Josipović: Susret premijera na tragu politike pomirenja

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović zadovoljan je nedavnim susretom premijera Hrvatske i Srbije Zorana Milanovića i Ivice Dačića i sadržajem njihovog razgovora, koji su na tragu politike pomirenja i dobrosusedskih odnosa.

"Naravno, moramo znati da još puno toga treba da učinimo, a ovaj susret smatram podsticajem da vlade odlučnije krenu u rešavanje otvorenih pitanja", rekao je Josipović.

On je posebno istakao "listu problema koje su utvrdili premijeri" - pitanje nestalih osoba, navodeći da je to pitanje, pre svega, ljudskosti, a onda i važno političko pitanje. Josipović je kazao da, bez obzira na tvrdu retoriku i odnose koje su novinari duhovito nazvali "ledenim dobom", u poslednjih pola godine, "nije poništeno ono što se učinilo u prethodne tri godine", dodavši da je "štete bilo na psihološkom planu i planu dnevne politike".

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da je trebalo prvo da se sastanu dva predsednika, Josipović je rekao da je to "jedan od pristupa".
"Tako je krenula saradnja koju smo započeli predsednik Boris Tadić i ja. Drugi je ovaj, da se krene sa međuvladinog nivoa, da se ojača poverenje i da susret na predsedničkom nivou bude kruna novog talasa poboljšanja odnosa. Mislim da i predsednik Nikolić i ja želimo da naš sastanak ostvari rezultat, da ojača poverenje među narodima i državama", kazao je on.

Josipović je naveo da je "za to je potrebno imati u vidu sve one razloge koji su doveli do 'ledenog doba', zajednički ih otkloniti i izabrati pravi trenutak", kazao je on i dodao da je manje važno hoće li do susreta doći koji mesec pre ili posle, "puno je važnije da on u celosti ostvari svoju svrhu".

Josipović smatra da oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču "nije trebalo stavljati u kontekst naših međudržavnih odnosa", jer je presudu doneo Međunarodni sud a ne Hrvatska.
 
"Mi smo u Hrvatskoj bili zadovoljni, ne zato što smo mislili da zločina nije bilo. Uostalom, o tim sam zločinima govorio stotinu puta, u našim su zatvorima i generali hrvatske vojske zbog zločina nad Srbima. Zadovoljstvo je proizilazilo iz toga što smo u Hrvatskoj bili uvereni da se zločini nisu dogodili na način i krivicom osoba kako je to stajalo u optužnici, posebno ne u okviru zločinačkog poduhvata", rekao je on.

Što se tiče zločina u "Oluji", Josipović je naveo da se o tome vode se istrage.
"Treba istaći da je veći broj ljudi osuđjen za krivična dela u toj akciji i nakon nje odmah posle rata, ali tada, iz političkih razloga, neka od tih dela nisu bila kvalifikovana kao ratni zločin, već kao ubistvo, požari, krađa... To iz današnje perspektive nije bilo dobro, ali neki od počinitelja su ipak kažnjeni", naveo je on.

Govoreći o tužbama Hrvatske i Srbije za genocid, on je rekao da je rešenje izvan suda uvek bolje, ne samo kada su stranke države nego uvek kada postoji neki spor. "O tome smo puno javno govorili. Naravno, treba videti šta koja strana legitimno očekuje i šta bi bilo pravedno rešenje izvan suda".

Na pitanje kako vidi odnose između bivših jugoslovenskih republika i Dačićevoj izjavi da bi zapadni Balkan mogao da osnuje „balkanski savet", Josipović je kazao da bi trebalo puno više da zna o toj inicijativi da bi mogao prosuditi je li dobra i šta znači.
"I danas postoje organizacijske forme kroz koje države u regionu sarađuju u različitim oblastima. Naravno, sve te forme nemaju atribute državnosti i u celosti afirmišu državnost svake pojedinačne države. Interes Hrvatske je Srbija u EU", kazao je on.

Izvor: Blic

Dodik: Navijao bih za Hrvatsku protiv BiH!

Доказ да се у Дубровнику говорио српски језик! 
 
 
Преузмите са сајта Двери календар "Дубровник" за 1898. годину и уверите се да се у том граду говорио искључиво српски језик!

Београд, 23.01.2013

На пописима с почетка 20. века Дубровник је град у коме живи доминантно српско становништво. У историјама српске књижевности до Другог светског рата, дубровачка књижевност је део српске књижевности, што је најочигледније у "Прегледу српске књижевности" који је написао Павле Поповић.

После Другог светског рата, партијском одлуком Дубровник постаје сфера искључиво хрватског утицаја, до те мере да је српским историчарима било забрањено да спомињу Дубровник као део српске историје, културе и књижевности, а ако већ хоће да се баве тим градом и његовим наслеђем, то чине без икаквих одређивања националне припадности.

 Оваква културна политика, плус злоупотреба Дубровника почетком рата у Хрватској, (када су минобацачи хрватских снага гађали бродове ЈНА са кровова дубровачких хотела, а затим, када је ратна морнарица узвратила, светска јавности је, као спонтано, закукала над "рушењем старог града") допринела је да овај град постане табу тема у српској културној и политичкој јавности. Историјске чињенице о Дубровнику се фасификују или прећуткују, што је последица наслеђа титоиста и заступника хрватских интереса у Србији.

 Због тога Вам нудимо да са сајта Двери преузмети календар "Дубровник" за 1898. годину, и обратите пажњу, којим језиком се говорило у том граду...

Овај календар кружио интернетом путем мејлова, па зато напомињемо да у питању није преузимање, без истицања извора, са других сајтова.

извор

Niti si stavio link ka preuzimanju, niti izvor...

 

To je ta veštački umetnuta potreba Srbima da se non-stop bratimimo sa nekim, prvo sa "slovenskom braćom", sada sa EU... Ljudima je usađen strah od samostalnog postojanja Srbije, jer pamte samo "pax Romana" za vreme komunizma.. A da je narod malo obrazovaniji, znao bi da smo najsložniji i najjači bili upravo kada smo bili sami i ostavljeni od svih...

Па јесмо браћа. Али не значи да се волимо 

zavisi kako definišeš "braća"... da pripadamo istoj grupi naroda, to je tačno. Ali da smo samim tim "braća", ne bih se složio... Istina, govorimo istim jezikom, ali kao što je jednom rekao jedan Hrvat -"Koliko mi Hrvati treba da pobijemo vas Srba da biste shvatili da nismo braća?"

Pa kad pogledas Arape i Jevreje, po religiji a delimicno i po genima dodju neka braca, cak su i po nacinu zivljenja blizi jedni drugima nego Evropljanima i Hriscanstvu