Posle deset dana protesta beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti

Požar privremeno ugašen

Koliko država omogućava da ljudi budu uspešni: Protest studenata FLU
Beograd - Posle deset dana protesta studenata Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) školarina na ovom fakultetu smanjena je sa 150.000 dinara na 100.000, jer se Ministarstvo prosvete obavezalo da fakultetu uplati novac koji će "pokriti" nastalu razliku. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović, prilikom potpisivanja ovog dogovora, rekao je da je visina školarine jedinstvena u svetu i da je Ministarstvo, želeći da izađe u susret studentima, ovaj potez napravilo mimo ugovora o finansiranju koji tek treba da potpišu Univerzitet umetnosti i Vlada.
Međutim, smanjenje školarine bio je samo jedan od razloga zbog kojih studenti nisu pohađali nastavu. O ispunjenju preostalih zahteva pregovaraće uprave fakulteta, rektorata i studenti. Od ovih pregovora zavisi da li će se studenti vratiti u ateljee.
Gde su kameni blokovi
- Student slikarstva je primoran da sav materijal i pribor za rad kupuje sam. Ako je na budžetu, za njegovo studiranje Ministarstvo uplaćuje novac. Mi postavljamo pitanje gde odlazi taj novac, kada sam sebi moram da priuštim platno i boje. Slikari nemaju sopstvenu zgradu i ateljee. Postoji zgrada koja je u vrlo lošem stanju, zastarela je oprema i loša je raspodela materijala. Na svakom odseku postoji lista troškova, a na njoj se nalaze stvari za koje ne znamo gde su i šta podrazumevaju. Na vajarskom odseku, gde odlazi najviše novca, prijavljeno je da treba da se dobije deset kamenih blokova na kojima studenti treba da rade, a dobijeno je četiri bloka - objašnjava Miletić. On dodaje da je nedopustivo da se školarina određuje na osnovu duga fakulteta, a ne prema potrošnji materijala.
- Studenti specijalizanti žele da znaju bar početnu definiciju onoga šta će biti s doktorskim studijama. Rešavanje tog pitanja lebdi u vazduhu. Ostalo je i pitanje prelaska na budžet svih koji steknu uslove za to. Postoji velika mogućnost da se i to reši - rekao je za Danas Miloš Miletić, student prve godine grafičkog smera FLU i predstavnik studenata u protestu, istovremeno ne potvrđujući da će studenti danas prekinuti protest. On je dodao da je pitanje loših uslova rada na fakultetu samo delimično rešeno time što će Ministarstvo finansirati fakultet.
Elitni studenti
Broj studenata koji upisuje Fakultet likovnih umetnosti nije visok, što je za mnoge obrazloženje za tvrdnju da ovo nije fakultet za sve. Prošle godine upisalo ga je 27 budžetskih i 23 samofinansirajuća studenta, i to 17 budžetskih i 15 samofinansirajućih brucoša na slikarskom odseku i po pet studenata o trošku države na grafičkom i vajarskom odseku, dok je po četiri studenata upisalo ove odseke o svom trošku.
- Čast je biti student Fakulteta likovnih umetnosti. Ne može svako da bude slikar. To je fakultet samo za odabrane i najtalentovanije. Zbog toga oni taj krst treba da nose sa svešću da su elita jedne nacije, a mi smo tu da im pomognemo - rekao je za Danas Slobodan Vuksanović, ministar prosvete
Nikola Vukosavljević, dekan FLU, potvrdio je da studenti rade u lošim uslovima, jer su zgrade fakulteta na tri lokaciju u Beogradu u vrlo lošem stanju. On nije mogao da da najprecizniji odgovor na pitanje šta studenti plaćaju svojom školarinom.
- Novac koji država izdvaja odlazi na modele i ne znam na šta sve još. Međutim, on ne prati poskupljenje usluga grejanja i telefona. Već nekoliko godina posle 2000. naš standard je sve niži. Vajari dobijaju materijal, gips i glinu, nešto materijala sami plaćaju ukoliko hoće da naprave nešto bolje. Slikari dobijaju natron, odnosno vrstu grubog papira na kojem se crtaju veliki crteži, ali ne dobijaju ni boje ni platno. Studije vajarstva najskuplje su i zbog prostora i zbog materijala. Vajari moraju da imaju veći prostor koji ne podrazumeva samo kvadraturu nego i kubaturu, jer vajar mora da ima 23 kvadrata i visok atelje, dok je slikaru potrebno četiri kvadrata za rad. Radimo u vrlo skučenom prostoru, a kada bismo ga imali dovoljno upisivali bismo i više studenata na svim smerovima - rekao je Vukosavljević.
Iako je požar oko protesta studenata delimično ugašen, ostaje pitanje koliko će vremena biti potrebno da fakultet ponovo dospe u dugove i bude primoran da poveća školarinu. Na to pitanje Vukosavljević odgovara da "nije dobro da se takve stvari rešavaju pod pritiskom. Drugi fakulteti će zahtevati isto, potrebno je sistemsko rešenje".
- Muzičari imaju honorare od sviranja, glumci se rano uključuju u komercijalne programe, studenti primenjenih umetnosti imaju dobre programe s privrednim subjektima. Mi smo specifična škola koja ne može da zaradi van onoga što joj država daje. Ne možemo da se upuštamo u tržišnu igru s drugim fakultetima. Školarina nama umnogome poboljšava "finansijsku krvnu sliku" - navodi dekan FLU.
Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete za finansije, za Danas kaže da je ovo ipak dugoročno rešenje, jer je isplaniranim budžetom predviđeno da se ubuduće više novca izdvaja za ovaj fakultet. Prema njegovim rečima država je izdvajala novac za 84 odsto troškova fakulteta.
- Fakultet može da bude vrlo profitabilan. Postoji galerija, a na grafičkom odseku livnica. Studenti mogu da se zaposle i rade poslove za fakultet. Fakultet može da ostvari veliki profit samo ako postoji neko ko zna da vodi ovaj posao. Predložili smo da se u našoj galeriji dva puta godišnje organizuju prodajne izložbe studenata i profesora i da 30 odsto celog prihoda ide u budžet fakulteta. Možda to ne bi bio neki veliki novac, ali njime bi se bar nešto pokrilo - kaže Miletić.
Ovaj predlog dekan je prokomentarisao kao "prilično naivan, jer sada ne postoji interesovanje za kupovinu umetničkih slika.
Da od protesta najviše štete imaju studenti slažu se i dekan i oni koji su deset dana proveli na ulici u Rajićevoj ispred zgrade uprave fakulteta.
- Svaki dan van ateljea je izgubljen, ali ako smo sada nešto počeli ne vredi da se zaustavljamo. Predložili smo profesorima da se zajedno borimo i da idemo pred ministra. Studenti imaju utisak da profesore uopšte ne boli to što studenti ne dolaze na fakultet. Nijedan nije izašao i rekao hajde da radimo, nemojte na ovaj način da se borite, smislite nešto drugo, ne odustajte od svog rada - priča Miletić.
On kaže da je važno pitanje koliko država omogućava ljudima da budu uspešni i da se ostvare kao mladi umetnici. Prema njegovom mišljenju o tome treba da razmišljaju ljudi u savetima galerija i ostalim institucijama koje treba da promovišu našu umetnost, pre svega u svetu, a posle u zemlji.

Prvi studentski parlament u okviru Ekonomskog fakulteta u Subotici

Prvi zadatak - bolonjski principi studiranja

Parlament je otvoren za sve ideje bez obzira na to da li ih predlaže pojedinac ili studentska organizacija
Subotica - Ekonomski fakultet u Subotici dobio je, prvi put, Studentski parlament s idejom da zastupa stavove i štiti prava studenata i u krajnjoj liniji pomaže unapređenju opšteg kvaliteta studiranja i standarda studenata. Parlament u suštini predstavlja organ fakulteta, što mu omogućuje da uspostavi znatno bolju i lakšu koordinaciju između profesora i studenata nego što su to dosad činile studentske organizacije. Danijel Gilezan, predsednik Izvršnog odbora Studentskog parlamenta, kaže da je formiranje Studentskog parlamenta značajno pre svega zbog činjenice da je fakultet prvi put verifikovao jedno studentsko telo. - Parlament upravo zbog toga ima veću težinu od studentskih organizacija, što svakako obezbeđuje i veću prohodnost do dekana i profesora na fakultetu, a što kao rezultat ima i lakše rešavanje problema s kojima se susreću studenti - kaže on.
Jedan od prvih zadataka pred kojim se našlo ovo reprezentativno telo akademskih građana vezan je za prilagođavanje novom nastavnom konceptu, odnosno reformi načina rada na fakultetu oslonjenoj na Bolonjsku deklaraciju, u koju je Ekonomski fakultet zakoračio još tokom prošle školske godine.
- Za sve nas je to ipak novina i stoga je potrebna stalna saradnja između studenata i profesora. Reč je, doduše, o svakodnevnim, tekućim stvarima za koje je još uvek potrebno neko uhodavanje, ali je u tome uloga Parlamenta dragocena - kaže Danijel Gilezan.
U okviru Parlamenta postoji i Izvršni odbor koji čine sedam članova, zaduženih za posebne resore - za nastavu, studentski standard, saradnju s drugim organizacijama i prava studenata, za PR i marketing i finansije. Ideja je da se na ovaj način u rad Parlamenta uključi što više studenata, što je i jedan od postulata njegovog funkcionisanja. U planu je mnogo projekata koji tek treba da se realizuju, budući da je ovo još uvek nekakav početak, a oni će se baviti kako konkretnim pitanjima studiranja, tako i sportskim, kulturnim i drugim aktivnostima studenata Ekonomskog fakulteta. Parlament je otvoren za sve ideje i nastojaće da se svi dobri projekti realizuju, bez obzira na to da li ih predlaže pojedinac ili studentska organizacija, piše u njegovom programu rada.

Izgradnjom američkog kampa Šimanovci postaju univerzitetski centar

Profesorske i studentske KUĆE, amfiteatri, bazeni...

Grad za nauku: Martin Selak
Šimanovci - Biznismen iz Čikaga srpskog porekla Martin Selak namerio je da u Šimanovcima nadomak Beograda izgradi univerzitetski kamp koji će u osnovi imati edukativnu ulogu, ali i niz pratećih sadržaja koji će pećinačkoj opštini pomoći da obezbedi nove visokostručne kadrove. Izgradnja ovog naučno-istraživačkog centra, koji će nositi ime Tesla - Pupin, na ukupno 13 hektara trebala bi uskoro da počne. Investicija Fondacije Glas mira Martina Selaka iz Čikaga vredna je nekoliko desetina miliona evra i ubraja se u značajnije investicije u Sremskom okrugu. Fondacija Glas mira je još pretprošle godine zakupila zemljište od 13 hektara u Šimanovcima, kompletna projektna dokumentacija urađena je krajem prošle godine, a početak radova je odlagan zbog manjih tehničkih problema. Kako je najavio ovih dana predsednik opštine Pećinci dr Nikola Pavković, početak radova se očekuje za dva meseca.
Projektom univerzitetskog kompleksa predviđena je izgradnja 11 zgrada, među kojima su savremeno opremljen istraživački centar, objekti za smeštaj studenata i profesora (studentska i profesorska kuća, sportski kompleksi s bazenima, kao i zgrada s amfiteatrom kapaciteta 3.000 mesta. Kada se sve sabere to iznosi 30.000 kvadratnih metara zatvorenog prostora. Kao centralno mesto okupljanja studenata u časovima slobodnog vremena zamišljen je trg s fontanom, te zelene oaze između zgrada sa stablima žalosne vrbe i japanske trešnje, a prilaz centru omogućen je servisnom ulicom uz parking sa 85 mesta.
Prema rečima načelnika Sremskog upravnog okruga Aleksandra Grubješića, koji je i Selakov zastupnik za odnose s javnošću, dugoročni značaj ove investicije za pećinačku opštinu i Srem ogleda se u ekspanziji investitora jer su posle Selaka i velike svetske kompanije pohrlile u Šimanovce, pre svega zbog izuzetnog položaja ovog mesta koji se ogleda u neposrednoj blizini Beograda, autoputa i aerodroma Nikola Tesla. - Osim toga, predstavnici kompanije Motorola i nekih svetskih banaka pronašli su interes u uključivanju u ovaj projekat - rekao je Grubješić.
Inače, Martin Selak je rođeni Novosađanin, nekada se zvao Mladen Selak. U potrazi za boljim životom najpre 1955. godine odlazi u Austriju, a potom u SAD, u Njujork, gde nastavlja studije započete u domovini. Ubrzo osniva i svoju prvu firmu, a dobija i ideje za svoje patente. Do sada ima 18 registrovanih svetskih patenata. U želji da pomogne mladim talentovanim ljudima u oblasti tehnike i naučnog razvoja, pre deset godina osnovao je Fond Mladen Selak. Svoju humanost dokazao je mnogo puta donacijama bolnicama, ustanovama i pojedincima, kao i stipendiranjem pedesetoro đaka iz Srbije. Živi u Čikagu sa suprugom Melanijom i petoro dece.

Studenti kragujevačkog Pravnog fakulteta najavljuju od danas svakodnevna mirna okupljanja ispred Rektorata


Ohrabreni Vuksanovićevom izjavom, ali...

Kragujevac - Zatečeni prošlonedeljnim privođenjem još trojice profesora, studenti kragujevačkog Pravnog fakulteta organizovali su u drugoj polovini minule sedmice miran protest ispred zgrade Rektorata ovdašnjeg Univerziteta, s kojeg su, između ostalog, poručili da će opstanak fakulteta i interese akademaca, ako bude trebalo, braniti i štrajkom glađu, a ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović je izjavio da taj fakultet neće biti ukinut. On je tom prilikom naglasio da će Ministarstvo prosvete pomoći da se prevaziđe situacija u kojoj se našao kragujevački Pravni fakultet, te da će biti zaštićen ugled profesora i studenata koji pošteno obavljaju svoj posao.
Uprkos citiranoj izjavi ministra Vuksanovića Studentski parlament odlučio je da od danas svakodnevno ispred Rektorata Univerziteta organizuje mirna okupljanja studenata te visokoškolske ustanove.
- Ohrabreni smo poslednjom izjavom ministra prosvete, ali ćemo, ipak, najverovatnije od danas početi svakodnevno da se okupljamo ispred Rektorata. Želimo da zaštitimo fakultet kao instituciju, ali i interese svih studenata koji do diploma dolaze mukotrpnim radom. Tim okupljanjima ispred zgrade Rektorata želimo, istovremeno, da još jednom poručimo da je odgovornost za svako učinjeno nedelo - individualna. Konkretno, ako se profesorima našeg fakulteta koji su osumnjičeni za korupcionašku aferu i druge zloupotrebe dokaže krivica, onda će oni morati da snose zakonske konsekvence za to što su činili. Ipak, ne smemo da dozvolimo stvaranje svojevrsne atmosfere linča u kojoj će, pored odgovornih pojedinaca, da stradaju i fakultet kao institucija i većina studenata koja marljivo uči i radi - kaže za Danas potpredsednik Saveza studenata Pravnog fakulteta i član Savete kragujevačkog Univerziteta Žika Ceković.

Zbog čega studenti Pravnog fakulteta u Nišu u velikom broju završavaju studije u drugim gradovima

"Selidba" zbog (pre)visokih kriterijuma?

Studenti su znali da će na drugim fakultetima lakše završiti studije: Pravni fakultet u Nišu
Niš - Policija je u poslednje vreme dva puta kontrolisala kompletnu dokumentaciju na Pravnom fakultetu u Nišu pokušavajući, pored ostalog, da nađe odgovor na pitanje: da li ima nezakonitosti u masovnom prelasku studenata na druge fakultete u Srbiji (i Crnoj Gori) kako bi završili studije. U dekanatu kažu da nisu utvrđene nikakve nepravilnosti, te da je "policija čak bila prijatno iznenađena ažurnošću u vođenju službene evidencije". "Velika ažurnost", međutim, ne mora značiti da za ovakvu pojavu neće biti odgovornih.
A korupcija?
Po privođenju dekana niškog Pravnog fakulteta Miroljuba Simića, koji je osumnjičen da je kao profesor u Kragujevcu uzimao mito za polaganje ispita, v.d. dekana Čorbić je rekao da ima utisak da je "Simić zloupotrebljen u opštoj atmosferi stvorenoj u vezi s aferom "Indeks". On je rekao da je Simić korektan profesor i dekan i da njegovo privođenje nema veze s njegovim angažmanom na niškom fakultetu.
- Kao v.d. dekana i dugogodišnji profesor nemam saznanja o korupciji na našem fakultetu. Postoje glasine da studenti mogu da polože ispite po određenoj novčanoj tarifi, ali je reč o posrednim saznanjima koja je teško dokazati - rekao je Čorbić. Prema "glasinama" koje su objavili pojedini mediji niški Pravni fakultet (uopšte) nije imun na korupciju jer se pojedini ispiti navodno mogu položiti" po ceni od 300 do čak 1200 evra.
Nije nepoznato da studenti niškog Pravnog fakulteta godinama unazad prelaze i završavaju studije na državnom fakultetu u Kragujevcu, ali i u Prištini, Podgorici, kao i na privatnim fakultetima. Ispisnice su uzimali i kada su bili nadomak diplome, na trećoj ili četvrtoj godini, uz najčešće obrazloženje da ih tada, a pogotovu na završnoj godini, čekaju " pojedini profesori kod kojih se veoma teško polaže, a vrlo lako pada". Prema evidenciji Studentske službe Pravnog fakulteta, od 2000. do 2006. godine studije su uz ispisnicu prekinula 1.164 studenta, od kojih su čak 301 bili na završnoj, a 206 na trećoj godini studija. Tokom 2004. godine od ispisanih 169 studenata čak je 53 bilo na četvrtoj godini, a samo 45 na prvoj, što je nonsens jer praksa kazuje da se studije najčešće prekidaju na početnim godinama.
Neobičan trend delimično je zaustavljen 2005. godine, kada je od 96 ispisanih "samo" 14 bilo na završnoj godini studija. Razlog je bio novi fakultetski propis koji je nalagao da takvi studenti pri ispisu moraju da plate hiljadu dinara po položenom ispitu umesto dotadašnje "hiljadarke" za ispisnicu. Veći finansijski izdatak (težak i po tridesetak hiljada dinara) sprečio je odlazak studenata, ali su pojedini umeli da ocene kako je "nedopustivo finansijski kažnjavati studente i ugrožavati njihova ljudska prava" samo zbog toga što fakultet već godinama ne uspeva da dovede u red nekoliko profesora koji su ih "osuđivali" na bezbroj polaganja, a od svog ispita napravili bauk.
Prodekan za nastavu Saša Knežević novinarima je potvrdio da su studenti masovnije odlazili s ovog fakulteta, uz ocenu da su to činili jer su "znali da će na drugim fakultetima lakše završiti studije". On je "priznao" da dva ispita na četvrtoj godini predstavljaju bauk za studente. Ipak, fakultet je krenuo u otklanjanje ovog, kako je rekao, uskog grla koje produžava studije visokoškolcima nadomak diplome. U proceduri je Pravilnik koji propisuje da će studenti posle tri neuspešna izlaska na ispit polagati komisijski ili putem objektiviziranih testova.
- Nije nemoguće da je u ovakvim prelascima studenata bilo nezakonitosti ili kršenja pravila zbog kojih bi neki mogli da odgovaraju. Naime, raniji Zakon o univerzitetu zabranjivao je prelazak studenata prve i četvrte godine na druge fakultete. Studenti na tim godinama imali su pravo da se ispišu, ali drugi fakulteti nisu smeli da ih upisuju. Kako u pravu postoji institut zastarelosti, moguće je da je u takvim prelascima bilo nezakonitosti, a moguća je i odgovornost ukoliko nije prošao rok za zastarelost gonjenja i kažnjavanja takvih propusta - rekao je za Danas Dragan Čorbić, v.d. dekana Pravnog fakulteta koji tu funkciju obavlja posle nedavnog privođenja dekana Miroljuba Simića u vezi s kragujevačkom aferom "Indeks".
Čorbić je još rekao da novi Zakon o visokom obrazovanju ne zabranjuje ovakve prelaske, odnosno dozvoljava "slobodu kretanja" studenata svih godina s fakulteta na fakultet. Ali, rekao je, primena ovog zakona u svim segmentima još nije započela, jer nijedan državni fakultet u Srbiji još nije dobio akreditaciju. Zbog toga su sve priče o usklađivanju nastavno-naučnog rada s Bolonjskom deklaracijom samo "treniranje Bolonje", a ne i primena takvog obrazovnog sistema koji je predvidelo novo zakonodavstvo - ocenio je on.

izvor Danas

Studenti Pravnog u Kragujevcu stupili u štrajk
Potpuno blokiran rad fakulteta
Autor: B. Raketić | 03.04.2007 - 10:20

Studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu blokirali rad ove institucije i stupili u štrajk. Oko dvesta studenata, koliko ih je bilo u protestnoj šetnji kroz centar Kragujevca, najavili su da neće izlaziti na zakazane ispite i predavanja. Studenti traže zaustavljanje svake vrste represije nad njihovim kolegama, objavljivanje dosadašnjih rezultata istrage u aferi „indeks“ i normalizaciju nastave na fakultetu.
- Tražimo da Sektor unutrašnje kontrole MUP-a podnese javnosti i studentima hitan izveštaj o operaciji „Indeks“, zatim objavljivanje preliminarnih rezultata istrage i poseban izveštaj smederevske policije o tome koliko se studenata prisluškivalo, pratilo i zvalo na informativne razgovore. Od Vlade Srbije tražimo izveštaj o šteti nanetoj studentima Pravnog fakulteta, da li je bilo potrebno da ona bude naneta i ko je za to odgovoran - rekao Marko Lužnjanin, predsednik Studentskog parlamenta.
Studenti Pravnog zatražili su juče i normalizaciju nastave na fakultetu, kao i zabranu menjanja gradiva, udžbenika i ispitanih pitanja.
- Podržavamo borbu protiv korupcije, pozivamo istražne organe da nastave sa radom i da malo pređu na druge univerzitete. Sprečićemo gašenje Pravnog u Kragujevcu i prihvatiti samo rešenje koje je u našem interesu - kaže Đorđe Vasojević, student Pravnog fakulteta.
Nastave i ispita na Pravnom fakultetu, na kojem studira 2.600 studenata, juče nije bilo. Nekolicina profesora izašla je na studentski protest, pod parolom „Položićemo i ovaj ispit“, kako bi čula njihove zahteve. Prema rečima profesora Zorana Ponjavića, prodekana za nastavu, fakultet je obezbedio zamene za uhapšene profesore, osim za predmet iz radnog prava.
- Svako ima pravo da štrajkuje, ali ne može da ugrožava prava onih koji ne misle isto. Sve smo učinili da cela ova afera bude što manje stresna za studente - rekao je prof. Ponjavić.
U aferi „indeks“ do sada je od 31 profesora sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu uhapšeno petnaest.

Izvor: Blic

Od sutra normalizacija nastave na Pravnom fakultetu
Autor: Tanjug | 03.04.2007 - 16:33

Nastava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, koja je juče i danas prekinuta zbog studenskog protesta i blokade rada, od sutra će biti normalizovana, izjavili su danas predstavnici studenskih organizacija.
Studenti će narednih dana, neometajući predavanja i ispite, organizovati akcije i performanse kojima će insistirati da se borba protiv korupcije proširi i na druge fakultete u zemlji, jer da ona postoji potvrđuju rezultati objavljene ankete koju je lane uradila Studenska unija Srbije.
"Razlag za prekid protesta je taj što je većina naših zahteva ispunjena", rekao je na konferenciji za novinare presednik studenskog parlamenta Marko Lužnjanin. On je najavio da će studenti večeras napustiti amfiteatar u kome neprekidno borave od juče.
Među ispunjenim zahtevima je i taj da je Ministarstvo prosvete naložilo Pravnom fakultetu da raspiše konkurs za prijem profesora i prihvatilo sadašnji sastav Naučno-nastavnog veća od kojeg je zatražilo da hitno izabere dekana, prodekana i članove Saveta.
"Naše preostale zahteve Policijskoj upravi u Smederevu za dobijanje rezultata istrage u aferi Indeks i koliko je studenata prisluškivano i pozivano na informativni razgovor i koliko ih se sada prisluškuje, dostavićemo u toku dana toj instituciji", rekao je Lužnjanin. On je dodao da će zahtev biti dostavljen i sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije da pokrene istragu o operaciji "Indeks" i da o rezultatima te istrage obavesti javnost i studente. Član Saveta Univerziteta u Kragujevcu i potpredsednik Saveza studenata Žika Sekulić izjavio je da ć se, ukoliko od ovih institucija ne dobiju odgovore, studenti obratiti republičkom povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.

Izvor: Blic

Studenti nastavili blokadu Pravnog fakulteta
Autor: Tanjug | 03.04.2007 - 10:22

Studenti Pravnog fakultetu u Kragujevcu koji su noć proveli u amfiteatru, danas su nastavili blokadu fakulteta nezadovoljni načinom istrage o aferi "Indeks".
Oni su najavili i da će održati konferenciju za novinare na kojoj će saopštiti koji od njihovih zahteva je ispunjen. Na protestu, organizovanom pod nazivom "Da li si i ti pod istragom", studentski predstavnici su juče zatražili da se zaustavi svaka represija nad studentima, objavljivanje preliminarnih rezultata istrage u aferi "Indeks" i preispitivanje postojanja korupcije na drugim fakultetima i univerzitetima. Akademci traže i pokretanje istrage i hitno podnošenje javnosti izveštaja Sektora unutrašnje kontrole kragujevačke policije u vezi s tom aferom, kao i poseban izvestaj Policijske uprave.

Izvor: Blic

Prekinuli štrajk
M. LUKOVIĆ, 3. april 2007

KRAGUJEVAC - Studenti Pravnog fakulteta odlučili su u utorak da prekinu štrajk, odnosno blokadu rada fakulteta, koje su počeli dan ranije. Na ovaj korak, kako su obrazložili čelnici Studentskog parlamenta odlučili su se posle zvanične potvrde da će fakultet opstati i da će Ministarstvo prosvete pomoći u njegovoj konsolidaciji.
Prema rečima Marka Lužnjanina, predsednik Studentskog parlamenta, studenti su s pravom bili uplašeni zbog sve učestalijih najava da će fakultet biti ukinut. Zadovoljni su odgovorom iz Ministarstva prosvete i očekuju da će uskoro biti angažovani novi profesori, kako bi studenti mogli normalno da pohađaju nastavu, vežbe, polažu ispite.
- Istrajaćemo i dalje na drugim našim zahtevima i već u sredu podneti zahtev MUP-u i drugim nadležnim institucijama da se objasni koliko je studenata prisluškivano i privođeno na informativne razgovore. Ne želimo da utičemo na istragu, ali tražimo i da se, u borbi protiv korupcije, proveri i stanje na Novosadskom, Niškom, Beogradskom univerzitetu - kaže Lužnjanin.
Tokom dana nije bilo nastave, a organizovano je samo polaganje ispita za pojedine studente, koji žive u drugim mestima, van Kragujevca. Studenti su pretprošlu noć proveli u amfiteatru fakulteta.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva prosvete i sporta naloženo je Pravnom fakultetu da hitno izaberu rukovodstvo fakulteta, kao i da se raspiše konkurs za prijem nastavnika.



PODRŠKA RADNIKA
POVODOM protesta studenata Pravnog fakulteta, oglasio se i Sindikat metalaca Kragujevca, kao i njihove kolege iz "Zastavine" fabrike automobila.
Oni navode da daju punu podršku studentima Pravnog fakulteta u borbi za očuvanje ove visokoškolske institucije. Napominju da podržavaju napore da se zaustavi korupcija, ali, kako navode, ne na ovakav način i ne samo u Kragujevcu, već i u čitavoj državi.
 

Izvor: Novosti

Slabo učili...
B. B., 4. april 2007

BEOGRAD - Svi "budžetski brucoši" koji daju uslov za upis moći će da upišu sledeću godinu studija u istom statusu, dok će samofinansirajući studenti koji polože određeni broj ispita moći, takođe, da nastave školovanje o trošku države, odlučio je Senat Beogradskog univerziteta.
Visokoškolska ustanova može utvrditi koje predmete studenti moraju položiti kako bi iskoristili ovo pravo. Odlučeno je i da svi akademci koji studiraju po starim nastavnim planovima i programima imaju rok do 2011. godine da završe fakultete.
Uprava BU je na ovaj način izašla u susret zahtevima studenata, ali je na to primorava prolaznost u januarskom ispitnom roku studenata koji studiraju po novom programu. Analiza je pokazala da 85 odsto studenata nije položilo nijedan ispit, odnosno da bi samo 15 odsto moglo da upiše sledeću godinu, sa svim položenim ispitima!
Najavljeno je i da će do kraja aprila studenti znati kolika će biti školarina za sledeću godinu. Preporuka Saveta Univerziteta fakultetima je da poskupljenje ne bude veće od deset odsto. Komentarišući zahteve studenata za smanjenje školarine, prof. dr Branko Kovačević, rektor BU je rekao da oni nisu u pravu:
- Na ETF školovanje jednog budžetskog studenta košta 155.000 dinara, a samofinansirajući plaćaju 65.000 dinara. Naravno da nećemo bitnije menjati školarinu, iako država ne ispunjava svoje obaveze. Beogradskom univerzitetu država duguje 10 miliona evra, od kojih je 60 odsto napravljeno prošle godine. Sledeće nedelje razgovaraćemo sa nadležnima o načinu finansiranja i potpisivanju ugovora.
Prorektor za finansije prof. dr Branko Medojević, istakao je da školovanje budžetskog studenta u proseku košta 95.000 dinara, dok je za samofinansirajuće akademce ta cifra 80.000 dinara.

PROTEST
OKO 500 studenata Filozofskog, Filološkog, Arhitektonskog i Fakulteta likovnih umetnosti protestovalo je na Platou. Zahtevi akademaca su da svi samofinansirajući brucoši koji ispune uslov pređu na budžet, utvrđivanje kriterijuma za određivanje školarine, smanjenje školarina za 50 odsto i izjednačavanje zvanja diplomirani i master.
Svoje zahteve predstavnici samoorganizovanih studenata predali su Ministarstvu prosvete i Rektoratu BU.


Izvor: Novosti