Kako je u Nemačkoj posle I svetskog rata postojao pokušaj uspostavljanja socijalističke republike, najpre u Bavarskoj, i kako je taj pokušaj bio krvav i u nastanku i u nestanku, jedan od stubova nacističke politike bio je i anti-boljševizam.

Takođe, ceo "životni prostor" ili Lebensraum, neophodan za nesmetan razvoj germanske civilizacije, o kom Hitler piše još u Main Kampf-u, smešten je na istok (Lebensraum im Osten), uz pretpostavku pokoravanja i delimičnog istrebljenja Poljaka, Rusa i ostalih Slovena, kao inferiorne rase.

Deluje onda paradoksalno to što se jedno vreme išlo ka zbližavanju Nemačke i SSSR-a (Pakt Molotov-Ribentrop, od 23. avgusta 1939. godina),posebno ako se zna da je više puta otvoreno sam Hitler govorio o tome da SSSR-om vladaju Jevrejski boljševici,da su Sloveni niža rasa, i da samo zauzimaju "životni prostor" za germansku rasu.

Takođe, u Španskom građanskom ratu su Nemci bili na strani Franka,dok je SSSR podržavao republikance, a 1936 su Nemci ušli i u Antikominterna pakt.

Ipak, i Nemci i SSSR su suštinski bili gubitnici iz I sv. rata, pa su želeli novu raspodelu snaga u svojim domenima delovanja. Takođe, Nemačkoj su bile preko potrebne sirovine kojima je SSSR obilovao, da bi uspešno vodili rat koji su uveliko planirali. Dakle, Nemci nisu imali naročito prijateljske, već oportune namere. A Sovjeti? Ništa manje oportuno, i Staljin je pregovarao paralelno sa Britancima i Francuzima sa jedne, i sa Nemcima sa druge strane. Jednostavno, u jednom trenutku su Nemci ponudili bolje uslove, pre svega vezano za širenje SSSR ka severu, jugu i zapadu (Finska, Baltičke zemlje, Besarabija, delovi Poljske...), i na opšte iznenađenje kako zapadnih saveznika, tako i Jevreja i članica Kominterne, nespojivo se spojilo u jedan savez, koji je u narednom periodu na Zapadu često nazivan "Komunacistički pakt".

Iz razloga što je pakt potpisan na čisto oportunim razlozima, a bez suštinskih sličnosti potpisnica, osim činjenice da su oba društva bila totalitarna i represivna, jasno je da do ozbiljnijeg savezništva ne bi nikada došlo, već je samo bilo pitanje kada će Nemačka krenuti ka svom Lebensraum-u.

Doduše, Grčka i Jugoslavija su osujetile planove za prolećnom invazijom, gurnuvši Nemačku u ofanzivu koja se otegla duboko u zimu, i možda je čak i koštale pobede nad SSSR-om (Moskva je uprkos svemu za dlaku izbegla osvajanje) u jednom periodu rata, ali to je većpitanje za nove hipoteze.

Хитлер у рату против САД-а са једне и СССР-а са друге стране није имао никакве шансе. Необично је што је од почетка дошло до отварања два фротна, умјесто фокусирања на само један, био то источни или западни. 

Nista neobicno, sa objavom rata Francuska i V. Britanije Nemackoj imali su tada front za ledjima. A Nemacka je objavila rat Americi formalno, zbog Japana. Ujedno, Hitleru je dosta smetalo sto Amerika naoruzava V. Britaniju pa mu je to dobro doslo jer moze da napada konvoje u Atlantiku, iako su bili pod americkom zastavom. Da je pobeio V. Britaniju, te opasnosti ne bi bilo ali nije.

Hitler je očekivao da će uveliko pre napada na SSSR slomiti i Francuze i Engleze, kako u Evropi, tako i u Severnoj Africi.

Francuzi jesu bili lak zalogaj, kao potpuno nespremni za nemačku "blickrig" strategiju, dok je problem u ratovanju sa Englezima bio dvojak. Pre svega, preterano oslanjanje na Geringova obećanja o učinku Luftvafe-a bilo je potpuni promašaj. Sa druge strane, Hitler nije imao dovoljno poverenje u ubeđivanja admirala u važnost mornarice, pa ni jednog trenutka nije ostvario punu dominaciju u Severnom Atlantiku.

Dakle, da je strateški bolje odigrao, Hitler je teoretski mogao savladati englesku odbranu najdalje do proleća 1941. godine, i potom mirnije krenuti u osvajanje istočnih predela. Takođe, da su uspeli planovi sa pacifikovanjem Balkana, sigurno ne bi preveliki broj divizija, tako potrebnih za napad na SSSR, bio odvojen za naše područje.

Jasno, Hitler je imao i niz drugih grešaka, vezanih za razvoj novih tehnologija. Poznato je da je bio vrlo skeptičan prema mlaznom pogonu, pa je revolucionarni Meseršmit Me-262 poleteo tek u leto 1944. godine, prekasno za ključni preokret. Ako se zna da je projekat suštinski bio spreman već 1941. godine, i da je zalud čekao odobrenje pune tri godine, jasno je kakvu je priliku Hitler prokockao. Čak i eventualni ulazak Amerike u rat, ne bi bio garancija pobede Zapadnih saveznika, obzirom da bi Amerikanci mogli vrlo brzo da izgube svaki interes dalji od sukoba sa Japanom. Uz učešće mlaznog pogona u vazduhoplovstvima Sila osovine, pitanje je kakav bi tok imao rat.

Uz to, Hitler je potpuno zanemario mogućnosti nuklearnog naoružanja, što je nemačke naučnike odvalo ka stranputici. U Americi, sa druge strane, Vlada je podržavala aktivno program razvoja atomske bombe, što je dovelo do najefikasnijeg rešenja, primenjenog na bombama koje su devastirale Hirošimu i Nagasaki.

Zapravo, samo tanke nijanse u prvih godinu ili godinu i po rata, odredile su konačni ishod. Hitlerova Germanija je vrlo lako mogla postati stvarnost, ali je ironija njegovog života to da je upravo sam pogrešnim odlukama, nasuprot većinskoj logici generalštaba, doprineo propasti svojih ideja.

Inače, ne mislim da bi i pobedom Rajha, SSSR i SAD nestale sa svetske scene.Mislim da bi SSSR bio manji, ali bi partizanskim ratovanjem i dalje uznemiravao granice proširene Nemačke, dok bi SAD verovatno donekle teritorijalno platile ulazak u rat, nakon kog bi se povukle u svojevrsnu samoizolaciju, koja je i u ranijim prilikama bila bliska delu stanovništva.

U Engleskoj je mogla vladati neka bočna linija kraljevske porodice, obzirom da je Hitler gajio izuzetno poštovanje prema Engleskoj (za razliku od gotovo patološkog gađenja Francuskom), te je sigurno ne bi pretvorio u puku provinciju Rajha, što je sudbina koja bi sasvim sigurno dočekala Nizozemsku, Luksemburg, Flandriju i Šlezvig-Holštajn.

Имао је прилику да истријеби поприличну масу западносавезничких војника послије Денкерка, и није.
Енглезе је имао на тацни, а онда је промијенио стратегију и кренуо у бомбардовање.
И онда је ударио на Русе.

Хитлер је уствари имао добијен рат којег је изгубио због својих грешака.

Da, da... Dankerk je omaška koja je direktno koštala Nemce prilike da potčine Englesku, uz par dobrih strateških poteza. Francuzi su bili ionako slabi, ali dopustiti da se 340.000 neprijateljskih vojnika evakuiše, ravno je samoubistvu

Francuzi bas nisu bili nesto slabi, ali su bili nepripremljeni i nespremni na taktiku Nemaca. Kada su Nemci usli u Poljsku, Francuzi uz Engleze su se samo tako mogli usetati u Nemacku, sto je dosta nemackih generala opominjalo da ukoliko Francuzi za vreme napada na Poljsku krenu na Nemacku, imace situaciju slicnu I svetskom ratu.

Francuzi su u odnosu na Nemačku imali inferiornu tehniku, odnosno naoružanje, a o taktici da ne govorimo. Jedino po čemu su mogli da pariraju bilo je brpojno stanje vojske, ali je to stavka koja više govori o tome da je više Francuza moglo poslužiti kao topovska hrana, bojim se

Ne bih rekao bas. 
Francuzi su imali oko 400 tenkova "Somua" sa 47mm topom kao i kupolom iskovanom iz jednog dela. U to vreme top od 47mm je bio iznad standarda. Nemci su imali dosta problema kad su nailazili na taj tenk i mogli su jedino da ga se rese sa 88 mm topom, koji je bio tada vucni top, znaci, dosta nepokretljiv i neupotrebljiv za napad. Medjutim, Francuzi nisu tenkove koncentrisali u oklopno mehanizovane brigade vec su tenkovi bili samo podrska pesadiji. Nemci su tako imali posla samo sa pojedinacnim tenkovima posla i isli u taktiku opkoljavanja i gadjali ga sa ledja, gde je svaki tenk slab. Nemci su imali manji broj tenkova i uz to slabije tenkove od Francuza
U avijaciji su bili isto jaci, Nemci su imali samo nekih par stotina hiljada vise vojnika, inace u oklopu, avijaciji, artiljeriji su bili slabiji. Zato se zove "umetnost vodjenja rata" jer su Nemci sa slabijim snagama pobedili nadmocnijeg neprijatelja u napadu gde se uvek racuna odnos 1:3 za napadaca. Njih je pobedila nemacka taktika koja je prevazisla tehnike prvog svetskog rata.
Uz to su Francuzi ulagali sume u Mazino liniju a te pare su mogli da uloze u druge stvari, bili bi jos jaci.

Обично кад се прича о немачким тенковима, људи помисле на Пантере и Тигрове и уопштено на немачку супериорност у војној техници, али заборављају да те машине нису имали од почетка рата.

Француску су покорили без тих тенкова, па се и не може причати о великој предности у оклопном наоружању.