covece, ovo za podele je pod 'u glavnom'...a za vreme SPS i SRS se sve cenilo samo rad nije...
jednostavno, stvari tako stoje...to su cinjenice, procenti i statistike.

Predizborna kampanja je ista u svim zemljama...

odlomak iz djeliceve knjige:

VOJVODINA KAO LOKOMOTIVA KA EVROPI

Di su naši novci? Vojvođani često tako, bez trunke romantizma, postavljaju pitanje svog odnosa s ostatkom naše zemlje. To ne bi trebalo da nas iznenadi od pokrajine koja je imala donekle različito istorijsko iskustvo od "Srbije", kako se kaže, "severnije od Beograda".

Iskustvo austrougarske umesto otomanske dominacije, tradicionalni duh tolerancije svojstven multinacionalnim sredinama, promena socijalnog tela dolaskom brojnih unesrećenih izbeglica, dugogodišnja široka autonomija u okvirima SFRJ koju je Milošević bru talno ukinuo - Vojvodini zaista daju specifičan položaj u našoj zemlji. S druge strane, dve trećine stranih investicija realizuje se u severnoj pokrajini, u njoj su najviše plate i najuspešnija preduzeća, kao i najbolja poreska disciplina. Tokom mog ministarskog mandata najbolji projekti koji su predloženi Vladi, najrazrađenije primedbe na zakonske projekte, kao i poštovanje zadatih rokova i budžeta uglavnom su bili vojvođanska privilegija. To je uvek tako bilo i tako je ostalo…

…Šta treba uraditi da bi Vojvođani bili zadovoljni, da bi se Vojvodina institucionalno i finansijski osposobila za blistavu budućnost jednog od najnaprednijih regiona zemalja u tranziciji, uz nužnu solidarnost s ostatkom Srbije i bez ikakvog rizika za integritet naše domovine? Vidim sledećih pet mera.

1. Spremiti tokom 2007. godine, na vreme za predstojeće pokrajinske izbore, zakonski paket koji će predstavljati platformu za sprovođenje jakog stepena autonomije Vojvodine. Sve će se tek tada videti. Razne političke partije će se onda izjasniti, ali će, naravno, mnogo toga zavisiti i od rezultata republičkih izbora januara 2007. godine. Veliku pažnju treba posvetiti pitanju imovine. Posle gazdovanja vodama i šumama, postavlja se pitanje pu teva, železnice, velikih kapitalnih objekata kao što su mostovi. Odgovornost moraju da prate i odgovarajuća sredstva.
2. Izraditi srednjoročnu strategiju ekonomskog razvoja Vojvodine. Značajni elementi već su izrađeni, ali čini mi se da se mogu unaprediti. Agrobiznis, energetika, turizam i finansijske usluge moraju biti prioriteti. Oni će uposliti na najbolji način vojvođanske prirodne i ljudske resurse…

Samo sto je u tome razlika da covijek ima djelomicno i pravo....mladi bjeze iz Srbije,nezaposljenost je veoma velika...inflacija je losa,a natalitet isto nije bas najsjajni a uz to da nepricamo da je Srbija jedna od najzaostalih zemalja u vezi intergracije u Europsku uniju...

odlomak iz djeliceve knjige:

DEMOKRATSKI USTAV JE KAMEN TEME LJAC DRŽAVE

Posle više od sto godina, 8. novembra 2006. godine, proglašen je novi Ustav suverene Republike Srbije. On je proizvod po mnogo čemu neočekivanog dogovora između tri najveće političke partije naše zemlje - Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, koje su pozvale građane da glasaju. Isto je uradio i veliki broj drugih partija, institucija i javnih ličnosti, uključujući i mene. Patrijarh Pavle pozvao je vernike na glasanje, kao i svi drugi crkveni poglavari. Gospodin Pavle je tom prilikom glasao prvi put u životu, u 92. godini ...

…Zašto sam javno pozvao građane da glasaju za Ustav? Jednostavno zato što je on bolji od prethodnog iz sledećih, brojnih, razloga koje preuzimam iz analize velikog broja stručnjaka i ličnog opredeljenja: o usvajanje Ustava znači simbolički diskontinuitet s režimom Slo bodana Miloševića; o on omogućava izbore na svim nivoima za institucije sa svežim mandatima i jasno razgraničenim ingerencijama, što je naročito važno posle elastičnih i nestabilnih ustavnih vremena unije sa Crnom Gorom;…

…Šta treba menjati u Ustavu? Vidim sledećih pet nužnih promena.

1. Autonomija Vojvodine, mada je na zavidnom finansijskom nivou, mora biti donekle ojačana u domenu njenih ingerencija. Veoma mali broj ljudi želi da se igra državnim jedinstvom Srbije, ali u domenu zdravstva, obrazovanja, pa i odnosa između nacionalnih zajednica, treba vratiti autonomiju na njenu uravnoteženu meru.
2. Lokalne samouprave moraju imati pretežno većinski izborni sistem, koji će omogućiti utemeljivanje snažnih lokalnih ličnosti koje održava stabilno i široko biračko telo. Vreme je da i u Srbiji kao na Zapadu i u naprednim tranzicionim zemljama, uspešni gradonačelnici, poput Gorana Ješića iz Inđije ili Dušana Petrovića iz Šapca, budu prepoznati kao najkredibilniji kandidati za nacionalne uloge. Ništa ne može nadomestiti iskustvo direktnog kontakta sa građanima, izbora i administriranja, jer se dobri i loši efekti tu brzo vide. Po trenutnim propisima, partijske centrale i dalje drže sve konce u svojim rukama…

odlomak iz djeliceve knjige:
MMF ZA POČETNIKE: DA LI NAM VAŠINGTONSKI GNOMI KROJE BUDUĆNOST?

Od obnove članstva naše zemlje u ključnoj međunarodnoj finansijskoj instituciji, Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) decembra 2000. godine, mnogo se pisalo o našim međusobnim odnosima. U neku ruku MMF je simbol naših međunarodnih ekonomskih odnosa, te se kao takav ovde i razmatra.

Šta će nama MMF, čemu on služi? Da li on kreira našu politiku ili samo podržava naše razumne poteze i koči one koji su manje promišljeni? Kakvi treba da budu naši odnosi s tom institucijom?

Da li je MMF dobar ili ne? To treba prosuditi iz odgovora na pitanje da li želimo da u budućnosti budemo potpuno platežno sposobni, tj. sposobni da vraćamo dugove ili ne. Jer to je osnovni MMF-ov zadatak, zbog koga je i naša zemlja, pre šezdesetak godina, bila jedan od njegovih osnivača. Pozitivna ocena Fonda znak je drugim međunarodnim finansijskim institucijama i investitorima da ekonomska politika neke zemlje ide u dobrom pravcu, da se neće završiti hiperinflacijom ili platnobilansnom krizom. Dodatno, Evropska unija se oslanja na MMF za sprovođenje makroekonomske politike koja će dovesti zemlju u tranziciji do njenog praga. Na nesreću nekih, na srednji rok nema izbora - MMF ili Evropa. Oni idu u paketu…

…Međunarodni monetarni fond biće nam potreban još dobrih petnaestak godina. Malo se zna da je on imao značajan uticaj na Veliku Britaniju sve do 1979. godine, jer je ona tada imala velike probleme u finansijskim odnosima s inostranstvom, pošto je bila na ivici bankrotstva. Mada se 2005. godine krenulo na prevremeno vraćanje našeg duga toj instituciji - neki se kod nas igraju Putina bez nafte, gasa i nuklearnog naoružanja - MMF će nam trebati sve dok se ne udomimo u EU, možda dok ne dobijemo evro kao valu tu. Onda će nam novi "policajci" biti antimonopolski, budžetski i drugi komesari EU, kao i Evropska centralna banka. Tako je to, u modernom svetu uvek postoji neka kontrola! Ali to će biti, kao što je slučaj i sada, u našem, nadajmo se, dobro shvaćenom interesu.
izvor: www.djelic.net/knjiga/

Da li je MMF dobar ili ne? To treba prosuditi iz odgovora na pitanje da li želimo da u budućnosti budemo potpuno platežno sposobni, tj. sposobni da vraćamo dugove ili ne.


kakve potrebe on ima da sugerise iz cega ko sta treba da prosudjuje? zbog cega to treba prosuditi bas iz odgovora na to pitanje?
mozda ne postoje druga pitanja?

postavio samizvor...lepo ti tamo sve pise, a jos lepse u knjizi. ako ima nekih nejasnoca, idi na blog.ekonomist.co.yu/page/djelic
i pitaj. siguran sam da ce ti lepo odgovoriti. samo, bilo bi lepo da procitas celu glavu o MMF-u pre nego sto ga pitas...

Evo malo o tome kako Srbi drze do zdravlja...
Manje pušimo, ali isto pijemo
26. decembar 2006. | 16:36 | Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji je u proteklih šest godina opao broj pušača, ali nije bilo pomaka u održavanju lične higijene, ni u odnosu prema alkoholu.

To pokazuju preliminarni rezultati istraživanja koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja. Većina građana Srbije izjavila je da se oseća dobro. Rezultati istraživanja trebalo bi da pokažu kako zapravo žive građani Srbije, kakve su njihove svakodnevne navike, da li redovno idu kod lekara i da li su zadovoljni zdravstvenim službama.

Ohrabruje to što je 2000. godine, kada je poslednji put rađeno isto istraživanje, pušio svaki drugi muškarac i trećina ženske populacije,  dok danas puši 40 odsto muškaraca i 30 odsto žena. Međutim, alkohol je i dalje veoma prisutan u životu mladih, pa svaka treća osoba od 15 do 19 godina povremeno pije.

ne interesuju me ni tekstovi ni "autori" tog tipa...   

kako da procitam nesto od njega, kada prva recenica na koju naidjem govori o tome kako ja treba da citam tekst i sta da zakljucujem. kome je on to pisao?    to su bolesni umovi..