Preskupo prenošenje ispita
Zakon nalaže da student ponovo upisuje predmete koje nije položio i to sam finansira

Autor: V. A.

Beograd - Ukoliko Narodna skupština bude usvojila izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, akademski građani koji studiraju po novim programima moći će da upišu narednu godinu u statusu budžetskih sa osvojenih najmanje 42 ESP boda. Da li će prenete ispite morati ponovo da slušaju i to plate iz svog džepa biće poznato nakon usvajanja izmena pomenutog zakona.

Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Neda Bokan kaže za Danas da je prošle godina Savet Univerziteta doneo odluku da svi studenti koji osvoje najmanje 37 ESP bodova stiču pravo da upišu narednu godinu u statusu budžetskih i da prenete ispite ne plaćaju. Ona kaže da će Univerzitet sačekati da republički poslanici usvoje izmene zakona i da od toga zavisi da li će se Savet ponovo izjašnjavati o ovom pitanju.

Studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja protestovali su u utorak, iznenađeni odlukom da će zaostale ispite morati ponovo da slušaju, odnosno što će ih svaki preneti bod koštati 1.300 dinara. Aleksandar Jović, sekretar Studentskog parlamenta kaže za Danas da budžetski studenti ne bi trebalo da plaćaju ponovno slušanje nepoloženih ispita, a da se samofinansirajućim akademcima visina školarine određuje na osnovu broja prenetih bodova.

- Zakon nalaže da predmete koje nije položio student ponovo upisuje i to sam finansira. Neki fakulteti tu odredbu već primenjuju, jer za to postoji zakonski osnov, a Ekonomski fakultet sa tim još nije počeo - kaže Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta.

Različiti cenovnici

Na Fakultetu za fizičku hemiju studenti koji nisu odslušali određeni predmet plaćaju 4.000 dinara. Na Hemijskom fakultetu studenti plaćaju 6.500 dinara, ali samo za predmete na kojima nisu odradili laboratorijske vežbe, dok akademci Mašinskog fakulteta moraju da izdvoje od 1.200 do 2.000 dinara po bodu, u zavisnosti od toga koji put slušaju određeni predmet.


Izvor: Danas

Хвала Динкићу...
Која стока безрепа, то су направили и прошле године, поред уписа од око 6-7 хиљада на сваком факсу, и још ово да плати човек минимум 300еура ако није прошао 3 испита, ал још да их поново слуша... па како неко мисли да се могу слушати у исто време 3 предмета са прве године са 5 из друге у истом семестру 
Боли њих она мала ствар за реформу и за нас све у пакету, срамотно је што се свело све на отимање пара... а у лабораторијама инструменти стари по 40 година, пола хемикалија фали, микроскопи сјебани сви до једног... да те паре бар потроше на бољитак за студенте, верујем да је свота на мом факсу која би се скупила премашила 2-3 милиона динара па за те паре могу сређивати по 3-4 предаваонице сваке године ал да их буџе како оће... ал боли њих патка опет кажем

Obradović: studenti očekuju izmene zakona
Tanjug - Pre 4 minuta

BEOGRAD - Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je danas, obražlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, da je to izuzetno značajan zakon i da se nada da će rasprava pokazati da postoji saglasnost da ovaj zakon što pre bude usvojen, jer i studenti to očekuju.

Obradović je poslanicima u paralmentu kazao da je cilj izmena i dopuna da se omogući smanjenje broja bodova za upis u narednu godinu studija, imajući u vidu da će se veliki broj studeneta naći u nezavidnoj sistuaciji jer neće moći da upišu narednu godinu, kao i da je implementacija Bolonjske deklaracije proces koji zahteva prilagođavanje.

On je dodao da je, na osnovu stavova Konferencije univerziteta i Nacinalnog saveta za visoko obrazovanje, ministarstvo uputilo Vladi ovaj predlog.

"S obzirom na obaveze koje u procesu reforme imaju visokošolske ustanove, potrebno je izvršiti objektivno mnogo izmena koje se odnose na studijske programe, kao što su metode izvođenja nastave i udžbenici", objasnio je Obradović.

On je dodao da je studentima potrebno određeno vreme da bi se upznali i prilagodili novom režimu studiranja.

"Za studente koji se upisuju u prve četiri godine po započetoj reformi potrebno je da se promeni uslov za studiranje na teret budžeta, odnosno da se utvrdi manji broj bodova", reako je Obradović govoreći o izmenama zakona.

On je dodao da je ministarstvo pokušalo precizno da utvrdi koji je broj bodova potreban da bi se upisala godina.

"Za studente koji u školskoj 2007/08. budu ostvarili njamanje 42 boda to će biti uslov za upis godine, za one u 2008/09. godine 48 bodova, i za studente 2009/10. 54 boda", rekao je Obradović.

On je kazao da je potrebno uskladiti broj bodove sa objektivnim stanjem u visokom obrazovanju.

"Broj studenta koji su ostvarili 60 bodova kao uslov koji je potreban za upis naredne godine koji je bio propisan zakonom iznosio je u proseku od 22 do 30 odsto što je objektivno mali broj", ocenio je ministar i dodao da se ovim izmenama stvara situacija da što veći broj studenta upiše godinu.

Obradović je neveo da je ova korekcija broja bodova za upis godine potrebna.

"Na nama je, i u ministartsvu i na univerzitetu, obaveza da utvrdimo šta je razlog ovakim rezultatima, da li je pitanju obim i sadržaj nastavnih programa, obim udžbenika, neadekvartna nastava, da li odnos studenata prema nastavi, posećuju li je i učestvuju li u nastavnim aktivnostima", kazao je Obradović.

Naša želja je da se poveća efikasnost studiranja, da nivo znanja bude visok i da sposobnost da ta znanja budu primenjena takođe bude visoka, rekao je ministar i dodao da obrazovanje mora biti uređeno po svetskim i evropskim standardima.

On je pozvao poslanike da podrže izmene zakona na korist svih studenta i čitave akademske zajednice i dodao da su za ove izmene predlagači dobili podršku i studentskih organziacija - Studentskog parlamenta i Saveza studenata Srbije.


Izvor: Krstarica

Samo jedan student diplomirao u roku
Blic - Pre 19 minuta

Na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu (DIF) u prošloj školskoj godini diplomiralo je 106 studenata, od toga samo jedan završio je studije u roku. Inače, prosek studiranja na većini fakulteta Beogradskog univerziteta je oko osam godina. Sve je više "večitih studenata" koji osnovne studije završavaju u kasnim tridesetim.

Loša ekonomska situacija, nizak životni standard studenata, nemogućnost zapošljavanja posle studija - samo su neki od razloga kojima se pravdaju loši rezultati. Analize trajanja studija koje su pojedini fakultetu dostavili Rektoratu Univerziteta u Beogradu pokazuju da je studije tokom 2006-2007. godine završilo 9.123 studenta, od tog broja samo 13 odsto je studije završilo u roku. Od 106 akademaca koji su dobili diplome na DIF- u, samo je jedan student završio studije u roku.


Izvor: Krstarica

Neka uče. 

Ja sam na četvrtoj na FF u NS-u i do sad sam studirala po najnižim mogućim cenama.

Kako? Posadiš dupe u stolicu.

Da li neko ima neke informacije o smeru Napredne kompjuterske tehnologije?Planiram da ga upisem a ne znam bas tacno o cemu se tu radi...

Kakva Bolonja, kakvi bakraci i bodovi. Kao apsolvent mogu da tvrdim da drzava svim ovim merama i zakonima upropastava obrazovni sistem nase zemlje.

Ide se na americki sistem- bogati da studiraju a ostale sto vise zaglupi i napravi debilne robove od nacije- ocigledno.

Drzava mora da umesto sto daje milijarde za penzije te pare usmeri u obrazovni sistem. Vise budzetskih studenata, manje skolarine za ostale, manje plate profesorima (kod mene na faxu sigurno stizu do 150.000-200.000 din.)....

Uvodimo samo stetne novotarije a ne korisne stvari (sto je izgleda drustvena zakonitost u svim oblastima ljudskog drustva- prihvati samo najgore.)

Neslavni rekord na Fakultetu fizičkog vaspitanja
Samo jedan student diplomirao u roku
Autor: Slavica Tuvić | 12.10.2008. - 00:01


Na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu (DIF) u prošloj školskoj godini diplomiralo je 106 studenata, od toga samo jedan završio je studije u roku. Inače, prosek studiranja na većini fakulteta Beogradskog univerziteta je oko osam godina. Sve je više „večitih studenata“ koji osnovne studije završavaju u kasnim tridesetim.

Loša ekonomska situacija, nizak životni standard studenata, nemogućnost zapošljavanja posle studija – samo su neki od razloga kojima se pravdaju loši rezultati. Analize trajanja studija koje su pojedini fakultetu dostavili Rektoratu Univerziteta u Beogradu pokazuju da je studije tokom 2006–2007. godine završilo 9.123 studenta, od tog broja samo 13 odsto je studije završilo u roku. Od 106 akademaca koji su dobili diplome na DIF- u, samo je jedan student završio studije u roku.

– Sve što nam se dešavalo proteklih godina, celokupna društveno-ekonomska situacija, sve je to uticalo na uspeh u radu studenata. Veliki broj još tokom studija radi u struci, kao fitnes treneri, to je naravno dobro za njih zbog zapošljavanja, ali ih usporava u studiranju. Osim toga, trećina naših studenata su kategorisani sportisti, što ih dodatno odvlači od fakulteta – kaže za „Blic nedelje“ dekan DIF-a Dušan Mitić.
On kaže da mnogo bolji uspeh od prethodnih generacija imaju studenti koji su prošle godine po novom programu (Bolonji) upisali studije.
– Od 160 studenata koji su na budžetu, 134 je dalo uslov, i još 48 samofinansirajućih je steklo uslov da pređe na budžet. To je veliki uspeh. Dok, recimo, generacija pre njih, koja sada prelazi s druge na treću godinu, koja takođe nastavu pohađa po novom programu, ima očajne rezultate. Svega sedam njih je dalo čist uslov od 60 bodova. Nizak kriterijum ih je destimulisao, tako da je mnogo njih odustalo unapred. Mislim da će ih ekonomski udar, plaćanje svakog prenetog ispita, naterati da budu disciplinovaniji – dodaje Mitić.
Za razliku od DIF-a, Stomatološkog fakulteta, Šumarskog, Pravnog, Matematičkog, mnogo brže studije završavaju studenti na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i na Fakultetu za fizičku hemiju.
Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju, kao razlog uspeha studenata ove ustanove navodi što se svake godine upisuje mali broj entuzijasta koji zaista žele da studiraju.
– Mi smo relativno mali fakultet, sa jednostavnom strukturom programa i malim brojem studenata. Mi već tradicionalno radimo kako Bolonja zahteva, a to je mentorski sistem rada, eksperimentalne vežbe na kojima se utvrđuje gradivo, seminari. Svake godine se upisuje malo studenata, odnosno samo entuzijasti koji to žele i vole, tako da i profesori mogu da im se posvete – priča Mentus, i dodaje da je problem većine fakulteta u tome što se već godinama upisuje ogroman broj ljudi, a među njima ima dosta onih koje studije ne zanimaju.
Na pojedinim fakultetima već su stasale prve generacije studenata koje završavaju fakultete po Bolonjskoj deklaraciji, a da se ne mogu pohvaliti nekim posebnim rezultatima.
– Moje lično mišljenje je da nije dovoljan samo zakon da bi Bolonja zaživela. Moraju proći godine i godine da bi jedan novi način rada zaživeo, odnosno kada ode stari i dođe novi kadar na fakultete – zaključuje Mentus.

Potrošili pet i po hiljada godina na studiranje
Istraživanja na Ekonomskom fakultetu pokazala su da je 2003. na ovom fakultetu diplomiralo 762 studenta, od toga 50 akademaca je studiralo duže od 10 godina, a šest duže od 1. Kada se saberu sve godine studiranja, ova 762 studenta su duže studirala oko 2.000 godina. Odnosno, umesto predviđenih 3.048 godina oni su potrošili 5.410 godina, odnosno 2.362 godine više od planiranih. Zna se da studije na ekonomiji koštaju 1.000 evra godišnje, produženo studiranje od 2.362 godine opteretilo je državu sa 20 odsto, ostatak su plaćali studenti. Za deset generacija na Ekonomskom fakultetu, država je potrošila najmanje 5.000.000 evra.

Turajlić: Preobiman program demorališe studente

Srbijanka Turajlić

Srbijanka Turajlić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da razlog dugog studiranja kod nas leži u programima studija koji su neprilagođeni prosečnom studentu.
– Preobimni programi ih dodatno demorališu, pa manje rade nego što bi trebalo da rade. Osim toga, problem je što se sve radi autonomno, učenje pojedinih predmeta i kasnije reprodukovanje, bez mogućnosti povezivanja – objašnjava Turajlićeva. Ona kaže da će se s ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju studiranje samo produžiti.
– Onaj ko je pisao zakon ne razume da se studije završavaju sakupljanjem bodova, a ne upisivanjem godina. Pa se tako danas može desiti da neko za dve godine sakupi 79 bodova i ostane na budžetu, a da drugi za dve godine sakupi 101 bod i izgubi budžet. Što je apsurd – zaključuje Turajlićeva.


Katastrofalna 97.
Od svih studenata koji su se upisali u junu 1997. studije ekonomije, do 31. decembra 2005. godine je studije završilo samo 31 odsto studenata, dakle za 8,5 godina. Iz te generacije u roku je završilo studije svega 2,6 odsto studenata.

Vlada Republike Srbije prihvatila je izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. To je dobra vest, mada bi bilo bolje da Vlada Srbije napravi novi predlog zakona, i to po izvornim principima Bolonjskog procesa. Ovo je samo odugovlačenje, jer mora što pre da se preseče kriza u visokom obrazovanju.
Kada sam u januaru 2007. na konferenciji za štampu, koju je organizovao Centar za obrazovne politike povodom knjige Martine Vukasović „Razvoj kurikuluma“, optužio rektore državnih fakulteta da su krivi za ovakvo stanje u visokom obrazovanju, a pogotovu za loš zakon koji je donet, bili su jako uvređeni i pokušali su da mi odgovore. Danas je situacija neuporedivo lošija nego što je bila pre samo pet godina, zbog čega i dolazi do ubrzanog menjanja Zakona, a sve to jer sistem koji nije spreman za reformu polako ulazi u haos, dok profesori pružaju otpor jer su ugrožene njihove privilegije.
Nažalost, ideja sadašnjeg zakona nije sprovođenje Bolonjskog procesa, već očuvanje nedodirljivosti profesora i održavanje pasivnosti i neupućenosti studenata. Komisija u kojoj su dominirali profesori Beogradskog univerziteta više je vodila računa da se ne naruši sadašnje ustrojstvo univerziteta nego da se promeni sistem, svim silama su izbegavali da se primeni formiranje kurikuluma na bazi studentskog opterećenja i kompetencija studenata na kraju studija.
Zašto su krivi rektori?
Zato što su sve te činjenice prihvatili i potvrdili na onom dugom sastanku kod ministra Vuksanovića, iako su znali da će biti teško sprovodljivo. Znalo se od samog početka da je jako mali broj institucija spreman da sprovodi reformu u izvornom obliku. Rektori su se priklonili idejama moćnih lobija koji vladaju državnim fakultetima. A onda su sve to prihvatili političari u Skupštini.
Ko ispašta? Studenti i njihovi roditelji!
Da li će odgovarati rektori? Ne bi nikako trebalo da odgovaraju, niti da podnose ostavke niti da trpe bilo kakve druge sankcije, jer će samo veći protivnici Bolonjskog procesa doći umesto njih. Bolje je da ih otvoreno pozovemo da priznaju javno ko umesto njih vlada našim državnim univerzitetima. I bolje je naterati ih da rade u korist onih koje obrazuju. A to je zadatak Vlade i nove državne politike u obrazovanju. Država mora prestati da bude talac moćnih lobija na državnim univerzitetima i vreme je da napravi svoju politiku u korist razvoja i mladih.
(Autor: Refik Šećibović, urednik časopisa „Obrazovanje i razvoj“)

Izvor: Blic

Jel imam ja pravo na drzavni kredit/stipendiju na master studijama?

ПРОТЕСТ СТУДЕНАТА У БЕОГРАДУ

БЕОГРАД – Студенти са неколико факултета Универзитета у Београду окупиће се данас на протесту у 14 сати на Тргу Републике.

Како је агенцији Бета речено у студентским организацијама, званичног организатора протеста за сада нема, јер долазе студенти са више факултета, са неколико разлицитих захтева.

Најављено је да ће се окупити студенти Факултета политичких наука, Факултета организационих наука, Саобраћајног, Ветеринарског, Архитектонског и Факултета спорта и физичког васпитања.

Већина студената протестује због амандмана Јагоде Јорге на предлог измена Закона о високом образовању.

Изменама је смањен број бодова за упис године у школској 2008/2009 са 60 на 42 бода и привремено је укинута уредба по којој се број студената на буџету на наредној години студија могао повећати највише 20 одсто у односу на претходну годину.

Била је привремено укинута и одредба да самофинансирајући прелази на буџет „ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе”.

То је протумачено да сви који имају 42 бода могу да пређу на терет буџета.

Амандманом је, међутим, одредба о рангирању враћена, односно поново је прописано да самофинансирајући прелазе на буџет „ако се рангирају у оквиру укупног броја студента чије се студије финансирају из буџета”.

Студенти који протестују то тумаче да ће само 20 одсто најбољих међу онима који имају 42 бода и више моћи да пређе на буџет.

Део студената који ће се данас окупити, речено је Бети, протестује и због наплате бодова, односно недостајућих ЕПСБ бодова на појединим факултетима, а повод за протест је и режим студирања за студенте уписане по старим програмима.


Izvor: Politika