Bolivija uvela vize za Amerikance i Srbe
      
Vlada bolivijskog predsjednika Eva Moralesa prihvatila je u ponedjeljak odluku kojom se određuje da državljani SAD-a, te Srbije i Crne Gore i Cipra moraju imati vize za ulazak u zemlju.

Morales je za AP izjavio da je uvođenje viza "pitanje reciprociteta", jer bolivijski državljani moraju imati vize za posjet SAD-u.

Morales je odluku za uvođenje viza objasnio i razlozima sigurnosti. Naime, u ožujku 2006. godine jedan je Amerikanac optužen za podmetanje bombe u hotelu u La Pazu, koja je ubila dvoje ljudi.

Odnosi Bolivije i SAD-a inače su zategnuti i zbog Moralesovog prijateljstva s kubanskim predsjednikom Fidelom Castrom i venezuelanskim predsjednikom Hugom Chavezom.

A sto nama uvede vize nesrecnik

e stvarno jbt-e ..gde nas nadjose 

idu uz trend...

Mislim da su ovo takodje interesantni podatci o stanju turizma u Srbiji.

Do decembra 1,87 miliona turista

15:46 | Izvor: Beta
Beograd -- U Srbiji je u prvih 11 meseci prošle godine boravilo 1,87 miliona gostiju, što je na nivou posete u istom periodu 2005. godine.

Zimska sezona je u toku, uprkos toplom vremenu
Zimska sezona je u toku, uprkos toplom vremenu
Najviše turista je bilo iz Srbije 1.431.928, što je 77 odsto od ukupnog broja gostiju, dok je turista iz inostranstva bilo 434.883. Do decembra je ukupno ostvareno 6,16 miliona noćenja, od čega su gosti iz Srbije ostvarili 85 odsto, a inostrani posetioci 944.500 prenoćišta.

Turisti su najviše boravili u najvećim gradovima, koje je posetilo 685.405 gostiju i ostvarili 1,2 miliona prenoćišta, i u banjama u kojima je oko 300 hiljada gostiju ostvarilo oko dva miliona noćenja.

Strani turisti najviše su bili zainteresovani za boravak u velikim gradovima, u kojima je 284.884 gostiju imalo 582.729 noćenja.

Ukupan broj turista koji su u novembru prošle godine boravili u Srbiji je za 12 odsto veći nego u istom mesecu 2005. godine.

Domaći turisti su u novembru najviše posećivali Beograd, zatim Vrnjačku i Nišku banju, Zlatibor i Sokobanju. Stranci, od kojih su najviše noćanja ostvarili turisti iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Italije, najčešće su boravili u Beogradu, Novom sadu, Nišu i Banji Koviljači.

Ekološki standardi kasne 15 godina

6. januar 2007. | 10:35 | Izvor: B92
Beograd -- Srbija pokušava da ispuni standarde EU o ekologiji, ali u tom pogledu za Evropom kasni bar deceniju i po.

Očigledne promene u svetskoj klimi uznemiruju naučnike, dok mnoge države neće da se uključe u rešavanje problema. Te države, i to uglavnom najveći zagađivači, nisu spremne da, na račun svoje ekonomije, doprinesu smanjenju efekta "staklene bašte". Najspremnija za promene je Evropska unija, koja pooštrava kriterijume za ispuštanje štetnih gasova.

Krajnji cilj konvencije UN o promeni klime je da se stvori mogućnost prirodi da se vrati u ravnotežu, odnosno u stanje u kakvom je bila u predindustrijsko vreme.

Iako iz finansijskih razloga mnoge države izbegavaju da ispune svoje obaveze, Evropska unija je samostalno otišla korak dalje, tako što je uvela trgovinu gasovima sa efektom staklene bašte, kaže za B92 šef odseka za praćenje kvaliteta vazduha i klimatskih promena u Agenciji za zaštitu životne sredine Tihomir Popović.

"To praktično znači da se svake godine napravi evidencija svih emitera u EU, i utvrđuje koliko je svaka članica EU emitovala u odnosu na kvote kojoj su joj dodeljene. Ukoliko je emitovala više - ona je dužna da na berzi praktično kupi kvotu od neke druge firme koja je manje emitovala i da podmiri svoje prekoračenje, a ukoliko je emitovala manje - ona ima pravo da tu kvotu proda drugoj kompaniji ili drugoj državi", kaže Popović.

U kontroli emisije štetnih gasova Srbija kasni bar deceniju i po u odnosu na Zapad. Evropa stalno menja i pooštrava propise, a - iako se u poslednje vreme više radi na dostizanju tih standarda - Srbija mora da pojača tempo, smatra Popović.

On navodi i da ekologija otvara nove privredne mogućnosti, ali da prvo što se očekuje od Srbije, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, jeste da precizno evidentira koliko se sa njene teritorije ispušta gasova sa efektom staklene bašte.

"Status koji Srbija ima u okviru Konvencije UN o promeni klime je takav da ona za sada nema obaveze smanjivanja gasova sa efektom staklene bašte, ali ima interesenata za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji na taj način da bi neka zemlja, na osnovu efekta koji se postiže u Srbiji, smanjila svoj doprinos", kaže Popović.

Kvalitet vazduha se u Srbiji prati na više od 60 mernih mesta, ali za razliku od Evrope, na većini se evidentira samo dnevni prosek određenih parametara.

Automatske merne stanice, koje u svakom trenutku pokazuju kvalitet vazduha i omogućuju intervenciju u Srbiji se tek uvode. U Beogradu ih ima tri, u Pančevu četiri, u Boru dve i u Zrenjaninu na jednoj lokaciji.

Zahvaljujući Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, tokom 2007. bi trebalo da se uvede automatsko praćenje kvaliteta vazduha na nacionalnom nivou. To će doprineti realnijoj slici kvaliteta vazduha u Srbiji, a sada dostupni podaci pokazuju da se vazduh koji udišemo ne razlikuje mnogo od evropskog proseka.

Zakon o zaštiti kvaliteta vazduha, koji bi trebalo da doprinese uređenju ove oblasti, već je u parlamentarnoj proceduri, ali će morati da sačeka poslanike budućeg saziva parlamenta.

Srbija pri vrhu po broju pušača

6. januar 2007. | 10:32 | Izvor: B92
Beograd -- Srbija je u evropskom vrhu po broju pušača, a nema podataka koliko je uspešno sprovođenje zabrane pušenja.

Postoji zakon koji zabranjuje pušenje u određenim zatvorenim prostorijama, poput školskih zbornica, domova zdravlja i bolnica, kao i državnih institucija u vladi i skupštini. Međutim, nema konkretnih podataka koliko se on uspešno sprovodi, a sudeći prema navikama ovdašnjih pušača, teško je zamisliti da zabrana pušenja na javnim mestima u Srbiji u skorije vreme može uspešno da funkcioniše.

U Srbiji od 2005. godine tri zakona regulišu zabranu pušenja – zakoni o oglašavanju, duvanu i zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama.

Na osnovu podataka Insituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, svest stanovništva o štetnosti duvana sada je veća, jer svaki drugi građanin zna da pušenje šteti zdravlju.

Pojedini vlasnici kafića u Beogradu samoinicijativno su odvojili prostor za pušače i nepušače. Međutim, sudeći prema mišljenju mnogih građana, daleko je dan kada će pušenje u restoranima i kafićima biti potpuno zabranjeno.

U Srbiji puši više od trećine odraslih i polovina zaposlenih. Kazna za pušenje na mestima na kojima to nije dozvoljeno je 5.000 dinara, a prošle godine ih je izrečeno svega 100.

Među kažnjenima su se našli i poslanici i članovi Republičke izborne komisije, pošto su ih televizijske kamere snimile kako puše na mestima gde nije dozvoljeno.

Od početka ove godine, svaka paklica cigareta mora da ima upozorenje koliko je pušenje štetno po zdravlje.

ma da se ja pitam,  porez na cigare bi bio toliki da bi sve time nadoknadio...kad bi hteli da puse, morali bbi pola plate da odvoje!

ma cigare treba da budu još skuplje, kao u EU!

Tako je o toga bi i ljudi imali koristi a i osiguranja jer koliko se samo ulaze zamislite i koliko ljudi obole zbog te kolicine pusenja...

Solana: Plan početkom februara
9. januar 2007. | 15:48 | Izvor: B92
Njujork -- Plan za status Kosova biće najkasnije početkom februara predstavljen obema stranama, najavio je predstavnik EU Havijer Solana.

Visoki predstavnik Evropske unije i novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ki Mun Ban razgovarali su o tri, kako su naveli, krizna područja u svetu - Bliskom istoku, Africi i Kosovu. Prema oceni Solane, Kosovo će biti u centru rasprave, koja je već počela u Ujedinjenim nacijama.

"Izbori u Srbiji biće održani 21 januara. Mi tu imamo pregovarače. Marti Ahtisari, koji predstavlja generalnog sekretara, odlučio je da odloži predstvljanje potencijalnog rešenja zainteresovanim stranama do izbora u Srbiji. Zbog toga će najkasnije početkom februara pozicija pregovarača biti poznata obema stranama”, kazao je Solana.

Svetske agencije spekulišu da bi 26. januara u Beču, na sastanku članica Kontakt-grupe, specijalni izaslanik UN za Kosovo, Marti Ahtisari, trebalo da predstavi svoj predlog rešenja statusa Kosova.

Zvanično se ne zna da li će sastanak biti krajem januara, ali Ahtisarijev portparol Remi Durlo misli da ima logike da se to dogodi.

Durlo je potvrdio da će se Ahtisari krajem ove nedelje, 11. i 12. januara u Drezdenu, sastati sa političkim direktorima ministarstava spoljnih poslova država članica EU.

Iako je  Nemačka, kada je preuzela predsedavanje EU, kao jedan od prioriteta istakla i rešenje statusa Kosova, Kosovo neće biti glavna tema sastanka u Drezdenu