Sa Rusima treba raskrstiti jednom zauvek..

===============================================================================================

Osuda nezavisnosti

18.03.2008 19:06:51   

U SAVETU bezbednosti Ujedinjenih nacija u toku je razmatranje teksta saopštenja o Kosovu i Metohiji, čiji je nacrt prošle nedelje izradila Rusija - saznaje Tanjug u Misiji Rusije pri UN u Njujorku.
- Reč je o tekstu koji se generalno odnosi na situaciju povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a ne na specifične događaje. Međutim, nije isključeno da će uključiti i novi razvoj situacije u Kosovskoj Mitovici - rekla je Tanjugu predstavnica za štampu u misiji Marija Zaharova. Ona je dodala da se o pomenutom nacrtu trenutno diskutuje na „ekspertskom nivou“. Kada je reč o eventualnoj novoj sednici Saveta bezbednosti o Kosovu, koja bi se odnosila na „prekomernu upotrebu sile“ prema Srbima u Kosovskoj Mitrovici, Zaharova je rekla da Rusija tim povodom zasad nije dobila zvanični zahtev Beograda.
- Ruska misija pri UN zasad ne pokreće nikakvu novu inicijativu, ali nije isključeno da će u tom pogledu tokom narednih dana biti izmena - rekla je Zaharova.

Volis ti rusku gamad, jel da?

Ma jok brate, vise volim "gamad", ko sto si ti ! 

KOSAČOV: TRAŽIMO PREGOVORE


BEOGRAD , 22. marta (Tanjug) - Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je kako je cilj poljnopolitičke aktivnosti zvanične Moskve u vezi Kosova i Metohije da bude iskorisćena činjenica što je mali broj zemalja priznao nezavisnost i da, ako taj trend ostane u sledećim mesecima, ponovo bude pokrenuto pitanje statusa i otvore vrata za nove pregovore.

"Siguran sam da će Rusija ostati čvrsta na svojoj poziciji poštovanja međunarodnog prava i da ćemo nastaviti naše bilateralne napore u radu sa zemljama koje se kolebaju oko priznavanja nezavisnosti Kosova da ga ne priznaju," izjavio je Kosačov u intervjuu za sutrašnje beogradske "Novosti" .

Po Kosačuvu dva su ključna pitanja.

"Jedno je psihološko, drugo je pravno. Prvi, vrlo važan momenat, je ako polovina zemalja ne prizna nezavisnost Kosova. To će biti veliki udarac za pobornike nezavisnosti Kosova i imaće veoma jak psihološki uticaj. Drugi aspekt je međunarodno-pravni. Rusija će blokirati ulazak Kosova u sve važne međunarodne organizacije, počev od Ujedinjenih nacija i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnuju. To će biti jasan pokazatelj da je Zapad pogrešio kada je podržao jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova," izneo je Kosačov.

(Kraj)

================================================================================================

БЕЗВИЗНИ РЕЖИМ ЗА РУСЕ ВАЖИ ОД 8. МАРТА

МОСКВА – Грађани Русије већ од овог месеца могу да путују у Србију без улазних виза, изјавио је данас агенцији РИА Новости директор конзуларног одељења Министарства иностраних послова Русије Вјачеслав Павловски.

Влада Србије је 6. марта донела одлуку да једнострано укине визе за руске држављане, а према речима Павловског, ове недеље је МИП Русије добио одговарајућу ноту о томе из амбасаде Србије у Русији.

На основу ноте, руски држављани имају право на безвизни улазак у Србију и боравак до 90 дана, а одлука је ступила на снагу 8. марта.

Павловски је рекао да ће Русија „тежити да у оквиру позитивног законодавства обезбеди држављанима Србије максимално повољне услове за улазак у Руску Федерацију”

a i vi volite da lizete dupe amerima,a? 

Uf, mani, mogli su 1948 ko Madjarsku i Cehoslovacku

Vojna oprema JNA je bila mjesavina svega i svacega, od Americkih radara do Ruskih Migova uz domacu licencnu proizvodnju. Nosac VBR-a "Oganj" i "Orkan" (domaca izrada) kamion marke "Mercedes-Benz" iz Priboja, FAP, vozila: Magirus Deutz (TAM), Puch (Austrija-licencni Mercedes), Pinz Gauer (Austrija), motocikli "Moto Guzzi"... A ostaci tog "gradskog zelenila" kako kazes nije ni NATO '99 ostavljala mrtvo-hladnim a tada je VJ bila mozda snage nekih 20% JNA (odlazak strucnih kadrova iz drugih republika, smanjen broj rezervista, skracenje budzeta obuke, neulaganje u nova sredstva kao i obnavljanje i odrzavanje postojecih, najstrucniji kadar odlazi u druge zemlje (trbuhom za kruhom), radi se o inzenjerima, elektronicarima, sposobnim mehanicarima bez kojih masinerija zariba. Upravo ta JNA nije dozvolila ono sto su imale Cehoslovacka, Poljska, Madjarska... A Tito je bio trgovac, nema mu ravnog, on je znao da se od Juge moglo lako napraviti ono sto je pocelo devedesetih ako bi se pustili stranci da vrsljaju a isto je znao kako se moze balansirati a uz to i usicariti.

Ma nije nizasta, bit ce neka sica za par dubokih dzepova u Srbiji  a "nece Rusi na Amere, da im ovi ne zamere"

ПАД И УЗДИЗАЊЕ РУСИЈЕ (I део)

Владимир Ђукановић


Нови ветрови

Новоизабрана Влада Пољске већ је најавила да ће размотрити досадашњу политику безрезервне подршке инсталирању ракетног штита који су предвиделе Сједињене Америчке Државе. Овакав став Пољске уследио је након најава из Русије да ће Руска Федерација поставити свој ракетни штит и нове ракетне јединице на граници према Пољској.

Увод

У јеку решавања коначног статуса Косова и Метохије где је Русија показала своју принцпијелност у строгом придржавању међународног права, али и у јеку руских председничких избора, као и избора за Горњи и Доњи Дом Руске Думе, одлучили смо да вам укратко прикажемо кроз какве је фазе од распада СССР до данас прошла Русија и какве паралеле можемо повући са оним што се данас догађа у Србији. Покушај комадања територије, слабљење војске, плански организовано уништавање државних ресурса, дивља приватизација, стварање олигархске елите, све то је Русија прошла, а нема сумње да кроз нешто слично пролазимо и ми. Но, веома је занимљиво да у моменту када је Русија била на коленима за Запад је била демократска држава. Данас када је стала на ноге, Запад је сматра антидемократском, државом у којој влада ауторитет једног човека, државом где се не поштују људска права... Очито, политика дуплих принципа, баш као и на примеру Србије, годинама је спровођена према Русији. Док су могли да је пљачкају, одливају њен новац и да је понижавају, тада им је била партнер за сарадњу, док је данас, када само од нафте и гаса на годишњем нивоу зарађује скоро 500 милијарди долара, за тај исти Запад, недемократска.

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА - ОСНОВНИ ПОДАЦИ

Површина Руске Федерације простире се на 17.075.200 квадратних километара. Највећа је држава на свету и простире се преко огромних пространстава Источне Европе и северне Азије. По територији је готово дупло већа од Канаде, Кине или САД, а по броју становника налази се на седмом месту са приближно 142,5 милиона становника. Русија се дели на европски и азијски део. Природна граница ова два дела је планина Урал чија је дужина око 2000 км. Административно, Русија је подељена на 88 федералних субјеката са различитим нивоима аутономије. Граничи се чак са 16 држава. Привреда Русије базира се на извозу енергената, највише нафте и гаса, затим извозу сировина и великом порасту домаће потрошње. Русија има огроман привредни потенцијал, пре свега због огромних природних богатстава које поседује, а многа од њих, посебно она у Сибиру, још увек су нетакнута. У Русији живи 180 народа, али Руси са скоро 80% чине и више него доминантну већину. Такође, руски језик је апсолутно доминантан и њиме се служи 98 % становништа. Највећи број становника Русије припадници су Руске православне цркве. Проблем Русије, као и проблем свих држава на свету је одумирање села, тако да у Русији градско становништво чини скоро 73% грађана, док сеоског има свега 27%.

КАКО ЈЕ СПРОВЕДЕНО СЛАБЉЕЊЕ РУСИЈЕ

Сценарио распада СССР, смишљен у кухуњи САД поткупљивањем комунистичких кадровика и стварањем сецесионистичих покрета у новонасталим државама, у својој бити имао је тотално слабљење Русије на свим пољима, пре свега на привредном плану. Да би се то остварило било је потребно на челу Русије имати поуздане играче који су уместо за интересе Русије радили искључиво за интересе својих налогодаваца. Слободно се може рећи да је запад слабљење Русије спроводио на три начина:

Ширењем НАТО ка границама Русије
Економском шок терапијом
Подривањем државе путем исламског тероризма у Чеченији
Ширење НАТО ка границама Русије

Недавна најава САД да ће свој ракетни штит поставити у земљама Источне Европе, некадашњим чланицама Варшавског пакта, само је финале једне безочне и агресивне политике коју САД још с почетка деведесетих воде према Русији. Наиме, готово све државе бившег Варшавског пакта ушле су у НАТО, па чак и три прибалтичке државе, Естонија, Летонија и Литванија, чиме је НАТО дошао готово у предграђе Сант Петербурга. Наравно, ово ширење је учињено супротно споразуму који су својевремено потписали Роналд Реган и Миахил Горбачов, а касније и Џорџ Буш старији са Горбачовим. Креатор слабљења Русије кроз ширење НАТО био је Збигњев Бжежински, некадашњи саветник председника САД Џимија Картера за безбедност. Позната је његова изјава:

-Треба ширити НАТО, јер тако се отклања ризик повратска руске опасности. Треба помоћи постсовјетским државама да се стабилизују и ослободе сваког туторства Москве и тако обележити доминантан положај САД још најмање за једну генерацију, а можда још и дуже.

Да би овај план у потпуности успео, НАТО у своје састав мора да убаци и Украјну, те се зато данас у Украјни води грчевита битка да ли ће превласт имати проруска или прозападна опција. Колико је Украјна важна за САД говори и изјава некадашњег државног секретара САД, Ричарда Холбрука, да је “Украјна примарна зона америчке националне безбедности”.

Како би се утицај САД и наставак евенуталног ширења НАТО наставио, у свим постсовјетским државама ангажована је читава апаратура невладиних организација која је имала за циљ да сруши режиме који нису били наклоњени “добронамерној” америчкој демократији. Њихов циљ је био да за новац манипулишу јавношћу путем прича о коначној независности од Русије, слободи, људским правима, надолазећој демократији, великим инвестицијама које само што нису. Ту причу имали смо и ми прилике да слушамо. Да би успех био потпунији, огроман новац улаже се у НВО и наводно независне медије и у самој Русији чиј је циљ подривање државе и приказивање руског система недемократским, ауторитарним, диктаторским, системом који крши елементарна људска права, све у циљу подривања Русије да спречи директну агресију НАТО ка њеним границама. Међутим, и сама руска политичка елита у периоду од 1992. до 1996. године пристајала је да буде пион НАТО пакта, па су чак руски политичари помагали “извоз” демократије у земљама бившег СССР. Нема дилеме да су ти политичари, попут некадашњег министра спољних послова Андреја Козирјева, били у директној служби САД и смишљено су радили на разарању Русије. Најбољи показатељ колико су САД тада понижавале Русију је “критика” коју је Мадлен Олбрајт упутила свом колеги Јевгени Примакову како “није праведно да само један народ располаже толиким природним богатством и територијом”.

НАТО своје ширење образлаже успостављањем демократских система у државама бившег СССР, баш онако како је то Бжежински описао, а када Москва негодује на такав вид агресивне политике војне органзације која после распада Варшавског пакта објективно нема више никакву улогу, онда је то за Запад “ширење хладноратовске реторике”.

Економска шок терапија

Дивљачка приватизација која је спроведена под контролом двојице бивших председника Владе из Јељциновог периода, Јегором Гајдаром и Анатолијем Чубајсом, чији је гуру био харвардски професор Џефри Сакс, творац програма  стављања држава под контролу ММФ, осиромашила је Русију да је држава 1998. године доживела потпуни економски крах. Због својих заслуга у уништавању руске економије Гајдар и Чубајс су побрали све могуће похвале од западних политичара, док су у Русији оставили пустош. Руска предузећа купована су за багателу, одлив капитала из Русије био је астрономски, створила се група људи, олигарха, која је дословно сисала крв Русији, хиперинфлација достигла је неслућене размере, а Русија се кроз узимање кредита толико задужила да је претило да падне под потпуну економску зависност. За то време народ је сиромашио, пензионери су буквално гладовали, а као најбољи показатељ како се живело у периоду “добронамерних” савета ММФ показује податак да је просечна плата у 1998. години била 65 долара!

Подривање државе путем исламског тероризма у Чеченији

САД, као наводни борци против тероризма, посебно исламског, свим силама су подржавале тај исти теориризам у Чеченији. Баш као што су терористи ОВК на Косову и Метохији или муџахедини у Босни и Херцеговини, само зато што су ратовали против Срба, били борци за слободу, тако су и Чечени, зато што су ратовали против Русије, били “праведни борци” који се боре против руског угњетавања. Тако су огољени криминалци, Масхадов, Басајев, Закајев и слични наједном за западне медије постали хероји борбе против руског угњетавања. Уместо да буду радосни што је Путинова администрација победила тероризам у Чеченији и успоставила власт, западни медији не мирију, па чак иду дотле да критикују Русију због прекомерне употребе силе!!! Исти они, који су извршили агресије на толике државе правдајући то борбом против тероризма, данас критикују Путина што је успоставио правни поредак у својој држави победивши терористе. Зато, Велика Британија данас избегава да изручи Русији чеченског терористу Ахмеда Закајева, а после сваког терористичког акта, попут оног у Беслану или московском позоришту “Дубравка”, западни медији практично правдају терористе, а окривљују жртву због наводно лоше политике према Чеченији.

СТВАРАЊЕ ОЛИГАРХА И ПЉАЧКАЊЕ РУСИЈЕ

Најболнија тема за све Русе су њихови олигарси, односно прича како су појединци, искористивши “смутна” времена после пада комунизма опљачкали Русију, створивши себи огромна богатства док је обичан народ гладовао. Колика је Русија опљачкана у периоду од 1992. до 2001. године најбоље говори податак да је Служба државног књиговодства утврдила да је државни буџет од продаје државних актива у том периоду био обогаћен за свега 9,5 милијарди долара, док су у исто време нови власници продатих предузећа у иностранство изнели најмање 150 милијарди долара. Та цифра је била већа од целокупног спољњег дуга Русије. Без обзира што је рецимо цена нафте у том периоду фантастично скакала, Русија није имала никакве користи од те чињенице, већ су се од тога окористиле искључиво руске крвопије оличене у олигарсима које су новац износиле у западне земље. Данас када је Русија ставила продају енергената под своју контролу само од нафте и гаса на годишњем нивоу зарада за државни буџет је скоро 500 милијарди долара!

Како су стварани олигарси?

У својој анализи за часопис “Геополитика”, др Велимир Бранковић је до детаља описао како је дошло до стварања руских олигарха. Наиме, још 1989. године, увидевши да је крах СССР неминован, службеници КГБ-а урадили су пројекат изношења милијарди долара бивше суперсиле на рачуне приватних компанија отворених у иностранству. С обзиром да је током перестројке приватно власништво било признато, самим тим омогућено је отварање приватних фирми, како у земљи, тако и у иностранству. Совјетска обавештајна служба искористила је ову погодност и отворила је низ фиктивних банака и трговинских фирми у “офшор” зонама Грчке, Кипра, Португала, Италије и још неких земаља на чије рачуне преноси милијарде долара. За пренос новца коришћене су државне резерве, највише злато, продаја нафте, дрвета, метала, а све то значајно испод светских цена. Међутим, продаја ове робе преко новоформираних фирми у иностранству урађена је за чак три до четири пута по вишој цени. КГБ је пројекат преноса новца смишљено извео како би се по распаду СССР и паду комунизма обезбедила тадашња совјетска елита. Колики је то лоповлук био довољно говори податак да су почетком осамдесетих година златне резерве СССР износила 1300 тона, односно око 30 милијарди долара, а да су за само две године (1990/91) продате готово 1000 тона за 20 милијарди и сав новац слио се на рачуне КГБ фирми у иностранству. (видети текст др Велимира Бранковића “ Слом и успон Руске федерације” објављен у “Геополитици”).

КГБ се распао после пуча који је извршен 1991. године. Велики  број службеника бивше обавештајне службе напустио је свој посао и у приватним компанијама, које су одједном почеле да нарастају капиталом изнетог новца, створили су своје мини службе. Као печурке после кише бивши службеници КГБ постају “угледни бизнисмени” и они су били први ешалон нових руских богаташа који су били алфа и омега Јељцин-Чубајсове приватизације. Како др Велимир Бранковић наводи, друга два ешалона у приватизацији регрутована су од класичних мафијаша и кадрова из државног апарата и државних фирми. Наравно, мора се напоменути да је добар део бивших обавештајаца, а касније “угледних бизнисмена”, био врбован од страних обавештајних служби, пре свега ЦИА, те су смишљено и плански утицали на уништавање руске економије и изношењу новца ван Русије. Они су и данас за западне земље “способни људи”, док је Путинова Русија “аутократска” зато што их је спречила да даље черупају Русију.

Приватизација под шок терапијом Јегора Гајдара и Анатолија Чубајса

Првог премијера Руске федерације, Јегора Гајдара, Руси ће памтити само по злу. С обзиром да се комплетна економија СССР базирала на планској економији, пре него што се крене са тржишном економијом било је неопходно да се изврши одређена припрема и да са направи било какав програм како ће држава функционисати у том преласку. Међутим, Гајдар је по савету стручњака ММФ-а одмах кренуо са тзв. шок терапијом, што је била катастрофа за руску економију. Навикнути да им министарство одреди шта и колико да произведу, директори великих предузећа остали су потпуно без компаса. Наједном, градови остају без роба, пољопривредници не обрађују усеве, јер нема ко да им робу отпреми и једноставно настаје хаос. Са система контроле цена, Јегор Гајдар прелази на слободно формирање цена роба, животних намирница и свега осталог, што доводи до неслућеног повећања цена и инфлације. Национални производ од 2 милијарде долара у доба СССР, за неколико година пада на 200 милиона долара.

Паралелно са економским колапсом државе, председник Руске федерације, Борис Јељцин, поверава приватизацију економисти из Санкт Петербурга, Анатолију Чубајсу. Чубајс је изабрао двогодишњи шок који се заснивао на ваучерској приватизацији која никако није могла да прође без велике инфлације и девалвације рубље. Сви грађани Русије добили су приватизациони ваучер у вредности од 10.000 рубљи. Комплетна приватизација свела се на поделу књиговодствене вредности имовине предузећа – 29% имовине продавало се дражављанима за ваучере, 51% дат је директорима и запосленим радницима, а ресто је било у власништву државе. Укупна процењена вредност имовине руских предузећа која је требало да се приватизује износила је око 100 милијарди долара.

Међутим, крајем 1993. године долази до инфлације и тоталне девалвације рубље што доводи до краха вредности процењене имовине за невероватних 95%, па је тако цифра од 100 милијарди пала на свега 5 милијарди долара за комплетну имовину. То су искористили људи који су стекли иметак од покраденог капитала и уз обилате везе са појединим руским званичницима, па и самим председником и премијером, купили су велике руске гиганте за будзашто! Тако је рецимо један енергетски гигант попут “Газпрома”, чија се данашња вредност од када је враћен под скуте државе процењује на преко 700 милијарди долара, у “смутна” времена био продат за свега 250 милиона долара. Вреди подсетити да је тадашњи председник “Газпрома” био Виктор Черномирдин, који је тада очито узео добру провизију за ту срамну продају, јер је Њу Јорк Тајмс још 1998. године објавио да се његова имовина креће у вредности од 5 милијарди долара. Такви људи водили су Русију и одлучивали о животима руских грађана. Сада ћемо показати табелу, коју је др Велимир Бранковић објавио, упоредивши цене у милионима долара за колико су поједина предузећа продата, и њихова цена на берзанском тржишту изражена у милијардама долара 1997. године.

Предузеће Цена ваучерске аукције 1993/94.год Цена на руском берзанском тржишу августа 1997.године
Газпром 250 милиона $ 40.483 милијарде $
Лукоил 704 15.839
Ростелеком 464 4.172
Сургутнефтгас 79 6.607
Југоанцкнефтгас 80 1.656


Наравно, све ово било би непотпуно када не бисмо навели рецимо фирму “Норилкицај никл” која је имала преко 417 000 запослених и на светском тржишту учествовала је са 35% светских резревни никла, 10% бакра, 14% коалта, 20% платине и 55% паладијума. Веровали или не, али овај комбинат продат је за свега 170,1 милион долара “Онексим банци” Владимира Потанина, док му се данашња вредност процењује на неколико стотина милијарди долара. Слично је било са и нафтним гигантом “ЈУКОСОМ” кога је Михаил Хордоковски купио за свега 159 милиона долара, иако је тржишна процена 1995.године била преко 35 милијарди долара. У моменту хапшења имовина Хордоковског била је процењена на преко 15 милијарди долара! Разним шпекулативним радњама овај олигарх је у једном моменту држао преко 40 одсто руског потенцијала нафте и гаса. После хапшења Хордоковског, “ЈУКОС” је подељен на више фирми које су присједињене другим руским енергентским гигантима, те је тако Русија успела да колико толико врати опљачкани новац. Слично је урађено и са “СИБИРЊЕФТ” који је за свега 100 милиона долара продат олигарху Борису Березовском. Нажалост, Березовски данас избегава правду, зато што је пронашао азил у Великој Британији која тако “успешног бизнисмена” штити од руског правосуђа јер не жели да га изручи. Очигледно је западно мерило успеха онолико колико си опљачкао противника. Врло демократски!

Један од саветника како да се распродају руска предузећа био је и актуелни потпредседник Српске Владе и садашњи функционер ДС, Божидар Ђелић. Баш у периоду од 1992. до 1993. године, када су се кроз шок терапију руска предузећа  највише обезвређивала и за багателне паре продавала тајкунима, Божидар Ђелић је био “успешан” саветник председнику Руске Владе, Јегору Гајдару, потпредседнику владе и министру за приватизацију Анатолију Чубајсу, као и министру финансија у том периоду Борису Фјодорову. Колико је био добар саветник министру финансија можда довољно говори пример да је баш у периоду његовог саветовања рубља највише крахирала.

Иначе, Ђелић је пре свог мандата у Русији на исти начин, само у периоду од 1991. до 1992.године, “саветовао” и министра финансије Пољске,  Лешека Белцеровича и директора варшавске берзе. Такође, био је и ангажован као саветник Пољске Владе у области макроекономије и приватизације. Шта рећи, осим, свака му част на саветима?!

Три етапе у приватизовању предузећа

Врло је занимљиво сагледати кроз које етапе су предузећа пролазила приликом приватизације. Било је укупно три етапе:

Приватизовање добити
Приватизовање својине
Приватизовање дугова
Прва етапа спровођена је зато што Гајдер-Чубајсова влада није ништа урадила да би предузећа заштитила од крађе. Наиме, у приватизовању добити није се одмах куповало предузеће, већ је било важно да се у фирму убаце поуздани људи на место генералног, финансијског или комерцијалног диркетора. Ти људи су били задужени да руше предузеће, износе његов профит и пребацују га у иностранство на рачуне посредника. Тако се приватизовала добит. Оног момента када се предузеће обезвреди прелази се на приватизацију својине, која се куповала за багателне паре, јер сама својина без остваривања профита предузећа не вреди ништа. У случају да је предузеће приватизовано и да је солидно пословало било је потребно овладати токовима новца. То се радило тако што су се у предузеће убацивали “поуздани” људи који се баве финансијским операцијама, маркетингом, продајом... Преко њих предузеће се “легално” пљачка, јер је држава после приватизације све акционаре оставила без икакве заштите, а ревизија пословања готово никада није спровођена. На тај начин се на рачуне у иностранству на годишњем нивоу износило преко 15 милијарди долара! Са толиким новцем у иностранству новоформирана елита руских богаташа настављала је да купује предузећа која је пре тога намерно довела у стечај, наравно за најнижу могућу цену.

Ипак, трећа фаза у приватизовању, а то је куповина дугова, представљала је најгори вид безобразлука. Влада Гајдар-Чубајс, уз подршку Бориса Јељцина, кренула је у процес укидања државних банака. Са друге стране омогућено је појединим привилегованим људима да отварају приватне банке које су од Централне банке Русије добијале зајмове, што је била директна штета за Централну банку. Међутим, новостворене приватне банке, да би се “захвалиле” држави за зајам, те исте паре дају Централној банци у виду зајма од две милијарде долара, а Централна банка као гаранцију даје у хипотеку своје акције које је имала у најбољим руским предузећима. С обзиром да је главни архитетка овог срамног вида пословања, Анатолиј Чубајс, знао да Централна банка тај новац који је узела на зајам не може да врати, он је свесно омогућио разноразним спекулантима да дођу у посед власништва најбољих руских предузећа. Држава је за џабе продавала своје најбоље фабрике, остајала са празним буџетом, нови власници су пословали тако што практично нису ни плаћали порез, а сав капитал одливао се у иностранство. За западне земље, вреди подсетити, Русија је тада била права демократска држава. Није ни чудо када је толики руски новац одливан у западне државе.

ПОСЛЕДИЦЕ ПРОМАШЕНЕ ПОЛИТИКЕ БОРИСА ЈЕЉЦИНА

Колико су савети ММФ и задуживање код истог добри за економску политику једне државе најбоље говори податак да је Русија за време Бориса Јељцина достигла до цифре од 166 милијарди долара спољњег дуга. Са друге стране, процена западних економских аналитичара је да се кроз одливање новца које су олигарси спроводили и због сталног враћања зеленашких камата које су кредити подразумевали из Русије одлило скоро 500 милијарди долара.

Тотални економски крах Руске федерације који се догодио 1998.године, проузрокован огромним одливом руског капитала на рачуне руских олигарха у земљама Западне Европе и САД, довео је народ на ивицу катастрофе. Тотално осиромашено, са просечном платом од 65 долара, руско становништво на најбољи могући начин осетило је шта значи бити у раљама саветника из ММФ-а и њихових послушника у сопственој држави. Политика коју је Јељцин водио од 1991. до 1997. године довела је Русију на 95. место по националном дохотку по глави становника. Примера ради, 1980. године СССР је био на другом месту по националном дохотку.

Нагло осиромашење становништва довело је и до демографске и социјалне катастрофе. У анализи др Бранковића наводи се да је за читавих 53% повећана смртност код мушкараца, а 23% код жена. Примера ради, у периоду од 1992 до 1998. године у Русији је умрло преко два милиона грађана, док је у Првом светском рату Русија изгубила око 1.700.000 становника. Ера Јељцина довела је до тога да милиони деце и омладине буду напуштена и да живе од класичног клошарења, док је скоро 1.500.000 милиона војника по распаду СССР враћено у Русију и смештено у шаторе или бараке, без икакве могућности за неки бољи живот. Само 1992. године, чак 67.286 мајки оставило је после порођаја своју децу, док је 1997. године тај број порастао на 113.000. Разлог је немогућност да децу одхране. СССР је при распаду на територији садашње Русије имао негде око 7900 оболелих од сифилиса, да би се тај број 1996.године увећао на чак 388.200. У време СССР “АИДС”-а готово није било, међутим тоталним либерализовањем друштва и осиромашењем грађана проституција је узела маха, па неке процене говоре да би до 2010. године у Русији могло да буде готово 10 милиона оболелих од сиде. Данашња Русија има око 5 милиона регистрованих наркомана, што је скоро 3% становништва. Најстрашнија година била је 1996. када је од тровања алкохолом умрло 35.000 грађана. У периоду од 1992. до 1997. када је иначе владало потпуно безнађе, статистика говори да је 229.000 људи извршило самоубиство, 159.000 се отровало, 67.000 се удавило, а 169.000 је убијено!

За то време педесетак олигарха преузело је комплетан државни капитал и башкарило се у изобиљу, док је народ гладовао. Сличан сценарио, не у тој мери драстичан, али сигурно са великим последицама, спровођен је и у Србији, али и у многим другим државама источне Европе које је западна демократија на овако фин начин покушала да “демократизује”. Диван живот, зар не?!

Деморалисана војска

Једна од највећих последица промашене политике Бориса Јељцина било је срозавање Руске армије и морнарице до те мере, да је Русија практично капитулирала пред чеченским терористима. Општи економски колапс у огромној мери одразио се и на војску, јер војни буџет је био знатно мањи у односу на период СССР када су оргомна средства улагана у армију. Велики број официра напуштао је редове војске због слабих плата, а они што су остали били су крајње деморалисани. Рат у Чеченији додатно је срозао Руску армију, која је водила крваве битке са чеченским терористима обилато финансијски потпомогнутим од стране западних земаља. Када је Руска армија 1995.године покренула широку офанзиву у Чеченији и у највећем делу преузела контролу над том федералном јединицом, уследио је терористички акт у Буђановску који је показао сву трулост руских обавештајних служби. Наиме, тада је Шамил Басајев са неколицином терориста упао у болницу у Буђановску и пуна три дана држао преко 2000 талаца. У тој терористичкој акцији погинуло је 120 особа, а руске власти су допустиле да се Басајев са својим терористима мирно повуче са неколицином талаца до Чеченије где је и умакао потери. То је био најбољи показатељ поптуне неспособности руског безбедносног кадра који је, као и комплетна држава, био начисто пробушен. После низа терористичких аката, Русија је била приморана на капитулацију пред Чеченима, јер споразум о наводном примирју, који је крајем 1996.године у Дагестану у име Руске федерације потписао генерал Александар Лебед са терористом Асланом Масхадовим, подразумевао је повлачење свих руских трупа из Чеченије. Неколико месеци касније, “споразум о миру” поптисали су председник Руске федерације, Борис Јељцин и вршилац дужности председника Републике Ичкерије (тако Чечени зову Чеченију), Зелимхман Јандарбијев. Тотални пораз Русије у првом чеченском рату означио је ширење вехабизма у Чеченији и афирмисање теориризма, све уз подршку САД.