па то је скроз ок...брат ти ради како њему одговара и како мисли да ће му бити боље

него...само једно питање: да ли је на буџету или плаћа студије?

Studije na engleskom se placaju iskljucivo iz sopstvenog dzepa.

Ne brini... ne uzima tebi od plate

Nije mi namjera da postavljanjem teksta promovišem tezu  da je stanje u srpskom zdravstvu gore nego u većini drugih zemalja, samo nisam htio da otvaram zasebnu temu. Isto tako, valjalo bi da postoji jedna jedinstvena tema u kojoj bi postavljali i komentarisali vijesti koje se dotiču dešavanja u zdravstvu. Mada bi bolje mjesto za takav thread bilo na ''Društvu''. Moja dobronamjerna sugestija, ništa drugo.

---

Пацијенти и лекари у немилости бирократије



Докторе кажњавају ако не унесу све податке у картоне, иако их у чекаоници понекад чека по 50 пацијената

„Дошло је време да када што више радите – мање вредите јер пуно лекова прописујете”, овом реченицом др Снежана Стајић, изабрани лекар у београдском Дому здравља „Звездара”, која је кажњена са 250.000 динара због наводне грешке у исписивању медикамената, започиње своју причу за „Политику” око тога колико су изабрани лекари преоптерећени администрацијом и бројем пацијената које треба да прегледају.

– Чињеница је да треба све уносити у картон, али мора да нам се да више и времена за сваког пацијента. Обим посла је велики, број болесника огроман, а лекара има мање него што је потребно. Дешава се да не стигнемо да испишемо све што треба и у папирни и у електронски картон, када знате да у чекаоници имате 40 људи који чекају да уђу у ординацију. Велики је притисак на нама, јер морамо и да тачно избројимо таблете које следују одређеном пацијенту за месечну терапију. Дневно изабрани лекар прими око 50 болесника, од којих већина има хроничне болести и самим тим им треба више прописаних медикамената – нагласила је др Стајић код које је између 2.000 и 2.500 пацијената отворило картон.

Ова докторка истиче да лекари немају времена да се посвете на прави начин пацијентима и плаше се да не направе стручну грешку, а надлежни не реагују на њихове проблеме.

– Битније је да пацијенту помогнем него да ли ћу баш сваку ситницу да упишем на више места. Оваквим начином рада угрожени су и пацијенти и лекари. Наравно да није тачно да пацијенти траже напамет лекове или да ја стављам руку у џеп да бих се окористила због прописивања лекова. Боље пролазе они доктори који имају 500 пацијената, код којих се мали број људи лечи, јер они имају малу потрошњу и њих нико не дира – додала је др Стајић.

Поводом овог случаја у Министарству здравља кажу да су званично затражили да се изјасне др Стајић, али и директорка ДЗ „Звездара” прим. др Драгана Трифуновић-Балановић, како би могли да реагују у оквиру својих надлежности.

Међутим, овај проблем поново је отворио питање: да ли лекар који је преоптерећен бројем пацијената може да пружи исти квалитет услуге првом и последњем болеснику који му уђе у ординацију и да при томе испуни све „обавезе” према послодавцу тако што ће имати уредну документацију?

Како истиче проф. др Драган Делић, председник Здравственог савета Србије, треба наћи меру између силног администрирања у здравству и посвећивања пацијенту, али да такви прописи не зависе од њих већ од законодавца.

– Залажем се за превентивну медицину, јер лекар у дому здравља може да реши више од 80 одсто проблема пацијената. Лекар мора да се окрене болеснику, а зна се да су нормативи велики и да због тога они имају мало времена за пацијента. Чињеница је да су преоптерећени и да те нормативе треба смањити, јер ако неко прегледа у смени 50 пацијената сигурно је да ради преко свих норми и да може да направи неки привид и грешку. Али, исто тако сви подаци морају да се уносе у картоне јер је то једина валидна документација – нагласио је др Делић.

У Министарству здравља су још пре неколико месеци рекли за „Политику” да је у припреми усвајање инструкције за здравствене установе која се односи на спровођење избора изабраног лекара и броја пацијената по једном изабраном доктору, а у оквиру којих ће постојати и ограничења у броју пацијената, како се не би умањио квалитет здравствене заштите, али до данашњег дана није обелодањено колики ће број пацијената бити предвиђен по једном изабраном лекару.

Д. Давидов-Кесар
објављено: 01.08.2012

Izvor: Politika

Zdravstvo u kurcu,nista novo... ni pod sankcijama nije bilo ovako.
Korupcija na 100. nacina,bez veza i vezica ne mozes ni da maknes ako ti nesto,ne daj Boze,zatreba..
Odem, na sasvim obican pregled kod lekara opste prakse, i dobijem uput na kozno...e al 'oces karu, mozes tek za 15. dana na pregled, ko ziv ko mrtav za 15. dana...
A to je samo jedan beznacajan primer na mnogo ozbiljnije preglede, od kojih ljudima zivot zavisi, se ceka mnogo duze, i sta reci onda....  
Tacno, kada bi postojala neka mogucnost, da mogu da biram da li da mi Poslodavac uplacuje Zdravstveno osiguranje ili da mi te pare da na ruke pa da radim sta hocu ja bih izabrao ovo drugo, i onako kad god sam nesto otisao do lekara morao sam najmanje 50. din da platim...   Pa za koji kurac placam to Osiguranje...

U Leskovcu se ne čeka na operaciju kuka



Na ugradnju proteze kuka u Opštoj bolnici u Leskovcu čeka se najviše tri nedelje. U velikim zdravstvenim centrima u Srbiji na isti zahvat se čeka u proseku od godinu i po do tri godine.


"Danas lista čekanja više ne postoji. Od trenutka kada ortoped pacijentu konstantuje neophodnost ugradnje veštačkog kuka operacija se obavlja za najkasnije tri nedelje", rekao je novinarima načelnik Službe ortopedije leskovačke bolnice dr Miomir Kačarević.

Period kada se na ugradnju proteze kuka čekalo više meseci Opšta bolnica u Leskovcu ostavila je iza sebe.

U oktobru 2011. godine na listi čekanja Službe traumatologije i ortopedije za ugradnju proteze kuka bilo je oko 300 pacijenata. Namera ortopeda i menadžmenta bolnice da se lista za tu intervenciju svede na minimum, realizovana je uvođenjem termina samo za te operacije tako da je krajem juna na listi bilo tridestak pacijenata.

Na nedavno održanom sastanku u Novom Sadu, kome su prisustvovali direktori i načelnici službi ortopedije predloženo je da se pacijenti, koji čekaju duže od godinu dana na ugradnju proteze kuka, upućuju na operaciju u onim zdravstvenim ustanovama u kojima praktično liste čekanja ne postoje, kao što je slučaj sa leskovačkom bolnicom.

Prošle godine leskovački ortopedi počeli su sa operativnim zahvatom ugradnje veštačkog kolena. Deset operacija urađeno je pod mentorskim vođstvom profesora dr Zorana Popovića sa Vojnomedicinske akademije, a sada se, samostalno, rade dve intervencije nedeljno.

"Planovi su da se do kraja godine uradi još 50 operativnih zahvata čime će se 'skinuti' lista čekanja na ugradnju veštačkog kolena", istakao je doktor Kačarević i dodao da sada na operaciju čeka 60 pacijenata.

(Beta)

Izvor:Mondo

---

Operacije kuka u Kragujevcu zakazuju za decembar 2020. godine



Pacijentima u Srbiji se pojedine lekarske intervencije zakazuju i godinama unapred, pa je, na primer, u kragujevačkom Kliničkom centru pacijent za ugradnju proteze kuka u februaru ove godine upisan na listu čekanja sa terminom operacije - decembar 2020. Prema zvaničnoj listi čekanja, u toku 2012. na ovu operaciju stižu pacijenti upisani još 2007. godine.

Primer iz Kragujevca gde se godinama čeka na pojedine intervencije pokazuje da slučaj starice od osamdeset godina kojoj su pregled zakazali za maj sledeće godine, o čemu je „Blic” juče pisao, nije usamljen.

U Kliničkom centru u Nišu najduže se čeka na ugradnju veštačkog kolena - 25 meseci u proseku, a na listi je 425 pacijenata. Najveći broj pacijenata - čak 850, na listi je čekanja za operaciju katarakte, a oni koji su se prijavili u junu na red će doći za devet meseci. Na ugradnju bajpasa čeka se skoro godinu dana.
 
- Liste čekanja postoje uglavnom zbog nedostatka materijala ili kvarova aparata. Do nestašice materijala dolazi jer je u pojedinim slučajevima potrebno sprovesti tender na nivou svih zdravstvenih ustanova. Što se tiče dijagnostike, povremeno dolazi do kvarova dijagnostičkih aparata, pa je potrebno vreme da se poprave - objašnjava dr Rade Arsić iz Kliničkog centra u Nišu.
 
U novosadskim zdravstvenim ustanovama najduže se čeka na operaciju katarakte, 21 mesec. Direktor Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Dragan Drašković kaže kako je problem u nedostatku sočiva.
 
- Redovno od Fonda dobijamo sočiva, ali je to četvrtina od broja koji nam treba. Smanjili smo dužinu čekanja na operacije žuči, ali i dalje imamo na listi oko 2.000 pacijenata koji čekaju do dve godine - kaže dr Drašković.




U Kliničkom centru Srbije kažu da je kod njih stanje bolje. Prema rečima prof. dr Marka Bumbaširevića, direktora Klinike za ortopediju, za ugradnju veštačkog kuka čeka se najduže do godinu dana. Jedinstvenom listom i proširenjem kapaciteta Klinike za kardiohirurgiju na intervencije se više ne čeka po 1,5 godina, već od tri do četiri meseca - kaže prof. dr Mila Vraneš, direktorka klinike.
 
U Republičkom fondu za zdravstvo tvrde da je glavni problem u tome što liste čekanja nisu ažurirane, što se iste osobe prijavljuju na više klinika, ali i što se pojedincima operacije sada zakazuju za 10 ili 12 godina, uz slobodnu procenu da će mu tad operacija biti potrebna.
 
- Istovremeno se ne ažuriraju liste čekanja, ne brišu se oni koji su već imali operaciju, niti se vodi računa o tome da li se neki pacijenti dupliraju na više mesta - kažu u RFZO, navodeći da je formiranjem jedinstvene liste čekanja problem rešen u oblasti kardiovaskularne hirurgije, ali i da je trenutno najkritičnije stanje u oblasti ortopedije.
 
U RFZO ističu da se, osim formiranjem jedinstvene liste čekanja, problem rešava i dobrom procenom broja intervencija koje je moguće obaviti u toku jedne godine, odnosno dobrom procenom potrebne količine sredstava koja nabavlja Fond.

Izvor: Blic

.

kada sam ja zadnji put bio kod lekara opste prakse cekao sam od 7 ujutru do pola 12
+mi je jedna drugarica koja radi kao sestra uzela knjizicu i rekla da ce da me prevede preko reda

Preterujete. Nije baš tako.

A pogotovo ovi iz inozemstva kad dodju ovde pa krenu da popravljaju zube, snimaju abdomen, idu kod kardiologa, vade krv za razne analize, opskrbe se lekovima za narednih godinu dana...i tako dalje 

Samo sto ti placaju u evricima a ne idu na knjizicu, niko nije reko da sistem ne valja kad se u dzep turi evric