Sve je manje Srba u Hrvatskoj

Broj Srba u Hrvatskoj smanjen je u protekloj deceniji za oko 15.000, pokazuju danas objavljeni rezultati poslednjeg popisa stanovništva, održanog u martu prošle godine.

U odnosu na popise iz 1991. i 2001. Srba u Hrvatskoj je manje - 1991. ih je u Hrvatskoj živelo 581.663 (12,16 odsto), a 2001. godine 201.631 (4,54 odsto). Prema poslednjem popisu, koji je radjen 2011, u Hrvatskoj živi 186.633 (4,36 odsto) Srba.

Državni zavod za statistiku objavio je da u Hrvatskoj živi 4.284.889 stanovnika, od kojih je Hrvata 3.874.321 ili 90 odsto. To je povećanje za jedan odsto u prethodnih 10 godina.

Srba, po istim podacima, ima 186.633, ili 4,33 odsto u odnosu na ukupan broj stanovništva, što je manje 10 godina ranije, kad ih je bilo 201.631 i činili su 4,54 odsto stanovništva.

Rezultati se odnose na broj stanovnika prema polu, starosti, državljanstvu, narodnosti, veri i maternjem jeziku.

I pre objavljivanja podataka, demografi su upozoravali da će broj Srba biti manji, pre svega jer se u svoje domove vratilo starije stanovništvo, od koga je deo umro u mestima povratka, ali i zato što u je zadnjoj deceniji broj Srba povratnika bio manji nego u prethodnoj deceniji.

Negativne trendove najavljuje i podatak da je prosečna starost Srba od 53,1 godine veća od državnog proseka koji iznosi 41,7 godina.

Ispod proseka su Hrvati (41 godina), Albanci (32,4), Romi (21,9), Turci (36,9) i Rumuni (40,8). Svi ostali, počevši od Bošnjaka (41,8 godina) do Slovenaca (59,7 godina) su stariji od proseka.

Broj onih koji su se izjasnili kao katolici pao je sa 87 odsto na 86 odsto.

Pravoslavnih vernika je 190.647, oko 5.000 manje nego 10 godina ranije, od čega je najviše Srba (159.530), a ima i onih koji su se izjasnili kao Hrvati pravoslavne vere (16.647).

Među pravoslavnima najviše je Roma (2.381) i Makedonaca (2.401), a slede Crnogorci, Rusi. Srba ateista je 17.385, a agnostika 2.099.

Da govori hrvatski jezik, izjasnilo se 4.096.305 lica, a srpski 52.879. Pored toga, 3.059 osoba izjasnilo se da govori hrvatsko-srpski, 7.822 da govori srpsko-hrvatski. Za 16.856 lica maternji jezik je bosanski, a za 876 crnogorski.

Izvor: Novi Magazin

Hrvatski vojnik se žali na nepravdu

Zagreb -- Bivši hrvatski vojnik Veljko Marić, koji je osuđen u Srbiji na 12 godina zatvora zbog ratnog zločina u Grubišnom Polju 1991. godine, uputio protestno pismo. 

On se pismom obratio javnosti i institucijama Hrvatske, jer mu se, iako je hrvatski državljanin, za zločin počinjen u Hrvatskoj sudilo u Srbiji.

"Doneta je presuda u Višem sudu u Beogradu: 12 godina zatvora za ratni zločin. Zašto sam dobio tako drakonsku kaznu? Jer ovaj sud prihvata svedočenje Žarka Vukovića i Milenka Stojića koji su bili pripadnici srbočetničkih formacija na području Grubišnog Polja", piše Marić, a objavljuje T-portal.hr.

"Tužilaštvo u Bjelovaru je nakon njegovog hapšenja poslalo faks sa službenom beleškom 2001. godine i popisom nestalih Srba 1991. godine tako da bi se četnici mogli prisetiti ko je nestao. Šta ja sa tim imam?", pita se Marić.

On tvrdi da je istraži sudija županijskog suda Bjelovar Anka Turek Novak saslušala Darka Černija iz Daruvara i izjavu poslala u Beograd, iako preko međunarodne pravne pomoći nije zatraženo ispitivanje.

U Marićevom "apelu" se navodi da je svoje sumnje u nepravedno suđenje ranije poslao hrvatskim institucijama, ali da niko nije odgovorio.

"Šta mi rade, čine Srbi nepravdu i hrvatske institucije ništa ne preduzimaju. Ja kao hrvatski branilac i dobrovoljac nisam zaslužio takav postupak. Umesto da mi pomognu, mene se gura u ambis", navodi se u pismu.

"Kao Hrvat, hrvatski državljanin, imam ista prava po ustavu da me se zaštiti, a isto tako da se trebalo sve preduzeti da se ispita optužnica, a ne da me se prepusti agresorskoj državi da mi ona deli pravdu, koje ovde nema", naveo je Marić.

On tvrdi da nepravdu prema njemu Hrvatska čini u sprezi sa Srbijom.

"Zašto se nije vlada zauzela za mene kao za Tihomira Purdu? Nemam ništa protiv, neka Hrvatska pokrene istragu, a ne da se prepušta Srbiji ono šta trebaju raditi pojedinci u nadležnim", napisao je Marić.

On smatra da "prljav veš peru preko njegovih leđa", uz podsećanje da je "Veselin Šljivančanin za Vukovar dobio deset godina zatvora".

Marić je uhapšen u aprilu 2010. na granici Srbije i Bugarske. Osuđen je na 12 godina zbog ubistva Petra Slijepčevića u Grubišnom Polju 1991.

Izvor: B92

 

не би требало жив да изађе из затвора...ипак смо ми србочетнички агресори

SKANDAL: Hrvati nam otimaju Miroslavljevo jevanđelje!

Hrvatska akademija nauka i umetnosti proglasila najznačajniji srpski rukopis za „delo pisano hrvatskom ćirilicom“



BEOGRAD - Bacili oko!
Hrvatska akademija nauke i umetnosti (HAZU) pokušava da prisvoji Miroslavljevo jevanđelje! Tu nameru Hrvati su obelodanili na međunarodnom naučnom skupu „Hrvatska ćirilična baština“, održanom u Zagrebu krajem novembra, kad je Miroslavljevo jevanđelje proglašeno za „delo pisano hrvatskom ćirilicom i staroslovenskim jezikom hrvatske redakcije“.

Glavni zagovornik ambicije da se jevanđelje proglasi hrvatskom ćiriličnom baštinom je Kristijan Kuhar sa zagrebačkog Staroslovenskog instituta.

Pokušaj prisvajanja Miroslavljevog jevanđelja, nastalog pod pokroviteljstvom Nemanjinog brata, humskog kneza Miroslava, deo je višedecenijskih ambicija Hrvata da prisvoje čitavo srednjovekovno srpsko kulturno nasleđe u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji.

Filip Vukadinović iz srpskog nacionalnog udruženja Srpska azbuka kaže za Kurir da je hrvatsko svojatanje Miroslavljevog jevanđelja besmislica, ali da se to dešava zato što Srbi ne brane ćirilicu.

- Pošto Srbi ne brane i ne poštuju ćirilicu kao svoju, onda drugi mogu da je svojataju. Hrvati će proglasiti da je njihovo sve srpsko što ima vrednost - kaže Vukadinović.

Prisvojili i gusle

Filip Vukadinović iz udruženja Srpska azbuka kaže da su Hrvati i gusle proglasili svojim instrumentom.

- Oni imaju zakon o zaštiti nacionalne baštine i zaštitili su sve plesove i narodne igre i sve ono što je bilo srpsko kao svoje - kaže Vukadinović.


Izvor: Kurir

Mogu i dana .......

"Ruža hrvatska" usred Beograda!

Prljavo kazalište posle više od dve decenije sviralo u Beogradu. Odsvirali i otpevali i "Ružu hrvatsku", ali za, kako su rekli, gradonačelnika Zagreba Milana Bandića. Poznate ličnosti "iskulirale" goste iz Zagreba.



Malo je onih koji nisu sanjali da budu heroji, heroji ulice, možda ne baš kao Džejms Bond, taj, "prokleti tajni agent".

 Ali, sad je neko drugo vreme...

 Jedan od hitova, po mnogima i najbolja pesma hrvatskog sastava Prljavo kazalište ponovo se čula uživo u gradu koji je mnogo puta do sada bio heroj. I večeras je pokazao koliko je veliki!

 Zagrepčani su podsetili Beograđane na sjajne hitove koje su pravili tokom karijere, dobili su traženi "Vetar u leđa", kako glasi jedna njihova pesma, podsetili nas na neke stare ljubavi, na noć kada se ona udavala, "preporučivali se" devojkama i damama koje umeju da zaključaju srce poput dragog kamena, prisetili smo se da je sve najlakše kad si mlad, iako su se na video-bimu na bini smenjivali matematički zadaci od kojih se i mnogo posle školskih dana mnogima diže kosa na glavi...

 Ali, negde na polovini koncerta u Kombank Areni, pred desetak hiljada ljudi, pevač Mladen Bodalec rekao je da pozdravlja, kako je naveo,"specijalnog gosta", gradonačelnika Zagreba Milana Bandića, koji je bio u jednoj od loža dvorane, i začulo se "Ružo hrvatska" (Mojoj majci).

 Hm, ne baš šmekerski potez Prljavog kazališta, ali je bilo onih koji su i zapevali. Istina, ne tako zdušno kao ostale hitove. U vazduhu je mogla da se oseti blaga neprijanost, ali se bend "izvukao" izvevši odmah potom "Ne zovi mama, doktora", da bi prava ludnica nastala uz "Crno-bijeli svijet" u intepretaciji već vremešnog i dobrano promuklog (eufemizam za: ostao je bez glasa) Davorina Bogovića.



Za kraj raspevane i razigrane večeri u beogradskoj areni, "himna" Evropske unije, kako ju je nazvao Jasenko Houra: "Mi pijemo, šalalala, ceo dan i noć"...

 Utisak je da se očekivalo mnogo emotivniji nastup "Prljavaca", da su se trudili da ostvare kontakt, ali se osetila i neka distanca. Valjda treba neko vreme da se i jedni i drugi naviknu da su opet "na istoj talasnoj dužini".

 "Hvala na gostoprimstvu, nadamo se da ćete, kada se opet budemo videli, biti isto ovako raspevani, veseli i zaljubljeni", bila je poruka pevača "Kazališta" na kraju.

 Poznate ličnosti se baš i nisu "odazvale". Reporteri MONDA uočili su srpsku reprezentativku u streljaštvu Jasnu Šekarić, koja je bila vesela, potom fudbalera Nikolu Lazetića, Roberta Čobana...

Izvor: Mondo

"Ruža ´rvatska" je pesma posvećena Savki Dabčević Kučar (čiji je to nadimak bio).Jedino se jugo-nostalgičarskim cmizdravim idiotima iz Srbije može prodati neka druga Hourina bajka ( pogledati : ovde,u podnaslovu ) ,a šta je za Srbe iz tamošnjih krajeva simbolizovalo to "´rvatsko Proleće" sedamdesetih, najbolje znaju oni sami.
Uzgred,kada smo već kod koncerta,daj da malo svetla uperimo u jazbinu koja stoji iza njegove organizacije.Svi podaci su zvanični i potiču sa web-stranice organizatora,pa dakle ( ovde ) :

(da ponovimo) " zapažen rad na mnogobrojnim društveno angažovanim projektima internacionalnog karaktera, sa posebnim akcentima na razvoju građanskog društva, demokratije i puta ka Evropi; Neke od organizacija sa kojima je ostvarena saradnja: IREB, Freedom House, Fond Za Otvoreno Društvo, Građanske Inicijative, USAID, German Marshal Fund, Holandska Ambasada, Švajcarska Ambasada. "

( evo i imena koje su sami postavili ovde )

" Beogradska kulturna mreža

adresa: Milutina Milankovića 82, NBgd

Marija Pajević – direktor

Ivan Urošević – savetnik direktora za finansije

Ivan Vanja Maslov – savetnik direktora za produkciju i razvoj

Dejan Grastić – savetnik direktora za marketing

Rade Rakočević – član skupštine

Aleksandar Radovanović – menadžer logistike

Dušan Stojadinović – menadžer nabavke

Igor Pookie Puljić – Program i razvoj

Neda Kurjački - PR menadžer

Olivera Franc – pravnik

Milica Ćirić – menadžer opšte službe "

Dakle,ovo su ljudi pomoću čije gluposti/bezobrazluka nam se Hourina ekipa posrala po sred glave...

Kod nas se većina stvari radi iz čiste gluposti.

Kako ce ovo u Hrvatskoj protumaciti 

Nemoj da se ljutiš ali lažeš. Ne postoji pesma ruža hrvatska nego se pesma zove mojoj majci. Dakle Houra je tu pesmu posvetio svojoj majci . Možda da je poslušaš samo jednom pa da shvatiš na nema nikakve veze s nacionalizmom.
Ja sam možda za tvoja shvatanja čudna, ali obožavam da slušam dobre bendove sa područja bivše države. Možda zato što nisam zadojena nacionalizmom jer to sve i da želim ne mogu biti jer mi je otac Srbin a majka Slovenka.