Србима прете нервни слом и опасна обољења од ХААРП-а :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

U Srbiji ne postoji HAARP

Da se razumemo odmah na početku, kad Američko ministarstvo odbrane realizuje neki neki projekat, uz objašnjenje da to radi “samo da bi malo istraživali jonosferu za potrebe korišćena tog dela atmosfere za bolju komunikaciju” svaki normalan čovek se usere od straha, međutim . .

Početkom devedestih godina prošlog veka razne američke državne agencije, univerziteti i kompanije su krenule u realizaciju HAARP projekta, a sve pod patronatom Američkog ministarstva odbrane.
HAARP (Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) navodno služi za istraživanje polarne svetlosti i radio komunikacije, međutim ono što se takođe provlači u opisu posla HAARP-a je i zaštita teritorije Amerike od napada balsitičkim raketama, kao i uništavanje neprijateljskih satelita.

Cela zbrka i pompa oko HAARP-a u Srbiji je nastala kada su neki mediji, (pre svih Vaseljenska i dnevne novine Pravda) počeli da objavljuju priče o tome kako je HAARP instaliran u Srbiji, tačnije u Barajevu i kako on prevashodno služi da kontroliše umove Srba, te kako su Srbi zapali u apatiju od kada je 3. maja, isti, pušten u rad i kako je ova suša isključivo posledica HAARP-a instaliranog u Barajevu.
I naravno dobar deo Srba se odmah setio, da su baš tu negde početkom maja počeli da zaglupljuju, da budu apatični, da teško dišu i osećaju promene u organizmu, a u prilog celoj tvrdnji je išlo i to što je vruće i što je suša, a to ne može biti ni zbog čega drugog nego tog našeg Barajevskog HAARP-a.
To i još gomila drugog “bulšita” koja je svojstvena domorocima na ovom prostoru je za tren oka postala jedna od glavnih tema domaće javnosti.

Da se teorija zavere završila na tome bilo bi super, međutim ne, usput su objavljeni tekstovi kako HAARP utiče na žene da postanu seksualne robinje, te da su Monsanto (najveća prehrambena kompanija na svetu) i HAARP povezani, da rade zajedno da bi cena hrane sada još više skočila, a da se oni još više namlate para, kao i to da je Milošević odbio postavljanje HAARP antena u Srbiji i da je zato naša država bombardovana 1999. godine.

Usput su antiamerički aktivisti i neki domorci u Barajevu krenuli po svojoj opštini da traže ozloglašeni HAARP čiju su sliku videli u novinama. Počeli su da šalju pisma redakcijama dnevnih novina u kojima su tražili da se krene sa krčenjem šuma, da pronađu gde su Ameri sakrili taj kompleks, i da se isti uništi. Doduše, niko im nije rekao da se taj HAARP sistem koji su videli u novinama nalazi na Aljasci i da je veličine 14 fudbalskih stadiona, da je koštao 250 miliona dolara, te da ga nije lako sakriti u džep, ambar ili štalu nekog Barajevskog gazdinstva ili šume, a da bi bilo potpuno idiotski graditi tako nešto u galskom selu u kojem taksiraju i novinariraju razni Asteriksi i Obeliksi, koji već godinama odolevaju naletu Američkog imperijalizma.

Čitav spin je zapravo krenuo zbog Gugl mape pozicija antena i sličnih potrepština za istraživanje radio-talasa niske frekvencije koje koristi Američki univerzitet Stenford, a koji je jedan od nekoliko američkih univerziteta koji su radili i na HAARP projektu.

Teoretičari zavere su prevideli da je razvoj i instaliranje HAARP-a na Aljasci u mestu Gakona koštalo 250 miliona dolara – puta ovih stotinak lokacija pa vi vidite

Mapa pokazuje da u Beogradu postoji “nešto” tog tipa, međutim, to “nešto” je uskopojasna prijemna antena prečnika 2,6 metara na krovu zgrade Instituta za fiziku u Zemunu, koja služi za merenje jačine signala iz Gekona, a čiji radijus u najluđim snovima dostiže stotinak metara. Kad kažem dejstvo ne mislim na kontrolu uma, jer bi za tako nešto bilo potrebno da se poseduje isti, već za prijem tih radio-talasa niske frekvencije, koji zapravo samo nerviraju pse.
Teoretičare zavere je dodatno ohrabrila činjenica da je na Stenfordu za tu antenu zadužen čovek po imenu Moris Koen, koji je inače imao nesreću da ima isto ime i prezime, kao i jedan od najvećih Ruskih špijuna u Americi, koji je svojvremeno Rusima dostavio ključne podatke o američkom “Menhetn projektu”, odnosno projektu razvoja atomske bombe.
Inače taj špijun je mrtav već sedamnaest godina, što je logično jer se rodio pre više od sto.

Sada je potpuno jasno da je umove Srbe moguće kontrolisati čak i antenom prečnika 2.6 metara i to pravo sa Aljaske, frekvencijama koje kroz etar puštaju srpski mediji kojima dobar deo ljudi veruje.
Ameri su još jednom dokazali da je njihov najveći strah zapravo od srpske genijalnosti, te da su poučeni genijalnošću Tesle, Novaka Đokovića i ostalih Srba, najpre onih koji su prozreli njihove zle namere, odlučili da tome zauvek stanu na put, HAARP-om, kad već nisu uspeli NATO bombardovanjem, u kojem smo ih mi pobedili.
Tako su od Ameri konačno od srpskih “maWiH sWatKiCa” napravili seksualne robinje, za batice sa kajlama u džipovima, takozvanim “goveđim glavama” koje bahato raspikućuju ono malo sirotinje u zemlji pogođenom sušom zdravog razuma.
Što se NATO bombardovanja tiče, jebi ga, HAARP na Aljasci je pušten u rad tek 2007. godinu dana nakon smrti velikog, ali neuspešnog borca za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, Slobodana Miloševića, tako da ćemo morati i dalje da tragamo za pravim razlogom, HAARP nije taj.

U američkim filmovima teoretičare zavere prikazuju kao neke bradate čudake, koji žive u prikolici u šumi, koje sve američke državne službe pokušavaju da zaustave u njihovoj misiji razotkrivanja “velike istine”. U Srbiji uđeš u taksi, a taksista se ti objasni korelaciju između HAARP-a i Monstanta, uđeš u butik, a prodavačica ti objasni kako kraljica Elizabeta krije svoj gušteroliki rep, uđeš u autobus, a dva penzionera raspravljaju o tome da li je HAARP izazvao i cunami u Japanu i svrgavanje Gadafija, ili samo ovo prvo. (Slika – HAARP u Gakonu na Aljasci, izvor Wikipedia)

Ponekad mislim da mi Srbi i ne postojimo, da smo samo fikcija nekog bradatog lika, poznatog teoretičara zavere, koji živi u prikolici u nekoj šumi u Viskonsinu, za kojim juri čitava američka admistracija, da mu konačno stane na put.

Izvor