То је зависило искључиво од поставке пре рата. Да се одржао пакт, Краљевина Југославија би додатно ојачала и била озбиљан играч.

Све наравно под условом, да се унутрашње разлике превазиђу. Ваљда би с временом Хрвати престали да праве проблеме, јер су добили бановину, тј. све оно за шта су се залагали, док би бунт народа у вардарској Македонији лагано спласнуо.

Banovina je bila samo prvi korak ka federalizaciji, koja generalno nije loše rešenje. Zapravo, ni konfederacija, prema iskustvu koje danas imamo sa jugoslovenstvom, uopšte nije loša ideja, s tim što je Banovina bila načinjena samo po principu zadovoljenja hrvatskih potreba, iako ne u punoj meri. Hrvatski politički prvaci su hteli i više nadležnosti od onih koje im je uspostavljanje Banovine dalo, a veliki broj Srba je ostao u teritorijalnoj jedinici kakvu nisu želeli.

Da nije došlo do puča, i kasnije agresije Sila Osovine na Jugoslaviju, svi su izgledi da bi se prilike u samoj Jugoslaviji usložnjavale do sukoba, ili do nekakvog sporazumnog labavog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vardarska Makedonija bi vremenom bila pacifikovana, verovatno prirodnom evolucijom države ka razvijenijem obliku parlamentarne monarhije, ali pod uslovom da sam svetski rat, kao neminovnost istorijskog trenutka, ne bi trajao predugo, i da Jugoslavija ne bi u njemu zaista učestvovala.

Da su nacisti pobedili u ratu, značaj Jugoslavije bi bio marginalizovan, a vlast bi bila prinuđena na određenu političku i ekonomsku zavisnost od Rajha, u velikoj meri i zbog respektabilnog prisustva Folksdojčera.

Da su pobedili saveznici, a da Jugoslavija nekako volšebno nije učestvovala u ratu, svakako bi došla na udar posleratne podele interesnih sfera. Kako je komunistička partija bila dobro organizovana, sasvim je moguće da bi se dogodila "spontana" narodna revolucija, sa odobravanjem Moskve, i uz protivljenje Londona i Vašingtona, pa bi se zaglavilo u građanskom, tj. klasnom ratu dugi niz godina, poput Koreje ili Vijetnama.

A opet, možda bi ta neutralna Jugoslavija, nalik na Tursku posle II sv. rata postala Meka za susrete špijuna, tajne operacije i slične, "džejmsbondovske" momente

И ја се слажем да су овакве теме одличне. Јесте да смо се мало удаљили од историје и зашли у алтернативну, чисто забаве и разоноде ради. Ипак текстове написане на оваквим темама радо прочитам. 

Pa pesadijskog naoruzanja je bilo malo manje u magacinima, pogotovo posle proglasene mobilizacije, to je vec bilo na terenu. Drugo, Svabe su znale da je oruzje kod vojske i da se mnogi nisu predali vec otisli kuci al sada nisu nesto isli od kuce do kuce da traze oruzje nazad, pogotovo sto je dosta te evidencije na terenu unisteno nakon kapitulacije, spiskovi, zaduzenja, itd.


Pa Vermaht je u pocetku rata imao najvise K98, pusku repetirku, smajseri su tek dolazili kasnije i nisu bili bas toliko rasprostranjeni. Ujedno, automatske puske su dobre za masovnu borbu ali ne i za gerilsku, barem tada. Sam je Hitler smatrao da je razvoj i naoruzanje sa automatskim puskama uludo bacanje resursa jer su nepreciznije od karabina a utrosak municije je mnogo veci.


Vecina francuskih snaga je bila na kraju rata u Francuskoj opkoljena nemackim snagama tako da im je preostalo jedino da se opkoljeni predaju (najveca koncentracija snaga je ionako bila duz granica Belgije i Nemacke). A kad su se predali u koloni su prolazili i odlagali oruzje. Kapitulacija Jugoslavije je dosta jedinica na terenu zatekla bez dodira sa neprijateljem tako da su oficiri mogli da raspuste jedinice dok Nemci nisu dosli na njihov teren.


Samleli bi Rusi i tih 200.000 ko i ostale milione 


Rekao sam da su jedan od vise drugih presudnih faktora u vezi iskrcavanja saveznika u Normandiji i otvaranja zapadnog fronta, to jest, njihova uloga je bila bitna u obavestajnom i izvidjackom radu kao i delom u diverzijama neposredno pred iskrcavanje kao i posle.


E, taj rat je itekako dobijen zahvaljujuci broju aviona, tenkova i artiljerije


Ne bi. Komunisticka partija je ojacala u ratu, inace je bila ipak marginalna. Jugoslavija je imala jednostavno premalo industrije i radnika da bi mogla da organizuje toliki broj clanova (ionako nije svaki radnik bio clan ili simpatizer KP-a). Drugo, podela je bila izvrsena pre rata. Italija je imala isto jak komunisticki pokret ali nisu mogli nista da urade jer je podela vec bila napravljena. Eventualno bi bila "neblokovska" zemlja ko sto je i bila, samo sa drugacijim uredjenjem, recimo kao Finska, Svedska ili Austrija.
A neko sirenje i raspirivanje sukoba izmedju istoka i zapada ne bi bilo iz prostog razloga sto ni Ameri ni Rusi nisu hteli da "cackaju mecku" po Evropi vec su sukobe prebacivali na podrucja koja nisu imala barem tada neki veliki geostrateski uticaj. Za Vijetnam bi culi ko i za Laos da nije bilo rata tamo. Cehoslovaci i Madjari su digli ustanke ali Ameri su se tu drzali po strani kao i Rusi u slucaju gradjanskog rata u Grckoj, gde su komunisti izgubili.

Hmmm... hajde pojasni zašto to šmajser nije dobar za gerilsku borbu,a karabin jeste? 

Kako je kapitulacija Jugoslavije došla izuzetno brzo, centralni spiskovi uopšte nisu bili uništeni. Špijunske aktivnosti koje su se odvijale u godinama pre samog rata, a intenzivirane su od '39 godine, pružile su i zapadnim saveznicima i Silama Osovine odličan uvid u brojnost i stanje ljudstva i opreme kraljevske vojske.

U svakom slučaju, komentarišeš nešto što sam napisao u zagradi, da bih pokazao nivo naoružanja koje je kraljevska vojska koristila, a sasvim zaobilaziš suštinu. Moja poenta je bila u tome da šta god ti vojnici kraljevske vojske odneli kući, nisu mogli da se mere sa Vermahtom, makar Nemci korisitili i samo karabine. Uzgred, šmajsera (automat MP 40) je proizvedeno oko milion komada tokom rata, i koristili su se od 1940. godine, dakle bilo ih je uveliko u vreme napada na Jugoslaviju.

Takođe nisi u pravu kada tvrdiš da je najveći deo francuskih trupa ostao u okruženju, i da su se predali i u koloni ostavljali oružje, kao što se vidi u nekim dokumentarcima, snimljenim u pojedinim oblastima (takvih snimaka, uzgred budi rečeno ima i sa prostora Jugoslavije). Francuska je mobilisala bezmalo 6 miliona vojnika, od kojih je samo 2,2 miliona upućeno u zonu sukoba na severu, zajedno sa 1,1 milion Britanaca, Belgijanaca i Nizozemaca.

Dakle, najveći deo, celih 3,8 miliona vojnika je ostalo izvan zone sukoba, i izvan okruženja.

Završetak borbi u Francuskoj

Dakle, što se tiče mogućnosti za zadržavanje oružja, jasno je da je makar 3,8 miliona komada lakog naoružanja moglo da ostane sakriveno u Francuskoj, a kakva je to sjajna osnova za gerilski, partizanski rat, ne treba ni spominjati.

U vezi sa onim što sam napisao argumentovano o količini trupa koje je Vermaht morao da odvoji za balkanske operacije, odgovor da bi i tih 200.000 Rusi samleli, jeste tu i tamo vickast, ali ne i naročito konkretan. Tačno je da bi vremenom Rusi možda mogli da nadvladaju, ali ako uđemo sa hipotezom da rata u Jugoslaviji nije ni bilo, tj. da makar tih 200.000 vojnika ne bi moralo biti odvojeno u aprilu za napad, jasno je da bi operaciju u SSSR počele ranije, te se ne bi dočekala zima bez ostvarenih strateških ciljeva.

Sa druge strane, u napadu na Jugoslaviju je učestvovalo 700.000 vojnika Sila Osovine. Da je tih 700.000 vojnika upućeno sa ostalim već planiranim snagama na SSSR u aprilu, umesto u junu, sumnjam da bi Rusi mogli bbaš lako da ih samelju. Da je Vermaht imao još dva meseca "fore" kako su želeli, rat bi imao sasvim drugi ishod, šta god delovalo duhovito u datom trenutku.

Uz to, zamisli sad kako bi se opravdala tvoja teza o tome da se rat dobija tehnikom, ako znamo da su saveznici bombardovali Nemačku sistematski tokom celog trajanja rata. Tukli su, tukli i tukli, i opet ništa od kapitulacije, sve dok se vojnik nije popeo na Rajhstag, u srcu Berlina, i istakao zastavu na krovu, dok su još trajale borbe za svaku ulicu, za svaki ćošak.

Ali i tu si ponovo preskočio suštinu onoga što sam napisao. Ja sam objašnjavao koliko je važno bilo Nemcima da imaju i brojno stanje ljudi za napad na SSSR, i koliko je tom naporu štetilo vezivanje trupa na Balkanu, dok se ti držiš samo opštih mesta. No, nema veze...

I dan danas, ratovi se ne završavaju dok kopnena vojska ne zagospodari terenom. Misliš da bi se rat u Iraku ikada okončao da kopnene trupe nisu ušle? Sumnjam...

Što se istorijskih lekcija tiče, KPJ uopšte nije bila marginalna, već ju je zakon marginalizovao. 1920. su imali 65.000 članova, a do manjeg broja aktivnog članstva u narednim godinama je došlo zato što je partija stavljena van zakona, što nikako ne znači da nije imala simpatizera.

Da je bila marginalna, kao što tvrdiš, ne bi ni brinula državu. A ipak, od uvođenja Šestojanuarske diktature, pa do sredine 1932. godine, samo pred Državnim sudom za zaštitu države održana su 83 sudska procesa protiv komunista. Na robiju od 15 godina osuđeni su između ostalih i Josip Kraš, Đuro Pucar, Ivan Milutinović, Otokar Keršovani, Edvard Kardelj, Jovan Veselinov, Aleksandar Ranković, Boris Kidrič. Nadalje, da bi sprečila širenje revolucionarnog pokreta, vlast je tokom tridesetih pojačavala progone protiv KPJ. Krajem 1935. usledila je policijska provala u kojoj je do marta 1936. uhapšeno 950 članova KPJ, među kojima i najveći deo rukovodstva u zemlji. Posle Pete zemaljske konferencije u Zagrebu 1940. godine, KPJ je imala 7.000, a SKOJ 17.800 članova.

Tako da je teško poverovati da bi uz nove komunističke države u okruženju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Mađarsku, takva Jugoslavija, koja teoretski ne bi učestvovala u II sv. ratu, ostala pošteđena potresa. Siromašnija, i klasno podeljenija od zemalja koje ti navodiš, teško da bi Jugoslavija ostala neutralna, ili neblokovska. Sve zapravo zavisi od toga u koju sferu uticaja bi Jugoslavija upala. U Grčkoj se Rusi nisu mešali, zato što nije bila njihova zona, kao što se Amerikanci i Britanci nisu mešali u Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Tako da to pitanje ostaje na nivou određene hipoteze, uz saznanje da su još pre rata Britanci Jugoslaviju smatrali svojom interesnom zonom, a da je Jalta definisala odnos 50-50 podele uticaja između zapadnih saveznika i SSSR u Jugoslaviji. A obzirom da je jako teško praviti takve 50-50 kombinacije, što je pokazala i vlada Tito-Šubašić, tikva je morala pući pre ili kasnije. Tako da verujem da bi sukoba ipak bilo, po istom ključu kao u Koreji i Vijetnamu, takođe "genijalno" deljenim po tom pola-pola ključu.

Vi pricate o tome sta je bilo za vreme ww2 umesto da pricate sta bi bilo kad bi bilo nemojte skretati s teme

U pravu si, ali nekada moramo da se vežemo i za neki događaj iz II sv. rata, da bi pričali o tome šta bi bilo da se taj događaj nije odigrao, ili da je bio drugačiji

Mada, toliko je mogućnosti za skretanje tamo-amo iz te postavke o pobedi nacista, da se lako i odluta

šta bi bilo kad bi bilo , glupo je nagađati , ali opet možda bi bilo i bolje nego što je sada...

Možda bi bilo bolje... ali Nemcima

Nas verovatno uopšte ne bi ni bilo...

pa Švabama je i ovako dobro , a nama teško da može biti mnogo gore....