vrlo lep koloristicki recept za uspesno ucenje 

Kakva taktika. . . Ja podvlacim crvenom, zutom i plavom. . .

crveno - znati u po dana i noci (uglavnom 3-4 najvaznije recenice svake lekcije)
zuto - ostatak koji se uci
plavo - primeri

Kako sam se slatko cepao kad sam video ovaj deo...

Mentalne mape

Mind mapping je sve poznatija tehnika učenja, a uz to i zanimljivija je. Temelji se na crtanju mentalnih mapa, skica koje olakšavaju mozgu da brže i dugotrajnije pamti. 

Gradivo koje se savladava crta se otprilike u obliku krošnje drveta, u raznim bojama i sličicama.
Glavni problem, tema stavlja se u centar krošnje iz koje se onda granaju područja. Poprilično jednostavno.
Na praznom papiru napravimo krug u koji ucrtamo naziv knjige (ili poglavlja koje trebamo savladati). Iz centra se granaju poglavlje knjige (manje celine), a iz svakog poglavlja najvažnije teme. Bitno je ključne pojmove popratiti i slikom, koja ih najbolje opisuje jer ćemo tako najbolje pamtiti.
Na skici je najosnovniji  primer kako biste stekli utisak kako otprilike mind mapa izgleda.
 

Iako nisu ucrtane slike, ipak ih ne smete zaboraviti. Sličicama opisujete asocijativne pojmove.
Npr. Za poglavlje obeležja ucrtavate kuću. Kuća će vas će vas asocirati na pojmove vlasništvo, nedeljivost, heterogenost, neuskladištivost, a na  neopipljivost će vas podsetiti tako što znate da je suprotan pojam od kuća. Bitno je odabrati slike koje će za vas imati sve potrebne asocijacije. 

Priznaćete da mind mapa izgleda zanimljivije od skripta koje inače radite, a vreme potrebno za izradu je jednako ili manje.
Za jednu manju knjigu bit će nam potrebna samo jedna stranica A4 formata. Ukoliko se radi o većoj knjizi bit će vam za svako poglavlje potrebna po jedna mapa.   
Mozak će lako zapamtiti boje na slici, te svaku celinu poistovetiti s jednom bojom. Osim za učenje mind mapping koristi se u svakodnevnim situacijama.
Kako je tehnika stvarno korisna i u situacijama poput, odlaska u kupovinu ili planiranja dnevnih obveza, vrlo brzo se proširila. Tako u svoj planer umesto pukog nabrajanja obveza ucrtavajte šarene krošnje.

Ako ne budete primetili neke ekstra rezultate, bar ćete se nasmejati svaki put kad vidite u što se vaš planer pretvorio.

 

Kako se neko moze snaci medju tim krosnjama i grancicama ?

meni zvuci simpa, samo to treba sebi prilagoditi... blizak mi je i koloristicki i sematski pristup, imam razvijeno vizuelno pamcenje...
jedna mala caka: za sve sto se uci, obavezno treba pronaci nesto sto je zanimljivo u vezi tog gradiva- neki detalj, anegdotu... bilo sta sto ce vam uvek lako pasti na pamet kad reprodukujete gradivo-to ce 'dozvati' i one manje zanimljive detalje 

p.s. ako je gradivo ogromno, kratke teze (predstavljene u vidu krosnji ili nekako drugacije) su neophodne... to je skica samo onih kljucnih stvari, 'kostura' citave price... sve ostalo je nadgradnja, 'lisce' price... sa kosturom je sve mnogo preglednije i lakse se pakuje u pamcenje

Bas nedavno ucim historiju i ne mogu da zapamtim litoris comes Britannicae da me ubijes.

Onda sam nasla savrsenu asocijaciju - klitoris 

* naravno, posle nije bilo nikakvih problema 

bravo, bravo 

tako se uci 

secam se da je nama jedan profesor kroz anegdote (koje je sam smisljao) servirao istoriju pojedinih dinastija... i dan danas kad se setim 5. veka, prvo mi je u glavi recenica 'ljubavni zivot gale placidije' 
mucenu galu su udavali zarad mira svako malo...
kroz takve pikanterije se najbolje uci
 

PSIHOLOGIJA UČENJA

Šta je učenje

Određivanje pojma učenja nije sasvim jednostavan intelektualni posao. Laičko shvatanje učenja se u izvesnoj meri razlikuje od onoga što psihologija podrazumeva pod učenjem, mada neke podudarnosti postoje.

Pojmu učenja u psihologiji je oduvek pridavan veliki značaj. Razlog je jednostavan: učenje prožima skoro svaku ljudsku aktivnost. Ova tvrdnja može, na prvi pogled, laiku delovati preterano. No, činjenica da se u okviru psihologije razvila posebna disciplina, psihologija učenja, sa posebnom metodologijom istraživanja i ogromnim brojem objavljenih radova koje pojedinac više ne može da pročita, ide u prilog prethodnoj tvrdnji. Za psihologiju učenja bi se moglo reći da predstavlja jednu malu naučnu oblast.

Kao i drugi psihološki pojmovi, tako i pojam učenja ima poreklo u svakodnevnom govoru. Ipak, to nije jedini izvor značenja savremenog naučnog pojma učenje. Naučnici su otišli dalje od tog svakodnevnog značenja, koje je raznovrsno i ponekad, principijelno gledano, nedosledno. Kada današnji psiholog pokušava da odredi pojam učenja, on ima u vidu mnoštvo fenomena koje danas psiholozi smatraju pojavama učenja, i pokušava da u njima nađe ono što je opšte i zajedničko. Fenomene koje će svrstati u pojam učenja, psiholozi su određivali na osnovu više decenija razmišljanja i istraživanja, pošavši svakako od svakodnevnog značenja pojma učenja i pamćenja (istorija ova dva pojma je usko povezana), izgrađujući postepeno današnji pojam učenja.

U skladu sa tim, danas postoji više definicija učenja koje se, uopšteno gledano, mogu podeliti na klasično, laičko i modernno shvatanje i definisanje pojma učenja. Laičko i klasično psihološko poimanje učenja se u velikoj meri poklapaju. Prema tom tradicionalnom, učenje sadrži sledeće karakteristike:
- ono je svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost
- cilj te aktivnosti je sticanje znanja i veština
- učenje je najčešće vezano za ponavljanje

Učenik ili student koji «sedi za knjigom» i koji uz ponavljanja pokušava da razume i da zapamti ono što čita – predstavlja prototip čoveka koji uči. Ljudi uglavnom imaju u vidu takvu aktivnost kad govore o učenju. Kod učenja motornih veština, onaj ko uči najpre pažljivo posmatra demonstraciju radnje koju pokušava da nauči; ta demonstracija je praćena nekada i verbalnim opisom radnje. To posmatranje je, dalje, praćeno pokušajima da se aktivnost izvede samostalno. Izvođenje radnje prati instruktorova ocena ili samoocena o uspešnosti izvođenja radnje. Posmatranje, samostalno izvođenje radnje i ocena valjanosti se ponavljaju sve dok se motorna veština ne izvede na zadovoljavajući način. I ovde su svest, namera, usmerenost cilju (sticanje veštine) i ponavljanje bitne karakteristike psihološkog procesa.

Neki visokoobrazovani intelektualci pretpostavljaju da je učenje vezano za mišljenje i inteligenciju. Na jednom javnom skupu se jedan veoma obrazovan naučnik iz druge naučne discipline zaprepastio kad je čuo da psiholozi zapamćivanje besmislenih slogova u laboratoriji nazivaju učenjem. Za njega je to «bubanje», ali ne učenje. Psiholozi takvo učenje nazivaju mehaničko učenje ali ipak učenje. Procesi koji se odigravaju pri učenju iz knjiga su raznovrsni; oni su obično mešavina mehaničkog učenja («zapamćivanja») i viših intelektualnih procesa (mišljenja, razumevanja). Nekad preteže jedan proces (npr. pri čitanju filozofske literature), drugi put drugi (npr. pri učenju anatomije ili sistematike biljaka).

Nedostatak ovog klasičnog poimnja učenja je u tome što je preusko. Ako uzmete u obzir samo svakodnevni govor, u opticaju su raznovrsne upotrebe reči naučiti. Za dete i odraslog čoveka kažemo da je od malih nogu naučio da se bori za ostvarenje onog što želi; za drugu decu kažemo da su ih roditelji naučili da plačem i drugim oblicima ucenjivanja postižu svoje ciljeve. Za razmaženu decu koja su uvek imala sve što su želela i uvek postizala samo uspehe kažemo da nisu naučila da podnose poraze, neuspehe, ograničenja. Nekad se konstatuje da su neki učenici u školi stekli izvesna znanja, ali da nisu naučili da misle. Podsetimo se fraze koja počinje onim: «naučiću ja njega»... koju obično izgovaraju roditelji i neki vaspitači. Nastavci te fraze su veoma raznovrsni i ukazuju kako široko svakodnevni govor poima učenje. «Naučiću ja njega» da ne laže, da ne smeta starijima, da prvo razmisli pa da kaže, da drži reč itd. U ovakvim upotrebama termina učenje je više od sticanja znanja i veština: ono podrazumeva sticanje izvesnih opštih načina ponašanja, izvesnih crta ličnosti, socijalnih stavova i radnih navika.

I za psihologe je ova definicija previše uska. Za skoro sto godina postojanja naučne psihologije učenja i pamćenja, učenje je dobilo šire značenje. Čovek ne stiče samo nova znanja i veštine već uči kako da uči i pamti, kako da rešava probleme tj. kako da misli; opažanje objekata i drugih ljudi se zasniva u velikoj meri na prethodnom iskustvu; čovek stiče nove motive, vrednosti i u tom sticanju učenje ima značajnu ulogu; neki savremeni psiholozi smatraju da su neki psihički poremećaji, u stvari, pogrešno naučeni načini ponašanja a da njihovo izlečenje predstavlja sticanj (učenje) novih oblika ponašanja. Ukratko, svaki delić, svaka komponenta čovekove aktivnosti, kao i ono jedinstvo i celina, koju svaki čovek predstavlja, zasnovani su dobrim delom na učenju.

Psihologija zato daje jednu moderniju i obuhvatniju definiciju učenja: učenje je relativno trajna i progresivna promena ponašanja individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue. No, ni ova definicija nije sveobuhvatna. Ona zanemaruje one oblike učenja koji se ne moraju manifestovati kao promena u ponašanju (latentno učenje). Činjenica latentnog učenja nas opominje da ne izjednačavamo učenje sa promenama u ponašanju. Učenje je bolje definisati kao trajnu ili relativno trajnu i relativno specifičnu promenu individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom ponašanju, a koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.

Ovde se pokušaji definisanja pojma učenja ne završavaju. Svaki dalji pokušaj, međutim, obuhvata još specifičnije pojave i procese koji su za psihologe različitih orijentacija svakako interesantni. Ipak, ukoliko želimo da se zadržimo na najviše prihvaćenoj definiciji pojma učenja, ovde ćemo stati. Ostaje samo da se, u kratkim crtama, podsetimo da je pojam učenja povezan usko sa pojmom pamćenja i da se oni u našem jeziku često izjednačavaju. Moderna psihologija učenja započela je, u stvari, knjigom koja se zvala «O pamćenju». Danas je, u psihologiji, izjednačavanje ova dva pojma apsolutna prošlost.

Čime se bavi psihologija učenja

Ukoliko se zadržimo na poslednjoj definiciji učenja, nije nam teško da odgovorimo na pitanje: čime se, zapravo, psihologija učenja bavi. Ona, najpre, treba da odredi osnovne i složene oblike i principe učenja. Zatim, na osnovu otkrivenih zakona učenja, mogu se objašnjavati drugi psihološki procesi i osobine ličnosti, a principi učenja se mogu praktično primeniti u različitim situacijama. Ono od čega psihologija učenja zapravo polazi su osnovni oblici učenja i njihova klasifikacija. Tako, psihologija učenja ima dva značajna doprinosa: jedan koji se tiče njenog ličnog usavršavanja kao naučne discipline, i drugi, koji se odnosi na usavršavanje drugih disciplina i pristupa na osnovu saznanja o učenju, i psihologije kao nauke uopšte. Oblast primene znanja o principima i zakonitostima učenja je široka i neiscrpna i ako se osvrnemo i podsetimo na činjenicu da prožima svaku ljudsku delatnost, pokušaji određenja oblasti praktične primene znanja iz psihologije učenja su, morate priznati, neiscrpne.

Violeta Anđelković
Defektologija

Šta je to stil učenja?

Ljudi učenju pristupaju na različite načine. Svako ima svoj sopstveni stil učenja, jedinstven način primanja, obrade, organizacije i učenja neke informacije. Omiljeni stil učenja nam je onaj na koji se oslanjamo da bi smo učili najbrže i najefikasnije. Važno je prepoznati stil učenja pojedinca da bi smo znali koje su strategije učenja najefikasnije za koju osobu. Na taj način ta osoba može najlakše da pamti, uči, radi i da se slaže sa drugima.

Zašto je važno znati koji je vaš stil učenja?

Kada znate kako najbolje učite:
-   Onda se vaše kognitivne veštine slažu s vašim stilom učenja
-   Lakše učite
-   Razvićete efektivniju komunikaciju sa drugima
-   Izgradićete samopouzdanje i mišljenje o sebi
-   Gradićete bolje odnose sa drugima
-   Pronaćićete posao i okolinu koja vama najbolje odgovara
-   Shvatićete da je učenje zabavno


Neke od omiljenih stilova učenja se zasnivaju na sledećim stavkama:

Čula: Ljudi koriste svoja čula za učenje, ali se služe više slušanjem, neki više vizuelno ili rukama, i dodirom.

Spavanje: Svako bolje uči kad je odmoran, ali je pitanje kada su odmorni i dovoljno budni. Neki ljudi vole da rano ustanu i rade svoj posao ujutru. Drugi uče najbolje uveče.

Organizacija: Neki ljudi sakupljaju prvo informacije i detalje, pa onda grade veću sliku svojih ciljeva. Drugi vole da prvo razumeju veću sliku, a kada shvate ciljeve onda razmišljaju o daljim koracima.

Socijalno učenje: Najviše se uči u socijalnom okruženju, obično kada jedna osoba kontaktira sa drugima, kao učitelj ili kao drugi student, šef ili kolega. Vaš osobni stav i socijalne preference će uticati na to kako učite u takvim situacijama. Na primer, neki ljudi više vole da budu kompetentni i odgovorni za posao, dok drugi više vole da budu korisni i od pomoći. Neki ljudi vole da rade nezavisno, dok drugi žele da dobiju detaljna uputstva da bi onda pokušali da nešto urade sami. Ove sklonosti utiču na to kako ljudi uče u različitim situacijama.

Kako da saznate kakav je vaš stil učenja?

Potrebno je vreme da bi ste shvatili kakav je vaš stil učenja, ali možete sebi postaviti nekoliko pitanja pre nego što počnete proces. Lista koja sledi ne služi za određivanje vašeg stila učenja, već tome da bi ste počeli da razmišljate o svome stilu učenja.

Pomoć porodice i prijatelja

Pomozite svome članu porodice koji ima probleme da shvati svoj stil učenja, možda popunjavanjem sledeće liste. Ukoliko postane očigledno da ta osoba uči kada se informacije predstave u određenom obliku koji joj odgovara, onda probajte da omogućite zadovoljavanje takvih potreba kod svog člana familije. Na primer, ukoliko ta osoba bolje uči vizuelno, omogućite joj vizuelno učenje. Ukoliko bolje uči popodne, nemojte joj davati važne informacije ujutru ili čim se probudi, nego sačekajte do kasnije tog dana.

-   Ja najbolje učim ujutru
-   Ja najbolje učim popodne
-   Ja najbolje učim noću
-   Najbolje učim slušanjem
-   Najbolje učim čitanjem ili kada vidim šta treba da se uradi
-   Najbolje učim radeći, zapravo probajući to što treba da se uradi
-   Volim da učim kada mi neko pokazuje šta da radim
-   Volim da učim samostalno, bez pomoći ostalih
-   Ja sam orijentisan na detalje
-   Ne volim da mi smetaju detalji, dajte mi veliku sliku
-   Volim da radim rukama
-   Volim da mislim i da razvijam nove ideje
-   Treba mi tišina kad razmišljam
-   Volim ljude i aktivnosti oko mene kada razmišljam
-   Volim određene i predvidljive operacije
-   Volim da tačno znam šta treba da uradim
-   Volim puno slobode da bih bio kreativan

Kada popunite ovu listu pogledajte svoje odgovore i razmislite o svojim izborima. Onda razmislite da li sebe stavljate u situacije koje najbolje odgovaraju vašim željama i izborima.