Posao za mlade

Sajam kadrovskih potencijala „Karijer dejs“, namenjen pre svega mladim visokoobrazovanim ljudima koji traže prvi posao kao i studentima pri kraju studija, održaće se i ove godine u tri grada u Srbiji. Prvo u Beogradu od 12. do 14. aprila, zatim u Novom Sadu 18. i 19. aprila i u Nišu 27. i 28. aprila.

Mladi će na tim sajmovima imati priliku da se sretnu sa poslodavcima koji nude radna mesta, a možda i dođu do zaposlenja. Lane su, ističu u „Karijer dejsu“, na ovim sajmovima učestvovale 72 kompanije koje su prema podacima organizatora zaposlile oko 300 mladih ljudi, posetilaca sajma. Ove godine očekuje se još veći broj posetilaca jer će program biti obogaćen raznovrsnim radionicama i prezentacijama za studente koji će moći da se upišu na sajt organizatora, a baza tako dobijenih podataka biće dostupna svim kompanijama koje budu učestvovale na sajmovima. Kompanije koje tradicionalno učestvuju na ovoj manifestaciji predstavljaju lidere u domaćem poslovnom okruženju, a među njima prednjače bankari, farmaceuti, firme koje se bave konsaltingom, nekretninama.


Izvor: Blic \ R. M.

Većina slovenačkih akademaca ne želi da studira u inostranstvu

Studenti dobili avione i automobile

U Sloveniji ima dosta problema sa uvođenjem trostepenog studiranja i usklađivanja sa Bolonjskom deklaracijom, a u Mariboru je samo jedan fakultet uveo nov način studiranja
MARIBOR - Slovenija je verovatno jedina država u Jugoistočnoj Evropi u kojoj studenti ne žele da studiraju u inostranstvu. Oko 200 studenata moglo bi da ode na studije u inostranstvu zahvaljujući novcu Evropske unije koji će ove godine ostati neiskorišćen. Razlog za nezainteresovanost uglavnom su visoke školarine u evropskim zemljama, a veliki uticaj ima i veoma dobar studentski život u Sloveniji. Studentska organizacija u Mariboru, broji oko 24.000 akademaca, u svom vlasništvu ima nekoliko automobila, dok akademci u Ljubljani čak i avion.
      

Restorani umesto menzi

U okviru studentskog kampusa, koji je udaljen petnaestak minuta šetnje od centra grada, smešteno je nekoliko fakulteta, studentska organizacija i domovi. U Sloveniji ne postoje klasične studentske menze.
- Akademci se hrane u restoranima koji imaju ugovor sa državom. Vlasnici restorana daju određeni popust studentima, Ministarstvo prosvete dotira dva evra po obroku, a ostalo plaćaju studenti bonovima koji koštaju oko jedan i po evro. U Mariboru akademci mogu da se hrane u više od 50 restorana, među kojima su meksički, italijanski, balkanski restorani - objašnjava Krček.
      
   
   

Andrej Krček, potpredsednik i sekretar Studentske organizacije Univerziteta u Mariboru, kaže da ovako dobrom položaju akademaca i studentskih organizacija doprinosi dobra državna politika.
- Studentske organizacije se finansiraju novcem koji dobijaju od poslodavaca koji zapošljavaju studente. Tokom studiranja svi slovenački akademci imaju pravo da rade preko studentskog servisa. Tada poslodavac, osim plate studenta, izdvaja i dodatnih 12 odsto zarade, od kojih pet odsto ide servisu, pet odsto studentskoj organizaciji, a ostali novac se uplaćuje u poseban fond koji služi za kupovinu kompjutera i opreme fakultetima - objašnjava Krček.

U Studentskoj organizaciji Univerziteta u Mariboru kažu da su studenti nezainteresovani i za studentsko organizovanje. U ovoj organizaciji radi samo pet akademaca, a ni obećana plata ne privlače studente da se angažuju i bore za studentska prava.

I dok je studentski standard mnogo bolji u Sloveniji nego u Srbiji, ova država ima iste probleme prilikom uvođenja trostepenog studiranja i usklađivanja sa Bolonjskom deklaracijom. U okviru Univerziteta u Mariboru, koji ima 13 fakulteta, samo je Logistički fakultet započeo novi način studiranja, a od sledeće školske godine počeće još tri fakulteta u Mariboru.

- Iako je Zakon o visokom obrazovanju usvojen 2004, imamo dosta problema. Niko ne zna kakva je razlika između studenata koji uče po starim programima i onih po novim. Nije poznato ni kako će se zvati nova diploma. Studentska organizacija je predložila da se problem reši kroz nacionalni okvir kvalifikacija koji bi po evropskim principima trebalo da ima osam stupnjeva. Svaki meri veštine koje je student tokom školovanja dobio. Međutim, Ministarstvo to odbija - objašnjava Krček.
Kao i u Srbiji, i u Sloveniji pitanje je koliko godina studija će finasirati država.
- Određeno je da prvi stupanj studiranja bude besplatan, ali za drugi stupanj su nastali problemi. Posle pregovora i najave štrajkova, odlučeno je da država finansira četiri godine studija, a da peta godina bude besplatna za jednu trećinu studenata koji će se birati po socijalnom položaju i deficitarnosti zanimanja - kaže Krčeg.

Studenti u Sloveniji će, najverovatnije, plaćati svoje školovanje vaučerima sa kojima će moći da upišu i državne i privatne fakultete. Pola će plaćati država, a drugu polovinu studenti tokom 20 godina.
- Rata će biti oko 50 evra, a vaučere će otplaćivati diplomci koji se zaposle. Ne znam koliko će ova ideja zaživeti jer vaučer neće otplaćivati oni koji nisu završili fakultet ili nisu našli posao. To je nepravedno prema ostalim studentima koji su diplomirali - kaže Krčeg.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

U Srbiji studira više od 230.000 devojaka i mladića
Svaki dvanaesti diplomira
Dok je u 2002. godini fakultet završilo 18.079 akademaca, u 2004. diplomu je dobilo 22.047 studenata

BEOGRAD - Na državnim i privatnim fakultetima u Srbiji u ovoj školskoj godini studira 233.405 studenata. Najviše studenata upisano je na Univerzitetu u Beogradu - 76.755, u Novom Sadu studira 38.169, a u Nišu 27.247 akademaca. Indeks Univerziteta u Kragujevcu dobilo je 18.633, a Prištinskog 10.092 studenta. Na Univerzitetu umetnosti je 2.204 akademaca.
      

Privatni univerziteti

Na privatne fakultete u Srbiji upisano je oko 30.000 studenata. Najviše akademaca ima Megatrend univerzitet - 12.828. Na BK univerzitetu studira 5.364 akademaca, a Singidunumu 5.123 studenta. Indekse Evropskog univerziteta dobilo je 3.867 studenata, Univerziteta u Novom Pazaru 1.200, a Union univerziteta 1.923 studenta.
      
   
   

Tokom poslednjih godina povećan je i broj studenata koji diplomiraju. U 2002. godini fakultet je završilo 18.079 akademaca, u 2003. - 19.810, a u 2004. godini diplomu je dobilo 22.047 studenata.
Većina studenata stanuje privatno, ali oni koji žive u domovima tvrde da su osetili pravi studentski život. Ko nije živeo u studentskom domu taj kao i da nije studirao - kažu svi koji su za fakultetsku diplomu učili sedamdesetih i osamdesetih godina. Dok su ranije zabava i dobro društvo bili glavna preporuka za život u studentskom domu, danas je ekonomski faktor odlučujući, pa veliki broj budućih akademaca, hteli ili ne hteli, pristaju na ovaj smeštaj. U Beogradu ima jedanaest studentskih domova, u kojima se smeštaj plaća od 675 dinara za sobu četvrte kategorije do 1.160 dinara za sobe prve kategorije. Poređenja radi, najjeftinije iznajmljivanje sobe u privatnom smeštaju je oko 5.500 dinara, dok se za zakup garsonjere mora plati između 100 i 150 evra.

- Sobe nisu toliko loše, a i čovek se brzo navikne. Uprava uvek najavljuje neko renoviranje mada se to, obično, završi samo krečenjem soba - kaže Veljko Milovančević, student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji već dve godine živi u Studentskom domu "Slobodan Penezić".

Promene u životu u domovima dolaze sa promenom upravnika, tvrde u ovom domu, gde se relativno skoro dogodila smena. Počelo je sređivanje zajedničkih prostorija, pokrenute su sportske i kulturne aktivnosti...

Druga bitna stavka studentskog života je menza. Mesečno tri obroka koštaju 3.270 dinara, ili 109 dinara dnevno. Jednostavna računica pokazuje da je "studentska hrana" i više nego povoljna jer inače samo za jedan hamburger na ulici treba platiti najmanje 80 dinara.

- Hrana u menzi nije loša. Ne mogu da kažem da nije kvalitetna, ali mi jedan obrok nikada nije dovoljan. Takođe, posle četiri godine hranjenja u menzi zasitila sam se svih jela sa menija - kaže Jelena Sretenović, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta koja živi u Studentskom gradu i hrani se u njihovoj menzi.

Pored jednolične hrane, studenti se žale i na redove u menzi, naročito u restoranu doma "Lola", ali i hvale osoblje u "Rifatu", koje je i najljubaznije, ali i najvičnije kulinarskim veštinama. Roditelji, međutim, ne moraju puno da brinu jer, kako poručuje Srđan Janković, direktor studentskih restorana, studenti se u menzi hrane zdravom i kvalitetnom hranom.
A. L. M. J.


Izvor: Glas Javnosti \ A. L. M. J.

Skupo fakultetsko učenje

Fakulteti Beogradskog univerziteta odredili su visine školarina za samofinansirajuće studente za narednu školsku godinu. Školarine su povećane u proseku za deset do dvadeset odsto, a najveće iznenađenje je astronomski iznos školarine koju će plaćati brucoši Arhitektonskog fakulteta u Beogradu - 240.000 dinara.

Visoke školarine imaće i Stomatologija 180.000, Medicina 125.000, Farmacija 120.000, FON 110.000 i Veterina 100.000 dinara. Tradicionalno najniže biće školarine Rudarsko-geološkog, 30.000, Tehničkog u Boru 31.000 i Fizičke hemije 36.000 dinara.

Samo pojedini fakulteti nisu povećavali školarine: Fizički, Geografski, Fizička hemija, Mašinski, Rudarsko-geološki, Matematički i Veterinarski.

Kao i protekle godine za mnoge roditelje budućih studenata, jedino rešenje u pribavljanju novca za studiranje biće krediti banaka, koji su nešto povoljniji nego što je slučaj sa klasičnim potrošačkim zajmovima.


Izvor: Blic \ J. S.

Fakulteti u Srbiji podigli školarinu za školsku 2006-2007. godinu

Deset plata za godinu studiranja

Uprave fakulteta ovakve odluke najčešće pravdaju skupim sredstvima za praktičnu nastavu i reformom obrazovanja prema kojoj ima manje teorije, a više prakse

BEOGRAD - Školovanje u Srbiji je iz godine u godinu skuplje, a u narednoj školskoj godini samofinansirajući studenti će morati da plate od deset do čak 50 odsto više nego prethodne godine. Studenti Arhitektonskog fakulteta školarinu za godinu dana platiće 240.000 dinara, studenti Građevinskog fakulteta 85.000, Elektrotehničkog od 60.000 do 80.000, Fakulteta političkih nauka, zavisno od smera, od 75.000 do 90.000 dinara, a budući veterinari 100.000 dinara. Nešto jeftinije je školovanje na Mašinskom fakultetu, gde školarina košta 30.000 dinara, na Učiteljskom 60.000, na Fizičkom 45.000, a na Geografskom 55.000 dinara. Uprave fakulteta ovakve odluke najčešće pravdaju skupim sredstvima za praktičnu nastavu i reformom obrazovanja prema kojoj ima mnogo manje teorije, a više prakse.

- Mi smo najdalje odmakli u reformi nastave koja se sada kod nas zasniva na projektima i praktičnom radu. Na vežbama je zasnovano više od 30 odsto nastave i to mora da ima drugačiju cenu. Savremenost diže cenu proizvoda, a ulaganje u diplomu Arhitektonskog fakulteta je kao i u ulaganje u proizvodnju. Mi nismo socijalna nego obrazovna ustanova. Fakultet koji ne naplati realnu cenu studiranja gura ruku u neku kasu gde za to nema pravo i novac se vadi iz fondova koji nisu za to planirani - rekao je Marko Savić, prodekan za nastavu na Arhitektonskom fakultetu.

Vladimir Dimitrić, član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije zadužen za studentski standard, kaže da njihova organizacija mora odgovoriti na nove cene školovanja i da neće sedeti skrštenih ruku.

- Čuli smo za enormno visoke školarine i svakako nećemo ostati ravnodušni. Izrazićemo nezadovoljstvo, a da li će to biti organizovani protesti ili neki drugi način - još ne znamo. Problem je u tome što trenutno ne postoji neko telo koje bi razmatralo odluke fakulteta o visini školarina i u tom delu postoji neka vrsta anarhije. Nadamo se da će se tome brzo stati na put i da će se što pre konstituisati takva tela - kazao je Dimitrić.

Loša vest šokirala je ionako finansijski iscrpljene studente koji će i u sledećoj godini morati da se zadužuju, podižu kredite, rade sezonske poslove ili se oslanjaju na roditelje koji prosečno primaju manje od desetine najskuplje školarine.

- Zaista neverovatno! Na fakultetu nemamo ni zavese na prozorima da bismo mogli da vidimo slajdove na potpuno uništenom platnu. Nemamo nikakvu praktičnu nastavu i ne znam gde ide toliki novac koji svake godine uplaćujemo, kada čak ni u toaletima nemamo sredstva za ličnu higijenu - revoltirana je Jelena Jovanović, student Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Visoke školarine na državnim fakultetima teraju studente na privatne univerzitete jer se cene vrlo malo ili nimalo ne razlikuju, a studenti nemaju dodatne troškove, ne plaćaju polaganje ispita, podizanje diploma i ne kupuju knjige.

- Školarina je na svim fakultetima Univerziteta Braća Karić" od 1.200 do 4.500 evra. Studenti plaćaju u dinarskoj protivvrednosti u deset rata, a neki od naših fakulteta su u cenu uračunali i udžbenike, a najverovatnije će od sledeće školske godine to postati praksa za sve naše fakultete - rekao je Goran Đoković, pi-ar menadžer Univerziteta "Braća Karić".

----------------------------------------

Najviše školarine

Arhitektonski fakultet 240.000
Stomatološki 180.000
Medicinski 125.000
Farmaceutski 120.000
FON 110.000


Najtraženiji fakulteti

Pravni fakultet 60.000
Ekonomski 84.000
Filološki 90.000
Filozofski 86.000
Saobraćajni 60.000
 
  Skupe i više škole

Školarina za strane državljane u narednoj školskoj godini na 49 viših škola u Srbiji biće od 800 do 1.500 dolara. Za domaće studente najjeftinije školovanje biće u poslovno-tehničkim višim školama - od 22.000 do 25.000 dinara, dok će godišnje obrazovanje za vaspitače i medicinske radnike biće od 27.000 do 30.000 dinara. Za Višu školu unutrašnjih poslova školarina će biti oko 40.000 dinara. Nešto skuplje je u hotelijerskim i umetničkim višim školama - od 48.000 do 53.000 dinara. Najskuplje školovanje je na nekim smerovima Više elektrotehničke škole u Beogradu, na smeru za nove računarske tehnologije 77.000 dinara, a na smeru za audio i TV tehnologije 93.000 dinara.



Izvor Glas Javnosti/V. Vuković
 

Nemačka „Varta“ stipendira naše studente

Dejan Ilić, direktor „Varta mikrobaterije“, i Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju, potpisali su juče ugovor o saradnji. Zahvaljujući tome, studenti Beogradskog univerziteta dobiće stipendije ove poznate nemačke firme za izradu magistarskih i doktorskih radova, mogućnost za praksu u „Varti“, a fakultet automatski dobija status priznatog kandidata za rad na projektima Evropske unije.

- Ovo je prvi put da „Varta“ potpisuje sporazum s fakultetom, i to u Istočnoj Evropi. Ugovor o službenoj tajni koji smo potpisali daje automatsku prohodnost Fakultetu za fizičku hemiju u projekte Evropske unije. Tamo gde je „Varta“ nosilac projekta, fakultet će automatski biti kvalifikovan da bude jedan od nosilaca - rekao je Ilić.

Jedan od sporazuma podrazumeva da će studenti iz Beograda dolaziti na praksu u „Vartu“, gde će dobiti pravo da u svom radu koriste najmodernije aparate koji postoje u ovoj firmi. „Varta“ će finansirati studente Fakulteta za fizičku hemiju iz Beograda, koji rade na svojim magistarskim i doktorskim radovima. To znači da će studenti na postdiplomskim i doktorskim studijama moći da steknu više znanja u „Varti“, ali i na Tehničkom fakultetu u Gracu sa kojim ova firma ima blisku saradnju. Isto važi i za nastavnike BU.

Fakultet za fizičku hemiju BU završio je i sam Dejan Ilić, danas direktor „Varta mikrobaterije“ i menadžer godine u Nemačkoj.


Izvor: Blic \ J. S.

Veliki uspeh studenata Pravnog fakulteta u Beogradu

Bolji od kolega sa Sorbone i Harvarda

Studenti Pravnog fakulteta iz Beograda plasirali su se među 32 najbolje ekipe na međunarodnom takmičenju studenata prava u Beču, na kojem je učestvovalo 157 fakulteta iz celog sveta. U poznavanju arbitražnog i privrednog prava naši studenti su iza sebe ostavili ekipe sa Harvarda, Kornela, Sorbone, Minhena i Madrida.

Ekipa najboljih studenata sa Pravnog fakulteta u Beogradu, u kojoj su bili Svetlana Đurić, Srećko Vujaković, Uglješa Grušić, Đorđe Krivokapić, Marija Maksimović, Marija Tešić i Jelena Adamović, pobedili su ekipe sa dva koledža iz Amerike, sa Tajlanda i iz Londona. Takmičenje je zamišljeno kao simulacija suđenja, a studenti su, pored odličnog uspeha na fakultetu, morali da besprekorno poznaju engleski jezik.

- Pobedila nas je ekipa Monaša iz Australije, koji su tradicionalni finalisti ovog takmičenja, jaki protivnici, ali mi smo se ravnopravno nosili sa njima do samog kraja. Uspeh je ogroman, jer smo ušli u finalni deo takmičenja iako su nam četiri protivničke ekipe bile sa engleskog govornog područja - rekla je Marija Tešić, studentkinja četvrte godine Pravnog fakulteta.

Takmičenje se sastoji iz dva dela, pismenog i usmenog, a svi studentski timovi moraju da se stave kako u ulogu tužioca, ali i u ulogu tuženog u postupku pred međunarodnom arbitražom, koju čine najistaknutiji profesori i arbitri iz celog sveta. Usmeni deo takmičenja održan je od 7. do 13. aprila u Beču.

- Naš uspeh je zaista veliki, jer od 35 američkih fakulteta u finale je ušlo samo šest, od 19 nemačkih samo pet, a za fakultete iz Francuske, Španije, Italije, Holandije i Švajcarske nije ni bilo mesta u finalu. Hteli smo da saznamo gde se mi nalazimo u odnosu na naše kolege iz Evrope i sveta i mogu slobodno da kažem da smo svima bili ravnopravni protivnici. Planiram da se bavim međunarodnom arbitražom i utoliko mi ovo takmičenje više znači - rekao je Uglješa Grušić, postdiplomac Pravnog fakulteta.

Svojim kolegama u pimenom delu takmičenja pomogli su i studenti Nikola Đorđević, Gorana Kršikapa i Ivana Miletić, koji nisu putovali u Beč.


Izvor: Blic \ V. Nedeljković

Isplata stipendija i kredita za učenike i studente kasni dva meseca

Đacima pare posle raspusta

Januarsko "sledovanje" od 3.000 dinara učenici su dobili sredinom marta, a studenti još čekaju

Učenike srednjih škola po povratku sa prolećnog raspusta 5. maja sačekaće krediti i stipendije za februar i mart, a studenti će dobiti stipendije i kredite za januar i februar. Poslednji ček đaci su dobili sredinom marta za januar, dok su studentima decembarske stipendije isplaćene početkom marta. U Ministarstvu prosvete kažu da su za 20. april planirali isplate po dve mesečne rate i za studente i učenike ali nije bilo dovoljno novca. Krivac za ovoliko kašnjenje je Ministartsvo finansija koje neredovno prebacuje novac, kažu u Ministarstvu prosvete.

- Nadamo se da će do kraja školske godine biti isplaćene sve zaostale rate - kažu u Ministarstvu prosvete.
Ove školske godine odobreno je 3.520 studentskih stipendija i 18.350 kredita, a 250 srednjoškolaca je dobilo kredite i 10.997 učenika stipendije. Na čeku akademci mesečno dobijaju 5.100 dinara dok su učeničke stipendije i krediti nešto niži i iznose 3.000 dinara. Visina kredita i stipendija se određuje po ustaljenoj dinamici tako da ček studentima pokriva jednomesečne troškove za ishranu u menzi, smeštaj u studentskom domu i markicu za prevoz, a učenicima pokriva sa smeštaj u domu i ishranu. Poslednji put krediti i stipendije su povećani 1. septembra prošle godine kada su poskupeli i smeštaj u domovima i ishrana u menzama.

Smeštaj u učeničkim domovima košta 750 dinara, a do avgusta je bio 630 dinara dok studentski smeštaj nije poskupeo od 2003. godine i najjevtinija soba košta 675 dinara. Mesečna ishrana u učeničkim menzama je 2.250, a akademci za ishranu moraju da plate 3.750 dinara.

- Starije dete mi je dobilo stipendiju od 3.000 dinara i te pare su mu džeparac. Znam da to nije neki novac, ali ipak je njegov i krivo mi je što toliko kasni i nikad ne zna kada će tačno dobiti pare - kaže majka jednog srednjoškolca.
- Kredit koji dobijem mnogo mi znači jer mogu da platim dom i ostane mi još novca za trošak. A to mnogo znači i mojim roditeljima jer mi daju manje novca - kaže studentkinja medicinskog fakulteta.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Američki profesori pomažu reformu našeg obrazovanja

Vojnomedicinsku akademiju posetilo je juče pet profesora sa Univerziteta Kalifornije iz San Franciska kako bi našim stručnjacima prezentovali inovacije o edukaciji medicinskog osoblja.

- U pitanju je radna poseta i to su ljudi koji su nosioci reforma obrazovanja na Univerzitetu Kalifornija. Predhodnih nekoliko dana boravili su na Medicinskom fakulteu u Kragujevcu gde su prezentovali njihov nastavni rad i nove tehnologije učenja koje su uveli na fakultetu - objašnjava dr Rajko Hrvačević, zamenik načelnika VMA. Zanimljivo je da u Americi godišnje padne ispit samo nekolicina studenata.

Profesori rade sa malom grupom studenata, tako da se gradivo brzo savlada. Često imaju testove, pa ne postoji mogućnost da se ne nauči materija.

Za američke profesore neuspeh je ukoliko im student padne ispit, ali i nezamislivo da se ispit odgovara usmeno, kao što je to na našim fakultetima uobičajeno.


Izvor: Blic \ S. T.

Usklađivanje fakulteta sa standardima EU

BEOGRAD - Prof. dr Obrad Stanojević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, izabran je juče za predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, a prof. dr Ćemal Doličanin, prorektor Univerziteta u Prištini, za potpredsednika. Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je da Nacionalni savet ima vrhovnu vlast nad fakultetskim obrazovanjem u Srbiji i prati njegov razvoj i usklađenost sa međunarodnim standardima. Ovaj organ predlaže politiku visokog obrazovanja, daje mišljenje o politici upisa, utvrđuje standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, utvrđuje standarde i postupke akreditacije studijskih programa...

- Savet ima 16 članova koje su izabrali poslanici Skupštine Srbije. Sve su to naši eminentni profesori i očekujem da oni budu praktični. Savet će nadgledati posao akreditacije fakulteta i očekujem da će rezultat toga biti mnogo manji broj visokoškolskih ustanova, ali će one biti kvalitetnije. Očekujem da će Savet biti kao Vrhovni sud i njemu će pristizati sve žalbe, ideje i sugestije - rekao je Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta.

Sledeća sednica Saveta zakazana je za 18. maj, a prvi zadatak biće izbor članova akreditacione komisije. Ministar Vuksanović istakao je da se tako poštuju svi rokovi koje je propisao Zakon o visokom obrazovanju jer je rok za formiranje akreditacione komisije 10. jun.

- Do sledeće sednice članovi Saveta će dobiti materijal o vrednovanju kvaliteta fakulteta i viših škola koje je napravio Britanski savet. Oni koji ne dobiju dozvolu za rad imaju pravo da se žale, ali će svi studenti biti zbrinuti .

Izvor: Glas Javnosti