Da li danas kroz srpske vene tece krv nasih predaka? Da li je junastvo koje je krasilo Srbe i danas prisutno?

Nasi preci su nas zaduzili i Srbi danas jednostavno ne mogu da se tako lako odreknu svoje istorije. EU sigurno utice na narode i narodnosti da zaborave svoju istoriju i poreklo. Da li su oni zaboravljeni ili se zaboravljaju?

...Slovenima nazvase nas jer cast i slavu pojemo bogovima. Nista ne trazimo, samo slavu uznosimo... Jer slavu uznosimo, ne molimo i ne strepimo za zivotna bogatstva...

SRPSKA VITESKA ZAKLETVA

Ja, (ime i prezime), pred Bogom i srpskim narodom, dajem rec:

1. Da cu ziveti za cojstvo, junastvo, i lepotu.
2. Da cu najvise postovati istinu, dostojanstvo, plemenitost, uzvisenost, i vrlinu.
3. Da cu postovati srpski arhetip muzevnosti i zenstvenosti.
4. Da cu stititi cistotu srpske narodne kulture.
5. Da cu uvek verno sluziti Bogu i onome kome dam rec, i da nikada nikoga, ni sebe, necu izdati.
6. Da nikada necu uci u borbu bez razloga.
7. Da nikada necu napustiti borbu dok ne pobedim, ili dozivim poraz.
8. Da nikada nikoga necu zlostavljati, a posebno decu, zene, stare, i bespomocne.
9. Da se necu odati nijednom poroku.
10. Ako izdam ovu svoju zakletvu vitestva i srpstva, prihvatam da me Bog najstroze kazni.

COJSTVO I JUNASTVO

Ne zanesi se za velike pobjede, koje s prosutom krvlju zemlje i gradove obaraju, no se zanesi i za male pobjede, tek koje bozanski disu i mirisu!

  Dragi brate Srbine, da si ima prilike i da si gleda junake koje sam ja gleda, ne bi ti dalo srce mira doklen se ne bi ozva junacima koji veselo mru za svoje i svija nas pravo. Mene se ova zasluga sjajna cini, vise no velikija gospodstvo, s kojim ote svijetu da ugode, pa bas i od kaludjera u Svetu Goru, koji u samocu nosi gvozdeni lanac na golo tijelo i ugadja Bogu. Ja ne zelim zlo kaludjeru, ni da Bog, no mi se cini da je miliji Bogu koji na muke mre za njegovu pravdu, no da nosi lanac. Ukratko, za mene je najstrasniji svetac, koji mre za opstu i za bozu pravdu, a to mi se cini greota i steta da se zaboravi.

Dr Jovan I. Deretic - Anticka Srbija, iz poglavlja Skadar, Duklja, Zeta i Crna Gora

       Pancarstvo kao vremensko razdoblje pocinje sa povratkom Aleksandra Velikog u Suz 324. g.p.n.e. Tada su i na recima i na delu pokazane i ostvarene nove ideje o opstem carstvu. Slava Aleksandra Velikog se ogleda u njegovim sjajnim pobedama na bojnim poljima, a velicina i trajnost njegove slave u uspostavljanju novog doba, novih ljudskih odnosa i shvatanja. Sve te velicanstvene pobede na bojistima ostale bi u svetlu istorije kao izvanredne pustolovine, da one nisu bile stepenice na putu ka visem cilju. Na tom putu su proglasena nacela, priznata prava, uvedeni zakoni, izrazene ideje i uspostavljeni novi odnosi koji su oslobodili Aziju istocnjacke skrusenosti, Evropu jelinskih predrasuda, Afriku misticizma i sve zajedno duhovnog i telesnog ropstva. Tada su po prvi put coveku priznata prava i zacete klice humanosti u ljudskom rodu. U svim domenima ljudskog zivota date su nove smernice i novi odnosi gde vise nista nije bilo kao ranije. Sa pobedom srpskog oruzja isla je zajedno i pobeda srpskog humanizma koja je osvajackom pohodu dala tako uzviseni cilj i smisao. Tada su prvi put u istoriji covecanstva svi narodi izjednaceni pred zakonom, bez obzira na njihovu rasu, veru, jezik i imovinsko stanje.

        Veliki osvajac nije doveo u svoju zemlju ni jednog roba, a oslobodio je na stotine hiljada robova u osvojenim zemljama. Dojucerasnje neprijatelje na bojnom polju primaju, posle pobede, u sluzbu, daju im polozaje i ucesce u vrsenju vlasti. Osvajac obnavlja i podize hramove u osvojenim zemljama. Samo u toku Pohoda podignuto je 70 novih gradova u osvojenim zemljama. To je bilo Pancarstvo, Svetsko carstvo svih i medjusobno ravnopravnih naroda.

Dr Jovan I. Deretic - Anticka Srbija, iz poglavlja Pancarstvo (324 - 50. g.p.n.e.)

bez cinizma i čisto historijski možeš li mi navesti neke situacije gdje se pokazalo srpsko junaštvo ?
znamo da je srpska država pala pred turskim osvajanjima kao i neki dijelovi Hrvatske te zajedno sa Bosnom I hercegovinom.

Ponavljam: ovo me čisto povjesno zanima bez ikakavih zlih primisli.

Pa ti ja ne odrzavam cas istorije bez ikakve potreba imas na netu sve to sto te zanima.
Ali ajde ovako par stvari.Sa Turcima mnogo bitaka"1398-Boj na Kosovu,1386-Knez Lazar pobedio Turke u bitki kod Plocnika,Rudeska bitka, 7. aprila 1862. godine, koju su Turci izgubili i u kojoj je poginuo njihov Selim pasa sa sinom, miralajem, Ibrahim-begom...
Recimo srpski vladar i jedan od najboljih vitezova Evrope Despot Stefan Lazarevic (1402-1427)

u povijesti je poznati i čak i kod nas postoji izreka "najebo si ko srbi na kosovu"...ne razumijem to sa kosovom.

turci su pobijedili u toj bitci a vi ju stalno spominjete...

Ubistvo sultana Murata.

Nije junastvo pobjediti nego suprotstaviti se mnogo jacem protivniku.

E jbg vindex stvarno imas milion podpitanja.
Na kosovskom boju turaka je bilo ne znam ni sam koliko puta vise i srpska vojska je Turcima nanela ogromne gubitke ali je Turcima doslo pojacanje i sam znas sta moze dalje da se desi.Obilic je hteo da ubije Murata(sto je i uradio) zbog toga sto Turci sultana trebaju birati u Tuskoj (znaci da Srbi dobiju vremena za pregrupisavanje) ali Bajazit je to zatasko dok se bitka ne zavrsi.
Mnogo Srba je izginulo u toj bitci,i da se to nije desilo danas bi Srba bilo mnogo,mnog vise nego sada.
Cak postoje neki istoricari koji tvrde da su u toj bitci Srbi pobedili ali ja mislim da nije tako.
E sada ako te jos nesto zanima imas google.

ovo piše u Wikipediji:

Bitka na Kosovu polju je bitka vođena 1389. godine između skupine balkanskih zemalja i Osmanskog carstva.

Srpski knez Lazar Hrebljanović okupio je vojsku od oko 100.000 vojnika sastavljenog od Srba, Bošnjaka (koje je vodio Vlatko Vuković), Mađara i plaćenika. Na drugoj strani se nalazio osmanski sultan Murat I sa vojskom iz svih dijelova Osmanskog carstva, koja je brojala oko 300.000 vojnika.

Bitka se vodila na Kosovu Polju u blizini današnje Prištine.

Obje vojske su bile raspoređene u uobičajenu formaciju, sa centrom i dva krila. Središnjim dijelom balkanske vojske je upravljao Lazar Hrebljanović. Jednim krilom je komandovao Vuk Branković a drugim bošnjački plemić Vlatko Vuković. U osmanskoj vojsci je sultan Murat I upravljao središnjim dijelom vojske dok su krilima upravljali njegovi sinovi Jakub i Bajazid.

U početku bitke srpska vojska je uspjela probiti osmanske redove u centru i krilom kojim je zapovijedao Jakub, ali je Bajazid ostao čvrst. U ovoj bici je poginuo osmanski sultan Murat I. Tačan način smrti osmanskog sultana Murata je nepoznat. Među historičarima preovladava mišljenje da je u toku bitke Miloš Kobilić na prevaru, nakon što je izrazio pokornost sultanu, ubio Murata.

Nakon ovoga Osmanlije su izvršile protuudar. U ovom napadu je ubijen i srpski knez Lazar.

Zbog smrti osmanskog sultana, Bajazid je povukao vojsku unutar Osmanskog carstva da bi osigurao tron.

Preuzeto sa: "http://bs.wikipedia.org/wiki/Kosovska_bitka"


Dakle omjer je bio 1:3 ...skrećem vam pozornost na bitku kod Sigeta gdje se Nikola Šubić Zrinski sa 10 000 vojnika suprostavio sili od 200 000 ljudi.

a ko je napisao taj tekst u wikipediji? jel pise igde?

Ja o toj bitci znam malo i zato sam stavio ovaj tekst jer mi se čini objektivan...što je sporno ?