. To je zbog toga što većina ljudi putuje baš subotom i nedeljom. Zato izaberite za putovanje neki dan u toku radne nedelje. Najbolje je putovati utorkom, sredom ili četvrtkom. Ne samo da će cena karte biti niža, već će vam biti ponuđene još neke specijalne pogodnosti.

Uvek uporedite nekoliko dodatnih faktora. Kao prvo, proverite kolike su aerodromske takse i doplate, a zatim i koje avionske kompanije nude više komfora svojim putnicima, kao što su hrana i piće.

Iz Beograda lete dve niskotarifne kompanije, nemački "Džermanvings" (Germanwings) i norveški "Norvežan". "Džermanvings" leti iz Beograda do Kelna i Štutgarta, a cena leta se kreće od 9 evra u zavisnosti od vremena rezervacije, kao i za većinu drugih letova. Te cene su dostupne svima koji rano rezervišu svoje karte ili u toku rasprodaje koja se najavljuje isključivo putem elektronske pošte. Za te informacije je potrebna prethodna registracija na internet stranicama "Džermanvingsa".

Prednost ove promotivne akcije je što su putnici preko internet stranica mogli da saznaju da li je željeni let slobodan i odmah rezervišu karte. Nakon rezervacije je samo potrebno upisati broj karte i javiti se pre polaska na "ček-in" na aerodromu. Za razliku od drugih evropskih niskotarifnih kompanija poput "Rajanera" ili "SkajOjropa", "Džermanvings" leti isključivo na glavne aerodrome, što je svakako još jedna pogodnost.

Obratite pažnju:

* izaberite najbolju ponudu
* kartu rezervišite mesec dana ranije
* letovi vikendom su uvek skuplji
* letite utorkom, sredom ili četvrtkom
* proverite kolike su aerodromske takse i doplate
* proverite koje avionske kompanije nude više komfora
* posetite internet sajtove skyscanner.com i easyjet.com
 
Press

Komisija bila izložena pritiscima nekih viših škola
Autor: Beta | 18.06.2007 - 17:13

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta viših škola tokom čitavog procesa akreditacije bila je izložena ometanjima, pritiscima i diskvalifikacijama nekih visokoškolskih ustanova koje nisu ispunile standarde, saopštio je danas predsednik Komisije Slobodan Arsenijević.
"Ti pritisci i lobiranja su u poslednje vreme, u fazi donošenja konačnih odluka o akreditaciji, znatno pojačani. Očekujemo da će se svi subjekti koji učestvuju u procesu akreditacije, bez obzira na pritiske, čvrsto pridržavati zakona, usvojenih standarda i utvrđenog činjeničnog stanja", navodi se u saopštenju.
Arsenijević je dodao da su rezultati Komisije dobro prihvaćeni u javnosti, kao i da su nedavno relevantne evropske institucije veoma pozitivno ocenile celokupan rad institucija u Srbiji nadležnih za kvalitet visokog obrazovanja.
U Srbiji postoji 78 viših škola, akreditacije za rad dobilo je njih 33, za 27 škola akreditacije su odbijene, a za njih 18 izrečene su mere upozorenja. Postupak akreditacije okončan je početkom meseca.
Inače, sve više škole u Srbiji koje nisu dobile dozvolu za rad mogu da ulože žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u roku od 30 dana od dana kada im je prispelo obaveštenje. Odluka Nacionalnog saveta je konačna. Više škole bez akreditacije neće moći da upišu brucose u narednu školsku 2007/2008 godinu. Po isteku roka od godinu dana one mogu ponovo da podnesu zahtev za akreditaciju.

Izvor: Blic

Pitanje?!?
potrebna mi je pomoc oko diplomskog.da li neko zna neki sajt gde vec ima uradjenih diplomskih radova,ili delova radova u vezi racunarstva i informatike ili mobilne telefonije ili telekomunikacija......... ako neko zna neki sajt neka napise bio bih mu zahvalan
pozdrav ekipi