Ima li ko seminarski rad na temu Plan pozicioniranja? Gde mogu da nadjem seminarske radove okacene na net-u? Ima li iko kakvu adresu?   :shock:

http://forum.burek.com/index.php/topic,152934.msg1954513.html#msg1954513

To mozes da pogledas ovde.

KOMPANIJA MK GRUPA PONUDILA POSAO NAJBOLJIM STUDENTIMA !!!

Kompanija MK Grup ponudila je danas 30 radnih mesta najboljim apsolventima i diplomcima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na manifestaciji koju ovaj fakultet organizuje u saradnji sa ''Poljoprivrednim listom'' i Savezom studenata.

''Studentima koji žele da nastave dalje usavršavanje u struci, pružena je prilika da, kroz razgovor sa predstavnicima sektora za ljudske resurse kompanije, prezentuju svoja znanja i veštine'', saopštila je ta kompanija.

Tanjug

Ima li nekog brucosa ovde? Ako ima - evo mu korisne informacije - rezultati prijemnih ispita vecine fakulteta Univerziteta u Beogradu:

http://www.studentskisvet.com/pages/vest/rezultati-prijemnih-ispita-2007/

pa kako bi znali da li ima brucoša, kada nisu videli rezultate...
Aj poručiću burazerovom društvu da pogleda taj studentski svet za rezultate..kapiram da su sajtovi fakulteta zakrčeni  kao kada sam ja pokušavao da vidim svoj rezultat :help: ali samo zato što imaš dobar avatar  =D> =D> =D>

a za seminarske radove postojao je ranije neki sajt tipa maturskiradovi.com, gde je bilo svega od seminarskih do diplomskih radova pa vidi tamo

Na fakultetima objavljene preliminarne rang-liste
Autor: Violeta Nedeljković | 03.07.2007 -


Prijemni ispiti na državnim fakultetima u Srbiji su završeni. Preliminarne rang-liste na većini fakulteta objavljene su juče, a upis brucoša trajaće do 15. jula kada se završava prvi upisni krug. Kandidati koji nisu uspeli da se upišu imaće drugu šansu u septembru.
Na državnim fakultetima u Srbiji ove godine biće mesta za oko 39.000 brucoša. Upis nove generacije studenata na osnovne akademske studije mora biti završen do kraja sledeće nedelje. Biološki fakultet u Beogradu upisuje brucoše danas i sutra, a Elektrotehnički fakultet upis je „rezervisao“ za četvrtak i petak. Na farmaciji će se budžetski brucoši upisivati u petak i subotu, a samofinansirajući 9. jula. Arhitektonski fakultet upisuje studente koji će studirati o trošku države u petak, a samofinansirajuće 9. jula. Brucoši Filološkog fakulteta dokumentaciju će predavati od 9. do 12. jula.
- Šansu da studiraju na budžetu na našem fakultetu dobilo je 570 kandidata. Oni su imali više od 88 bodova. Kandidati koji imaju od 88 do 79,14 bodova studiraće u statusu samofinansirajućih studenata. Upisaćemo i 300 kandidata na studije na daljinu - kažu u studentskoj službi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Najviše studenata tradicionalno će upisati Univerzitet u Beogradu. Indeks nekog od 31 prestoničkih fakulteta dobiće 8.838 budžetskih i 7.158 samofinansirajućih brucoša. Prijemni ispit na Univerzitetu u Beogradu polagalo je 20.230 kandidata, a mesta ima 16.403 brucoša. Najniža upisna kvota određena za Univerzitet umetnosti u Beogradu je 383 mesta. U Novom Sadu mesta na budžetu ima za 4.291 brucoša, dok će studije plaćati 4.681 student. Prvi put, tri fakulteta u Novom Pazaru upisaće 370 budžetskih i 235 samofinansirajućih brucoša. U Kragujevcu indeks će dobiti 2.070 budžetskih i 2.555 samofinansirajućih studenata, dok će na Univerzitetu u Nišu biti upisano 2.568 studenata na budžet i 3.120 samofinansirajućih. Kandidati koji se ne upišu u prvom upisnom krugu imaće drugu šansu od 1. do 20. septembra, ali samo na onim visokoškolskim ustanovama na kojima ostane slobodnih mesta.



Gužva na ekonomiji, niko neće na fiziku
Najviše kandidata kao i prethodnih godina konkurisalo je na Ekonomskom fakultetu - 2.102 gde ima 1.500 slobodnih mesta, zatim na Pravnom gde se 1.600 mesta borilo 1.830 kandidata, na Geografskom gde je za 437 indeksa konkurisalo 1.795 kandidata i na Fakultetu organizacionih nauka gde je za 660 slobodnih mesta konkurisalo 1.192 kandidata. Na Fizičkom fakultetu prijavilo se 34 kandidata, dok je ostalo čak 168 slobodnih mesta.

Prvo žalbe, pa upis
Nakon objavljivanja preliminarne rang-liste nezadovoljni kandidati mogu da se žale dekanu fakulteta koji mora da odgovori u roku od tri dana. Ukoliko je kandidat nezadovoljan odgovorom dekana, može se žaliti Savetu fakulteta koji takođe mora da donese rešenje na prigovor u istom roku. Tek posle toga fakulteti će objaviti konačne rang liste, koje su osnov za upis. Upis brucoša na fakultete čiji je osnivač Republika mora da bude završen do 15. jula.

Izvor: Blic

ljudi u koji dom ja da odem, studentski grad ili april???  :mrgreen:

Zavisi shta studirash, koja si godina, ...?
daj josh neku informaciju. Ako si neki od fakulteta koji gravitiraju prema Vozdovcu (FON, Farmacija, Saobracajni,...) onda definitivno 4.april, trebao bi ti avionski prevoz iz studenjaka.
Takodje, zavisi koja si na listi. Mozda ne mozesh da dobijesh 2-krevetnu sobu u Studenjaku, a ovamo mozesh, pa ti je svakako bolja opcija.
Ako si neka od zavrshnih godina (4-a, 5-a) onda je svakako studenjak za preporuku, ipak je tamo najbolja atmosfera od svih domova (mada, dodushe to zavisi i od toga imash li poznatog drushtva u domu).
Mnogo je tu stvari da se ukalkulishe.

Više desetina akademaca čeka na odlazak na usavršavanje
Ugrožena razmena studenata
Autor: Jelena Ilić | 18.07.2007. - 09:42


Zahvaljujući radu nevladine organizacije za razmenu studenata IAESTE, Ivana Božić, koja je završila Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, dobila je priliku da doktorira na Harvardu. Međutim, zbog odluke Ministarstva prosvete da do donošenja novog zakona ne pomaže rad ove organizacije, pitanje je da li će Ivana i dvadesetak studenata sa prosekom deset uspeti da odu na usavršavanje u inostranstvo.
I ove godine je, kao i prošle, IAESTE, međunarodna neprofitna organizacija preko koje se vrši razmena studenata sa tehničkih i prirodnih nauka, ostala bez sredstava iz budžeta Vlade Srbije. Time je ozbiljno ugrožen rad ovog ogranka međunarodne organizacije preko koje su, poslednjih 55 godina, najbolji studenti i postdiplomci odlazili u inostranstvo na praksu i usavršavanje.
- Od osnivanja se vodimo kao strukovna organizacija od posebnog značaja za državu i zato smo dobijali sredstva iz državne kase. Međutim, kada je pre šest godina ukinut Republički zavod za naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju preko kojeg smo finansirani, imamo velikih poteškoća. Prošle godine nam ministarstvo nije mnogo pomoglo, a ove godine su nas odbili sa obrazloženjem da država ne može da finansira nevladine organizacije - priča za „Blic“ Dragan Vukićević, direktor IAESTE.
Ogranak IAESTE u Srbiji je po broju studenata koji su učestvovali u razmeni zauzeo treće mesto u svetu, a u periodu izolacije naše zemlje bili su jedini prozor u svet za mlade. Zbog dugogodišnjih dobrih veza u internacionalnoj asocijaciji i uz pomoć ostalih zemalja članica, bili su 1992. godine izuzeti od sankcija, pa se razmena studenata nesmetano odvijala.
- Treba nam oko 100.000 evra godišnje da bismo mogli da nastavimo s radom, a to za državu ne sme da bude mnogo. Ako u Vladi ne budu imali sluha i naknadno nam ne odobre novac, bojim se da nam ostaje samo da stavimo katanac na vrata. Trenutno, na usavršavanje treba da ode oko 20 studenata iz Srbije, koji imaju prosek 10. Nedavno smo studenta Biološkog fakulteta iz Novog Sada poslali na Univerzitet u Birmingemu. Ovakav poduhvat bi državu koštao skoro 50.000 evra. Trebalo bi i Ivana Božić da doktorira na Harvardu. Mi ne želimo da se takmičimo sa državom, već samo da pomognemo njihovim naporima da podrže najbolje studente - dodaje Dragan Vukićević.
Na značaj ove organizacije ukazao je i Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je u pismu upućenom ministru Zoranu Lončaru zatražio da se za IAESTE ipak odobre naknadna sredstva.

Ministarstvo: Prvo projekat, pa novac
U Ministarstvu prosvete su nam rekli da Vlada ne može da finansira rad nevladinih organizacija, i da IAESTE nije jedina organizacija koja se bavi razmenom studenata. Svim nevladinim organizacijama ostalo je da sačekaju usvajanje zakona o udruženjima, kojim se predviđa da će svi imati pravo da sa svojim projektima konkurišu za određena sredstva iz budžeta.
U Ministarstvu kažu da su za razmenu studenata kao dela međudržavne saradnje izdvojena 74 miliona dinara.

Za godinu 312 studenata
Samo u toku 2006. godine, sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, preko IAESTE je u inostranstvu boravilo 312 naših najboljih studenata završnih godina fakulteta tehničkih i prirodnih nauka, u zbirnoj dužini od 89 godina. Od toga, 47 odsto studenata je boravilo u zemljama Evropske unije, 11 odsto u zemljama ostatka Evrope, 19 odsto u zemljama Azije, devet odsto u Severnoj Americi, a po sedam odsto u Južnoj Americi i Africi.

Izvor: Blic

Više desetina akademaca čeka na odlazak na usavršavanje
Ugrožena razmena studenata
Autor: Jelena Ilić | 18.07.2007. - 09:42


Zahvaljujući radu nevladine organizacije za razmenu studenata IAESTE, Ivana Božić, koja je završila Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, dobila je priliku da doktorira na Harvardu. Međutim, zbog odluke Ministarstva prosvete da do donošenja novog zakona ne pomaže rad ove organizacije, pitanje je da li će Ivana i dvadesetak studenata sa prosekom deset uspeti da odu na usavršavanje u inostranstvo.
I ove godine je, kao i prošle, IAESTE, međunarodna neprofitna organizacija preko koje se vrši razmena studenata sa tehničkih i prirodnih nauka, ostala bez sredstava iz budžeta Vlade Srbije. Time je ozbiljno ugrožen rad ovog ogranka međunarodne organizacije preko koje su, poslednjih 55 godina, najbolji studenti i postdiplomci odlazili u inostranstvo na praksu i usavršavanje.
- Od osnivanja se vodimo kao strukovna organizacija od posebnog značaja za državu i zato smo dobijali sredstva iz državne kase. Međutim, kada je pre šest godina ukinut Republički zavod za naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju preko kojeg smo finansirani, imamo velikih poteškoća. Prošle godine nam ministarstvo nije mnogo pomoglo, a ove godine su nas odbili sa obrazloženjem da država ne može da finansira nevladine organizacije - priča za „Blic“ Dragan Vukićević, direktor IAESTE.
Ogranak IAESTE u Srbiji je po broju studenata koji su učestvovali u razmeni zauzeo treće mesto u svetu, a u periodu izolacije naše zemlje bili su jedini prozor u svet za mlade. Zbog dugogodišnjih dobrih veza u internacionalnoj asocijaciji i uz pomoć ostalih zemalja članica, bili su 1992. godine izuzeti od sankcija, pa se razmena studenata nesmetano odvijala.
- Treba nam oko 100.000 evra godišnje da bismo mogli da nastavimo s radom, a to za državu ne sme da bude mnogo. Ako u Vladi ne budu imali sluha i naknadno nam ne odobre novac, bojim se da nam ostaje samo da stavimo katanac na vrata. Trenutno, na usavršavanje treba da ode oko 20 studenata iz Srbije, koji imaju prosek 10. Nedavno smo studenta Biološkog fakulteta iz Novog Sada poslali na Univerzitet u Birmingemu. Ovakav poduhvat bi državu koštao skoro 50.000 evra. Trebalo bi i Ivana Božić da doktorira na Harvardu. Mi ne želimo da se takmičimo sa državom, već samo da pomognemo njihovim naporima da podrže najbolje studente - dodaje Dragan Vukićević.
Na značaj ove organizacije ukazao je i Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je u pismu upućenom ministru Zoranu Lončaru zatražio da se za IAESTE ipak odobre naknadna sredstva.

Ministarstvo: Prvo projekat, pa novac
U Ministarstvu prosvete su nam rekli da Vlada ne može da finansira rad nevladinih organizacija, i da IAESTE nije jedina organizacija koja se bavi razmenom studenata. Svim nevladinim organizacijama ostalo je da sačekaju usvajanje zakona o udruženjima, kojim se predviđa da će svi imati pravo da sa svojim projektima konkurišu za određena sredstva iz budžeta.
U Ministarstvu kažu da su za razmenu studenata kao dela međudržavne saradnje izdvojena 74 miliona dinara.

Za godinu 312 studenata
Samo u toku 2006. godine, sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, preko IAESTE je u inostranstvu boravilo 312 naših najboljih studenata završnih godina fakulteta tehničkih i prirodnih nauka, u zbirnoj dužini od 89 godina. Od toga, 47 odsto studenata je boravilo u zemljama Evropske unije, 11 odsto u zemljama ostatka Evrope, 19 odsto u zemljama Azije, devet odsto u Severnoj Americi, a po sedam odsto u Južnoj Americi i Africi.

Izvor: Blic