Veliki uspeh studenata Pravnog fakulteta u Beogradu
Na engleskom bolji od Engleza
Autor: V. Nedeljković | 11.04.2007 - 12:00


Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu ostvarili su najveći uspeh u istoriji te visokoškolske ustanove. Oni su uspeli da osvoje treće mesto na ovogodišnjem takmičenju iz međunarodnog privrednog prava i arbitraže u Beču i da iza sebe ostave ekipe sa najpoznatijih evropskih i svetskih univerziteta kao što su Univerzitet u Hajdelbergu, čuveni američki fakultet Lojola iz Los Anđelesa, Harvard...
Na tom prestižnom takmičenju, koje se održavalo od 28. marta do 6. aprila, učestvovalo je 178 fakulteta iz 50 zemalja sveta. U timu studenata Pravnog fakulteta bili su Branka Babović, Miloš Bingulac, Ksenija Boreta, Dragana Jandrić, Marko Jovanović, Nataša Lalatović, Marija Marošan, Aleksandar Ugljevarević i Olga Cvetković. O tome koliko je ekipa sa beogradskog Pravnog fakulteta bila uspešna, najbolje govori anegdota koju su nam ispričali sami takmičari. Ostaće, kažu studenti, zabeleženo da su tih dana u Beču i austrijski taksisti slavili i prepričavali uspeh naših takmičara. Naime, naši studenti su od jednog taksiste čuli kako se po Beču priča da Beograd ima supermena u timu, u liku i delu studenta generacije - Marka Jovanovića. Ovaj postdiplomac jedini je učesnik koji je na takmičenju nastupao svakog dana.
- Verovatno su me tako nazvali zbog oštrine i beskompromisnosti s kojima sam to radio. Imali smo i vatrene navijače. Naši ljudi koji žive i rade u Beču i drugim evropskim gradovima došli su da nam pruže podršku - priča Marko Jovanović.
Branka Babović, apsolventkinja na Pravnom fakultetu, kaže da je takmičenje u Beču bilo fantastično iskustvo za sve.
- Odmerili smo snage s kolegama iz celog sveta i rezultat je odličan - kaže Branka Babović.
Aleksandar Ugljevarević, koji je diplomirao u februaru ove godine, kaže da je on na takmičenju ipak dobio najlepši poklon.
- Dok su trajale pripreme, počeo sam da se zabavljam sa Draganom Jandrić, koleginicom iz tima - kaže Aleksandar.
Njegova nova devojka je na proteklom takmičenju proglašena za najboljeg govornika polufinalnog susreta Srbije i Hrvatske.
Studenti su se takmičili na engleskom jeziku, a samo nadmetanje u znanju imalo je usmeni i pismeni deo.
- Pobedili smo sve ekipe sa engleskog govornog područja, ostavili smo iza sebe 174 fakulteta - kaže Miloš Bingulac, student četvrte godine.
Ekipe su se nadmetale u advokatskim veštinama pisanja tužbe i odgovora na tužbu, kao i zastupanja stranke pred međunarodnom trgovinskom arbitražom. U finalnom krugu takmičenja, beogradski studenti prava pobedili su i australijski fakultet Murdok, američki NYU i kanadski fakultet Otava.
- U polufinalu smo se sastali sa zagrebačkim fakultetom i ostavili smo fenomenalan utisak na publiku. Nažalost, arbitri nisu podelili utisak publike i zagrebački tim je prošao u finale. Pobednici, studentska ekipa sa Pravnog fakulteta u Frajburgu, rekli su da su u finalu ipak očekivali nas - kažu mr Milena Đorđević i dr Vladimir Pavić, koji su studente pripremali za takmičenje.

Prijem za takmičare
Za studentski tim sa beogradskog Pravnog fakulteta juče je organizovan prijem u Rektoratu. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, rekao je da Srbija, bez obzira na teškoće, ima svetlu budućnost.
- Njena budućnost su studenti prava koji su u Beču pokazali da mogu da ostvare internacionalni uspeh i da se ravnopravno bore sa ekipama iz celog sveta - rekao je Kovačević.

Izvor: Blic

Iz budžeta se fakultetima u Beogradu duguje 10 miliona evra
Domazet: Plaćanje školarine državnim vaučerom
Autor: V. Nedeljković | 13.04.2007 - 10:40


Studenti već mesecima protestuju tražeći smanjenje školarina. Uprave fakulteta krivicu za visoke školarine prebacuju na Ministarstvo prosvete i državu, koji, kako kažu, ne ispunjavaju zakonsku obavezu prema univerzitetima. Samo Beogradskom univerzitetu država duguje 10 miliona evra za poslednjih nekoliko godina. Neki smatraju da je neophodno promeniti način finansiranja visokog obrazovanja, jer sadašnjim niko nije zadovoljan.
Zakon o visokom obrazovanju predviđa da država kao osnivač visokoškolskih ustanova u Srbiji treba da im obezbedi sredstava za materijalne troškove, plate, opremu, bibliotečki fond, međunarodnu saradnju... Visokoškolska ustanova dobija sredstva za akreditovane studijske programe na osnovu ugovora koji zaključuje sa Vladom. Ministarstvo prosvete raspodeljuje ta sredstva i kontroliše njihovo korišćenje. Međutim, iz državnog budžeta pokriva se samo 25 odsto ovih troškova, dok najveći prihod fakulteti i dalje ostvaruju iz školarina, donacija, projekata, naknada za komercijalne usluge...
Dragan Domazet, dekan Fakulteta informacionih tehnologija u Beogradu, kaže da će se prava reforma visokog obrazovanja sprovesti tek kada se promeni sadašnji način finansiranja. On predlaže tzv. vaučerski sistem finansiranja koji bi studentima na budžetu omogućio da dobiju vaučer od države kojim bi plaćali školarinu. Budući akademci bi samostalno birali fakultet na kome će realizovati studije, a u konkurenciji bi bili svi akreditovani državni i privatni fakulteti.
- Prema konceptu koji zagovaram, za svaki studijski program određuje se ekonomska cena školovanja. Država zatim određuje strukturu studijskih programa i vaučera prema potrebama i time vodi aktivnu politiku obrazovanja (Toliko nam treba lekara, pravnika, ekonomista...). Na taj način se formira zdrava konkurencija između državnih i privatnih fakulteta. Takav sistem doveo bi do toga da se fakulteti bore za studente i za kvalitet programa koji nude - kaže profesor Domazet.
Na osnovu toga, kaže Domazet, država bi raspisala konkurs i najboljim srednjoškolcima podelila vaučere, a oni bi potom konkurisali za studijske programe koje izaberu.
- Ako student, na primer, dobije vaučer za ekonomiju, on će moći da bira na kom privatnom ili državnom fakultetu u zemlji će studirati. Školarine na privatnim fakultetima bile bi veće u proseku za 30 do 50 odsto, jer oni imaju veće troškove. Veću školarinu mogli bi da imaju i državni fakulteti koji imaju veću tražnju od drugih. Oni koji odluče da studiraju na tim fakultetima, plaćali bi razliku iz svog džepa - kaže profesor Domazet.
Za akademce koji ne uspeju da dobiju vaučere, Domazet predlaže mogućnost dobijanja povoljnih kredita. Država bi trebalo da se pobrine da krediti imaju niske kamatne stope, a studenti bi ih vraćali tek kad se zaposle.

Bez komentara
Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže da nije upoznat sa predlogom profesora Domazeta, ali da je sigurno da se u našem visokom obrazovanju mnogo šta mora promeniti.
- Mi još mislimo socijalistički, a ulazimo u kapitalizam. Ono što je sigurno jeste da treba oštrije postaviti upisne kvote, a ne da bude kao do sada „ajde da malo studiram, ne znam šta bih drugo trenutno radio“ - kaže profesor Stanojević.

Izvor: Blic

Konstituisan Studentski parlament Univerziteta u Beogradu
Autor: Beta | 12.04.2007 - 20:28

Verifikacijom mandata predstavnika fakulteta danas je u Rektoratu u Beogradu konstituisan Studentski parlament beogradskog Univerziteta.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević je na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta istakao da je to istorijski trenutak za Univerzitet.
- Studentski parlament uvodi studente u rad Univerziteta i oni postaju kontrolni mehanizam. Sada, prvi put u istoriji Univerziteta, studenti mogu da učestvuju u donošenju odluka i kreiraju svoje obrazovanje i profesionalni život - kazao je Kovačević.
Ministar prosvete Srbije Slobodan Vuksanović poručio je studentima da iskoriste vlast koju im daje Zakon o visokom obrazovanju i koji im omogućava da "pišu i amandmane na Zakon kako bi ga usavršili".
- Moja poruka je da studenti što pre formiraju sve svoje organe u okviru Univerziteta, jer im to omogućava novi Zakon. Oni treba da koriste i mogućnost da se obrate Ministarstvu prosvete za šta god im je potrebna asistencija i pomoć - poručio je studentima ministar Vuksanović.

Izvor: Blic

Mesta na državnim fakultetima
Upis na više škole tek posle dozvole za rad
Autor: V. Nedeljković | 14.04.2007 - 11:13

Tek kada Ministarstvo prosvete i sporta izda dozvole za rad biće objavljen konkurs za upis nove generacije studenata na više škole. To znači da postupak akreditacije treba da se završi što pre kako bi se upis studenata na ove visokoškolske ustanove realizovao tokom juna.
Prethodnih dana u javnosti je pominjana mogućnost da bi upis na više škole mogao biti omogućen samo na osnovu odluke Komisije za akreditaciju. Međutim, u Ministarstvu prosvete juče su potvrdili: „Prvo akreditacija, potom dozvola za rad, pa tek onda upis“. Kako će ovo obećanje biti realizovano u praksi, s obzirom na kratke rokove za završetak akreditacije, ostaje da se vidi. Akreditacija još nije završena, a upis bi trebalo da počne u junu.
- Komisija za akreditaciju uspešno privodi kraju pregled obimne dokumentacije svih 80 viših škola u Srbiji. Trenutno se završava pregled viših škola na terenu. Međutim, posao nije lak jer će se proveravati svi podaci koji su navedeni u elaboratima kako bi se na licu mesta uverili da je tačno ono što piše na papiru - kažu u Ministarstvu prosvete i sporta.
U Ministarstvu očekuju da će celokupni posao akreditacije viših škola u Srbiji biti završen u roku kraćem od dva meseca i da se na tome radi punom parom. Potom će biti objavljen konkurs, a upis će biti sproveden tokom juna.
Zakon o visokom obrazovanju predviđa da više škole prerastu u visoke škole akademskih studija i visoke škole strukovnih studija. Visoke škole akademskih studija mogu da traju tri plus dve godine ili četiri plus godinu dana, dok strukovne studije traju tri godine, s mogućnošću specijalizacije od godinu dana.
Pet viših škola u Srbiji podnelo je zahtev da se transformišu u fakultete, a isto toliko je tražilo akreditaciju kao akademije strukovnih studija. Ostale škole traže da se akredituju kao visoke škole akademskih studija ili visoke škole strukovnih studija.
Škole koje ne budu prošle akreditaciju neće moći da upišu studente u školskoj 2007/2008. godini, ministar prosvete odrediće u kojoj će školi akademci moći da nastave školovanje.

Na državnim fakultetima 30.023 studenta
Vlada Republike Srbije donela je odluku o broju studenata za upis na prvu godinu osnovnih studija na fakultetima čiji je osnivač republika, za školsku 2007/08. godinu. Na univerzitete u Srbiji naredne školske godine moći će da se upiše 14.880 studenata koji se finansiraju iz republičkog budžeta i 15.143 studenta koji se sami finansiraju.


Univerzitet BudŽet Samofinansirajući
Beogradski 8.838 7.158
Umetnosti 221 162
Kragujevački 2.070 2.555
Niški 2.568 3.120
Prištinski 813 1.913
Novopazarski 370 235

*Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine utvrdiće broj studenata
koji će se naredne školske godine upisati na Univerzitet u Novom Sad

Izvor: Blic

 VUKSANOVIĆ: PREDLOG DA SE ŠKOLARINE ZADRŽE NA PROŠLOGODIŠNJEM NIVOU

Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović izjavio je da će rektorima i senatima državnih univerziteta predložiti da u predstojećoj školskoj godini ne povećavaju školarine.

'Namera Ministarstva prosvete i sporta da školarine zadrži na prošlogodišnjem nivou motivisana je željom da se materijalno pomogne porodicama budućih i sadašnjih studenata', istakao je on u pisanoj izjavi medijima.

S obzirom na to da visinu školarine po zakonu određuju uprave fakulteta, Vuksanović je dodao da će ministarstvo univerzitetima obezbediti iz budžeta potrebna sredstva za materijalne izdatke koji utiču na formiranje cene školarina.

Rektori i prorektori za finansije su dobili zauženje da izračunaju troškove studiranja i Ministarstvo prosvete će podržati njihov predlog, najavio je Vuksanović.

Visoke školarine su i razlog za nekoliko ovogodišnjih štrajkova studenata, a Savet Univerziteta u Beogradu je na prošlonedeljnoj sednici preporučio fakultetima da ovogodišnje poskupljenje ne bude veće od deset odsto.

Na sednici je najavljeno da će do kraja aprila studenti znati kolika će biti školarina za sledeću godinu.

Ove školske godine biće upisan istovetan broj studenata kao i prošle godine na svim fakultetima u Srbiji i to 14.880 budžetskih i 15.143 samofinansirajuća studenta.

Broj studenata koji će se naredne školske godine upisati na novosadski Univerzitet odrediće Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodina.

Izvor: RTS

Porez do bankrota
B. BORISAVLJEVIĆ, 17. april 2007

BEOGRAD - Tehnološko-metalurški i Rudarsko-geološki fakultet našli su se u nezavidnoj finansijskoj situaciji, pošto im je rešenjem poreske policije naloženo da plate 41, odnosno 17 miliona dinara na ime neplaćenih poreza i doprinosa za autorske honorare.
Rukovodstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta obratilo se za pomoć prorektoru BU za finansije, ističući da bi isplata ove sume blokirala njihov rad.
U dopisu ističu da su u pitanju poslovi urađeni za Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, kao i neki evropski projekti.
Reč je o autorskim honorarima na koje se, smatraju, ne plaća porez kao na zarade.
- Odnosom prema univerzitetu država trenira strogoću, brinući se o dinaru koji curi na sve strane - kaže prof. dr Branko Medojević, prorektor za finansije. - Na autorske honorare ne plaća se porez kao na plate, ali je poreska policija to tako protumačila. Tražićemo prijem kod premijera Koštunice kako bismo rešili ovo pitanje, jer fakulteti nisu u mogućnosti da plate ove iznose. Ako bi uložili žalbu, u drugostepenom postupku bi odlučivao isti inspektor koji je doneo rešenje, pa bi odluka, verovatno, bila ista.

Izvor: Novosti

Iste cene školarine
B. BORISAVLjEVIĆ, 19. april 2007

BEOGRAD - Kolike će biti školarine na fakultetima Beogradskog univerziteta znaće se sledeće nedelje, a sudeći po izjavama sa fakulteta - ostaće jednake lanjskim. Ministarstvo prosvete i sporta preporučilo je visoškolskim ustanovama da ne menjaju cene studiranja, što je odluka Senata BU, uz ostavljanje mogućnosti da budu korigovane najviše za 10 odsto.
Tokom proteklih meseci, visoke školarine bile su razlog čestih protesta studenata, zbog čega je Ministarstvo smanjilo cene na arhitekturi i Fakultetu likovnih umetnosti. Međutim, finansijski proračuni BU pokazalis u da su školarine ispod stvarne cene studiranja (osim na rečenom Arhitektonskom fakultetu).
- Kod nas je školarina od 70.000 dinara ista već tri godine, a tako će ostati i ove - kaže prof. dr Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta. - Želimo da privučemo što veći broj studenata, a sa visokim cenama to ne možemo. Uz manje poteškoće funkcionišemo relativno dobro i nemamo nameru da pravimo biznis povećanjem cena.
Prema rečima prof. dr Miloša Nedeljkovića, dekana Mašinskog fakulteta, ni ova visokoškolska ustanova neće menjati iznos školarine od 60.000 dinara. Tolika je već četiri godine.
- Do kraja nedelje imaćemo sastanak sa predsednikom Studentskog parlamenta i studentom prodekanom, gde ćemo se dogovoriti o visini školarine - kaže Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta. - Ne verujem da će biti drastičnih promena, jer je i preporuka Saveta univerziteta potpuno nedvosmislena.
Ni na Fakultetu organizacionih nauka samofinansirajući studenti ove godine neće plaćati veću školarinu. Kako nam je potvrdio dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Bogdan Đuričić, brucoši koji ne budu uspeli da se upišu na budžet, plaćaće studije po nepromenjenoj ceni - 125.000 dinara.
Cene školarina znaće se u maju, a ukoliko dođe do njihovog povećanja to će biti u visini zvanične inflacije, najavio je prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
- Fakulteti pokušavaju da pomognu studentima plaćanjem na rate što je beskamatno kreditiranje školovanja - rekao je Kovačević. - Siromašni imaju pravoda traže da im se školarina smanji na pola, a akademci sa zdravstvenim problemima mogu da zamrznu godinu i traže smanjenje školarina.
Kovačević je naglasio da je prosečna školarina na BU 80.000 dinara, a država za svakog budžetskog studenta daje 15.000 do 20.000 više nego što plaćaju samofinansirajući.


JEFTINO I SKUPO
ŠKOLARINE na državnim fakultetima prošle godine iznosile su od 30.000 do 240.000 dinara. Posle protesta studenata na Arhitekturi je smanjena na 160.000, a Akademiji likovnih umetnosti na 100.000 dinara.
Studiranje na privatnim fakultetima košta od 1.000 do 5.000 evra.

BEZ PROMENE
NIŠ (Tanjug) - Visina školarine na fakultetima Niškog univerziteta u narednoj školskoj godini ostaće na prošlogodišnjem nivou, rekla je prorektor tog Univerziteta prof. dr Nadežda Novaković.
Najviše školarine su na studijama stomatologije i farmacije i iznose 120.000 dinara, a najniže su na Učiteljskom fakultetu u Vranju i Tehnološkom fakultetu u Leskovcu - 35.000 dinara.

Izvor: Novosti

Dve Srpkinje rade u Evropskom parlamentu
Stažisti u Evropi
Autor: I. Cvetković | 23.04.2007 - 10:20

Milena Stefanović je jedna od oko 30.000 zaposlenih u evropskim institucijama u Briselu. Kao stažista u Komitetu za spoljne poslove, ona je jedna od dve Srpkinje koje rade u Evropskom parlamentu.
Rođena je u Zaječaru, diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a zatim na prestižnom milanskom fakultetu „Bokoni“ magistrirala menadžment u javnoj administraciji.
- Preko koga si došla ovde? - prvo je pitanje koje mi postave Srbi koji žive i rade i Briselu - kaže Milena za „Blic“ i objašnjava da joj poreklo nije smetalo da je na osnovu rezimea izaberu za stažistu u Evropskom parlamentu, ali da joj upravo to što dolazi iz zemlje koja nije članica EU otežava da se trajno zaposli u nekoj od evropskih institucija.
S druge strane, kako kaže, građani EU uglavnom se prijatno iznenade zato što Srpkinja radi u evropskoj instituciji u kojoj 785 poslanika iz 27 zemalja odlučuje o budućnosti Unije.
- Moja zaduženja u Komitetu se odnose na zemlje Zapadnog Balkana i Ujedinjene nacije - kaže Milena čiji je svakodnevni posao da priprema beleške i izveštaje o stanju u regionu.
- Evropski parlament je jedna ogromna mašinerija u kojoj se ujedinila raznolikost kultura, jezika i senzibiliteta različitih evropskih naroda - kaže Milena i priseća se da je prvih nedelju dana svaki dan do kancelarije išla istim putem kako se ne bi izgubila u ogromnom zdanju Evropskog parlamenta.
Kako kaže, Srbiju svi u Briselu vide kao buduću članicu EU, ali nas kao narod često prati predrasuda drugih da smo nacionalisti, nesposobni da Evropu prihvatimo kao svoj dom.
- U razgovoru o prošlosti naše zemlje, kolege iz parlamenta kažu da im nije jasno kakav je naš stav o određenim pitanjima, jer naše reakcije doživljavaju kao srpsku emociju, a ne konstruktivnu platformu - priča Milena. Ipak, kako navodi, najviše je zabrinjava to što je stekla utisak da Srbija i interesi naše zemlje nisu dovoljno zastupljeni u Briselu.
- Nedostaje nam komunikacija na svim nivoima u evropskim institucijama. Nije dovoljno razgovarati samo na najvišem nivou - smatra Milena. Ona navodi da našoj zemlji nedostaje lobiranje za naše interese u Briselu, ali i svim evropskim centrima, te da je za to potrebna sveobuhvatna strategija i konsenzus, a ne improvizacija i rad od slučaja do slučaja.

Izvor: Blic

Senat danas o školarinama
Beograd -- Senat Univerziteta u Beogradu danas raspravlja o cenama studija za narednu školsku godinu.


Sednica se održava u Rektoratu Univerziteta u 13.00, a za sat vremena ranije na platou ispred Filozofskog fakulteta najavljeno je protestno okupljanje studenata u organizaciji grupe Studentski protest 2006/07. jer, kako tvrde, na sednici neće biti razmatrano smanjenje školarina.

Oko 50 studenata, nezadovoljnih najavom da će na sednici Senata biti povećane školarine, juče je ušlo je u zgradu Rektorata na Studentskom trgu u Beogradu, gde su prenoćili.

Organizatori protesta kao povod za okupljanje ističu to što se na sednici Senata neće raspravljati o smanjenju školarina, a što su oni saznali iz materijala za sednicu, do kog su uspeli da dođu.

Prema njihovim rečima, fakultetima se predlaže da se pri određivanju školarina rukovode tržišnim principima, pa će školarine biti korigovane prema stopi inflacije i uvećane 10 odsto za razvoj fakulteta.

Tadej Kurepa, predstavnik protesta, za B92 kaže da ne vidi drugi način borbe sem studentskog samoorganizovanja.

"Mi smo pokušali da idemo na druge načine, međutim, onda pogledate sastav ljudi koji sede u parlamentu univerziteta, studenti koji su tu bili kao predstavnici svojih fakulteta, tu su bili u odelima, s kravatama, koji pokušavaju da izigravaju političare", kaže on.

"Predsednik Studentskog parlamenta je jedan od istaknutih članova Omladine Demokratske stranke, a mi nećemo da budemo partijski pioni. Pokušali smo da idemo razgovorima, pregovorima, a iz toga se iskristalisalo da je najefikasniji metod blokada fakulteta. Jednostavno, to je jedini način da se nadležni nateraju da nešto ispune", kaže Kurepa.

Studenti se slažu da je cena školarine previsoka, ali ne i oko načina kako da se taj problem reši.

Studentska unija Srbije neće podržati protest jer, prema rečima Simona Simonovića iz Unije, ipak postoje i druge metode da se studenti izbore za svoje zahteve. "Mi se zalažemo da se svi ti problemi reše, ali na institucionalni način, kroz studentski parlament, razgovor s Ministarstvom i Univerzitetom", kaže on.

"Ono na čemu insistira SUS jeste da se formiraju javni i jasni kriterijumi formiranja cene školarine. To znači da Ministarstvo objavi koliko svaki fakultet dobija novca, da svaki fakultet objavi koliko dobija novca iz sopstvenih prihoda i da se objasni šta student dobija za to školovanje i za tu škoalrinu koju plaća", kaže Simonović.

Simonović kaže da će Senat na sednici najverovatnije izglasati povećanje školarina od 17 odsto bez limita, što nije u skladu s dogovorom koji su studentske organizacije postigle s rektorom Beogradskog univerziteta i Ministarstvom prosvete.

Studenti kažu da nemaju ništa protiv da cena bude i tržišna, ako bi to značilo da studenti za to dobijaju kvalitetno obrazovanje i dobre uslove za studiranje, što, kako ističu, sada nije slučaj.

Rektori svih sedam beogradskih univerziteta, u dogovoru s ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vukasnovićem nedavno su preporučili fakultetima da ne povećavaju školarinu, odnosno da eventualno povećanje svedu u okvire inflacije.

Izvor: B92

Neophodno uvođenje obavezne prakse
Beograd -- Stručnjaci smatraju da je uvođenje obavezne prakse za studente Ekonomskog fakulteta u Beogradu neophodnost.

U organizaciji studentskog časopisa Monopollist i Privredne komore Srbije juče je tim povodom održan okrugli sto. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković izneo je podatak da je, prema istraživanju Centra Ekonomskog fakulteta za razvoj karijere, više od 60 odsto poslodavaca zainteresovano za organizovanje prakse.

Kako se navodi u saopštenju Monopollista, na skupu je navedeno da se taj problem mora rešavati sistemski, ali s obzirom na komplikovanost procedura treba ići postepeno, preko pilot-projekata.

Kvalitet prakse bi se obezbedio standardizacijom, koju bi mogla da sprovede Komisija za akreditaciju pri Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Bitan deo skupa posvećen je pitanju motivisanja i koristi preduzeća, koja bi ona ostvarila prilikom primanja studenata na stručnu praksu.

Predstavnik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Fran Galetić istakao je da u Hrvatskoj postoji organizovana obavezna praksa. Praksa traje 21 radni dan, a student sam nalazi preduzeće u kom će raditi.

"Hrvatska preduzeća su veoma zainteresovana i rado primaju studente na praktičnu obuku, dok za one najbolje praksu obezbeđuje nekoliko studentskih organizacija", rekao je  Galetić.

Učesnici okruglog stola bili su Delta M, KPMG, Univerzitet u Beogradu, Narodna banka Srbije, Ministarstvo za rad i zapošljavanje, nemačka vladina organizacije za tehničku saradnju GTZ, privatni fakulteti i ekonomski fakulteti iz Beograda i Zagreba.

Izvor: B92