Lepo je razmisljati i promisljati, kada radis matematiku na nivou osnovne skole. Kada dodjes do odredjenog nivoa onda to gubi poentu jer ti moras da znas toliko pravila i moras da udjes toliko u neke imaginarne stvari da ti je vrlo tesko bilo sta uciti sa razumevanjem. Ne kazem da ne moze nego je jednostavno previse naporno a nema primenjivost. Naravno da ima stvari koje treba da razumes i da nekada primenjujes i to se ljudima desava cesto, da tek 10 godina posle fakulteta skontaju zasto su nesto ucili.

Kada sam bio klinac bio sam ucen bas na nacin na koji se gore opisuje, doduse jesam imao matematiku u prva cetiri razreda ali nisam nikada bio forsiran da je ucim. Nikada me niko nije terao da radim zadatke. Nikada me niko nije terao da naucim tablicu mnozenja, cak bih mogao da kazem da je nikada nisam ni naucio napamet. Pa sam opet bio osrednji matematicar u kasnijim razredima u odeljenju sa 15-tak odlicnih djaka.  Eksperiment jeste malo radikalan(izbaciti matematiku kompletno) no ima neku logiku. Opet ta logika u malo ozbiljnijoj matematici ne igra neku ulogu osim ako nisi Nikola Tesla.

Sto se tice matematike... mislim da je ona divna do odredjenog nivoa... i onda se, tu se slazem sa tobom, gubi svaki smisao...

I ovu raspravu matematika vs. neka druga nauka     smo već jednom davno imali.  

Polako ali sigurno, počinje ceo forum da se ponavlja.

U gimnaziju me nisu pustili, bila je teorija - bolje da imas neki posao u rukama...

I.. sta ja znam.. nisu pogresili.. upoznala sam sjajne ljude
Sto se posla tice... mogu da vodim knjige uz malo podsecanja...
I znam da se uplatnica nikada ne popunjava crvenom hemijskom..