Protest na Fakultetu likovnih umetnosti

izvor:Glas Javnosti, 22. mart 2007.

BEOGRAD - Studenti Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu i juče su protestovali, a akademci kažu da nastavu nisu fizički blokirali već jednostavno ne idu na časove.

- Studenti koji protestuju ne idu na predavanja tako da nastave praktično i nema, a druge ljude ne sprečavamo da pohađaju časove. Tražimo da se školarine koje su sada 150.000 dinara, kao i ostale naknade, smanje za 50 odsto i utvrde kriterijumi za određivanje školarina, da se omogući upis naredne godine studija na teret budžeta svim studentima koji ispune uslov, zatim da se svim studentima koji su tokom studiranja stekli 300 ESPB bodova dodeli zvanje mastera. Smatramo da su ovi problemi nastali jer država i Ministarstvo prosvete ne daju dovoljno novca fakultetima - naglašavaju studenti.

Performans o pranju novca

Danas, 22. mart 2007.

Nastavljena blokada Fakulteta likovnih umetnosti

Plaćaju školarinu 2000 evra, a materijal moraju da kupuju sami: Studenti Fakulteta likovnih umetnosti

Beograd - Nakon druge noći provedene na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) grupa studenata koja je blokirala upravnu zgradu fakulteta izvela je juče performans u kojem su prikazali pranje novca. Studenti su doneli mašinu za pranje rublja na kojoj, kao uputstvo za upotrebu, piše da treba ubaciti novčanicu od 2.000 evra, koliko košta školarina na tom fakultetu.

Radoš Toškić, učesnik protesta i student prve godine grafičkog smera FLU, za Danas kaže da studenti ne znaju za šta daju 150.000 dinara.

Pravi izazov je Rim
Marina Mirković, 24. mart 2007

JAK uticaj klasičnog obrazovanja stečenog na renomiranoj firentinskoj Akademiji Lorenco de Mediči, i školovanje na prestižnom Tulein univerzitetu u Nju Orleansu, daju sasvim osoben pečat radu Marte Jovanović, koji predstavlja svojevrsnu simbiozu renesansnog klasicizma i američkog savremenog slikarstva.
- Godine provedene u renesansnoj Firenci, a potom i u meki džeza na američkom jugu, ostavljaju jasno vidljiv trag u mom slikarstvu - objašnjava Marta.
Inspiriše je sve što je okružuje: ljudi koje susreće, literatura (radovi sa prve njene izložbe u "Ozonu" bili su inspirisani pesmama Emili Dikinson), putovanja koja obožava, skulptura kao još jedna od mnoghobrojnih njenih velikih strasti, priroda, trenutna osećanja...
- Trenutno paralelno radim na dva ciklusa slika, pod nazivom "Balerine" i "Bioskop" - kaže mlada umetnica. - Platna malih formata, na kojima su naga ženska tela, mnoga u pokretu nalik plesu ili vođenju ljubavi, dok su neke zamrznute u pozi ili prosto podrhtavaju, nisu dobila naziv zato što sam tendenciozno slikala balerine. Jednostavno, kada su desetine slika već nastale - tako su izgledale. Kustosi, istoričari umetnosti i kolege umetnici te moje radove nazivaju "bejkonovskim".
Već do kraja godine, rimska publika u galeriji "Bosi artes" uživaće u Martinim balerinama, koje su, i pored izvesne note morbidnosti i tame, erotične, ženstvene, razigrane, graciozne i zanosne - kao i sama autorka.
Ciklus "Bioskop" čine crteži sa kojih nas iz tame bioskopske dvorane nedokučivo posmatraju lica iz publike, dok se nama pruža šansa da kroz istu tu tamu načas zavirimo u njihovu intimu.
- Reč je o radovima za koje se inspiracija rodila po mom povratku iz Madrida, a pod snažnim uticajem "Crnih slika" Fransiska de Goje, izloženih u "Pradu" - priča Marta. - Te slike nastale su pred sam kraj Gojinog života kada se, bolestan, star, u stanju koje je sam opisao kao stanje "uspavanog razuma koji stvara monstrume", povukao u Kvinta del Sordo kraj Madrida. Nije mi namera bila da i sama stvaram "crne slike". Nesvesno je moj crtež postajao tamniji dok sam pokušavala da dočaram ljude kako sede u bioskopu i gledaju film.
Uporedo sa balerinama i bioskopskim dvoranama, koje se rađaju u njenom ateljeu, u nepresušnoj mašti bujaju planovi za mnoštvo interesantnih multimedijalnih projekata, o kojima će se tek čuti.

EKSPERIMENTI
MARTA veoma voli da eksperimentiše sa tematikom i materijalom. Njene "balerine" nastale su kao kontrateza vorholovskim platnima velikih formata i skoro plakatskog kvaliteta - po čemu je i njen rad do tada bio najzapaženiji.
Obožava i da sarađuje sa umetnicima iz raznih oblasti, tako da će njeni radovi iz ciklusa "Bioskop" biti izlagani zajedno sa kratkim filmom Marka Stoimenova, koji je rađen specijalno za tu priliku.

Izvor: Novosti

Školarina na sudu
Z. RAKIĆ, 26. mart 2007

BEOGRAD - Roditeljima učenika Matematičke gimnazije uprava škole, uz blagoslov Ministarstva prosvete, izbila je iz džepa novac za vanredno školovanje za koje nije imala zakonske osnove. Na taj način škola je samo za poslednjih godinu dana zaradila oko 12 miliona dinara, a kako ova "akcija" traje čitavu deceniju, može se samo naslutiti kolika je konačna cifra. Zbog toga su roditelji 14 đaka tužili školu i Ministarstvo prosvete Drugom opštinskom sudu. Oni traže poništenje Ugovora koje su učenici sklapali sa gimnazijom i povraćaj uplaćenog novca.
- Većina đaka upisana je 2005/06. godine sa statusom redovnih, ali su protivno Zakonu i Ustavu Srbije morali da plaćaju školarinu od 90.000 dinara, iako je srednje obrazovanje besplatno - objašnjava Staša Pilipović, advokat oštećenih. - Za tekuću školsku godinu tražili su da deca uplate po 150.000 dinara, ali roditelji koje zastupam nisu platili. U ovome nije učestvovala samo uprava škole na čelu sa direktorom Vladimirom Dragovićem, već i ministar prosvete Slobodan Vuksanović, njegov zamenik Bogoljub Lazarević i gradska prosvetna inspektorka Dušanka Pop Manić. Uopšte nisu reagovali na dopise koje smo im slali.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja predviđa da je srednje obrazovanje besplatno i to važi za sve učenike koji polože prijemni ispit, pohađaju nastavu i dobijaju ocene iz vladanja. Vanredni status imaju samo đaci koji su stariji od 17 godina ili oni koji su dva puta ponovili razred ili iz opravdanih razloga ne mogu da dolaze na časove.
- Nisu imali nikakav pravni osnov da naplate školarinu - smatra Pilipovićeva. - Čak je u konkursu Ministarstva, kad su se upisali, navedeno da primaju 100 đaka o trošku države. Međutim, u informatoru koji izdaje gimnazija piše da je 20 sufinansirajućih đaka u generaciji. To ne postoji nigde, a najveća šteta je što su u pitanju talentovana deca.
Ministarstvo prosvete u ponedeljak je na prečac, posle objavljivanja u medijima, donelo odluku da učenike mentorskog odeljenja oslobodi daljeg plaćanja. Roditelji smatraju da je ovo samo potvrda njihove teze da je uprava protivzakonito uzimala novac.
- Tražićemo da oštećenim roditeljima vrate celu sumu, koja uopšte nije mala - kaže Pilipovićeva. - U ovom postupku najviše nas je nervirala bahatost nadležnih, jer smo se obraćali svima, a niko nije hteo da reaguje.
U Matematičkoj gimnaziji u ponedeljak nisu hteli da komentarišu tužbu niti odluku Ministarstva prosvete.



BLAGOSLOV MINISTRA
IAKO u Ministarstvu prosvete i sporta tvrde da ova ustanova nije izdala rešenje kojim je dozvoljen upis đaka u mentorsko odeljenje kao vanrednih učenika, roditelji imaju rešenje sa Vuksanovićevim potpisom, koje ih demantuje. U spisu od 27. 06. 2006. godine piše da je Matematička gimnazija dobila saglasnost na Odluku o visini školarine za vanredne učenike u mentorskom odeljenju.

UVEK USPEŠNI
UČENICI Matematičke gimnazije su postigli sjajan uspeh na 49. Republičkom takmičenju iz matematike koje je održano u Subotici. Čak 30 đaka ove škole osvojilo je nagrade, a najbolje rezultate postigli su Luka Milićević i Dušan Milijančević. Posle takmičenja je izabrano 30 učesnika prve Srpske matematičke olimpijade na osnovu koje će se odrediti i šestočlana ekipa koja će predstavljati našu zemlju na međunarodnim takmičenjima ove godine. Od tih 30 đaka 18 su učenici Matematičke gimnazije koja će u aprilu biti domaćin Olimpijade.

Izvor: Novosti

29.03.2007, KRAGUJEVAC
Izvor: PRESS
PREKIPELO STUDENTIMA

Studenti protestovali ispred Pravnog fakulteta u Kragujevcu jer ih policija "masovno privodi" na informativne razgovore zbog hapšenja profesora. Pravni fakultet u haosu, nema ni osnovne uslove za rad, studenti ne znaju šta da rade i prete štrajkom glađu



Stotinak studenata kragujevačkog Pravnog fakulteta protestovalo je juče zbog toga što ih, kako su rekli, "policija masovno odvodi na informativne razgovore u Smederevo", povodom hapšenja grupe profesora osumnjičenih za korupciju.

U pitanju i akreditacija Pravnog

"Akcija indeks" će usporiti ili u potpunosti onemogućiti akreditaciju Pravnog fakulteta u Kragujevcu i dobijanje dozvole za rad. Za akreditaciju je potrebno da najmanje 70 odsto predmeta ima profesore koji rade na fakultetu. Kako na Pravnom ima 31 ispit, to znači da je potrebno da radi bar 21 profesor, skoro duplo više od 12 koliko ih sada ima.


Studenti su protestovali i zbog primene "nezakonitih i represivnih mera prilikom uzimanja izjava". Oni su na skupu ispred zgrade Dekanata istakli da je oko 250 studenata tokom istrage pozvano na informativne razgovore u vezi sa polaganjem ispita, ocenivši da su time njihova "prava sve više ugrožena".

Student završne godine prava Đorđe Vasojević, koji je na jučerašnjem protestu predstavljao Studentski parlament, kaže da su studenti "spremni na sve" kako bi zaštitili svoj fakultet i diplome koje su stečene radom.

Primeniti zakon

Student Pravnog fakulteta Relja Pantić rekao je da se ne slaže sa zahtevima Studentskog parlamenta i zauzeo se za "primenu Zakona i preduzimanje svih mera kako bi bila utvrđena verodostojnost svih ocena koje su studenti dobijali".
- Ja u indeksu imam 13 ocena uhapšenih profesora. Nadležni uvek mogu da me pozovu i utvrde verodostojnost položenih ispita. Iza svakog mog položenog ispita stoje ogroman rad i znanje, a strahuju samo oni koji su nelegalno došli do ocena - kaže Pantić.


- Prema našim informacijama, od početka hapšenja profesora na saslušanja je privedeno oko 200 studenata. Naš rad i diplome su osramoćeni, i mi smo spremni i na štrajk glađu kako bismo sačuvali sebe i fakultet - kaže Vasojević.

Sva vrata na Dekanatu Pravnog fakulteta juče su bila zaključana. Sekretar fakulteta Miloš Marković rekao je da su zamenik dekana Snežana Soković i prodekan za nastavu Zoran Ponjavić otišli u Ministarstvo obrazovanja "po instrukcije šta dalje da čine".

On objašnjava da fakultet funkcioniše uz ispomoć drugih univerziteta.- Na kragujevačkom fakultetu ostalo je 12 profesora, kadar je već više puta preraspoređivan, a osam profesora je došlo sa drugih univerziteta. Ispiti iz radnog i privrednog prava odloženi su do daljnjeg - kaže Miloš Marković.

Profesor kriminalistike dr Branislav Simonović kaže da se "za uzimanje para za ispit na Pravnom fakultetu zna deset godina".- Za korupciju se zna deset godina, a ja godinu dana pričam o tome, što znaju i studenti, ali dugo niko ništa nije preduzimao da se spreči takvo ponašanje i da se zaštiti institucija - rekao je Simonović, dodajući da "u istoriji obrazovanja u svetu nije zabeleženo da se uhapsi toliko profesora".

On je ocenio da je "zatvaranje fakulteta najrealnija opcija". U korupcionaškoj "aferi indeks" uhapšeno je 29 osoba zbog sumnje da su primali i davali mito ili su u tome posredovali. Među uhapšenima je 15 sadašnjih i dvojica bivših profesora Pravnog fakulteta.
(M. R.)

Uhapšeni skoro svi profesori
Ekipa Novosti, 29. mart 2007

KRAGUJEVAC - Pravni fakultet u Kragujevcu i bukvalno je obezglavljen. Posle hapšenja 17 profesora ove visokoškolske institucije, među kojima su i dekan, predsednik Saveta fakulteta, na Pravnom od u četvrtak su ključna dva pitanja - ko je još o(p)stao od nastavničkog kadra i da li i fakultetu preti katanac.
Od početka policijske akcije "Indeks", 20. februara, kada je u jednom danu privedeno desetoro profesora, prvi put, posle najnovijih hapšenja, preostali nastavnici i rukovodeći kadar na Univerzitetu ne znaju kako da se reorganizuju i kakva je dalja sudbina fakulteta, profesora i studenata.
- Nekako smo do sada uspevali da uz pomoć kolega sa drugih fakulteta održimo nastavu, ispite i funkcionisanje fakulteta. Sada, prosto, ne znamo šta i kako dalje - kaže vidno zabrinut profesor Zoran Ponjavić, profesor ovog fakulteta, ujedno i prorektor za nastavu na kragujevačkom univerzitetu.
U holu fakulteta i u četvrtak bilo je mnoštvo studenata. Niko više, izgleda, ne pita: Ko je uhapšen, već: Ko je ostao? Na oglasnoj tabli istaknut je raspored ispita.
- To više i ne gledamo, nećemo da dolazimo uzalud. I u četvrtak smo čekali da se pojavi profesor Brković, nemam pojma da li da učim ili sve batalim - kaže jedna studentkinja, ali ne želi da se predstavi.
Jasne odgovore na "aktuelnu situaciju" više ne zna ni dr Snežana Soković, prodekan za nastavu, koja od hapšenja dekana Svete Purića, rukovodi ovom visokoškolskom institucijom.
- Savet fakulteta broji 17 članova, desetoro je još tu i prema tome najviši organ upravljanja na fakultetu može da funkcioniše - kaže Sokovićeva. - Tehničko pitanje nastave možemo nekako da rešimo, na nekim predmetima imamo po dvoje profesora, za predmet Radno pravo moraćemo da angažujemo novog nastavnika. Već je angažovano sedmoro nastavnika sa drugih fakulteta.
Ali, u pitanje je, priznaje, doveden legalitet i legitimitet fakulteta.
- Niko nije kriv dok se ne dokaže, ali dok se to dokaže ode fakultet pod katanac. Odlučni smo da to sprečimo - kaže Đorđe Vasojević, student Pravnog fakulteta.
Ipak, među studentima koji su se u četvrtak okupili na protestnom skupu ispred Rektorata, ima i drugačijih mišljenja. Traže da im ne pominjemo imena, plaše se posledica.
- Vreme je da se konačno stane na put bahatim profesorima, ali i onima koji smatraju da sve mogu da kupe parama, kažu oni.
Student Žika Ceković, potpredsednik Saveza studenata Pravnog fakulteta i član Saveta Univerziteta, kaže da se sve češće pominju dve opcije - zatvaranje fakulteta ili organizovanje takozvanog departmana, odnosno da fakultet bude pod nadzorom Univerziteta, čime gubi autonomnost.



TUŽNA STVARNOST

NA Pravnom fakultetu ima ukupno 26 profesora, odnosno nastavničkog kadra, računajući redovne, vanredne profesore i docente. Uhapšeno je njih 17.
- To je realnost i pred tim ne možemo zatvarati oči pokušavamo da nađemo neki izlaz iz ove situacije, naravno ne ulazeći u krivični postupak koji ne zavisi od nas. Mi smo državni fakultet i tražimo pomoć od ministarstva, da li da raspišemo konkurs za nove nastavnike ili nešto drugo - kaže Snežana Soković.


VELIKE BROJKE

PRAVNI fakultet u Kragujevcu trenutno ima 2.670 studenata. Na nedavno održanoj sednici Senata Univerziteta predložen je upis još 735 brucoša u narednoj školskoj godini.


NEMA UKIDANJA

MINISTAR prosvete i sporta Slobodan Vuksanović primio je u četvrtak delegaciju Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ali nismo uspeli da saznamo ko je bio na razgovoru.
Kako nam je rečeno u informativnoj službi nema govora o ukidanju Pravnog fakulteta u Kragujevcu, a ministarstvo će učiniti sve da zaštiti studente i preostale zaposlene. Takođe, obezbediće se normalno odvijanje nastave uz angažovanje predavača sa drugih visokoškolskih ustanova.

B. B.

M. LUKOVIĆ



Posle hapšenja profesora Miroljuba Simića bura i na Pravnom fakultetu u Nišu

SVI BRANE DEKANA

NIŠ - Prof. dr Miroljub Simić trebalo bi da se najkasnije u petak u 14 časova, posle 48 časova zadržavanja i saslušanja, pusti da se brani sa slobode, jer je veoma bolestan čovek, pod terapijom - kaže za "Novosti" prof. dr Dragan Čorbić, prodekan Pravnog fakulteta, koji od decembra prošle godine obavlja dužnost v. d. dekana.
Prof. dr Čorbić, zajedno sa Naučno-nastavnim većem Pravnog fakuleta, koje je u četvrtak održalo hitno zasedanje povodom privođenja dekana, smatra da "država mora da ispoštuje osnovne ljudske slobode i dostojanstvo" u ovom, specifičnom slučaju.
Na Pravnom fakultetu strahuju, međutim, da bi sa ovim privođenjem, mogla da se nastavi opšta hajka na profesore, ali žale, što zasada, "taj lov traje samo u provinciji, bez Beograda"!
- Profesora Simića znam kao korektnog čoveka, uvek spremnog da izađe u susret. Što se tiče ovih navodnih sumnji, samo mogu da kažem da ih je vrlo teško dokazati i da se bojim i ne isključujem mogućnost da je došlo do zloupotrebe celog ambijenta na Univerzitetu u Kragujevcu. Zvanično nam se u Nišu niko nije žalio, a neformalno su mi studenti pričali, spominjale su se i neke tarife.
"Dekan je odveden kao bandit", zameraju u dekanatu Pravnog fakulteta. Indicije da su se sa Prvanog fakulteta masovno ispisivali studenti četvrte godine, kako bi lakše završavali fakultet u Kragujevcu, kako tvrde, priče su bez osnova. U Studentskoj službi fakulteta postoji podatak da je od 2000. do 2006. godine, 1.164 studenta napustilo studije sa niškog fakulteta, ali da je taj trend naglo opao 2005. godine, kada je zabeležno svega 96 ispisanih.
Fakultet u Nišu je u četvrtak nastavio da normalno funkcioniše, a redovno će raditi i u petak, uverava prof. dr Saša Knežević, prodekan.
S. BABOVIĆ - M. RISTOVIĆ


POLICIJA TRAŽI POSREDNIKE

ISTRAŽNI sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić, koji vodi istragu o korupciji na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, u petak će ispitati petoricu poslednjih uhapšenih profesora.

Radoje Brković, profesor radnog prava, Miroljub Simić, dekan Pravnog fakulteta u Nišu i predavač uvoda u pravo u Kragujevcu, Miodrag Mićović sa privrednog prava, Slobodan Svorcan sa naslednog prava i Radomir Stojanović, profesor sa Pravnog fakulteta u Prištini, terete se za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja.

Zahtev za sprovođenje istrage protiv ove petorke podnosi okružni tužilaca Gordana Maksimović. Neizvesno je kakvu će odbranu izneti uhapšeni ili će se braniti ćutanjem.

Policija je nastavila akciju "Indeks", koju zajedno vode operativci Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i Policijske uprave Smederevo. Njihova združena istraga je usmerena na posrednike, odnosno na osobe koje su uzimale novac od studenata i davale ga profesorima.

Kako "Novosti" saznaju, među posrednicima su i neki advokati. Zasada, poznato je da su dvojica već umakla policijskoj poteri. Jedan se sklonio u Grčku, a drugi u Crnu Goru.
Z. U.

Do mesec dana pritvora za petoricu profesora iz kragujevca

DRUŠTVO - SUĐENJA - Petak, Mart 30, 2007 22:31
Istražni sudija smederevskog Okružnog suda odredio je, nakon više od 12 sati saslušavanja, do mesec dana pritvora petorici profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su osumnjičeni za primanje mita, zloupotrebu položaja i falsifikovanje službenih isprava.

'Svi se brane tvrdnjom da nisu učinili krivično delo i svi su izneli neku odbranu. Svima sam odredio pritvor do mesec dana zbog mogućeg uticaja na svedoke i eventualne saučesnike, kao i zbog težine krivičnog dela za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora', rekao je agenciji Beta istražni sudija Predrag Lukić.

Po policijskoj prijavi saslušani su dekan Pravnog fakulteta u Nišu i profesor u Kragujevcu Miroljub Simić, profesor Radnog prava Radoje Brković, Privrednog prava Miodrag Mićović, Naslednog prava Slobodan Svorcan i Sociologije Radomir Stojanović.

Istražni sudija izrazio je očekivanje da će u narednih 48 sati javni tužilac Gordana Maksimović podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih profesora. Oko 15 sati saslušavanje je nakratko bilo prekinuto nakon što su neki branioci tražili izuzeće istražnog sudije Predraga Lukića. Saslušavanje je nastavljeno kada je zahtev odbijen kao neosnovan.

Predstoji saslušanja svedoka o delima za koja su osumnjičeni pritvoreni profesori. Za svakog osumnjičenog za sada postoji više svedoka.

Branilac osumnjičenog dekana Pravnog fakulteta Miroljuba Simića kasno večeras podneo je zahtev da se zbog teškog zdravstvenog stanja njegovom branjeniku omogući specijalistički pregled u Nišu.


izvor rts

Зашто је Универзитет у Београду недодирљив?
Наставно-научно веће Правног факултета у Нишу јуче је разматрало привођење декана тог факултета Мирољуба Симића због сумње да је као ванредни професор истоименог факултета у Крагујевцу наводно примао мито. На редовној седници Веће је закључило да је свако невин док се његова кривица не докаже, залажући се за борбу против корупције "у читавом друштву". Симић је једини професор нишког Правног факултета који је предавао у Крагујевцу, а лишен је слободе прекјуче, у свом кабинету у деканату.

Полиција проверава анонимне пријаве студената

Медији су протеклих дана јављали, позивајући се на незваничне изворе, да полиција наводно испитује и корупцију на Правном, Економском и Факултету за спорт и физичко васпитање у Нишу. Једино је декан нишког Факултета за спорт Добрица Живковић потврдио да је обавестио полицију о анонимним пријавама студената с краја прошле године да им је пет професора с тог факултета тражило мито за полагање испита "у износу од 700 до хиљаду евра".

Продекан Правног факултета у Нишу Драган Чорбић је рекао да је сигуран да на Правном и другим факултетима Универзитета у Нишу "нема организованог криминала" о каквом се говори у афери "индекс" у Крагујевцу.

- Питам се због чега се корупција открива само на универзитетима у унутрашњости, док је Универзитет у Београду недодирљив. Такође се питам због чега се борба против корупције води само на универзитету, док су друге сфере заштићене, мада се зна да је корупција, нажалост, прожела целокупно ткиво нашег друштва. Изгледа да неким центрима моћи одговара да се селективно дира у такозвану просветну мафију, али не и у неке друге које досежу до самих врхова власти - рекао је Чорбић новинарима.

Проректор НУ Слободан Антић јуче је рекао да је непријатно изненађен привођењем декана Симића и подсетио на став Колегијума декана НУ, заузет на почетку афере "индекс", да се подржава борба против корупције. Иако је декан Симић приведен због "крагујевачког, а не нишког случаја", Антић је најавио да ће колегијум декана НУ опет реаговати средином следеће седмице, када се ректор Радослав Бубањ буде вратио с ректорске конференције у Лисабону.

Према саопштењу нишке полиције, специјализоване службе Управе криминалистичке полиције Министарства и Полицијска управа у Смедереву привели су прекјуче још пет професора Правног факултета у Крагујевцу, међу којима је и ванредни предавач на предмету Увод у право Мирољуб С. (1949), иначе декан нишког Правног факултета. Осим њега, приведени су и предавач на предмету радно право Радоје Б. (1955), професор привредног права Миодраг М. (1954), предавач наследног права Слободан С. (1945), као и Радомир С. (1956), садашњи професор Правног факултета у Приштини који је раније предавао социологију у Крагујевцу.

У саопштењу полиције се наводи да су петорица професора приведени због основане сумње да су примали мито и злоупотребљавали службени положај тако што су уз новчану накнаду "већем броју студената крагујевачког Правног факултета омогућили да положе испите иако нису савладали градиво предвиђено наставним планом и програмом". Поједини студенти нису излазили на испите, а професори су им уписали оцене у индексе и записнике о полагању испита, пише у саопштењу. У њему се додаје да је Полицијска акција у крагујевачкој афери "индекс" проширена и на факултете у Нишу, Новом Саду, Краљеву, Чачку и Младеновцу.

izvor Danas

Полт представио амерички програм размене студената

Полт је, после разговора са ђацима у Америчком кутку у Дому омладине", рекао да је циљ овог програма да "прошири могућности за младе у Србији да имају више контаката са САД".

"Желимо да млади, али не само млади, средњошколци, дипломци, постдипломци али и 'просечни људи' виде Америку и искусе нашу земљу како би боље разумели ко смо", рекао је он.

Полт је додао и да је план и да Американци дођу у Србију али да се још увек чека на дозволу Владе Србије за спровођење такозваног "пис кор" (пеаце цоре) програма који је успоставио бивши амерички председник Џон Кенеди.

Овим програмом добровољци из Америке путују широм света и помажу људима у земљама у којима одседну, рекао је Полт.

"Циљ нам је да Американци који дођу у Србију предају енглески како студентима, тако и професорима и помажу предузетницима и младим привредницима у вођењу посла. За то нам је потребна дозвола владе", додао је Полт.

Програм "Млади лидери Србије" требало би ове године да укључи 60 средњошколаца и 12 наставника из Кикинде, Сенте, Бајине Баште, Пријепоља и Београда који би три недеље боравили у САД.

Предвиђено је и да током лета у Србију дође и неколико америчких средњошколаца.


Извор: Прес

Viša poslovna škola u Čačku organizuje predavanja u Brusu bez dozvole Ministarstva prosvete


Baza za zgrtanje para

Beograd - Privatna Viša poslovna škola u Čačku radi nezakonito jer organizuje nastavu u Brusu bez dozvole Ministarstva prosvete i sporta. Prema saznanjima Danasa predavanja se održavaju u dve učionice, smeštene u zgradi Skupštine opštine Brus, na zgradi nema istaknutog obeležja koje pokazuje da je reč o ustanovi u sastavu Više poslovne škole, a stotinak akademaca koji tamo pohađaju nastavu zvanično su studenti Više poslovne škole u Čačku.
Iako direktor ove škole Vlajko Petković tvrdi da u Brusu ne postoji istureno odeljenje, već da je reč o nastavnoj bazi za čije osnivanje nije potrebna dozvola Ministarstva prosvete, prosvetne vlasti ističu da "fakultet ili viša škola može da obavlja delatnost van sedišta matične ustanove samo uz saglasnost Ministarstva" i da to "jasno stoji u dozvoli za rad".
Stotine fakulteta i viših škola
U Srbiji postoji sedam državnih i sedam privatnih univerziteta, u okviru kojih radi više od 130 fakulteta. Sem toga, postoji još sedam privatnih fakulteta koji nisu u sastavu univerziteta, 49 državnih viših škola i 31 privatna koja ima dozvolu za rad Ministarstva prosvete. Nije poznat precizan broj isturenih odeljenja, baza, centara za obuku ili za konsultacije, kao ni broj visokoškolskih ustanova koje rade bez dozvole Ministarstva prosvete.
- Osnivanje nekakvih nastavnih baza ili konsultativnih centara je nezakonito. Svako ko na ovakav način pokušava da prevari Komisiju za akreditaciju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Ministarstvo prosvete, kao i studente i roditelje, grdno se vara da će u tome uspeti, a takvim postupcima ugrožava i proces akreditacije koji je u toku - kažu u Ministarstvu prosvete.
Vlajko Petković, međutim, tvrdi da zakon nije prekršen i da je otvaranje nastavne baze "dobra volja škole da pomogne siromašnim studentima". On kaže da ova viša škola "izdvaja novac za dnevnice nastavnika i organizuje prevoz, kako bi profesori došli studentima na noge". Viša poslovna škola, osim u Brusu, ima nastavnu bazu i u Beogradu. Petković objašnjava da se u bazama održavaju samo konsultacije, odnosno predavanja, a da se ispiti polažu u Čačku, gde se studenti zvanično vode. Na pitanje novinara Danasa da li su studenti iz Brusa oštećeni jer nastavu slušaju u dve prostorije, a plaćaju punu cenu školarine (prošle školske godine iznosila je 67.500 dinara) Petković odgovara da su učionice "moderno opremljene" i da su akademci "na dobitku jer im profesori dolaze na noge".
Dovitljivost Više poslovne škole, nažalost, nije usamljen slučaj. Podsećamo da je Ministarstvo prosvete prošle godine zabranilo osnivanje isturenih odeljenja van sedišta matičnih visokoškolskih ustanova, ali su se o ovu odluku oglušili brojni privatni fakulteti i više škole upisujući studente u takozvane nastavne baze, ogledne ili konsultativne centre. Ove "fantomske" ustanove uglavnom su smeštene u privatnim objektima ili u iznajmljenim prostorijama i imaju po jednu ili dve osobe koje "vode" celu priču.
- Fakulteti i više škole iskoristili su prazan prostor, jer je postupak akreditacije u toku, a po starim propisima je sve bilo dozvoljeno. Međutim, novi Zakon o visokom obrazovanju jasno propisuje da svaka institucionalna forma koja se organizuje van sedišta matične visokoškolske ustanove mora da ispunjava identične uslove kao i matična ustanova, a takva obaveza će dovesti do gašenja mnogih isturenih odeljenja - kaže za Danas Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik navodi da gotovo nema visokoškolske ustanove, bilo državne ili privatne, koja ne radi sa većim brojem isturenih odeljenja. Nezvanične procene govore da, na primer, u Srbiji postoji više od sto pravnih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja. Profesor Avramović napominje da samo dva državna pravna fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu nemaju isturena odeljenja.
- Privatni pravni fakultet iz Novog Sada stigao je do Badovinaca, a fakultet iz Novog Pazara nastavu drži u fabrici sijalica u Pančevu. U Vranju postoje dva isturena odeljenja pravnih fakulteta različitih osnivača - navodi Avramović najdrastičnije primere.
Iako su prosvetne vlasti upoznate sa nezakonitim poslovanjem visokoškolskih ustanova, nije poznato da li će neko za to odgovarati. U Ministarstvu prosvete ističu da će red u visoko obrazovanje uvesti akreditacija, pa će već 30. aprila biti poznato koje više škole će dobiti dozvolu za rad.

izvor Danas