Najbolji studenti iz Srbije i ove godine će putovati po EU
Autor: Beta | 06.05.2007 - 09:37

U organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, 300 najboljih studenata univerziteta u Srbiji ove godine će putovati mesec dana po zemljama Evropske unije, saopšteno je danas iz pokreta.
Studenti će putovati u okviru projekta "Putujemo u Evropu", čiji je cilj da upoznaju Evropu "iz prve ruke".
"Suština projekta je da se omogući da 300 najboljih studenata dobije inter-rejl vozne karte i šengenske vize za leto 2007. godine za putovanje po Evropi prema sopstvenom izboru", piše u saopštenju.
Dodaje se da je isti projekt 2005. godine i 2006. godine postigao izuzetan uspeh u javnosti.
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije odlučilo je da ove godine studentima odobri 300 gratis viza za putovanje po zemljama EU, a 2005. godine je bilo obezbeđeno 100 viza, dok je prošle godine EU upoznalo 200 najboljih studenata.
Pored Evropskog pokreta u Srbiji, projekt će ogranizovati i Ambasada Austrije u Srbiji i grad Beograd.

Izvor: Blic

Vazduhoplovno-tehnička škola za svet
Posao u Evropi sa domaćom diplomom
Autor: Violeta Nedeljković | 08.05.2007 - 10:29

Vazduhoplovno-tehnička škola u Beogradu (bivša „Petar Drapšin“) uskoro bi trebalo da postane regionalni školski centar za obuku vazduhoplovnog osoblja i prva državna škola u Srbiji čija je diploma međunarodno priznata. To znači da će učenici, koji se u junu upišu u nova ogledna odeljenja u ovoj školi, po završetku školovanja bez problema moći da se zaposle u svim zemljama Evropske unije.

Praksa na tri prava aviona
Učenici Vazduhoplovno-tehničke škole imaju mogućnost izvođenja praktične nastave na tri prava aviona, „jastreb“, „kraguj“ i „mig 21“, a očekuje se da uskoro stigne još jedan avion. Učenici ove škole imaju praksu na Aerodromu „Nikola Tesla“, kao i na aerodromima u Nišu i Tivtu. Škola je kompletno renovirana, opremljeni su novi kabineti i nabavljeno je 60 računara.
U Srednju vazduhoplovno-tehničku školu u junu će biti upisana prva generacija učenika za pet potpuno novih četvorogodišnjih obrazovnih profila: aviotehničar, tehničar vazdušnog saobraćaja, tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost, tehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje i mehatroničar za transportne sisteme aerodroma.
- Ovo je prva generacija đaka u Srbiji koja će za četiri godine imati međunarodno priznatu diplomu. Diploma će bez nostrifikacije važiti u svim zemljama Evropske unije, ali i u nekim zemljama Bliskog istoka - priča za „Blic“ Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovno-tehničke škole.
Škola je, naglašava direktor Cvijović, ispunila sve uslove za dobijanje međunarodne licence, što znači da su nastavni planovi i programi usklađeni s međunarodnim JAR propisima, da je škola dobila nacionalna licencu od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i da je završena verifikacija nastavnih planova i programa od Ministarstva prosvete i sporta.
- Mi smo jedina državna srednja škola koja ima uveden sistem kvaliteta ISO 9001:2000 - kaže direktor Cvijović.
Sada se očekuje se da u školu stigne inspekcija Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja koja izdaje licencu.
- Sve je gotovo. Već smo od Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja dobili fakturu na 21.000 evra koliko košta licenca - kaže direktor Cvijović.
Direktor Cvijović naglašava da je sve to uvertira za stvaranje vazduhoplovne akademije, koja će objedinjavati srednju školu, centar za obuku vazduhoplovnog osoblja i višu strukovnu školu.
- Počela je izrada elaborata za višu strukovnu školu za školovanje vazduhoplovnog osoblja. Očekujemo da ćemo školske 2008/09. godine upisati prvu generaciju studenata. Tako će po prvi put u Srbiji u okviru ove škole biti omogućeno školovanje pilota i flajtdispečera u okviru sistema državnih škola. Do sada njihovo školovanje nije bilo u sistemu višeg i visokog obrazovanja. Škola u Vršcu pruža samo letačku obuku, pa piloti, u slučaju da izgube zdravstvenu sposobnost, nemaju nikakvo zvanje. Kod nas će moći da steknu zvanje strukovnog inženjera vazdušnog saobraćaja - priča Cvijović.
Kao jedina školska ustanova ovog tipa u regionu, Vazduhoplovno-tehnička škola upisuje učenike iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore i Makedonije, kojima se obezbeđuje smeštaj u Đačkom domu „Petar Drapšin“. Tokom školovanja za nove obrazovne profile praktična nastava biće zastupljena sa više od 60 odsto.

Izvor: Blic

Dušica Palačković novi dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Autor: Tanjug | 07.05.2007 - 14:12

Savet Pravnog fakulteta u Kragujevcu izabrao je danas prof. dr Dušicu Palačković za novog dekana te visokoškolske ustanove.
Od 17 članova Saveta fakulteta, najvišeg organa upravljanja, za profesorku Palačković glasalo je 15. Palačkovićeva predaje Građansko procesno pravo i za dekana ju je predložilo Nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta. Pre imenovanja Palačkovićeve, Savet je verifikovao mandate šestorici članova tog tela, od kojih su pet iz nastavnog kadraga, a jedan iz vannastavnog. Članovi Saveta su za predsednika tog tela izabrali prof. dr Snežanu Soković, umesto dosadašnjeg prof. dr Slobodana Svorcana.
Dosadašnji dekan Sveto Purić je u pritvoru od kraja februara, zbog sumnje da je učestvovao u aferi "Indeks", u kojoj je uhapšeno 17 bivših i sadašnjih profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Sa te funkcije je razrešen u martu. U pritvoru je i Svorcan. Afera "Indeks" otkrivena je 20. februara, kada je, zbog sumnje da su uzimali i davali mito za prodaju i kupovinu ispita i diploma na kragujevačkom Pravnom fakultetu, uhapšena jedna grupa profesora, a među njima i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković i dekan Purić.

Izvor: Blic

Детектор открива „бубице”

Тим с Катедре за електронику Факултета техничких наука у Новом Саду направио је недавно детектор забрањене бежичне комуникације МД-100. Лампице на овој справици пале се ако се на даљини до 60 метара активира мобилни или бежични телефон. Детектор не региструје све укључене телефоне, него само оне преко којих се обавља активна комуникација. По речима мр Милоша Сланкаменца с Катедре за електронику, детектор је одговор на све популарнији и приступачнији начин преписивања на испитима уз помоћ „бубица“ и мобилних телефона.

– Систем за бежичну комуникацију састоји се од мобилног телефона с адаптером (хандс фрее), који се ставља испод кошуље, и бежичне „бубице“ која се пинцетом ставља у ухо. Она је величине неколико милиметара и уопште се не види, а може да буде и у боји коже – објашњава мр Сланкаменац. – Такође се користи минијатурни микрофон, у форми дугмета, у који студент који полаже диктира задатке. Испитна питања и задаци могу још да «изађу» с места полагања сликањем задатака мобилним, а још боља варијанта јесу недавно откривене камере у оловци. Та оловка може и да пише, тако да заиста нема шансе да се посумња. Напољу чека неко с лаптопом или мобилним, решава задатке и на „бубицу“ диктира студенту који полаже.

Продајна цена овог система минијатурних уређаја је од 150 до 500 евра, а изнајмљивање стаје од 20 до 50 евра. Студентима се чак исплати да купе и касније изнајмљују ове уређаје. Суочени с овим проблем, Правни и Економски факултет још раније су увели систем ометања мреже у испитним роковима. По речима мр Сланкаменца, детектор МД-100 има неколико предности у односу на ометаче. Знатно је јефтинији, не зрачи као ометач с великим дометом, а и легалан је. Правни факултет недавно је и сам увео детекторе, набављене из Немачке, за које мр Сланкаменац каже да су мање квалитетни од ових направљених на новосадској Катедри за електронику.

– Већина факултета, међутим, нема баш никакав систем против „бубица“. Ни наш Факултет донедавно није имао. На декана су притисак извршили студенти који не преписују. Ови што преписују већ су се толико осилили да су почели да се хвале и омаловажавају друге.

Огласи за продају и изнајмљивање уређаја за бежичну комуникацију могу се наћи на Интернету, али и на дрвећу и бандерама у близини факултета. Неки који се баве продајом чак отворено наводе да у понуди имају уређаје за преписивање на испитима, док други нуде уређај за бежичну комуникацију на преговорима или у обезбеђењу. Јасно је да студенти између редова препознају своју корист. На веб-сајтовима оних који се баве продајом и изнајмљивањем „бубица“ нуде се и брошуре у којима се објашњава споро читање (у микрофон) или како се навићи на шуштање „бубице“ у уху.

Аутори детектора желе да остану анонимни јер се не зна ко су заправо људи који се баве продајом „бубица“ студентима. Катедра за електронику послала је мејлове професорима и деканима с других факултета да имају могућност да набаве детектор на Факултету техничких наука. Многи још нису свесни проблема и не верују да је преписивање уз помоћ „бубица“ узело маха и на њиховим испитима. Како каже мр Сланкаменац, има студената који баш немају појма о ономе што преписују, па њихови одговори могу да изазову сумњу. Међутим, они који бар нешто науче, могу одлично да прикрију превару и готово су неухватљиви.

Будући менаџери ухваћени у преписивању

– Детектор је већ употребљен у априлском испитном року, да би се проверило колико преписују студенти нашег факултета – прича мр Сланкаменац. – Испоставило се да су на сваком испиту на смеру Индустријско инжењерство и менаџмент студенти користили „бубице“. Иако смо им рекли да имамо детектор, неки су очигледно хтели да провере и нису одмах искључили уређаје за преписивање. Међутим, ускоро су морали, јер су видели да заиста можемо да их региструјемо. Овог пута, одлука је била да се студенти не разоткривају јер још нисмо разрадили систем како да поступимо у таквој ситуацији. То је врло непријатно јер се мобилни телефони држе испод одеће, а бубице у ушима. Морам и да похвалим студенте пете године електротехнике: ни на једном испиту није регистрован ниједан који је преписивао.

Извор: http://www.studentskisvet.com/pages/vest/detektor-otkriva-bubice/


Nema vise zezanja   

U Srbiji ima mesta za 39.000 brucoša
Autor: V. Nedeljković | 16.05.2007 - 11:09


Školska godina za učenike četvrtog razreda gimnazija završava se u petak, 25. maja. Za učenike trogodišnjih i četvorogodišnjih stručnih škola raspust počinje 1. juna, a školska godina za ostale učenike srednjih škola trajaće do 22. juna. Maturanti koji žele da se upišu na neki od fakulteta Beogradskog univerziteta imaće dovoljno vremena da se spreme za prijemne ispite, koji će se polagati 27, 28. i 29. juna, a upisna groznica počinje 20. juna.
Prvi rok za upis na osnovne studije na beogradskom Univerzitetu traje od 20. juna do 15. jula. Prijava za upis u školsku 2007/2008. godinu biće organizovana 20. 21 i 22. juna. Drugi upisni rok počeće 1. septembra i trajaće do 20. septembra. Prijava studenata biće 3. i 4. septembra, a prijemni ispiti će se polagati 5, 6. i 7. septembra, ali samo na onim fakultetima na kojima ostane slobodnih mesta. Na sedam državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici i Novom Pazaru u narednoj školskoj biće mesta za oko 39.000 brucoša. Najviše mesta za brucoše, kao i svake godine, biće na 31 fakultetu Beogradskog univerziteta, oko 16.000, dok na Univerzitetu umetnosti u Beogradu ima mesta za 383 studenta (221 budžetskih i 162 samofinansirajućih). Univerzitet u Novom Sadu upisaće oko 9.000 akademaca, Univerzitet u Kragujevcu 2.070 budžetskih i 2.555 samofinansirajućih, a u Novom Pazaru 370 budžetskih i 235 samofinansirajućih brucoša. Upisna pravila, kažu u Ministarstvu prosvete, ostaće ista kao i prošle godine. Do kraja maja treba da bude završen i konkurs za upis na fakultete u Srbiji. Konkurs za upis studenata na više škole u Srbiji još nije objavljen, tako da još nije poznat broj brucoša koji će biti primljen na ove visokoškolske ustanove. Komisija za akreditaciju saopštila je koje visoke škole naredne godine neće moći da upisuju brucoše. Školama koje su dobile akt upozorenja ostavljen je rok od tri meseca da otklone nedostatke i da tada upišu nove generacije studenata.

Cena pripremne nastave

FAKULTET
   

BROJ ČASOVA
   

CENA

Arhitektonski
   

20
   

11.360

Elektrotehnički
   

60
   

20.650

Matematički
   

60
   

12.000

Medicinski
   

60 hemije
   

21.00

 
   

60 biologije
   

18.200

Ekonomski
   

33
   

3.500
*Cene su u dinarima za pripremnu nastavu na BU

Potrebna dokumenta
Za prijavu
Svedočanstva za sva četiri razreda srednje škole
Diploma o položenom završnom ispitu
Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita
Za upis
Originalna dokumenta
Izvod iz matične knjige rođenih
Dva obrasca ŠV-20
Indeks
Dve fotografije
Dokaz o uplati naknade za samofinansirajuće studente

Boduju se uspeh i rezultati prijemnog
Studenti su najviše zainteresovani za upis na društvene fakultete. Najteže je upisati se na Arhitektonski fakultet, ali ništa slabija nije ni konkurencija na Medicinskom, ali i na pojedinim umetničkim i jezičkim fakultetima. Ko će se upisati na fakultet zavisi od rezultata na prijemnom ispitu, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, ali i od ocena u srednjoj školi. Rang-lista se pravi na osnovu ukupnog broja bodova svakog kandidata, a maksimum je 100 bodova. Na osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi (zbir ocena u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu pomnožen sa dva) može da se osvoji najviše 40, a najmanje 16 bodova.

Izvor: Blic

Konferencija u Londonu o reformi visokog obrazovanja
Srbija dobila četvorku za obrazovanje
Autor: V. Nedeljković | 18.05.2007 - 09:46

Na ministarskoj konferenciji posvećenoj visokom obrazovanju, koja je održana juče u Londonu, reforme visokog obrazovanja u Srbiji zvanično su dobile ocenu četiri, a najviša moguća ocena je pet.

Sada se Srbija nalazi među prvih deset zemalja u Evropi, ispred Švedske koja je dobila ocenu 3,66, Malte (3,91), Ukrajine (3,83), Kipra (3,83), Grčke (3,75), Rusije (3,66), Španije (3,5), Moldavije (3,33), Jermenije (3,16), Azerbejdžana (3), Andore (2,83) i Albanije (2,91). Najbolje ocene - 4,83 dobile su Norveška, Škotska i Danska. Pre dve godine, na konferenciji u Bergenu u Norveškoj, iza Srbije su bile samo Bosna i Hercegovina i Albanija, pa se svi slažu da je ovo veliki uspeh.
- Ovo je zaista veliki napredak i državni uspeh. Bili smo na dnu liste, a sada smo među prvih deset. To znači da smo na dobrom putu. Međutim, ovaj uspeh nam donosi nove zadatke i obaveze. Kao prvo, moramo sve uraditi da se naše nove diplome prepoznaju na tržištu rada, kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom planu. Najviše nam je zamereno da nismo jasno definisali status svake diplome i njihovu vrednost na tržištu. Zamereno je i da se u Srbiji za obrazovanje iz budžeta izdvaja veoma mali procenat - rekao je juče za „Blic“ Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, koji učestvuje u radu srpskog tima na konferenciji u Londonu.
Jedan od razloga za dobijanje ovako visoke ocene je, kažu u Ministarstvu prosvete, i uključivanje studenata u rad Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i konstituisanje Studentskog parlamenta.

Izvor: Blic

Koledž za hotelijerstvo u Novom Sadu
Autor: D.M. | 22.05.2007 - 09:48

Na nedavno održanom „obrazovnom sajmu“ u Beogradu korisnici u Srbiji, ali i širem području Zapadnog Balkana upoznati su na koje sve načine Kanada može da podrži razvitak obrazovanja u regionu i kakve sve poslovne i druge koristi iz toga mogu da proizađu.

Neke od tih mogućnosti već su oživotvorene otvaranjem Koledža za hotelijerstvo i turizam u Petrovcu na Moru i nagoveštajem otvaranja u najskorijoj budućnosti slične akademske institucije u Novom Sadu.
Prema rečima kanadskog ambasadora u Beogradu Roberta Mekdugala, veoma obećavajuće mogućnosti mogu se ostvariti kroz programe Kanadske međunarodne agencije za razvoj (CIDA), odlaskom mladih ljudi na studije u Kanadu, razvitkom regionalne mreže kanadskih studija i saradnjom kanadskih i regionalnih akademskih institucija.
Sasvim je razumljivo da se na „obrazovnom sajmu“, ali i u nezvaničnim razgovorima, često potezalo pitanje zbog čega baš Kanada? Odgovor na to je jednostavan: Kanada je vodeća zemlja u domenu javnog i korporativnog obrazovanja, poznata i priznata po visokom kvalitetu sopstvenog obrazovnog brenda, ali i po pristupu najnovijim svetskim tehnologijama.
Kanada je otvorena za strane studente kojima nudi obrazovanje po konkurentski niskim cenama u prijatnom i tolerantnom multikulturnom okruženju koje je, najzad, i zaštitni znak te zemlje. Opšte je poznato da se u kanadskom otvorenom društvu različiti običaji i tradicija poštuju i cene. Studenti iz sveta mogu da biraju između devedeset tri državna univerziteta, više od dve stotine viših škola, privatnih strukovnih i srednjih škola i škola za učenje jezika. Kanadski obrazovni sistem je predmet rigoroznog nadzora, što praktično znači da je dužan da zadovolji vrlo stroge vladine standarde. Diplome stečene u Kanadi priznaju se zbog toga svuda u svetu.

Izvor: Blic

Nekada su primat u broju visokoškolaca u Srbiji držali Grci
Najviše studenata stiže iz Italije
Autor: V. Nedeljković | 25.05.2007 - 09:41

Fakulteti u Srbiji mogu da upišu neograničen broj stranih državljana, a njihovu školarinu određuju saveti ovih visokoškolskih ustanova. Niko ne zna tačan broj stranaca koji trenutno studiraju u našoj zemlji, jer fakulteti nemaju obavezu da ih prijave Ministarstvu prosvete. Nekada je u Srbiji bilo najviše Grka, a poslednjih godina, bar što se tiče Beogradskog univerziteta, prednjače Italijani, Austrijanci i studenti iz Velike Britanije.

Budući stomatolog iz Šangaja
Prošle godine u oktobru Stomatološki fakultet je upisao i Kinez Zhan Kunagjing iz Šangaja, koji je sa roditeljima devedesetih godina stigao u Beograd, gde je završio i Srednju medicinsku školu.
- Zadovoljan sam. Kolege su me odlično prihvatile i uspešno završavam godinu - kaže Zhan.
Fakulteti ljubomorno čuvaju tačan broj stranih studenata koje su upisali. Pretpostavlja se da su razlog tome papreni iznosi u evrima koje stranci plaćaju za jednu godinu studiranja. Njihove školarine mnogo su veće nego za domaće studente, osim na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ovde stranci i samofinansirajući studenti iz Srbije za upisninu moraju da izdvoje isti iznos - 3.000 evra. Stranci koji nameravaju da studiraju u našoj zemlji moraju da podnesu nostrifikovanu diplomu o završenoj srednjoj školi u četvorogodišnjem trajanju. Ako polože prijemni, oni prilažu dokaz da su zdravstveno osigurani za školsku godinu koju upisuju i da vladaju srpskim jezikom.
- Pre nego što upišu fakultet strani državljani pohađaju kurs srpskog jezika u našem centru. Kurs traje godinu dana, podeljen je u dva semestra i košta 1.000 evra. Studenti koji žele da upišu Filološki ili bilo koji drugi društveno-humanistički fakultet moraju da uče jezik najmanje godinu dana. Oni koji hoće da studiraju neki od tehničkih fakulteta mogu da završe i letnji kurs jezika koji traje tri meseca i košta 600 evra - priča za „Blic“ Jasminka Šević, sekretar Centra za srpski jezik kao strani na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Primetno je, kaže Jasminka Šević, da poslednjih nekoliko godina primat među studentima koji žele da studiraju u Srbiji više ne drže Grci. Polako ih sustiže sve veći broj Italijana koji po svaku cenu hoće da studiraju „u egzotičnoj srpskoj prestonici“. Ipak, svi se slažu da u Srbiji više nema ni približno onoliko stranih studenata koliko ih je bilo od sredine osamdesetih do devedesetih godina.
-Trenutno nam najviše dolaze Italijani, zatim studenti iz Austrije i Velike Britanije. Imamo i studente iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Belorusije, Nemačke, Francuske, Kine, Češke, Poljske... - kaže Jasminka Šević.
David Palone iz Barija diplomirao je srpski jezik i književnost i sada je na postdiplomskim studijama na Filološkom fakultetu u Beogradu.
- U Beogradu postoji velika italijanska studentska kolonija. Tu su moji zemljaci iz Barija, Torina, Venecije, Napulja, Peskare...Srpski jezik ima neku čudnu lepotu, ali sam se prilično namučio dok nisam savladao padeže. Učio sam ih godinu dana. Beograd je fantastičan grad i super mi je ovde. Mogao bih da ostanem u Srbiji kada bih našao dobar posao. Vašoj hrani ne mogu da odolim. Obožavam sarmu i musaku, a pronašao sam i jedno mesto gde imaju odličnu picu. Kada završim studije planiram da prevodim knjige srpskih pisaca - priča David.
Davidova devojka Alicija iz Poljske, takođe studira srpski jezik i književnost.

Grci odlaze u Bugarsku zbog nižih školarina
Većina grčkih studenata u Nišu studira medicinu i stomatologiju, a ima ih i na arhtekturi. Na Fakultetu sporta i fizičke kulture studira samo jedan Grk.
- U Nišu sada studira stotinak Grka. Možda još dvadesetak dolazi da polaže ispite. U Nišu je ‘95. i ‘96. godine studiralo od 3.500 do 4.000 grčkih studenata. Sada većina Grka želi da studira u susednoj Bugarskoj. Razlozi su niže školarine i jeftiniji život, pre svega jeftinije iznajmljivanje stanova i drugi životni troškovi. Mislim da je i to što je Bugarska ušla u Evropsku uniju jedan od razloga zašto Grci odlaze na studije u tu zemlju - priča za „Blic“ Grk Sakis Veroulis iz grada Kožani, apsolvent arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu.
V. Torović

Školarine za strance
Fakultet    Beograd    Novi Sad    Niš
Medicinski    2.500    2.200-4.000    2.200
Stomatološki    3.000    -    2.500
Pravni    1.500    1.200    700
Filozofski    -    2.300    1.500
Mašinski    1.500    -    1.000
Cene su evrima za godinu dana

Izvor: Blic

Da li neko zna U kojoj politickoj partiji je dekan Filozofskog fakulteta Aleksandar Kostic?

Uskoro kvote
za više škole
B. BORISAVLJEVIĆ, 29. maj 2007

BEOGRAD - Žalbe na rešenja o odbijanju akreditacije Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje uputili su Univerzitet "Megatrend" (tri žalbe), Viša poslovna škola u Čačku, Viša ekonomska škola iz Niša i Viša tehnička škola sa Novog Beograda, saznajemo u Ministarstvu prosvete i sporta. Rok za žalbu je mesec dana od prijema rešenja, tako da se očekuje da će se i ostale škole žaliti.
U postupku akreditacije 27 škola je ostalo bez dozvole za upis nove generacije brucoša. Ukoliko Nacionalni savet utvrdi da je u postupku akreditacije bilo propusta, može poništiti rešenje Komisije za akreditaciju i sam doneti odluku o zahtevu, ili poništiti rešenje i naložiti komisiji da ponovi postupak akreditacije u celini ili delimično. Odluka Nacionalnog saveta je konačna.
Iako je sednica Saveta zakazana za 1. jun, prema rečima prof. dr Obrada Stanojevića, predsednika Saveta ne očekuje se da će se na ovoj sednici raspravljati o pristiglim žalbama. Stanojević kaže da će tražiti izmenu poslovnika o radu, kojima bi se sprečilo da sednici prisustvuju članovi Saveta koji imaju veze sa školom o čijoj žalbi se odlučuje. Tako ne bi došlo do sukoba interesa.
Sve škole (17), koje su dobile akt upozorenja, ispravile su nedostatke kako im je naloženo, pa se očekuje da će Komisija za akreditaciju tokom vikenda ponovo razmotriti njihove zahteve za akreditaciju. Iako je rok za ispravljanje nedostataka bio tri meseca, škole su požurile da to učine što pre kako bi mogle da upišu novu generaciju brucoša.
- Vlada Srbije trebalo bi da na nekoj od narednih sednica donese odluku o broju studenata koji mogu da se upišu na više škole, ali samo za one koje su dobile akreditaciju - kažu u Ministarstvu prosvete i sporta. - Za škole koje su dobile akt upozorenja, konkurs će biti raspisan naknadno, kada Komisija za akreditaciju razmotri ponovo njihove zahteve. Isto važi i za više škole koje nisu dobile akreditaciju, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje prihvati žalbu i poništi rešenje komisije.
 

Izvor: Novosti