pet fakulteta i jedan univerzitet dobili akreditacije

Od deset fakulteta i jednog Univerziteta koji su se prijavili u drugom akreditacionom ciklusu, dozvolu za rad je dobilo pet fakulteta i jedan univerzitet, izjavio je danas predsednik Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Slobodan Arsenijević.

Arsenijević, koji nije mogao da precizira koji fakulteti su dobili akreditaciju, a koji nisu, rekao je novinarima da će informacije o akreditaciji pojedinačnih fakulteta i studijskih programa biti dostavljene javnosti i tim ustanovama kada budu ispunile zakonom utvrđenu obavezu da plate troškove akreditacije.

U međuvremenu stiglo je i saopštenje Akreditacione komisije, u kome je istaknuto da je to telo završilo proces akreditacije fakulteta i univerziteta priljavljenih u drugom akreditacionom ciklusu.

"Neispunjavanjem zakonske obaveze plaćanja ugrožava se dalji proces akreditacije, odnosno rad recenzenata Komisije. Istovremeno se ovakvim pristupom visokoškolske ustanove koje su ispunile zakonske uslove dovode u neravnopravan položaj", navedeno je u saopštenju.

Akreditaciona komisija, čija je sednica započela juče, dozvolu za rad dala je Elektronskom fakultetu u Nišu, koji je, kako je rekao Arsenijević "jedan sjajan fakultet".

"Od 157 studijskih programa, akt upozorenja dobilo je 27, dok su ostali akreditovani", rekao je Arsenijević napomenuvši da akt upozorenja ne znači da su odbijeni, već da moraju da naprave izmene u programima kako bi dobili dozvolu za rad.

Napomenuvši da je i pet fakulteta dobilo akt upozorenja, Arsenijević je ocenio da su pojedini fakulteti zbog nespretnosti u pripremanju dokumentacije praktično "pucali sami sebi u nogu".

On je naglasio da akti upozorenja nisu takvi da se u kratkom vremenskom roku ne bi mogli ispraviti.

Izvor: Krstarica

E ovo me zanima , valjda će se pisati koji fakulteti nisu dobili dozvolu za rad.

Uskoro se završava renoviranje beogradskih studentskih domova
Najviše posla u "Karaburmi"

Dvomesečna letnja pauza za studente uskoro se završava, budući da septembarski ispitni rok, na većini fakulteta Beogradskog univerziteta, počinje već krajem avgusta. Za mnoge koji su u Beograd na studije došli iz unutrašnjosti to znači i ponovno preseljenje u domove širom grada, što među njima stvara trku i paniku ne bi li "uskočili" u što bolji dom koji ima najbolje uslove. Tim povodom, ovog leta, intenzivno se radilo na renoviranju najzapuštenijih među njima, a jedan od njih je svakako studentski dom ""Karaburma".


Na prvih šest spratova obe kule uporedo radi oko 60 majstora: Studentski dom Karaburma

Spremni za Univerzijadu
Prema rečima direktora Studentskog centra Milovana Petrovića, Univerzitetsko selo može da primi 11.000 takmičara, a volontere i ostale učesnike ove manifestacije, očekuje se da i njih bude nekoliko hiljada, studentski domovi mogu bezbrižno da prime.
- Na Karaburmi trenutno radi oko 60 majstora koji uporedo rade na prvih šest spratova obe kule tako da će oni do prvog septembra biti spremni za ulazak studenata. Ostatak će se, kao i do sada, raditi sprat po sprat dok su studenti unutra - priča za Danas Milovan Petrović, direktor Studentskog centra.

Konkursi i raspodele mesta
Konkurs za prijavljivanje brucoša za mesta u domovima trajaće od prvog do 15. septembra, dok će stari studenti to moći da obave od prvog septembra do 30. oktobra. Masteri će moći da se prijavljuju od petog novembra. Što se tiče raspodele mesta, za brucoše će ona biti 29-30. septembra, za stare studente verovatno prvog oktobra, dok će studenti master studija morati da sačekaju kraj novembra da se smeste, kažu iz službe smeštaja Studentskog centra.

On napominje da se ovih dana očekuje odgovor Ministarstva prosvete koje je najavilo da će finansijski pomoći radove koje je započeo Studentski centar. Petrović kaže da su majstorima plaćeni avansi, a da očekuju da Ministarstvo u potpunosti isplati izvođača radova, kako su obećali.

Direktor sektora studentskih restorana Srđan Janković kaže da su studentske menze kao i svake godine sanirane, okrečene i spremne za novu sezonu. On naglašava da su obnovljene sve kuhinje osim one u Studentskom gradu gde su sanirani proizvodni delovi kuhinje i u potpunosti zamenjene samouslužne linije, kao i da su uloženi veliki napori da i tamo radovi budu završeni u narednih nekoliko dana. Prema rečima Zorana Trninića, iz službe za smeštaj studenata, dodatni troškovi zbog sanacije domova neće uticati na cene koje studenti moraju da plate.
- I ove godine, kao i prethodne četiri, cene smeštaja ostaju nepromenjene i kreću se od 743 dinara za dvokrevetnu sobu na Karaburmi do 1.100 dinara za dvokrevetnu sobu sa kupatilom u Studentskom gradu - priča Zoran Trninić dodajući da se ove godine, kao i prethodnih, očekuje oko 2.100 brucoša i 11.000 do 12.000 "starih" studenata.

Izvor: Danas

Komisija za akreditaciju nije želela da saopšti koji fakulteti su u drugom krugu ispunili akreditacione standarde
Plaćanje preduslov za dozvolu za rad

Beograd - Uverenje o akreditaciji u drugom krugu dobilo je pet fakulteta i jedan univerzitet, dok je od 157 studijskih programa, 36 dobilo akt upozorenja, saopštila je Komisija za akreditaciju. Oni nisu hteli da navedu koji fakulteti su ispunili akreditacione standarde dok ne budu ispunili svoju zakonsku obavezu i platili akreditaciju. Zasad je sigurno da su uverenje o akreditaciji dobili Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu i privatni Univerzitet Singidunum, a nezvanično se pominje da su među akreditovanim fakultetima Pravni i Ekonomski iz Niša, Ekonomski iz Subotice, Farmaceutski fakultet iz Beograda, kao i Mašinski fakultet iz Kragujevca.
- Komisija za akreditaciju donela je jednoglasno odluku da će javno saopštiti koji fakulteti su prošli akreditaciju, tek kada budu izmirili svoju zakonsku obavezu i platili taj postupak. Ovakva odluka Komisije je iznuđena. Nismo hteli da ponovimo grešku koju smo napravili u prvom krugu, jer ako fakulteti ne ispune svoju zakonsku obavezu, dalji proces akreditacije će biti ugrožen. Taj novac služi za plaćanje recenzenata, koji se ionako neredovno isplaćuju - kaže za Danas profesor Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije.
On dodaje da je Komisija još uvek u zasedanju i da je još mnogo stvari ostalo da se uradi, te da bi do kraja meseca trebalo da budu doneta rešenja za fakultete koji su učestvovali u drugom B ciklusu. Arsenijević je kazao da je Komisija slala opomene fakultetima da izmire svoje obaveze i plate akreditaciju i da je o tome lično razgovarao i sa dekanima. Na pitanje da li su se tim povodom obraćali Ministarstvu prosvete, Arsenijević je odgovorio da "nije posao Komisije za akreditaciju da to rešava".
Rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić potvrdio je za naš list da je taj univerzitet dobio uverenje o akreditaciji. Stanišić je istakao da su se za akreditaciju veoma ozbiljno pripremali dve godine, da su uložili značajna materijalna sredstva i zaposlili određeni broj nastavnika, što je rezultiralo ovakvom odlukom Komisije za akreditaciju. On je istakao da su članovi Komisije radili profesionalno i odgovorno i poručio kolegama sa drugih fakulteta i univerziteta da akreditaciju shvate kao proces koji ima za cilj podizanje nivoa visokog obrazovanja u Srbiji, a ne borbu jednih protiv drugih.
Dekan niškog Elektronskog fakulteta profesor Dragan Antić izjavio je za Danas da nisu zvanično obavešteni o odluci Komisije za akreditaciju i izrazio očekivanje da će država kao osnivač obezbediti novac za plaćanje akreditacije. On kaže da su sredstva koja dobijaju od Ministarstva prosvete i od projekata namenski opredeljena i da se ona ne mogu koristiti u druge svrhe. Antić je kazao da se Elektronski fakultet od 2.000 godine veoma ozbiljno bavi reformom obrazovanja elektroinženjera. Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević rekao je za Danas da su Rudarsko-geološki i Farmaceutski fakultet sigurno ispunili akreditacione standarde.
- Svake nedelje se sastajem sa ministrom prosvete, državnim sekretarom i predsednikom Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i radimo na tome da pronađemo rešenje oko plaćanja akreditacije. Nisam siguran da će država platiti sve, postoji predlog da bi ona trebalo da plati samo osnovni paket, odnosno akreditaciju ustanove i bar po jedan studijski program na svakom nivou studija - istakao je Kovačević.

Izvor: Danas

Бруцошка потрага за становима у Београду
Ко избегне агенције које грабе „чланарину” може да налети на „повољне” станове са обједињеним тоалетом и кухињом

Студентске муке на почетку школске године, студенте из унутрашњости стижу мало раније него њихове колеге из Београда, будући да у врелим августовским данима траже смештај у главном граду за наредних десет месеци. Њихов положај знатно отежавају мала понуда квалитетних некретнина по приступачној цени, квазиагенције за издавање које оглашавају непостојеће станове и раде по принципу чланарине од две хиљаде динара и власници који постављају многобројне захтеве пред будуће станаре.

– Нисам знала да је велики проблем наћи стан за две студенткиње у великом граду, па сам одвојила слободан дан да дођем у Београд како бих кћеркама нашла смештај у близини Више пословне школе, на којој обе студирају – прича Снежана из Бора која, иначе, у свом граду издаје једнособан стан за 50 евра месечно.

Прва „замка” су јој, како каже, биле многобројне понуде гарсоњера од 120 евра у огласима, јер се испоставило да су заправо параван за агенције које раде по принципу чланарине. Свако ко је заинтересован мора да је плати, а за узврат добије списак са адресама и бројевима телефона на које се углавном нико не јавља. Мајка студенткиња се истог дана вратила кући необављеног посла и наставила да тражи гарсоњеру, позивајући многобројне „станодавце” из огласа, а са друге стране жице је редовно добијала одговоре „добили сте агенцију”. На крају је одлучила да посао тражења стана за кћерке повери агенцији која своје услуге наплаћује тек по обављеном послу и то 50 одсто од прве месечне кирије.

– Једнособан намештен стан у новоградњи у Кајмакчаланској улици са климом платили смо шест месеци унапред да би нам власник спустио цену са 350 на 300 евра и сада коначно можемо на одмор – завршава своју причу Снежана.

После свега њен буџет је „лакши” за 2.250 евра, с обзиром да је поред кирије платила депозит (у висини месечне кирије) и агенцијску услугу.

– Од половине овог месеца телефони у агенцији не престају да звоне, јер су родитељи бруцоша кренули у потрагу за становима – каже Александра Крстић, директор агенције „Беопрофешенел”.

Према њеним речима, за родитеље би било боље када би одвојили више времена да би могли да пронађу стамбено решење прихватљиво по локацији и цени.

– На цену утиче много тога, од локације, преко опремљености до финансијских потреба станодавца, мада има и оних који нам приликом давања стана нагласе да не желе студенте, малу децу и животиње, и са таквим закуподавцима преговори нису могући – наглашава Александра Крстић.

Славица Јовановић из Горњег Милановца, мајка будућег студента енглеског језика, каже да је у околини Филолошког факултета немогуће наћи пристојан стан за 250 евра, колико је до прошле године плаћала гарсоњеру старијем сину који је дипломирао у мају и вратио се кући.

– После много покушаја да заобиђем агенцију и дођем до станодавца, на један од бројева из огласа јавио се господин који је нагласио да је стан средио као за „себе”, па сам одлучила да одем у Улицу Страхињића Бана, иако је рекао цену коју нисам била спремна да платим: 300 евра за 30 квадрата – каже Јовановићева.

Стан се налазио на четвртом спрату у згради без лифта, а намештај је, по њеним речима, станодавац изгледа скупљао поред контејнера јер је све у стању распадања. На стару машину за веш у купатилу власник је ставио решо и почео да објашњава како његов тоалет има природну вентилацију, па би сви мириси од кувања ишли „право” напоље, а не у ту једну собу. Упркос утиску који је оставио, поменути станодавац је тражио депозит у висини једне кирије „како би се осигурао да ће му стан бити враћен у стању у каквом га издаје”.

М. Вукас

-------------------------------------------------------------------

Воле центар, неће у Жарково или Миријево

Нових, апартмански опремљених гарсоњера по знатно нижим ценама него у центру, има у Жаркову, Миријеву и на Карабурми, али студенти се ретко одлучују за ове локације.

– Када на питање закупца „Имате ли нешто за 150 евра?” одговорим потврдно – једноипособан у Жаркову код пијаце, у новој згради са климом и новим намештајем, добијем ново питање: „А где је то и колико превоза морам да променим да бих стигао у центар” – каже Александра Крстић и додаје да студенти из унутрашњости нису навикнути на „губљење” времена по градском превозу због чега често на лицу места „пробијају” лимит који су спремни да плате за стан у близини факултета.

Izvor: Politika

E jel moze neko da napise nesto o studentskim kreditima...

Mislim toliko nam je prosveta razvijena, da nema nigde konkursa, da nigde nema odredbi, uslova...
za sta majmuni dobijaju pare kad nigde ne mozes da dobijes informacije...

Sacekaj da pocne septembar pa se tad raspitaj na faxu...Koliko se ja secam, konkurs za to je sve do kraja oktobra, tj dok prodju svi rokovi, gleda se prosek ocena, prosek primanja, to vadis u opstini, potrebna su ti dva ziranta, i oko toga dosta cimaju...Ja sam primao kredit pre tri god pa sam malo zaboravio sta i kako bese, al to je to otprilike, ako nije menjano u medjuvremenu...Formulare dobijas ili na faxu ili u banci, ne znam kako bese...al bices sigurno obavesten na vreme u studentskoj sluzbi...to je to onako okvirno

Drugi rok za upis na fakultete

BEOGRAD – Drugi rok za upis studenta na prvu godinu fakulteta u Srbiji počinje u ponedeljak, i trajaće do 19. septembra.

Na sedam državnih univerziteta ostalo je ukupno 8.461 slobodno mesto.

Budući studenti mogu predati prijave 1. i 2. septembra, a prijemne ispite polagaće od 3. do 5. septembra.

Ministarstvo prosvete ranije je saopštilo da je ostalo nešto više od 2.300 mesta za budžetske studente i oko 6.100 mesta za samofinansirajuće.

Na Univerzitetu u Beogradu ima mesta uglavnom na tehničkim fakultetima, Prirodno-matematičkom, ali i na Filološkom i Učiteljskom fakultetu.

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu ima 219 slobodnih mesta, Rudarsko-geološkom 164, a na Tehnološko-metalurškom 182 slobodna mesta.

Na Univerzitetu u Beogradu ostalo je ukupno 2.050 slobodnih mesta, 896 za budžetske i 1.154 za samofinansirajuće studente.

Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu ima još šest slobodnih mesta.

Na Novosadskom univerzitetu ostalo je 1.885 mesta, Univerzitetu u Nišu 1.752 mesta, dok na Univerzitetu u Kragujevcu ima mesta za još 1.273 studenta.

U drugom upisnom roku na Univerzitet u Prištini može se upisati 1.384, a u Novom Pazaru 111 studenata.

Najveće interesovanje u prvom upisnom roku i ove školske godine je bilo za fakultete Beogradskog univerziteta, gde je za 15.084 mesta konkurisalo 19.000 kandidata.

Izvor: Gradjanski

Nisam znao da je kod vas u BG po pitanju izdavanja stanova opšta katastrofa. Pa 300 evra od studenta je čisti lopovluk.

Ovde u BL je maksimum 100 evra, zato je to preskupo za moj pojam.

"trziste diktira cenu"