Šta porodica može da učini za poboljšanje memorije?

Problemi sa memorijom možda postoje ako primetite da vaš član porodice ima poteškoće sa nekim od sledećih stvari:

-   Zaboravlja da uzme lekove u propisano vreme
-   Uzima previše lekova
-   Ne drži se zakazanih sastanaka
-   Ne drži se svojih planova do kraja
-   Ne može da pronađe svoje stvari u kući
-   Ne pamti kako troši novac
-   Treba podsetnik za važne datume
-   Ponavlja isto pitanje u nedogled
-   Ima problema sa prevozom
-   Ne može da upamti instrukcije ili uputstva
-   Nove informacije ne uči najbolje
-   Zaboravlja imena ljudi
-   Ne seća se tekućih stvari
-   Zaboravlja bliske procedure

Upamtite:

Gornja lista može da posluži da bi se odredio problem koji osoba oseća, ali se isto tako može upotrebiti da bi se odredile jake strane te osobe.
Nagrađivanje prednosti (onih stvari koje osoba može dobro da uradi) pohvalom i pozitivnim uticajem može da bude veoma bitno za osobu sa problemom.
Pružanje podrške i pomoći ima terapeutsko dejstvo kada se radi sa osobama koje su obeshrabrene i preoptrerećene poteškoćama sa kojima se sreću u svakodnevnom životu.

Upustva za pomoć nekome ko ima problema sa memorijom

1. Ponavljajte instrukcije. Postanite “pokvarena ploča”, ali bez postavljanja iznad, ili zanovetanja ili upuštanja u pokazivanje moći. Nije uvek lako priznati da ne možete nešto da zapamtite. Niko ne voli da “bude u krivu”.

2. Pitajte osobu da ponovi ili parafrazira ono što ste upravo rekli. Dopustite greške. Ponudite pomoć oko detalja. Usredsredite se na informaciju koja je dobro zapamćena. Ponovite ako je potrebno. Prepoznavanje informacije je lakše nego njihovo ponavljanje, tako da dajte osobi izbor i uputstva da biste joj pomogli da se priseti najbitnije informacije.

Pišite kad god je moguće. Oslanjanje na zvučne informacije je loše kod ljudi sa lošim pamćenjem. Ako osoba piše šta govorite, pregledajte šta je napisala pre nego što pretpostavite da je tačno napisano.

4. Pregledajte planove. Sistematski pristup omogućava osobi da vežba ono što je naučila. Pamćenje o tome kako se rade stvari može da se poboljša ponavljanjem.

5. Memoriju je teško povratiti, pa su pomagala korisna. Kalendari, dnevnici, časovnici, lepljivi papirići, su dobre alatke za poboljšanje memorije.

Šta može porodica da učini da pomogne svom članu da poboljša pažnju?

Problemi sa pažnjom možda postoje ako primetite da vaš član porodice ima problema sa sledećim:
-   
-   Deluje konfuzno ili odsutno
-   Čini se da se ne obazire na okolinu
-   Gubi pojam o vremenu
-   Ne može da se skoncentriše ili razume šta je bilo rečeno
-   Ne može da učestvuje u konverzaciji
-   Prekida druge dok govore
-   Ne može da zapamti šta je upravo rekao nekome
-   Oseća kao da ga ometaju i prekida u sred posla
-   Često ponavlja da mu je dosadno
-   Pokušava da radi više stvari odjednom
-   Brzo mu postaje previše informacija
-   Šeta se okolo bez cilja
Gornja lista može da posluži da bi se odredio problem koji osoba oseća, ali se isto tako može upotrebiti da bi se odredile jake strane te osobe.

Uputstva za pomoć nekome ko ima problema sa pažnjom

1. Ograničite informacije na obim pažnje. Budite jednostavni, direktni, kratki i određeni.

2. Ne očekujte od te osobe da može da radi više stvari istovremeno. Podeljena pažnja je izuzetno teška, naročito kod kompleksnih zadataka.

3. Podesite ton, jačinu i ritam govora. Ako želite da se osoba zainteresuje zvučite interesantno. Entuzijazam privlači pažnju.

4. Budite svesni potrebe za odmorom. Poštujte granice smanjene izdržljivosti.

5. Što se osoba više unosi u zadataka i ukoliko je sama sebi inetersantna u tom zadatku, to će njena pažnja biti veća. Pronađite šta drži nečiju pažnju.

6. Direktan pogled, dodir, kada je potrebno i zgodno može da se iskoristi da se pažnja poboljša i da ta osoba ostane uključena.

7. Budite svesni da okolne stvari mogu da smetaju osobi sa problemom (buka u pozadini, više govornika, loša akustika, neorganizovana okolina, složeni vizuelni motivi) i trudite se da pojednostavite okolinu.

8. Omogućite da ta osoba ima balansirane aktivnosti od psihičkih, mentalnih, do socijalnih i fizičkih. Na primer, odigrajte sa članom porodice igru karata, ili nekih drugih društvenih igara kod kojih može da se vežba koncentracija.

Kako mogu članovi familije da pomognu da se poboljša kritičko mišljenje?

Poteškoće sa kritičkim razmišljanjem (vezano za rezonovanje, analitičko razmišljanje, rešavanje problema) mogu postojati ukoliko se kod osobe javljaju sledeći problemi:

-   odgovara suviše kratko, impulsivno
-   izgleda da ne razume posledice svojih postupaka
-   ponavlja greške bez svesti o prethodnim greškama
-   Ima poteškoća da nezavisno započne zadatak
-   Ne voli da menja ustaljene zadatke
-   Ima poteškoća da se prilagodi novim uslovima
-   Ima poteškoća sa iznenađenjima ili neočekivanim stvarima
-   Ne voli da donosi odluke
-   Nikada ne planira unapred
-   Izgleda da ga ne zanimaju praktični problemi
-   Odmah traži pomoć
-   Ne voli da pita za pomoć čak i kad oseti poteškoće
-   Radi stvari neorganizovano i bez reda
-   Često ne završava započeto
-   Deluje “lenjo” i nemotivisano da razjašnjava stvari
-   Postaje rigidan i tvrd kada mu se ukaže na greške
-   Ne ocenjuje da bi neke akcije bile opasne
-   Ne primećuje svoje sopstvene greške
-   Ne traži alternativu ili druge opcije
-   
Molimo upamtite:
Gornja lista može da posluži da bi se odredio problem koji osoba oseća, ali se isto tako može upotrebiti da bi se odredile jake strane te osobe.

Uputsvta za pomoć nekome ko ima poteškoća u kritičkom razmišljanju

1. Shvatite potrebu za ustaljenim rutinama, za sistematskim pristupom, organizacijom i strukturom. Nadgledajte ako je potrebno, specijalno kada je procena bitna za sigurnost.

2. Razvijte sktraćenice ili kratke komande za impulsivne postupke. “Stani!”, “U pomoć”, “Pomoć!”

3. Ohrabrite i nagradite za postupke koji su pokrenuti i završeni od osobe koja ima poteškoća da započne i završi zadatak.

4. Pitajte pitanja koja vode, (“šta će ti biti prvi potez?”, “kako ćeš da započneš?”, “Šta misliš?”) umesto da dajete gotove odgovore osobama koje zavise od pomoći ili koje imaju nedostatak samopouzdanja u donošenju odluka.

6. Pokažite procedure i redosled da bi ste podigli svest o tome kako se rešavaju svakodnevni problemi.
.
7. Govorite naglas sa samim sobom. Razmišljanje o vašem razmišljanju pomaže da se poboljša veza između misli i akcija.

8. Nemojte da dajete uputstva kako da osoba izvrši dnevne obaveze bez pitanja kako bi ona rešila svoje probleme i bez ocenjivanja stvarnog učinka te osobe.


Najčešća pitanja koje porodice postavljaju u vezi sa kognitivnom disfunkcijom kod mentalnih poremećaja

Da li su poteškoće u kogniciji izazvane lekovima koje uzima oboleli član porodice?

Veliki broj osoba koje uzimaju neuroleptike (antipsihotike) će najpre optužiti te lekove za poteškoće u kogniciji. U najvećem broju slučajeva to nije tako, tj. problemi u kogniciji su symptom same bolesti, a ne posledica uzimanja leka. Ali ipak, mogu da postoje izuzeci.
 
Na primer, antiholinergični lekovi, kao što jeAkineton, koji se uzima da bi se smanjili neželjeni efekti tipičnih neuroleptika (npr. Haldol, Proliksin), mogu da naruše memoriju. Iako ovo može da se desi, nikako ne treba prestati sa uzimanjem lekova bez konsultacije sa lekarom.

Zbog toga svako ponaosob mora da se u toku terapije konsultuje sa svojim lekarom, da bi se precizno odredile doze lekova, da bi se eventualno lek zamenio nekim sličnim itd.

Da li lekovi mogu da pomognu kod kognicije?

Mnogo pažnje se poklanja novijim neurolepticima kao što su Klozapin, Olanzapin, Risperidon, Ziprasidon…. i tome da li oni mogu da poprave kogniciju. Za sada, nema nekih izuzetnih i konzistentnih rezultata istraživanja koja bi pokazala da ti lekovi mogu da unaprede kogniciju do normalnog funkcionisanja. Ipak, ima studija koje ukazuju na to da neki od novijih neuroleptika ipak imaju nekakav, ali neznatan, uticaj na kogniciju.

Vode se razna istraživanja koja imaju za cilj proizvodnju leka koji bi pozitivno uticao na kogniciju.

Da li će naš član porodice povratiti svoju sposobnost mišljenja i svoja školska znanja i vratiti se na prethodni nivo funkcionisanja?

Svaka osoba je jednistvena i do razvitka bolesti je razvila svoje načine i šeme funkcionisanja koje se odnose na kognitivni razvoj.
 
Obično, osoba koja je bila odličan učenik ili student, posle pojave bolesti bude pod pritiskom, jer više ne može da funkcioniše kao ranije i oseća pad u kogniciji. Kod ovakvih osoba njihove jake strane mogu da ostanu netaknute bolešću i samo ih treba ponovo otkriti (tj. povratiti rečnik, generalno znanje, fond informacija).


Takva osoba može da se oseti kompetentnom i sigurnom u društvenim igrama kao što su zanimljiva geografija, ukrštenice, karte, trivija itd., sa kojima može da vežba svoje kvalitete.
Svakako, osoba sa nadprosečnim intelektom i obrazovanjem će imati na šta da se osloni i posle pojave bolesti.
Sa druge strane, obeshrabrenje i razočaranje u vezi sa trenutnim poteškoćama treba da se tretiraju sa saosećanjem i ohrabrenjem, da bi se ta osoba motivisala za dalji rad, sa realnim očekivanjima i naporima da se utiče na deficit i slabosti.

Kako su negativni simptomi shizofrenije vezani za kognitivnu disfunkciju?

Negativni simptomi shizofrenije se odnose na poteškoće u komunikaciji, poznate kao “alogija” (drugim rečima, osoba ne govori mnogo), poteškoće u izražavanju emocija ili “ravne emocije” (emocije se ne vide na licu i nedostaje spontanost u njima), poteškoće u planiranju i radu, poznata kao “avolija” (tj. problemi sa motivacijom, samostalnim radom, posebno ako nema strukture), i poteškoće u izražavanju zadovoljstva, poznate kao “anhedonija” (tj. nedostatak osećaja uživanja). Često, osobe se izraženim negativnim simptomima takođe imaju i probleme u kogniciji. I dok ove dve grupe simptoma izgledaju kao da ne zavise jedni od drugih, zajedno, one doprinose lošem funkcionisanju osobe u socijalnom i profesionalnom životu.

U psihologiji je poznat fenomen da deca, studenti, odrasli ljudi, koji su prošli neki oblik formalnog školovanja, zadržavaju svoje ne-naučno, lično, intuitivno razumevanje sadržaja iz različitih naučnih disciplina.

Piše: Slobodanka Antić

Proverite svoje razumevanje nekih prirodnih pojava. Razmislite:

- Koji od sledećih dijagrama najbolje predstavlja oblik Zemljine orbite oko Sunca?


Ako ste izabrali jedan od odgovora B, C ili D, izabrali ste odgovor koji istraživači u psihologiji učenja često označavaju kao zabluda (misconceptions). Reč je o fenomenu da deca, studenti, odrasli ljudi, koji su prošli neki oblik formalnog školovanja, zadržavaju svoje ne-naučno, lično, intuitivno razumevanje sadržaja iz različitih naučnih disciplina. Dakle, reč je o pojmovima i zakonitostima (na primer, sila, kretanje, smena godišnjih doba) koji su sigurno bili deo nastavnih sadržaja pojedinih predmeta u toku školovanja (podučavanja), a opet, predstave, shvatanja, pojmovi sa kojima su učenici izašli iz celog procesa obrazovanja su daleko od onoga što bi trebalo da bude bazična pismenost iz datih predmeta.

Vratimo se za trenutak odgovorima na postavljeno pitanje. Ako ste izabrali odgovor B, onda se sećate podatka da je Zemljina orbita skoro kružna, ali ipak mislite da razlike kako Sunce greje Zemlju, zimi i leti, je posledica razlike u rastojanju između Zemlje i Sunca, dok se Zemlja kreće po svojoj orbiti. Takvo uverenje dobro odslikava dijagram B. Ako ste izabrali odgovor C, verovatno se sećate se da ste čuli ili videli da su orbite ipak više nalik elipsama, a ne kružnicama. Mada je Zemljina orbita zaista elipticna, nijedna planeta nema orbitu kao na dijagramu C. Da bi ovu karakteristiku učinili upečatljivom, udžbenici često preteruju u predstavljanju eliptičnog oblika orbite. Osim toga, umesto da sunčev sistem predstavljaju "pogledom odozgo", često ga crtaju iz perspektive pod uglom, kada sve kružnice izgledaju kao elipse. Ako ste izabrali alternativu D, vas odgovor je kombinacija netačnih uverenja iz B i C odgovora. Drugim rečima, verujete da je u toplijim mesecima Zemlja bliža Suncu, a da je orbita elipsa, jer se tako najčešće prikazuje u udžbenicima. Tačan odgovor je pod A. Zemljina orbita je skoro savršena kružnica, a Zemlja ostaje na prosečnoj udljenosti od 150 miliona kilometara tokom cele godine.

Pokušajte drugo pitanje: Zašto je u Beogradu znatno toplije u junu nego u decembru?

Izaberite jedan od ponuđenih odgovora:
a. Zato što Sunce daje mnogo više toplote u junu
b. Zato što je Zemlja bliža Suncu u junu
c. Zato što je severna hemisfera bliža Suncu u junu
d. Sunce je više na nebu u junu, pa obezbeđuje više sati dnevne svetlosti

Kako ste vi odgovorili? Razumevanje smene godišnjih doba, zahteva razumevanje više složenih pojmova. Mnogi ljudi ne postižu to potrebno razumevanje i zato daju netačne odgovore pod A, B, C. Ako ste izabrali odgovor pod A, onda ste uzeli u obzir samo izvor toplote – Sunce i prihvatili jednostavan odgovor da Sunce proizvodi više toplote u određeno doba godine. Činjenica je, naravno, da Sunce ne menja količinu ispoljene enrgije tokom godine. Ako ste odgovorili pod B, onda verujete da je orbita zapravo eliptična i da ta različita rastojanja od Sunca, dok se tokom godine kreće po orbiti, uzrokuju promenu u stepenu zagrevanja Zemlje. Ovo je, rekli smo jos kod prvog pitanja jedna od cestih zabluda. Naučna činjenica je da se rastojanje između Zemlje i Sunca jedva menja u toku godine, a da je čak Zemlja nešto malo bliža Suncu kad je na severnoj hemisferi zima. Da li ste izabrali odgovor pod C? Onda ste verovatno, u toku svog školovanja, imali časove astronomije i naučili da nagib Zemljine ose ima neke veze sa promenom godišnjih doba. Ukoliko istovremeno verujete sa je orbita eliptična, možete i kombinovati ova uverenja.

Može se desiti da verujete da nagib uzrokuje da neka hemisfera bude bliža Suncu, što će logično usloviti da na njoj bude toplije. U realnosti, Zemlja je tako mala i tako daleko od Sunca, da je razlika u rastojanju hemisfera od Sunca nebitna. Tačan odogovor je pod D. Ugao (skoro prav) pod kojim Sunčevi zraci padaju na Zemlju u junu, utiče na temperaturu (kao na donjoj slici). Energija Sunca je koncentrisanija kad je Sunce visoko na nebu. U toku leta je toplije i zato što Sunce, koje je više na nebu, obezbeđuje više sati svetla, odnosno, zemlja, more, vazduh je zagrejaniji jer je duže vreme izložen toploti Sunca.

Tokom osamdesetih godina nastao je i dokumentarni film “Privatni Univerzum” (Private Universe) koji je uzburkao američku javnost. U filmu su studentima završne godine Harvarda bila postavljena osnovna pitanja o pojmovima iz astronomije. Pitanja koja su korišćena u filmu uzeta su iz dugogodišnjeg istraživanja u okviru projekta STAR na Harvardskom univerzitetu (Science Teaching through its Astronomical Roots). Pitanja, na koje ste vi sada odgovarali su deo tog istraživanja. Na pitanje da objasne različite temperature u junu i decembru, harvardski studenti su najčešće birali odgovor pod B: Zemlja tada bliža Suncu. Studentima nije predstavljalo problem ni to što to svakako nije objašnjenje koje su učili u školi, kao ni neuskladivost ovog objašnjenja sa drugim informacijama koje imaju. Recimo, većina studenata zna da dok traje leto na severnoj hemisferi, da je na južnoj zima. Ukoliko bi Zemlja leti bila bliža Suncu, to bi važilo i za severnu i za južnu hemisferu.

Suočavanje javnosti sa neočekivanim i neprijatnim nalazima o ishodima obrazovanja, pokrenulo je pravu lavinu istraživanja u pedagoškoj psihologiji poslednje dve decenije prošlog veka, koja su započela u oblasti matematike i prirodnih nauka (prevashodno fizike), ali su se vremenom razvila u skoro svim disciplinama koje se uče u školi. Fenomen zabluda je vremenom stekao i «medijsku popularnost». Razlog za to je što su učenički odgovori često komični. Kao što mala deca ponekad rezonuju na neočekivan i za odrasle smešan način, tako i učenički odgovori na pitanja iz sveta nauke mogu imati neočekivan i komičan karakter. To je dovelo do toga da pretraga pojma misconceptions na Internetu kao rezultat daje obilje sajtova na kojima se prave popisi tipičnih učeničkih zabluda (u stilu «dečji biseri»), sa otvorenim pozivom čitaocima da daju svoje priloge.

Rastući broj istraživanja najpre je doveo do nagle produkcije sličnih naučnih termina: zablude (misconception, conceptual misunderstandings), predubeđenja (preconception), pretpojmovno znanje (preconceived notions), naivna uverenja (naive beliefs), alternativno poimanje (alternative conception), alternativna uverenja (alternative beliefs, non-scientific beliefs), naivno znanje (naive knowledge), naivne teorije (naive theories), izmešani pojmovi (mixed conceptions).

B92 nauka

Bez obzira na različite termine koji se koriste i na različite discipline u kojima se istraživalo, možemo reći da postoji prilična saglasnost u određivanju prirode ove vrste fenomena:

1. Zablude su rasprostranjene u različitim domenima, disciplinama, školskim predmetima, matematika, fizika, biologija, hemija, ali i istorija i druge društvene nauke.

2. Zablude su rasprostranjene kod značajnog broja učenika i odraslih. U svim ovim uzrasnim populacijama su utvrđeno da posteoje lična tumačenja prirode, mimo naučnih. U bibliografiji radova koji se bave samo alternativnim poimanjem učenika u prirodnim naukama do 1993. godine registrovano je oko 3000 studija koje dokumentuju naivne koncepcije učenika nakon podučavanja. Rasprostranjenost ovog fenomena dovela je do toga da se u literaturi pojavljuju i novi termini koji objedinjuju ove narodske, ne-naučne pojmove, uverenja, teorije, pa se govori o narodskoj fizici (folk fizici), folk biologiji, folk astronomiji.

3. Zablude su stabilna i jaka uverenja, pojavljuju pre i posle podučavanja, mogu biti veoma otporna na promenu (uključujući i aktivan otpor). Istraživanja u nastavi fizike pokazuju da zablude ometaju čak i samu percepciju učenika. Kada u laboratorijskoj situaciji, suočimo učenike sa eksperimentom, koji očigledno ukazuje na neodrživost njihovih uverenja, oni su skloni da, nenamerno, falsifikuju i samu svoju percepciju («nije čaša suva, mora da je ostala još neka kapljica vode», koja gasi sveću kad se poklopi čašom, iako je učenik sam obrisao i opipao unutrašnjost čaše). Drugim rečima, čak i izlaganje iskustvu koje pokazuje neadekvatnost objašnjenja tipa zabluda, suprotno očekivanjima, nije dovoljno za njihovu promenu.

O stabilnosti ovih uverenja govori i drugo zapažanje: istraživači beleže da nastavnici često ostaju u iluziji da je podučavanje bilo uspešno. To znači da učenici mogu da pokazuju prividno razumevanje akademskih pojmova i zakonitosti u školskim uslovima (tačno odgovaraju na postavljena pitanja), ali kada se pred njih postavi problem koji traži primenu tih znanja, oni koriste svoja ranija uverenja. Isto tako, u svakodnevnim situacijama van škole, učenici mnogo češće i lakše primenjuju svoja stara objašnjenja, koja su imali pre podučavanja.

4. Zablude mogu nastati na različite načine:

a. mogu biti samo pogrešno naučene informacije (Venera je najbliža planeta do Sunca);

b. mogu nastati iz nesmotrene upotrebe jezika u nastavi ali i udžbenicima, kada se termini koji imaju svakodnevno značenje (sa kojim deca dolaze u školu), koriste u drugom, naučnom kontekstu. Na primer, vrlo često se i u nastavi, ali i u udžbenicima geografije, koristi sintagma «glečeri se povlače», i nema učenika koji neće odoleti predstavi o glečeru koji stane, okrene se i krene nazad. Tada može lako nastati naopaka konstrukcija (pogrešna veza termina i onoga na šta se on odnosi) koja će se u školskim uslovima ispoljiti ili kao iskaz tipa zabluda ili kao mehanički naučeno smisleno gradivo (bubanje).

c. mogu nastati iz učeničkog ranijeg učenja i iskustva, bilo u školi (posebno u matematici), ili iz njihovog prostog životnog iskustava sa fizičkim i socijalnim svetom van škole. Sva znanja koja imaju neku svoju osnovu u svakodnevnom iskustvu su izvor ovog tipa zabluda. Lako i često se zaboravlja da deca nisu “tabula rasa” kad dođu u školu, jer imaju svoje lično, životno iskustvo i imaju odgovarajući rečnik za to iskustvo. S druge strane, neka akademska znanja, koja stiču u školi, u velikoj meri se dotiču ili čak suprotstavljaju njihovim dotadašnjim iskustvima. Na primer, od kad postanu svesna, deca vide da se Sunce kreće, roditelji ih uče da “Sunce izlazi i zalazi” (formulacija koja implicira kretanje), to verovatno uče i u mlađim razredima osnovne škole (“Sunce izlazi na Istoku i zalazi na Zapadu”), a onda, neočekivano, akademsko znanje iz geografije u V razredu prezentuje nešto suprotno, da Sunce “stoji”, a de se Zemlja okreće oko njega. Do tadašnje intuitivno objašnjenje koje dete ima je potpuno funkcionalno za svakodnevni život, omogućava nam akciju i valjanu predikciju i zato je često nastavnicima teško da pronađu način da se naučno objašnjenje predstave kao smisleno iz perspektive učenika. Evo još jednog primera: zašto knjiga na stolu ne pada na zemlju, iako na nju deluje sila gravitacije? Rasprostranjeno objašnjenje većine odraslih ljudi je da sto blokira dejstvo sile gravitacije, dok je objašnjenje fizičara (naučno objašnjenje) da sto deluje silom jednake snage u suprotnom smeru. Naše ne - naučno objašnjenje je podržano percepcijom (vidimo gornju površinu stola kao prepreku), sve naše svakodnevene aktivnosti neće doći u sudar sa našim objašnjenjem, ono je sasvim podržano u našem iskustvu sa fizičkim svetom (sve što ne želimo da bude na podu, stavićemo na neku horizontalnu prepreku, sto, policu). Zbog toga je prirodno da postoji otpor promenama ovog objašnjenja.

d. Mogući izvor zabluda mogu biti i različiti socijalni izvori (porodica, potkultura, kultura). Ovi agensi utiču na formiranje stavova, stereotipa, vrednosnog odnosa i vrednosnog sistema koji može uticati ili čak biti u sukobu sa vrednostima koje se promovišu u školi. To je posebno važno za podučavanje društvenih nauka i usvajanje društvenih pojmova. Drugim rečima, učenici su skloni da pojednostave sadržaje iz nastave ovog predmeta tako da se uklope u njihove postojeće predrasude i stereotipe prema različitim socijalnim grupama (nacije, manjine, žene...). Ukoliko se u toku podučavanja društvenih, humanističkih nauka to zanemari, ciljevi nastave ovih predmeta teško mogu biti ostvareni. S druge strane, sadržaji nastave društvenih nauka (posebno istorije), sami po sebi, nisu vrednosno neutralni. Često se dešava da su “obojeni” ili zakrivljeni dominantnim ideološkim, religijskim, nacionalnim ili partijskim stavovima i mitovima. Tada se dešava da sam obrazovni sistem formira ili neguje zablude kod učenika.

B92 Nauka

Suočavanje sa zabludama

Značaj ovog problema nije samo tome što su ishodi obrazovanja na različitim nivoima (osnovna, srednja škola, visoko obrazovanje) dovedeni u pitanje. Pri tome, ovaj problem bi trebalo shvatiti kao globalnu, a ne lokalnu pojavu, jer različito poreklo istraživača ukazuje da se mnogi školski sistemi suočavaju sa istim problemom. Problem je zapravo još teži, zbog značaja koji školsko učenje ima za kognitivni razvoj svakog pojedinca.

Ključna odlika naučnih znanja (naučnih pojmova) jeste da su organizovana u sistem, zasnovan na određenim odnosima opštosti, a usvajanje tog sistema znanja u jednoj disciplini je ono što pokreće celokupni kognitivni razvoj deteta u školskom uzrastu. Usvajanje organizovanih znanja i disciplinovanog, naučnog načina mišljenja povratno ima uticaja i na formiranje mišljenja, odnosno kognitivnog funkcionisanja svake jedinke.

Jedini mogući način rešavanja ovog problema je unapređenje procesa nastave, pa samim tim i učenja. Istraživači u ovoj oblasti (a posebno nastavnici, koji se sa problemom, kada hoće da ga vide, suočavaju svaki dan), uočili su da je način, metod podučavanja ključ za prevazilaženje zabluda. Podučavanje mora da se suoči sa zabludama, što znači da nastavnik mora biti osetljiv za zablude sa kojima učenici dolaze, mora da ih uvaži, učini vidljivim, a ne da ih ignoriše ili omalovažava. Kada se u nastavnom procesu zablude učenika ekspliciraju, učine očiglednim, učenik će sam uvideti nekslad u svome objašnjenju, stvoriće se takozvani kognitivni konflikt i pokrenuti proces konstrukcije zrelijih znanja. Drugim rečima, cilj nastave mora biti takav da učenici nužno procene akademska objašnjenja kao smislenija od njihovih ličnih, postojećih. Osmišljavanje takve situacije učenja nije nimalo lako i predstavlja ozbiljan profesionalni izazov za nastavnike. To dalje znači, da nema jednog gotovog rešenja/načina kako da podučavanje bude efikasno, a da to važi za sve nastavne sadržaje, ciljeve i uslove u kojima se nastava odvija.

Da zaključimo, problem postoji ali nije nerešiv. Uprkos školovanju, u znatnom delu populacije mladih i odraslih opstaje, sa stanovišta nauke, pogrešno, alternativno, intuitivno pojmanje sadržaja iz naučnih disciplina. Suočavanje sa ovim problemom zahteva dve stvari: razumevanje tipa znanja koje se karakteriše kao zabluda (da li su činjeničke, jezičke, da li im je poreklo u neposredom vanškolskom iskustvu učenika) i aktivnog nastavnika koji traži načine, puteve, kako će rekonstruisati postojeće znanje i mišljenje učenika. Različiti tipovi zabluda traže različite pristupe, ali svi oni podrazumevaju aktivnog nastavnika.

B92 Nauka

Nove metode za kvalitetnije učenje

Autor: E.B. | 31.01.2008 - 06:00
Nove metode za kvalitetnije učenje

Čini vam se da vaš mališan nikako ne može da savlada gradivo. Da biste mu na pravilan način pomogli oko učenja, prvo treba da dobro poznajete vaše dete.

Dečji psiholozi predlažu nekoliko načina koji će pomoći detetu i vama.
Ako vaše dete dobro vizuelno pamti: Grafikoni i šarene bombone su samo neka od pomagala uz koja će vizuelna deca da savladaju matematiku. Razliku između imenica i glagola,“c“ i „č“... lakše ce shvatiti ako im sve lepo nacrtate
Ako su mali lingvističari: Ovoj deci metematika uglavnom pravi probleme. Dakle, svakom zadatku treba da date konkretan smisao. Ako treba da izračuna koliko je 12:3, lakše će do rezultata doći ako mu zadatak prepričate. Recimo: „Lizalica košta 3 dinara, čokolada 12. Koliko lizalica možeš da kupiš umesto jedne čokolade?“. To će i dalje da bude logički problem, ali će mu biti jasniji.
Mali sportisti: Deci kojoj je teško da sede na jednom mestu duže od pet minuta zadaci treba da budu opipljivi. Recimo, matematiku pokušajte da pretvorite u brojanje skokova preko užeta. Odgovore na pitanja iz lekcija možete da mu postavljate dok ubacujete loptu u koš... Učenje će im tek tada postati zabavno.

Igrajte se asocijacija
Evo još jedan savet koji će olakšati da dete savlada gradivo na sasvim novi način.

ASOCIJACIJE: Bez obzira na to kom tipu pripada, kreativnost umesto običnog pamćenja podataka poboljšaće asocijacije. Umesto da buba koji je glavni grad Srbije, pitajte dete šta sve zna o Beogradu. Osim što će lakše da zapamti, povezivaće pojmove, razvijaće inteligenciju i širiti znanje.
Isti princip možete da primenite za bilo koji društveni predmet. Razgovarajte i o junacima iz lektira koje je dete pročitalo. Kroz razgovor i neobaveznu priču naučiće mnogo više, nego ako ga pošaljete da samo sedi nad knjigom dva sata.


Izvor: Blic

Ma dunes koks i ucis 300 na sat... (sala naravno)

Najbolje je uciti nocu,kazu da se tada najbolje pamti...