Verifikacija visokoškolskih ustanova

Fakulteti mogu izgubiti dozvolu

Komisija za akreditaciju utvrdila je predlog standarda za akreditaciju svih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Predloženi standardi biće upućeni na javnu raspravu posle čega bi trebalo da ih prihvati Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Svi fakulteti koji žele da dobiju akreditaciju moraju da ispune standarde, pre svega u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i programa, inače gube dozvolu za rad.

Predlog standarda prvo će se naći na javnoj raspravi pred fakultetima i višim školama. Svi imaju pravo da daju sugestije i predlože izmene, pa se očekuje da će se tekst naći pred Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje do 6. oktobra.

- Predložili smo standarde po ugledu na evropske. Za svaki fakultet i višu školu biće zadužena po dva recenzenta, ali niko neće znati za koju ustanovu je ko zadužen, kako bi se izbegao svaki pritisak na njihov rad - rekao je za „Blic“ prof. dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju.

U postupku akreditacije utvrđuje se da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove koji su predviđeni Zakonom o visokom obrazovanju. Akreditaciju će morati da dobiju i studijski programi.

- Ne pravimo razliku između državnih i privatnih fakulteta. Nemamo želju da bilo koga ukidamo, jednostavno uvodimo pravila po kojima svi moraju da rade- kaže Arsenijević.

Ako Komisija za akreditaciju utvrdi da visokoškolska ustanova ispunjava standarde, izdaje joj uverenje o akreditaciji ustanove, odnosno studijskog programa. Međutim, ako nije zadovoljna, Komisija može da uputi akt upozorenja i ukaže na određene nedostatke, a ustanovi se ostavlja rok od godinu dana da ih otkloni. Ukoliko ni tada ne prilagodi svoj rad, Komisija donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Visokoškolska ustanova može u roku od 30 dana uložiti žalbu na ovo rešenje Nacionalnom savetu.

- Akreditacija svih visokoškolskih ustanova će trajati najmanje tri godine. Studenti sa onih fakulteta i viših škola, koji trajno izgube dozvolu za rad, moraće da pređu na drugi srodni fakultet gde će okončati studije - navodi Arsenijević.

V. Nedeljković

    Standardi koje treba ispuniti

    - Od ukupnog broja nastavnika, najmanje 70 odsto njih mora biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom.

    - Ustanova mora obezbediti uslove za naučno i umetničko usavršavanje nastavnika.

    - Broj studenata koji se upisuju mora biti usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničkim mogućnostima.

    - Visokoškolska ustanova mora da obezbedi dva kvadrata prostora po studentu.

    đ Svi moraju imati amfiteatre, učionice, laboratorije, biblioteku i čitaonicu, prostor za administrativne poslove i dve kancelarije za studentsku službu.

    - Objekti moraju imati građevinsku i upotrebnu dozvolu.

    - Ukoliko objekti nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove, moraju imati zakup najmanje na pet godina.

    - Mora postojati najmanje jedna informatička učionica sa 20 računara.

    - U biblioteci mora biti najmanje 1.000 udžbenika iz kojih se izvodi nastavni proces...

    Dozvolu ima šest privatnih univerziteta

    Na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete i sporta piše da samo šest privatnih univeriziteta i četiri samostalna fakulteta imaju dozvolu za rad. To su Univerzitet „Braća Karić“, Evropski univerzitet, Univerzitet „Singidunum“, Univerzitet „Union“, Univerzitet u Novom Pazaru i „Megatrend“, što znači - svi fakulteti koji rade u okviru ovih univerziteta. Pored njih dozvolu imaju Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za menadžment u Novom Sadu, Fakultet informacionih tehnologija u Beogradu i Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu. Ostali privatni fakulteti još nemaju dozvolu za rad. Postupak akreditacije proći će sve visokoškolske ustanove, bez obzira na to da li imaju ili nemaju dozvolu za rad.


Izvor: Blic

 Koliko para roditelji moraju da izdvoje za godinu dana studiranja u Beogradu
Student košta najmanje 2.000 evra

Svaki redovni student iz unutrašnjosti koji studira u Beogradu godišnje košta svoje roditelje od 2.000 do 2.500 evra, odnosno 200 do 250 evra mesečno. Toliko košta školovanje akademaca koji su dobili mesto u studentskom domu. Međutim, za studente koji stanuju privatno i hrane se sami, mesečni troškovi se uvećavaju u proseku za 50 do 150 evra za stan i od 150 do 200 evra za hranu.

Uskoro treba da počne nova univerzitetska godina, a roditelje u Srbiji čija su deca stasala za fakultet ili već studiraju hvata panika kako da obezbede novac za njihovo školovanje. To nije nimalo lako ako se zna da je prosečni lični dohodak u Srbiji 21.774 dinara, a studentima koji žive i hrane se u domu treba približno toliko da nekako izguraju mesec dana u Beogradu. Roditelji čija deca stanuju privatno i plaćaju školarinu ne smeju, kažu, ni da izračunaju koliko će ih koštati njihov desetomesečni boravak u Beogradu.

- Dobijam oko 12.000 dinara mesečno za džeparac. Za taj novac treba da kupim voće, slatkiše, sokove, kozmetiku, da izađem u grad, ponekad odem kod frizera... Brižljivo planiram kako ću potrošiti svaki dinar - kaže Ina Rogić, studentkinja Medicinskog fakulteta, koja stanuje u Domu „Rifat Burdžević“ u Beogradu.

Ina se ne žali na cenu smeštaja i hrane u domu, ali kaže da je Beograd skup grad za studente iz unutrašnjosti.

- Skupo je piće u kafićima, pa izlazim uglavnom kad se nešto organizuje u našem domu ili u drugim domovima - priča Ina.

Miodrag Bradić, student Elektrotehničkog fakulteta, iz Ivanjice, kaže da njegovi roditelji često pozajmljuju novac da bi ga njemu poslali. - Smeštaj i hrana u domu nisu skupi, ali sve ostalo, utakmice, bioskop, pozorište, za mene su nedostižni. Ponekad kupim nešto od hrane jer mi nije dovoljno ono što imamo u menzi. U grad ne izlazim, ceo moj studentski život odvija se na relaciji dom-fakultet - priča Miodrag Bradić.

Samo mali broj studenata iz unutrašnjosti kaže da im mesečna primanja njihovih roditelja omogućavaju da u Beogradu lagodno žive ne razmišljajući kako da džeparac razvuku do kraja meseca.

Najteže je roditeljima samofinansirajućih studenata ako se zna da godišnja školarina na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu iznosi 240.000 dinara, na Medicinskom 125.000, Stomatološkom 180.000, a na Veterinarskom fakultetu 100.000 dinara. Krevet u privatnom smeštaju u Beogradu ne može da se nađe za manje od 50 evra, a za garsonjeru treba izdvojiti od 150 do 200 evra. Student koji se hrani u vlastitoj režiji mora da izdvoji za hranu od 12.000 do 17.000 dinara mesečno. Zato se roditelji sve češće odlučuju da podignu kredit kako bi svojoj deci mogli da plate skupe godišnje školarine na fakultetima.

Violeta Nedeljković

Izvor: Blic

"JUGO" ZA NAJBOLJEG

Niški "Nisal" poklonio "juga" bravaru Časlavu Stojanoviću, koji je proglašen za najboljeg radnika, a za 20 godina rada nema ni dan bolovanja

Kada sam čuo svoje ime, mojoj sreći nije bilo kraja. Došlo mi je da vrištim od sreće. Nije mala stvar biti najbolji radnik, kaže Časlav Stojanović

NIŠ - Bravar Časlav Stojanović (40) iz Crvene Reke kod Niša dobio je "juga" jer je proglašen za najboljeg radnika "Nisala". Časlav je imao jaku konkurenciju. Osam radnika preduzeću za preradu aluminijuma "Nisal" na predlog kolega ušlo je u najužu konkurenciju za najboljeg radnika 2005/2006 godine. Stojanović je, međutim, osvojio titulu najboljeg i na proslavi 51. rođendana preduzeća dobio "juga".
- Nisam očekivao da baš ja budem najbolji radnik. Iako sam znao da sam ušao u uži izbor, sve do samog proglašenja nije moglo da se nasluti ko će biti pobednik. Kada sam čuo svoje ime, mojoj sreći nije bilo kraja. Sve u meni se uzburkalo. Došlo mi je da vrištim od sreće. Nije mala stvar biti najbolji radnik - i dalje uzbuđen priča za Press Časlav Stojanović.
Direktor preduzeća Slobodan Jovanović kaže da je ideja da se najbolji radnik nagradi automobilom stara godinu dana.
- Prošle godine na proslavi pedesetogodišnjeg jubileja, predsednik kompanije Goran Vuković nagovestio je da bi najradnik mogao da dobije automobil. Tako je i bilo. Predali smo ga Časlavu, koga su kolege kandidovale. Mislim da će to biti podstrek za sve zaposlene - nada se direktor "Nisala" Slobodan Jovanović.
Šef pogona crne bravarije "Nisala" Čedomir Cvetković kaže da je Časlav zaslužio "juga".
- On je od onih radnika koji razmišljaju dok rade, odgovoran je i inventivan. Ima dvadeset godina radnog iskustva i svi poslovi idu preko njega. Presudno je najverovatnije bilo i to što je Časlav imao najveću prekovremenu satnicu, ali ni dan bolovanja - hvali Cvetković svog radnika.
Osim Stojanovića, "Nisal" je nagradio još 40 radnika. Inače, preduzeće "Nisal", sa 680 zaposlenih, privatizovano je pre tri godine i jedno je od retkih u nišavskom regionu u kome se posle prodaje odlično posluje.
R. SIMONOVIĆ

Iduće godine za najboljeg radnika stan!

U "Nisalu" najavljuju da će sa nagrađivanjem najboljih radnika nastaviti i sledeće godine.
- Predsednik kompanije Goran Vuković nagovestio je da će naredne godine najbolji radnik dobiti stan. A mi zaista nemamo razloga da sumnjamo, jer je već ispunio obećanje dato prošle godine i najboljem poklonio "jugo". Važno je da radnici dobro rade i istaknu se kao najbolji. Ostalo je na firmi - rekao je šef pogona crne bravarije "Nisala" Čedomir Cvetković.

Izvor: Press

Do sada diplomiralo 50.000 studenata
Pravni od 165 leta

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je juče 165 godina postojanja. Sa ovog fakulteta izašlo je 50.000 diplomiranih pravnika, 1.100 magistara i 100 doktora nauka. Osam predsednika i potpredsednika Vlade Srbije bili su profesori ovog fakulteta, 14 ministri, 19 profesora bili su ili jesu akademici, a njih 15 rektori Univerziteta u Beogradu.

Brojne ugledne goste iz zemlje i inostranstva pozdravio je prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta.

- Univerzitetska institucija sa ovakvim jubilejom, u državi koja nije bila miljenik istorije, zavređuje pažnju i poštovanje. Za ovih 165 godina Pravni fakultet je od tri profesora i devet učenika-studenata, dosegao razmere jednog od najvećih fakulteta, u evropskim i svetskim okvirima. Kod nas godišnje, u proseku, diplomira oko 700 studenata, što čini trećinu upisanih - rekao je Mirko Vasiljević.

Student Pravnog fakulteta u Beogradu bio je i dr Vojislav Koštunica, premijer Republike Srbije, koji je juče prisustvovao svečanoj akademiji.

- Iza nas je svetlih, časnih i velikih 165 godina trajanja misije koju je Pravni fakultet imao u našem društvu i kulturi - rekao je dr Vojislav Koštunica.

Na svečanosti povodom jubileja Pravnog fakulteta bili su i prof. dr Miroslav Đorđević i prof. dr Marko Mladenović, profesori u penziji koji su na ovom fakultetu proveli 40 godina.

- Svojim aktivnostima za 165 godina postojanja Pravni fakultet je dao veliki doprinos razvoju prava i pravnih nauka u našoj zemlji, ali i šire - rekao je profesor Đorđević, koji se, kaže, najrađe seća svojih studenata koji su danas uspešni u svom poslu.

Dekan Mirko Vasiljević uručio je povodom jubileja specijalne povelje Vladi Republike Srbije, gradu Beogradu, Univerzitetu u Beogradu, Pravnom fakultetu Univerziteta „Lomonosov“, Univerzitetskom centru u Nansiju i Institutu u Hamburgu.

- Ponosni smo na saradnju sa Pravnim i nadam se da će ona još dugo trajati - rekao je Žan-Deni Muton, direktor Odeljenja za pravne nauke u Evropskom univerzitetskom centru Univerziteta u Nansiju.

V. Nedeljković

    Saradnja

    Pravni fakultet ima zaključene ugovore o saradnji sa brojnim evropskim i svetskim univerzitetima Parizom, Bordoom, Nansijem Edinburgom, Hamburgom, Moskvom, Pitsburgom, Gracom, Atinom, Pekingom, Mariborom, Skopljem, Banjalukom i drugima.


Izvor: Press

Fond za mlade talente, studente i đake
Za stipendije 11 miliona evra

Gorana Kršikapa, koja je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu sa prosekom 9,87, otputovala je juče na master studije u Amsterdam zahvaljujući stipendiji od 1.250.000 dinara koju je dobila od Fonda za mlade talente Republike Srbije. Ove godine Fond će izdvojiti 11 miliona evra za stipendiranje i nagrađivanje najboljih studenata, srednjoškolaca i osnovca.Fond za mlade talente Srbije osnovan je 2005. godine kako bi se stvorile mogućnosti za podršku u finansiranju školovanja i usavršavanja mladih koji pokažu izuzetan talenat u određenoj oblasti. Gorana Kršikapa je po mišljenju Mirka Vasiljevića, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, i Dejana Popovića, rektora Univerziteta u Beogradu, od kojih je dobila preporuke, zaslužila da dobije stipendiju koja joj omogućava jednogodišnje školovanje u inostranstvu.

- Presrećna sam što sam dobila mogućnost da se usavršavam u Holandiji. Spremna sam da se vratim u Srbiju i ostanem ovde. Ne zato što me na to obavezuje ugovor, već zato što želim da izgradim uspešnu karijeru u svojoj zemlji - rekla je za „Blic“ Gorana Kršikapa.

Svake godine Fond za mlade talente stipendira najbolje studenate, ali učestvuje i u finansiranju upisa ili školarine na postdiplomskim studijama u inostranstvu i finansira stručnu praksu najboljih studenata u zemljama Evropske unije. Pored toga, Fond obezbeđuje nagrade za učenike i studente koji postignu uspeh na najvišim državnim i međunarodnim takmičenjima i učestvuje u finansiranju obrazovanja i usavršavanja mladih talenata od 830.000 dinara po korisniku.

Od ove godine nagrade za postignuti uspeh na republičkim i svetskim takmičenjima po prvi put dobijaće i osnovci. Međutim, pravo na nagradu imaju samo oni učenici i studenti koji osvoje prvo, drugo ili treće mesto na najvišim nacionalnim takmičenjima koja se odvijaju pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete.

V. Nedeljković

    Najbolji danas dobijaju nagrade

    Na svečanosti povodom dodele nagrada Fonda za mlade talente, koja se održava danas u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, i Mlađan Dinkić, ministar finansija, nagradiće najbolje studente i učenike, pobednike na najvišim državnim i međunarodnim takmičenjima.


Izvor: Blic

Nagrađeni najuspešniji učenici i studenti koji su pobeđivali na takmičenjima
Gimnazijalcu 750 hiljada dinara

Fond za mlade talente Republike Srbije juče je nagradio 251 studenta i srednjoškolca za postignute rezultate na najvišim državnim i međunarodnim takmičenjima. Najveći uspeh postigao je Đorđe Radičević, učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša koji je na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike osvojio srebrenu medalju i od Fonda dobio nagradu od 750 hiljada dinara.

Najboljim učenicima i studentima nagrade su uručene na svečanosti u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

- Vi ste najbolji među najboljima. Sutra ćemo živeti u državi koju ćete vi urediti i nadam se da ćemo sa vama krenuti u bolju budućnost - rekao je Predrag Marković učenicima i studentima.

Uručujući nagrade najboljima Mlađan Dinkić, ministar finansija, rekao je da je vrlo značajno što je od ukupnog broja nagrađenih najviše onih iz oblasti prirodnih nauka, ali ne zaostaju ni društvene nauke, ekonomija i umetnost.

Đorđe Radičević iz Niša, koji je dobio najveći novčani iznos, nije skrivao radost.

- Srećan sam što sam dobio ovako vrednu nagradu za svoj trud i što je neko konačno počeo da misli na nas. Takmičenje na kojem sam osvojio srebrenu medalju bilo je vrlo teško i na njemu je učestvovalo oko 400 takmičara iz 80 zemalja. Novac koji sam dobio sačuvaću za školovanje - rekao je za „Blic“ Đorđe Radičević.

Vrednu nagradu u iznosu od 500 hiljada dinara dobio je i Uroš Delić za osvojenu bronzanu medalju na Međunarodnoj olimpijadi u Singapuru.

- Takmičenje u Singapuru trajalo je dva dana po pet sati dnevno, a zadaci su, kako sam čuo, bili najteži u poslednjih deset godina. Deo novca koji sam dobio staviću u banku, a deo ću potrošiti na knjige, novi kompjuter i odlazak u naučni kamp u inostranstvo - kaže Uroš Delić.

Marija Jelić, učenica Matematičke gimnazije, osvojila je bronzanu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Ljubljani i dobila nagradu u iznosu od 500 hiljada dinara.

- Ovo takmičenje je nezaboravno iskustvo. Družila sam se sa vršnjacima iz 90 zemalja. Prvo ću častiti drugove i obradovati dve mlađe sestre lepim poklonima - kaže Marija Jelić.

Nagrada od 500 hiljada dinara obradovala je i Nevenu Projović, učenicu četvrtog razreda Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.

- Godinama sviram harmoniku, a nagradu sam dobila jer sam osvojila treće mesto na svetskom takmičenju u Nemačkoj. Deo novca ću sačuvati za školovanje. Planiram da sledeće godine upišem Muzičku akademiju u Kragujevcu. Sebe ću častiti odlaskom kod tetke na Floridu - kaže Nevena Projević.

Sabrina Vlaškalić, studentkinja prve godine Fakulteta za muzičku umetnost u Beogradu, dobila je nagradu u iznosu od 500 hiljada dinara za osvojeno drugo mesto na Međunarodnom takmičenju gitarista.

- Novac koji sam dobila, pored poklona za najbliže, potrošiću za kupovinu nove gitare. Na takmičenjima su već počeli da mi prebacuju da je nehumano da sviram na gitari koju sada imam. Zato mi ovaj novac mnogo znači - kaže Sabrina Vlaškalić.

Aleksandar Trokicić, učenik četvrtog razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša osvojio je bronzanu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Ljubljani i dobio 500 hiljada dinara.

- Planiram da studiram programiranje i novac ću sačuvati za studije. Prošle godine sam razmišljao o mogućnosti da odem u inostranstvo, ali kada sam video da je i naša država počela da vodi računa o nama, odustao sam od te ideje.

Lep je osećaj kad znate da neko misli i računa na vas - kaže Aleksandar Trokicić.

Najbolje rezultate na međunarodnim takmičenjima, znači jedno od prva tri mesta, postigla su 22 učenika i studenta iz Srbije.

Zajednička poruka nagrađenih je da se sve može kad se hoće.

V. Nedeljković

    Nagrade samo za najbolje

    Pravo na nagrade Fonda za mlade talente imaju samo oni učenici koji osvoje prvo, drugo ili treće mesto na najvišim državnim i međunarodnim takmičenjima. Za osvojeno prvo mesto na republičkim takmičenjima koja se organizuju pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta nagrada je 100 hiljada dinara, za drugo mesto 70 hiljada, a za treće 40 hiljada dinara. Za osvojeno prvo mesto na međunarodnom takmičenju Fond nagrađuje učenike i studente sa milion dinara, za drugo 750 hiljada, a za treće 500 hiljada dinara. Ove godine Fond je izdvojio 11 miliona evra za stipendiranje i nagrađivanje najboljih učenika i studenata.


Izvor: Blic

Velike gužve i nervoza na fakultetima
Šalteri uzrok dugih studentskih redova

Gužve ispred šaltera studentskih službi na skoro svim fakultetima u Beogradu ovih dana su uobičajena pojava. Na Filozofskom i Filološkom fakultetu, koje smo juče posetili, redovi su se otegli do ulaznih vrata. Studenti u redu čitaju, jedu, neki glasno protestuju, a neki iznervirani odustaju. Šalterske službenice se ne uzbuđuju, polako rade svoj posao, a kad radno vreme istekne, samo spuste poklopac na šalteru.

Pre nekoliko dana počela je nova akademska godina, a studenti na većini fakulteta moraju se dobro naoružati strpljenjem ako hoće da stignu na red da upišu godinu ili završe bilo koji drugi posao. Na Filozofskom i Filološkom fakultetu juče je ispred šaltera studentskih službi vrilo kao u košnici.

- Ovde sam od 9 sati, a studentska služba radi od 11. Došla sam ranije jer je to jedini način da stignem na red. Na jednom šalteru su po četiri grupe, što znači više od stotinu studenata. Iako su gužve velike, nikome ne pada na pamet da se bar malo produži radno vreme - priča studentkinja treće godine etnologije, koja nije smela da se predstavi.

Njen kolega, koji je prethodni dan bezuspešno čekao u redu koji se otezao čak do podrumskih stepenica, došao je juče na fakultet u osam sati da bi zauzeo busiju među prvima.

- Treba da mi vrate novac jer sam prešao na budžetske studije, ali juče nisam uspeo da podignem indeks. Nije mi jasno zašto studentska služba ne radi duže bar u ovom periodu kada svi studenti upisuju godinu, nego nas ovako maltretiraju - iznerviran je student druge godine.

Na Filološkom fakultetu gužve ispred šaltera studentskih službi juče su između 10 i 11 sati bile malo manje nego na Filozofskom, ali studenti kažu da i ovde moraju da se „dobro načekaju“ da bi stigli na red.

- Nisu efikasni, to je sigurno. Ne znam zašto, ali nikada ne rade svi šalteri. Gužve su uvek kada je upis godine, ali i kada je overa semestra. Kada im se radno vreme završi, oni jednostavno spuste poklopac na šalteru bez obzira na to koliko studenata ostane ispred - priča studentkinja četvrte godine Filološkog fakulteta.

U holu fakulteta sreli smo dve brucoškinje koje unezvereno šetaju, ne znajući šta da rade niti kuda da idu.

- Treba da prijavimo izborne predmete, a niko ne zna da nam kaže gde da kupimo formulare. Išle smo u skriptarnicu gde su nam rekli da ne znaju ništa o tome. Bojim se da stanem u red bez formulara, pa da moram ponovo da čekam, vidite kolika je gužva - žali se brucoškinja Maja iz Kragujevca.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Studenti Filozofskog traže niže školarine

Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu protestovali su juče zbog visokih školarina. Na platou ispred fakulteta organizovano je potpisivanje peticije u kojoj se traži da se školarine za samofinansirajuće studente smanje sa 86.000 na 35.000 dinara, kao i da se smanje administrativni troškovi.

Studenti tvrde da je Uprava Filozofskog fakulteta, na čelu sa dekanom, podržala njihove zahteve, ali im je rečeno da oni nisu u stanju da ih ispune.

Peticiju je juče do 15 sati potpisalo više od 1.500 studenata.

V. N.

Izvor: Blic

Ocenjivanje profesora

Studenti Beogradskog univerziteta imaće priliku da na kraju ovog semestra ocenjuju rad profesora. Prošle nedelje usvojen je pravilnik o studentskom vrednovanju pedagoškog rada nastavnika koji predviđa da svaki fakultet ima obavezu da sprovede anonimnu anketu u kojoj će studenti davati ocene od jedan do pet svojim predavačima.

Mišljenje o studentskom vrednovanju rada nastavnika je podeljeno. Dok se studenti uglavnom raduju što će konačno moći da ocenjuju profesorski rad, profesori strahuju da će oni ankete iskoristiti da „blate“ nastavnike koji zahtevaju red, rad i disciplinu.

- Podržavam javnost profesorskog rada. Nijednom profesoru nije svejedno da studenti kažu da je njihov rad loš. Ovakav način ocenjivanja uvodi red i određen stepen odgovornosti, jer uspeh na ispitu zavisi i od profesora i od studenata. Pojedini profesori misle da su nedodirljivi i da fakulteti postoje samo zbog njih. Mislim da je moguća zloupotreba ovih anketa minimalna - rekao je za „Blic“ prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu javno ocenjivanje profesora, kaže dekan Kovačević, postoji još od 1970. godine. Najbolji profesori, po mišljenju studenata, pohvaljuju se i nagrađuju svake godine na dan fakulteta.

I na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu studenti poslednjih pet godina imaju mogućnost da putem tri ankete godišnje vrednuju rad svojih profesora, ali i studentskih službi, biblioteke, računarskog centra.

- Rezultati anketa se poklapaju sa informacijama koje imamo o radu pojedinih profesora i službi. Uvođenje anketa uticalo je da prosečna ocena rada na nivou fakulteta bude mnogo bolja. Profesori koji su na početku imali loše ocene potrudili su se da poprave kvalitet svog rada, pa su sada među najboljima. Zato mislim da je jako dobro što će ocenjivanje profesorskog rada od sada biti praksa na svim fakultetima - rekao je za „Blic“ prof. dr Milan Martić, dekan na FON-u.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Studentske stipendije i krediti za jun, septembar i oktobar bice isplacene 24.oktobra...

Takodje, konkurs za dobijanje stipendija i kredita za studente koji se nalaze na budzetu traje do 31. oktobra..