Гаврило Принцип је рођен 25. јула 1894. у Обљају, код Босанског Грахова, умро 28. априла 1918. Као је члан српског удружења Млада Босна, извршио је атентат на Аустро-Угарског престолонаследника, Франца Фердинанда, и његову супругу, Софију 28. јуна 1914.

Франц Фердинанд је дошао у Сарајево на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Српско становништво града је његово појављивање на челу војске доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан.
 

Иако са овим инцидентом нису биле повезане власти Краљевине Србије, Аустро-Угарска је искористила новонасталу ситуацију да упути ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке (намерно увредљиво постављеног) ултиматума, осим на једну која је захтјевала упућиваље Аустро-Угарских војних снага унутар територија Краљевине Србије! Ово су власти Аустро-Угарске искористиле да објаве Србији рат, који је касније ескалирао у Први светски рат.
Слика која се дуго времена погрешно сматрала за слику хапшења Гаврила Принципа. Владимир Дедијер тврди у својој монографији Сарајево 1914 да је на слици приказано хапшење Фердинанда Бера (Ferdinand Behr), Немца по националности, који је покушао да спасе Принципа од масовног линча. Оригинал слике се налази у Музеју града Сарајева.
увећај
Слика која се дуго времена погрешно сматрала за слику хапшења Гаврила Принципа. Владимир Дедијер тврди у својој монографији Сарајево 1914 да је на слици приказано хапшење Фердинанда Бера (Ferdinand Behr), Немца по националности, који је покушао да спасе Принципа од масовног линча. Оригинал слике се налази у Музеју града Сарајева.
 

У време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип, је био сувише млад да би се суочио са смртном казном, па је осуђен на доживотни затвор, где је био изложен мучењима, па је и умро 1918. године, пре завршетка рата, од туберкулозе.
 

По првобитном плану атентата, Принцип није требао да буде извршилац, већ је био резерва. Како претходни атентатор(и) нису успели, Гаврило Принцип је добио прилику. Како је на суђењу установљено, супруга Франца Фердинанда је била случајно убијена.
 

Оружје које је Принцип користио, било је – Browning M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.

Samo par napomena. Prvo "Mlada Bosna" je bila organizacija osnovana od strane "Crne Ruke" da se bori za oslobođenje Bosne od Austro-Ugarske okupacije. Oružje im je doturano iz Srbije, a prvobitna namera im je bila da ubiju Poćoreka, guvernera Bosne. Kada su u novinama pročitali vest da Franc Ferdinand dolazi u posetu Sarajevu, onda su, kockarskim žargonom rečeno, odlučili da podignu ulog. To su bili klinci, oko 20 godina starosti, najstariji među njima je bio Muhamed Mehmedbašić, koji je u to vreme imao 27 godina, zanimljivo da je jedini uspeo da izbegne hapšenje i da pobegne iz Sarajeva u Srbiju. Atentat je bio diletantski isplaniran, šta očekivati od zanesenih klinaca. Čak se danas pojavljuju neke pretpostavke da je austrijska služba bezbednosti znala šta se sprema, ali su ih pustili da izvrše svoju nameru. Naime, Franc Ferdinand je bio omrznut u Beču, od strane austrijskih rasista, koji mu nisu oprostili ženidbu sa Čehinjom Sofijom. Naime, u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Sloveni su generalno smatrani za nižu rasu, nedostojnu bečkog dvora,pa je bilo nezamislivo da jedna žena slovenskog roda bude carica.

.....bravo kralju...

Jedan od boljih.... odgovora...ovde...

mnogo toga vezanog za skorasnje dogadjaje u srbiji,pa i svetu,mozete saznati gledajuci sta se,kako,i kada desavalo,onaj ko misli da su moguce,tamo neke teorije zavere,i da je srpska sluzba jela bunike,i da ne zna,taj treba ozbiljno da se zabrine za svoje zdravlje,njen posao je upravo suprotno,da zna...

Govor Majora Dragutina Gavrilovica braniocima Beograda.

 

Po meni, najbolji primer srpskog junaštva, u istoriji.

Slazem se zemunac!

A kada je rečeni major održao taj govor?
Kojom prigodom?

 Govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda 1915. god. [uredi]
U toku borbi za odbranu Beograda 6-7. oktobra 1915. godine Austrijanci su forsirali Dunav i iskrcali se na delu obale koji je držao 2. bataljon 10 kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović. Austrijske jedinice utvrdile su se iza železničkog nasipa na samoj obali. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u Banatskoj ulici u hrpu ruševina ali su hrabri branici i dalje pružali otpor. Rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m.

Neprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji uprkos teškim gubicima nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.

Oko 14.30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona, Sremski odred i pred kafanom "Jasenicom" izdao sledeću zapovest:

Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!'
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda.
Vi nemate više da brinete za vaše živote, koji više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Ziveo Kralj ziveo Beograd!
Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad. Međutim, snažna vatra austrijskih jedinica na nasipu podržana uraganskim dejstvom austrijske artiljerije odbila je i ovaj napad. Major Gavrilović je teško ranjen.

Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8 oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava.

Između 8-9 oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. god. istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.