Neki na ovom forumu vole da brkaju loncice. Da li to rade namerno ili slucajno to je njihova stvar. Ovi oficiri koji su poginuli braneci svoju zemlju nisu stradali zbog Tadica ili Stankovica. Ko je za njih znao 1999.?
Leteli su na krsevima koji su sve do jednog bili borbeno neispravni. Poletali su u skoro sigurnu smrt zeleci da ocuvaju svoju cast i obraz jer su se na kraju krajeva ceo svoj zivot za to skolovali i pripremali. Za to sto nisu imali cime da brane svoju zemlju krivi su oni koji su tu zemlju uveli u rat. Migovi 29 su nekoliko godina pre bombardovanja bili borbeno neispravni, samo u letnom stanju za aero mitinge. Nista do tada nije ucinjeno na njihovoj popravci i modernizaciji, isto vazi i za PVO sisteme. Da ne spominjem MiG-21, J-22 Orao ili skolsko-borbeni avion G-4 Supergaleb koji nikako nisu mogli da se oputrebe protiv takvog neprijatelja.
Remont 5 (toliko ih je ostalo posle bombardovanja) migova 29 se odnosi samo na strukturu aviona i motore. Nikakva modernizacija nije planirana osim ugradnje sistema svoj-tudj.
F-16 sa pratecom opremom, rez.delovima i naoruzanjem kosta oko 25 mil.dolara. Koji ce avion biti izabran to zavisi od (na zalost) politicara koji budu na vlasti. Slicno se desilo i 1987. kada su kupovani MiG-29 za JNA. U ponudi su bili jos Mirage 2000 i F-20 Tigershark za koji je cak nudjena i licencna proizvodnja.

Јелте,а јел' може и једно и друго?Мислим и ремонт МИГ-ова и куповина Фалкона....Шта мислите....?   

Jok.....sudar interesa.To su pokusali indijci sa F-18,ali uslov je bio da se prodaju SU-30 ke.

E, ajde ti meni pojasni sta je tu smesno. Mig-29 sa dodatim radarom i ostalim stvarcima je mozda cak i malo bolji od F-16. Pojasni mi zasto je bolje da imamo jedan F-16 i dva neupotrebljiva Mig-29 umesto da imamo dva Mig-29

Pa recimo za vreme bombardovanja smo trebali da bombardujemo glavne gradove i aerodrome okolnih zemalja koje su dozvolile bombardovanje nas brzim napadima kao sto je uradjeno na aerodromima kod Tirane i cini mi se Tuzle.
Slazem se da je po performansama los i brz samo na pravcu, ali za zadatak brzog neocekivanog bombardovanja je odlican(mada bi mogao i neki drugi brzi avion da to odradi)

Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani

Kako je ratno vazduhoplovstvo Jugoslavije iznenadilo NATO snage na Tuzlanskom i Tiranskom aerodromu i nanelo im ozbiljne gubitke.

O napadima naše avijacije 1999 godine u vreme NATO agresije na aerodrome u Tuzli i Tirani NATO nije izustio ni jednu reč. Krije se to, jer kako bi takva sila priznala da su joj neki srpski piloti očitali lekciju iz taktike i veštine letenja nanevši joj pri tom i značajne gubitke. Posebno poražavajuće po NATO zvuči činjenica da su srpski avioni izvodili takve borbene letove dok su im iznad glava bili silni Avaksi i jata tehnički znatno superiornijih NATO aviona.

 
Klikni mišom na mapu kako bih je ubeličali
 
Agresija na Jugoslaviju je počela 24. marta 1999 i planirano je da se za 7-10 dana Jugoslovenska Vojska uništi do te mere, da Jugoslavija bude prinuđena na potpisivanje bezuslovne kapitulacije, pa da se NATO snage trijumfalno ušetaju u Beograd. U sklopu tog plana predviđeno je da se Tuzlanski aerodrom uglavnom koristio za sletanja teže oštećenih avioni, koji ne mogu da se domognu svojih matičnih baza. Na tom aerodromu su bili stacionirani i helikopteri spasilačkih ekipa koje bi uletale na našu teritoriju i spašavale pilote eventualno oborenih aviona. Pošto se planovi NATO stratega nikako nisu ostvarivali trebalo je povećati intenzitet bombardovanja. Tada se menja strategija i na Tuzlanski aerodrom 08. aprila doleće 8 borbenih aviona koji su trebali da učestvuju u napadu na specijalne ciljeve u SRJ.

Naši obaveštajci su za to saznali i u komadi ratnog vazduhoplovstva je počelo planiranje napada na aerodrom u Tuzli jer se tamo skoncentrisao veliki broj letelica. Na aerodromu se nalazilo 12 borbenih aviona koje je naša PVO oštetila, 8 lovaca bombardera koji su doleteli pre nekoliko dana i 4 spasilačka helikoptera uz još nekoliko pomoćnih i letelica transportne avijacije.

Na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 Orlova 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G4. Zadatak je bio da se u niskom letu dođe do Tuzlanskog aerodroma i uništiti što više NATO aviona. U nedelju 18. aprila u 13:30 naši avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme „zbog kvara“ (sabotaža naših operativaca) bio isključen radar na aerodromu Tuzla. Iznenađenje je bilo potpuno jer ih ni Avaksi nisu registrovali na vreme pa su naši avioni primećeni tek na 10 Km od Tuzlanskog aerodroma a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Četiri NATO aviona u parovima su bila spremna za uzletanje ali su naši pre njihovog poletanja već napali. Bila je to izuzetno rizična akcija i iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primećeni niko od pilota nije želeo da akciju prekine. Po izjavi majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od Orlova, on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona koji su se nalazili na pisti skroz desno, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere. Za njim su krenula još 3 Orla i ispustila teret svako na već odabrane ciljeve, dok su 2 Orla ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su pre neki dan stigli u Tuzlu. Dva MIG-a i Galeb su raketama i mitraljezima dovršavali posao.

 
J-22 Orao – lovac bombarder
 
Cela akcija je zbog više naleta trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš Orao u kome je poginuo potpukovnik Mihajlo V. iz Kragujevca. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve s tim što je Major Željko M. iz Novog Sada zbog oštećenja (ispaljenom raketom sa zemlje) uspeo da svoj MIG prizemlji na 10 km od piste aerodroma Ponikve.

Potvrđeni bilans našeg bombardovanja Tuzlanskog aerodroma je 17 uništenih aviona, i 3 spasilačka helikoptera. Dok neki drugi nezvanični izvori koji su imali mogućnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3 helikoptera, te da su u lančanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i značajan deo tehnike. Poseban bes NATO-a izazvala pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplova. Ali ono što je još značajnije je, da sve do kraja NATO agresije aerodrom u Tuzli više nije korišćen za borbene letove na Jugoslaviju.

                                   Osveta NATO-a

Već istog dana NATO je napravio neviđenu kampanju bombardovanja aerodroma Ponikve kada je u jednom danu na taj aerodrom sručeno preko 80 projektila. Ceo aerodrom se tresao od detonacija, ali „Top Gan momci“ i pored tako masovnog bombardovanja nisu ozbiljnije oštetili vitalne instalacije aerodroma, pa je on bio u funkciji sve do kraja NATO agresije. Bombardovanje aerodroma Ponikve se periodično ponavljalo jer NATO nikako nije moga da locira gde mi to krijemo naše avione, koji malo malo pa uzlete i remete im planove….

Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gađala Užice i njegova okolinu pa i sam centar Užica, kada je sa tri projektila pogođena glavna pošta u centru grada. Mnogima je bilo čudno tako žestoko bombardovanje Užica i njegove okoline a posebno je bilo čudno razaranje pošte jer je to jedina posta koja je pogođena, pored one u Prištini, od početka agresije. Bio je to bes i osveta „Milosrdnog Anđela“ za teške gubitke na Tuzlanskom aerodromu.

Napad na aerodrom kraj Tirane

 
Klikni mišom na mapu kako bih je ubeličali
 
Posebna „drskost“ i hrabrost naših pilota je napad na Aerodrom u Tirani. Na tom aerodromu je bila stacionirana eskadrila od 12 Apača raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za „Atlantsku brigadu“ koja se spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz sadejstvo sa NATO snagama izvrši proboj i vojnički zauzme Metohiju a kasnije i Kosovo. „Atlantsku brigadu“ je sačinjavalo oko 6.000 Šiptara dobrovoljaca iz inostranstva sa Američkim instruktorima. Oni su sa ostalim terorističkim grupama OVK koje su se povukle u Albaniju trebali da izvrše taj kopneni napad, pošto vazdušna kampanja NATO-a nije dala nikakve rezultate. Tako su ukupne snage koje su napadale na granice Kosmeta činile oko 20.000 boraca zajedno sa stranim pretežno američkim instruktorima i specijalcima.

Da bi olakšali našim borcima odbranu na granicama Kosmeta naši piloti su u više navrat izvodili borbena dejstva na tom prostoru. Prvi od tih napada dogodio se 13 aprila kada je 4 naših aviona napalo pripremni kamp Atlantske brigade koji se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije. Tom prilikom je oboren jedan Apač a Atlantskoj brigadi su naneti ozbiljni gubici. Napad naše avijacije na snage koje su napadale granice Kosova i Metohije ponovljen je 05. maja kada su 3 Orla i 2 Galeba u kratkim vremenskim razmacima i više navrata napadali već pomenutu Atlantsku brigadu.

Svakako jedan od najspektakularnih napada naša avijacija izvela je 26 aprila kada je napadnuta NATO baza američkih „Apača“ na aerodromu kraj Tirane. Ta operacija je bila posebno riskantna jer je od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo leteti skoro sat vremena (54 minuta) a biti neotkriven od strane radara, NATO avijacije i avaksa. Napad je planiran tako da po 2 Galeba G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku NATO bazi duboko u teritoriju Albanije. Akcija je izvedena tako što su u niskom letu kroz planinske klance prvo doletela 2 G-4S sa aerodroma Golubovci a 20 minuta kasnije stigla su još 2 Galeba G-4S sa aerodroma Ponikve. Rezultati ovog napada su bili više nego impresivni jer je uništeno 5 Apača, a sva 4 Galeba su uspela da se neoštećana vrate u svoje baze (koje najčešće nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli). Puni efekat ovog napada se ogledao i u tome što NATO više do kraj agresije na Jugoslaviju nije koristio Apače.

 
G-4 Super Galeb
 
Izvoditi letove i borbena dejstva u pograničnom pojasu sa Albanijom bilo je gotovo nezamislivo zbog toga što je NATO avijacija danonoćno bombardovala taj sektor i što je na nebu uvek bilo tehnički superiornijih NATO aviona uz obavezno navođenje od strane Avaksa. Ali i pored svega toga naši piloti su izuzetnom hrabrošću i letačkim umećem kao osice zadavali udarce i NATO-u i Atlantskoj brigadi koja je faktički predstavljala NATO kopnene snage. Ta kopnena ofanziva je uz ogromne gubitke pretrpela težak poraz i nikada nije uspela da se probije na KiM. Naši hrabri branioci granice na Košarama i celom pograničnom sektoru sa Albanijom imali su veliku pomoć naših pilota koji su se veoma hrabro suprotstavljali višestruko nadmoćnijem neprijatelju.

U poplavi svakojakog podaništva i udvoričkog ponašanja, kako od strane naših političara tako i od strane dirigovanih medija, ovaj tekst posvećujem našim hrabrim vazduhoplovcima koji su žrtvujući svoje živote (Zoranov juriš na neprijatelja) branili ovu zemlju i ovaj narod. Da ove podaničke gnjide ne bi zatamnile i ovaj deo naše svetle bliske istorije, želim da podsetim na hrabrost i dostojanstvo koje ovaj narod ima.

MIG 29 A,B(UB) su verzije aviona sa najslabijim motorima,sa najlosijom opremom,bez ometanja(ECM)bez mogucnosti nosenja aktivnih raketa(ne zbog nosaca vec starog radara),za razliku od F16A.Mig29B ima jako mali domet,dok F16 ima skoro duplo veci domet,drugo F16 je visenamenski aparat,dok nasa verzija mig29 moze da nosi samo par bombica sa kojima gadjas na slepo,i trece godisnje odrzavanje F16 ce je jeftinije za 40% od miga.
Da se razumemo ,vreme bliskih borbi je gotovo odavno,tako je i vreme ovog miga-proslo.Da bar imamo neku S verziju ...ili SMT(RSK) ....e to je nesto,ali ovo su gola govna koja ne vrede ni 5 para .Znaci nas kosta 10 miliona da ih samo osposobimo za let,sigurno jos 15 milona bi nam trebalo da ih malo osavremenimo,i posle 2 godine bi morali opet na veliki remont(zbog losih odrzavanja) ...i eto ti racunice.


I onda im dokurci i sravne nas sa zemljom kao Bagdad....ehhhh.Ej sa njima i Rusi izbegavaju konflikt,a mi se nesto seregucimo.

Ovaj tekst o bombardovanju aerodroma u Tuzli i Tirani mi lici na naseg "znamenitog" novinara Milovana Drecuna. Ne mogu nista da tvrdim ni da opovrgnem oko ovih dogadjaja, ali na jednom nasem forumu koji je posvecen vazduhoplovstvu su komentari ljudi iz vojske koji su tada bili na aerodromima Ladjevci, Ponikve, Sjenica, Slatina.... ni jedan od njih nije potvrdio ove dogadjaje.
Evo jednog intervjua pilota koji je tih dana leteo na MiG-29 pa procenite sami u kakvoj smo situaciji bili.

Slazem se sa Herrosom, osim u konstataciji da su bliske borbe stvar proslosti,, naime vecina obaranja nasih Mig-29 se desilo u vizuelnom dometu, dakle do 15km, ali ipak sa raketama AIM-120, sto dozvoljava mogucnost da bi ta raketa jednako uspesno dejstvovala i na vecim dometima, sto je i isprobano u Iraku.
Slicno se mislilo i krajem 70-ih kada su se pojavile rakete srednjeg dometa, ali se ispostavilo u izraelsko-arapskom ratu da je preko 90% obaranja bilo raketama Sidewinder, dok su Sparrow rakete sa poluaktivnim radarskim navodjenjem bile jako neefikasne, pa su ih na kraju jako retko i koristili. Jos jedan razlog zasto je to tako je i blizina sukobljenih strana, pa se prakticno odmah po poletanju ulati u borbu. Danas su rakete srednjeg dometa mnogo efikasnije, ali uvek postoji mogucnost bliske borbe. Kod nas se to desavalo tada kad nasi avioni polete u presretanje neprijateljskih bombardera koji su usli na nasu teritoriju, vrlo brzo se dodje u domet raketa kratkog dometa, a ponekad i na "puskomet". Ipak, zbog neispravne opreme nasi piloti to nisu mogli da iskoriste i pored svojih letackih sposobnosti. Ali pod pretpostavkom da neka zemlja u slicnoj situaciji ima ispravnu tehniku, bliske vazdusne borbe su sasvim realna stvar.
Za Tuzlu mislim da se nije desilo, posto jedan moj prijatelj ima rodjaka koji zivi relativno blizu aerodroma u Tuzli i nije cuo nikakve eksplozije u vreme bombardovanja. A i cisto sumnjam da bi ameri drzali toliki broj vazduhoplova toliko blizu nas, jednostavno nije logicno.

Тачно.Знам на који форум и мислиш и заиста нико није могао да са сигурношћу потврди ове догађаје о којима је реч,а за које би вероватно сви желели да су истинити(мислим на нашу страну,наравно... )...

@211

Da citao sam to.Postoji Americki radio snimak kada su pogodili naseg mig-a.....samo treba da vidim gde je.F-15 ga je pogodio sa AMRAMOM,sa nekih 13 km.
Pazi mislio sam onda na prebliske borbe....znaci gde bi mig mogao da pokaze svoju prevlast u ostrim manevrima........do toga jako slabo dolazi u novije vreme.

Јел' ово...?