Ovde u Kini i studenti ciji roditelji zive u istom gradu (npr. ovom mom "selu" od 2,5 miliona ljudi) moraju da borave u studentskom domu (4-6 u sobi, kreveti na sprat), iako kod kuce naravno svako ima svoju sobu, cak i u zabacenim malim mestima, a cesto i svoj kompjuter.

Za jednu devojku koja zivi bukvalno 3 minuta od ulaza u campus (koji je 5 km dugacak i 2,5-3 km sirok) jedva je data dozvola da ne mora da zivi/stanuje u domu, ali mora da plati mesto. Dobro to nisu neke pare za stanovanje u domu -- trideset puta su manje nego skolarina -- ali ipak...

Inace skolarina iznosi izmedju 6 i 16 prosecnih mesecnih plata za godinu dana studiranja (u zavisnosti od smera/fakulteta/koledza; za medicinu je najskuplja). Postoje stipendije, ali manje od 7% ih dobije i nikad nisu 100%.

Grupa studenata iz Svilajnca tvrdi da ih je turistička agencija obmanula
Preselo im putešestvije po Evropi
Noć pred povratak za Srbiju proveli ispred hotela u Italiji. U svetski poznatim mestima kao što su Monte Karlo, Nica i Kan zadržavali se po petnaestak minuta

SVILAJNAC - Grupa svilajnačkih studenata koja se nedavno vratila sa turističke ture po Evropi nezadovoljni uslugama turističke agencije S.A.B. iz Kragujevca koja je organizovala putovanje, tvrde da za svoj novac nisu dobili ono što im je obećano. Apsolventi Tehničke škole u Kragujevcu, Marija Rosić, Damjan Stjepanović, Jelena Ivanović i Slađana Arsenijević iz Svilajnca kažu da im je od samog početka turistička tura bila sumnjiva jer su krenuli sa dva sata zakašnjenja.

- Na granici sa Hrvatskom u naš autobus ušao je vodič koji se predstavio kao Eldar, i objasnio da će nam biti vodič, iako su u autobusu bila dva vodiča iz agencije S.A.B. Odmah na izlasku iz naše zemlje, takođe, podeljeni su nam drugi prospekti, odnosno planovi puta, koji nisu bili ni nalik onim za koje smo se odlučili na sastanku sa ostalim kolegama studentima kada smo odlučivali koju agenciju da angažujemo. Novi prospekti nisu sadržali predviđene ture i obilaske. Kada smo stigli u Italiju pred prvo noćenje bilo nam je jasno da smo prevareni. U prvom prospektu je pisalo da nas očekuje večera, noćenje i doručak, a dobili smo samo noćenje, a večeru i doručak smo morali da plaćamo iako su bili uračunati u celokupnu cenu - kažu ogorčeni studenti.

PREVARA OD 300 EVRA

Ovo apsolventsko putovanje po Evropi je studente, odnosno njihove roditelje koštalo 300 evra, plus 100 evra dodatak za razne kulturološke ture, o čemu nije bilo reči u ponudi agencije, plus 4 evra za nepostojeće Flamenko veče, plus džeparac! Bez obzira na sve, ovi mladi i Evrope željni ljudi nose lepe utiske iz ovih evropskih zemalja.

VODIČI

- U Italiji se desilo da su vodiči koji su pošli sa nama iz Srbije, morali da unajme italijanskog vodiča da nam govori o znamenitostima. Nezvanično smo čuli da je cena tog profesionalnog vodiča bila 300 evra -kažu svilajnački studenti. Studenti napominju da u Italiji nisu videli ništa od obećanog, crkvu Svete Marije u Veneciji, Julijinu kuću u Veroni i još dosta toga. Tamo gde su bili, zadržavali su se jedva 15-tak minuta zbog kašnjenja plana i programa, kako su im objasnili vodiči.

Prema njihovim rečima, u Italiji nisu obišli ono što je bilo po planu, a na svakom mestu su se zadržavali po 15-20 minuta, što po njihovim rečima nije dovoljno za obilazak kulturnih znamenitosti, a što je bio cilj ove ekskurzije. Ovi mladi ljudi napominju da bi u Španiji bilo sve u redu da nisu prevareni za obećanu noć u kojoj je trebalo da se provedu.

- Bilo nam je obećano da će agencija organizovati jednu noć provoda, kako su je nazvali Flamenko veče za koje smo doplatili po četiri evra. Sve bi bilo u redu da nas vodič nije vodao nekim okolnim putevima tako da smo zakasnili. Novac nam nije vraćen - tvrde studenti.

Prema njihovim rečima i obilazak Azurne obale nije prošao ništa bolje. Studenti su se po svetski poznatim mestima kao što su Monte Karlo, Nica i Kan zadržavali po petnaestak minuta, dok im je vodič Eldar ispred svake znamenitosti rekao po par reči, a zatim se izgubio.

Poslednja noć pred polazak za Srbiju je za ove mlade ljude ipak bila najgora.

- Poslednju noć je trebalo da provedemo u istom hotelu u Italiji u kom smo proveli prvu noć. Međutim, na recepciji su nam rekli da ne možemo tu da prespavamo. Nezvanično se posle među studentima i putnicima pričalo da je vodič Eldar dužan tom hotelu oko 14.000 evra. Od sedam uveče do polaska za Srbiju, posle ponoći, sedeli smo ispred hotela. Jedan putnik, koji je putovao individualno, hteo je čekovnom karticom da plati za sve nas da prespavamo, ali uprava hotela nije htela ni da čuje za kartice, tražili su samo keš. Sa druge strane vodič Eldar se izgubio i nije bio sa nama. Nije nam ostalo ništa drugo nego da u dogovoru sa vozačima umorni krenemo natrag za Srbiju - pričaju razočarani studenti.

Sa druge strane šef poslovnice turističke agencije S.A.B. Nenad Ilić iz Kragujevca za Glas kaže da ova agencija priznaje da je bilo propusta od strane same agencije, ali ne u toj meri o kojoj pričaju studenti. Ova agencija će, prema Ilićevim rečima na sastanku koji će se održati sa predstavnicima studenata biti spremna i na povraćaj novca, ali tek kada se utvrde propusti. Ilić takođe napominje da je bilo velikih propusta i kod studentskih organizacija koje su organizovale ovo putovanje kada je plaćanje u pitanju jer veliki deo novca još nije isplaćen iako su studenti veći deo platili.

Izvor: Glas Javnosti

Nema novca za studentske radove

BEOGRAD - Školska godina na većini državnih umetničkih fakulteta možda uopšte neće moći da se završi zbog veoma teške materijalne situacije u kojoj se fakulteti nalaze. Profesor Čedomir Vasić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kaže da su fakulteti u velikim dugovima.

- Država nam ne isplaćuje novčana sredstva koja nam sleduju, a ta sredstva su mnogo manja od stvarne potrebe. Samo Univerzitet umetnosti ima dug od 20 miliona dinara za materijalne troškove. Završetak školske godine je ugrožen jer fakulteti nemaju dovoljno novca za završne radove studenata, odnosno za snimanje filmova, pravljenje skulptura... Fakulteti pokušavaju da pronađu novac iz sopstvenih izvora za izradu radova - objašnjava profesor Vasić.

Zbog teške situacije, dekani umetničkih fakulteta su održali zajednički sastanak i poslali ministru prosvete poziv da se sastane sa predstavnicima umetničkog visokog školstva u Srbiji.

- Pre više od mesec dana takođe smo poslali pismo Ministarstvu prosvete, ali nismo dobili odgovor. Na sastanku smo razgovarali o teškoj situaciji, ali i načelno o finansiranju umetničkog školstva. Naše studije su dosta skupe i zato imamo mali broj studenata. Prilikom podele sredstava, Ministarstvo prosvete ne prepoznaje sredstva za nastavu. Računamo da će biti razumevanja za našu situaciju, jer ne tražimo novac za neki hir već za osnovnu potrebu-poručio je Vasić.

Izvor: Glas Javnosti

Iz Srbije na Sorbonu bez prijemnog

Beograd -- Privatna beogradska gimnazija Ruđer Bošković dobila međunarodnu akreditaciju.

Učenici te škole koji po tom programu budu završili III i IV godinu imaće direktnu prohodnost na prestižne svetske univerzitete, kao što su Sorbona, Harvard ili Oksford. Pripreme za sticanje sertifikata međunarodne mature trajale su oko tri godine i gimnazija je morala da ispuni mnoge uslove, kao na primer da obezbedi nastavu na engleskom jeziku i modernizuje kabinete i laboratorije.

Direktor Gimnazije Mladen Šarčević kaže da je poznato da veliki broj maturanata odlazi na studije u inostranstvo, a po novom programu upis na neki od tih fakulteta moguć je i bez prijemnog ispita. "Ovde postoji jedna linija tokom cele godine. Kandidat zna da, ako treba da za studije na Oksfordu sakupi u diploma-programu 47 bodova, mora da zna izbor predmeta i koje ocene očekuje, a škola mora da radom i prognozama to potvrdi. Ako on dođe do te kvote, ne mora da polaže čak ni prijemni jer se održava veza vlada i najjačih univerziteta u svetu", kaže on.

Novinaraka B92 razgovarala je i sa učenicima II godine zainteresovanim za novi program, po kom bi dobili međunarodnu diplomu na kraju školovanja u Gimnaziji. Ilija Samardžija, koji ima 16 godina, kaže da će u III i IV godini imati nastavu na engleskom i šest predmeta. "Moći ćemo da biramo predmete, na primer biznis ili menadžment. Moji roditelji kažu da treba da iskoristim priliku ako me već finansiraju i daju priliku. Shvatam da je to dobro za mene i planiram da idem u Englesku jer smatram da je London centar sveta kada je reč o biznisu", kaže on.

Gimnazija Ruđer Bošković ima oko 160 učenika, a godina školovanja košta 11.500 evra. U cenu su uključene dve ekskurzije u inostranstvu, udžbenici, celodnevni boravak i još dosta toga, kaže Šarčević. "Imamo interesantne situacije, kao na primer da školarinu plaća deda iz SAD jer je taj fond odvojio još davno. Tamo ljudi misle o tome. Imamo i profesore koji ne kupuju automobile, već sve ulože u dete. Videli ste filmove u kojima neko otvara štednu knjižicu kad se rodi dete, znači da se na to ne misli kad dete napuni 16 godina, već od početka", kaže on.


Izvor: b92

Trovanje hranom studenata dva studentska doma u Beogradu

Direktor Studentske poliklinike u Beogradu dr Dragan Ilić izjavio je našoj televiziji da je dobro zdravstveno stanje svih 37 studenata koji su se u poslednja 24 časa, zbog posledica trovanja, javili toj zdravstvenoj ustanovi.

Ti studenti su se hranili u domovima 'Patris Lumumba' na Karaburmi i u Đušinoj ulici. Oba studentska restorana dobijaju hranu s Karaburme.

Ilić je rekao da se sumnja na stafilokoknu infekciju. On je naveo da su 'svi studenti zdravstveno zbrinuti i da nema razloga za bilo kakvo strahovanje'. On je naglasio da je 'vrlo brzo presečena epidemija i da se na pravi način reagovalo'.

Zatvorena studentska menza u 'Patrisu'

Studentski centar saopštio je da je Studentska menza 'Patris Lumumba' na Karaburmi zatvorena je odmah pošto se prošle večeri 22 studenta požalilo na stomačne tegobe, a svi zaposleni poslati su na vanredni sanitarni pregled i uradjene su sve potrebne analize.

Uprava Studentskog centra obavestila je o tome Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Republičku sanitatrnu inspekciju i Studentsku polikliniku, a menza, u kojoj se dnevno hrani 1. 500 studenata, ostaće zatvorena sve dok ne stigne nalaz sanitarne inspekcije koji se očekuje sutra u jutarnjim časovima.

Većina sutdenata je odmah posle pregleda u Poliklinici puštena kućama, a tokom današnjeg dana nijedan student se više nije javljao sa sličnim tegobama.

Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Dragan Ilić izjavio je da se sumnja na stafilokoknu infekciju, da se studenti osećaju dobro i da nema razloga za zabrinutost.


Izvor: RTS

Menza zatvorena, otrovani dobro   
Beograd -- 37 studenata, koji su prijavili stomačne tegobe posle obroka u Studentskom domu Patris Lumumba, dobro su, većina je puštena kući.

Oni su se u četvrtak kasno uveče požalili na stomačne tegobe, a kako je naveo Studentski centar Beograd, svakodnevno se u studentskoj menzi Patris Lumumba hrani 1.500 studenata. Većina studenata je odmah posle pregleda u Poliklinici puštena kućama, a u petak se nije javio nijedan student sa sličnim tegobama. Sumnja se na bakterijsku infekciju.

Odmah nakon što su se oni požalili na stomačne tegobe, Uprava Studentskog centra je pozvala Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Republičku sanitarnu inspekciju i Studentsku polikliniku. Doktor Dragan Ilić, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, izjavio je da se sumnja na stafilokoknu infekciju, da se studenti osećaju dobro i da nema razloga za zabrinutost.

Menza je odmah zatvorena, svi zaposleni su poslati na vanredni sanitarni pregled i urađene su sve potrebne analize, navodi se u saopštenju. Menza će ostati zatvorena, sve dok ne stigne nalaz sanitarne inspekcije, koji se očekuje sutra u jutarnjim časovima, saopštio je Studentski centar Beograd.


Izvor: B92

Četvrta Menadžerijada

"Menadžerijada 2006", četvrto takmičenje studenata menadžmenta i ekonomije u oblasti savremenog menadžmenta i sportskih disciplina, održaće se na Kopaoniku od 15. do 20. maja.

Ove godine učestvovaće 24 fakulteta i oko 1.000 studenata iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Akademci će se takmičiti u studiji slučaja, kvizu znanja, debatama, košarci, fudbalu, odbojci, tenisu, stonom tenisu i šahu. Cilj ovog studentskog okupljanja je popularizacija i razvoj studija menadžmenta u Srbiji i uspostavljanje međunarodne saradnje sa srodnim fakultetima iz drugih zemalja. Od 14. do 19. maja na Ohridskom jezeru održaće će se 46. međunarodni susreti studenata elektrotehnike, popularno nazvani Elektrijada. Očekuje se učešće oko 2.000 elektro-akademaca iz Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bugarske i Rumunije.


Izvor: Glas Javnosti / M. J.

Uzrok trovanja nije hrana iz menzi      
Beograd -- Rezultati analiza pokazuju da uzrok stomačnih tegoba studenata koji su osetili pre dva dana nije hrana spremana u menzama.

Na osnovu preliminarnih rezultata i kliničke slike, pretpostavlja se da je uzrok tegoba stafilokokna infekcija koja izaziva kratkotrajne poremećaje u varenju, kaže se u saopštenju i dodaje da se svi studenti osećaju dobro i da novih slučajeva nema, saopštio je Studentski centar.

Menze u studentskim domovima "Patris Lumumba" i "Karaburma" zatvorene iz preventivnih razloga, pošto je pre dva dana 37 studenata zatražilo lekarsku pomoć zbog stomačnih tegoba. Troje studenata zadržano je u stacionaru zbog trovanja hranom i oni se osećaju dobro.

Službe Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja juče su izvršile inspekciju u kuhinjama studentskih domovima, a utvrđeno je da je uzrok stomačnih tegoba studenata stafilokokna infekcija kod zaposlenih u menzi. Do dobijanja konačnih rezultata svih analiza uzoraka uzetih iz restorana i zaposlenog osoblja menze su zatvorene a studenti se upućuju u druge studentske restorane, kaže Miodrag Popović, upravnik Studentskog doma Karaburma.

"Definitivno je utvrđeno da nije problem u hrani. Studenti preko vikenda dobijaju lanč pakete, u nedelju su obavezni lanč paketi, očekujemo da u ponedeljak menze počnu normalno da rade", rekao je Popović.


Izvor: B92

Sajam zapošljavanja na Pravnom fakultetu

Dobar posao i praksa za mlade pravnike

„Dobar dan. Šta je potrebno da bih se zaposlila kod vas?“ - pita studentkinja. „Morate poslati svoju biografiju sa podacima o tome da li ste diplomirali ili kada ćete, koji ste smer, da li govorite strane jezike i imate li iskustva u poslu. Napravićemo bazu podataka i najbolje od vas pozvati na razgovor“, odgovorio joj je advokat Dragoslav Bjelić iz advokatske kancelarije Milošević, na Sajmu zapošljavanja „Karijer dej“ na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Dvadeset i pet poslodavaca, predstavnika advokatskih kancelarija, revizorskih i osiguravajućih kuća, banaka, ali i sudova i uspešnih domaćih i stranih firmi upoznavalo se sa studentima i diplomcima Pravnog fakulteta. Mladim pravnicima pružila se idealna prilika da u neposrednom razgovoru sa predstavnicima najuspešnijih u određenom poslu saznaju čime se bave i kakve poslove ili praksu nude. Među potencijalnim poslodavcima našli su se i NBS, „Telekom“, „Dunav osiguranje“, „Ernst i Jang“, „Diloit“, „Prajs“, Viši trgovinski sud i veliki broj advokatskih kancelarija iz Beograda.

- Studenti nisu dovoljno upoznati sa time gde i na koji način mogu da nađu posao, kako da konkurišu, napišu CV. Visoke ocene, znanje jezika i drugi pokazatelji kvalifikovanosti za posao često nisu dovoljni. Zbog toga su studenti inicirali formiranje Karijer centra na fakultetu koji je, zapravo, baza podataka o studentima i diplomcima i koji posreduje pri njihovom zapošljavanju i organizuje Sajmove zapošljavanja - kaže koordinator projekta, asistent pripravnik, Svetislav Kostić.

Veliki broj studenata i diplomaca došao je u petak da razgovara sa potencijalnim poslodavcima. Oduševljeno su obilazili štandove i razgovarali sa ljubaznim predstavnicima stranih i domaćih firmi, osiguravajućih kuća, sudova i advokatskih kancelarija iz Beograda. Oni su im strpljivo objašnjavali čime se bave, šta je to što bi, eventualno, mogli da rade kod njih, koje uslove prethodno moraju da ispune, kakvo bi im bilo radno vreme, kakve su mogućnosti napredovanja i slično.

- Ovo nam je baš falilo jer se teško dolazi do posla. Jedina šansa su nam do sada bili konkursi i lične i porodične veze - kaže studentkinja četvrte godine prava, Sanja Kadunić.

Drugi su, pak, stekli utisak da je većina poslodavaca došla više da se izreklamira nego da zaista ponudi posao i praksu.

- Nije loše organizovano, ali niko ne nudi konkretan posao. Podelio sam šest biografija pa ću videti - kaže diplomirani pravnik Petar Trifunović.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

  Kao sto ste imali prilike da saznate da je na Arhitektonskom fakultetu skocila skolarina na 240.000 dinara (priblizno 2700 eura), spremanje na fakultetu diktira novu cenu i kod drugih spremaca sto iznosi 100.000 dinara, a opravdanje za to, kaze prodekan za nastavu Marko Savic, je da je ovo "elitan fakultet", doduse kaze i da studenti Arhitekture zaradjuju od druge godine, u sta ja, kao student nisam upucen. A sto se tice te elite sada cu vam ukratko objasniti sta za taj novac fakultet obezbedjuje studentima: knjige ne mogu da se uzimaju iz biblioteke, racunarski centar ne postoji (ono sto oni nazivaju racunarskim centrom cini 7 kompjutera Pentiuma 3), a smanjuju ocene ako je predaja rucno radjena a ne digitalno (sto podrazumeva jos troskova), crtaonica ne postoji, vikendom se zakljucavaju ucionice u kojima su stolovi pogodni za rad (a postoji ne mali broj studenata koji u kucama ili stanovima nemaju crtace stolove), ako je jedan semestar obnovljen prodekan "fino" objasni studentima da treba da placaju oba jer je, kako on kaze, vrlo komplikovano voditi tu proceduru pa je najjednostavnije da svi platimo...
  Sto se tice aktuelnog pitanja oko uvodjenja Bolonjske deklaracije, na Arhitektonskom fakultetu su pored prve, druga i treca godina prebacene na Bolonjski sistem. Na pocetku godine, gore pomenuti MARKO SAVIC je odrzao sastanak sa studentima druge i trece godine gde im je obecao uz prelaz na novi sistem i nove pogodnosti: ne placanje Master studija (sto je sada doslo u pitanje), novu racunarsku opremu, maketarnicu (doduse to je rekao Dekan), oktobarski ispitni rok (koji je uvek postojao), diplomu posle trece (koja nista ne znaci)... i verovatno bolje plate. Od navedenog nista vise ne postoji ili je dovedeno u pitanje, a to ce se resiti tako sto je Marko Savic ukinuo neke kolokvijume, omogucio olaksanje ispita... potkupio studente (posto na arhitekturi ne studiraju ljudi koji mogu da budu svojeumni pa ako im se vrati manje no sto im je oteto oni se zadovoljavaju s tim, jer morate da znate oni su elita), i zataskao situaciju na fakultetu.
  Da ne duzim, situacija je stvarno ocajna, i nasi ljudi su stvarno u stanju da sve sto je smisljeno nama u korist preokrenu, ne pridrzavaju se toga, i zbog takvih posle imamo samo 5% obrazovanih ljudi u drzavi, dok su oni svoje dupe (da izvinete), zbrinuli i dalje od cene skolarine ne vide, problem je sto su ti ljudi i pametni dovoljno da mogu studente da ubede da su u pravu.