Ma da se mi pripremamo za intervenciju, nije rat. Tadic je na dobrom putu da nas povede u istoriski nestanak.

О, овоме и још мого више има у документарцу Тежина ланаца, редитеља Бориса Малагурску.

Mi ni sad,i pored toga sto nismo u EU,nismo u boljoj situaciji.  

Петар Божовић: Не треба ми ЕУ!
Петар Божовић о ЕУ, црногорском језику и НВО скупинама.
Београд, 23.08.2011

Више од 200 филмских, позоришних и улога у серијама убележио је Петар Божовић без компромиса, тако да од сваке узме и да не штеди себе. На Летњој позорници добио је и признање за тај рад. Награду „Павле Вуисић“ за изузетан допринос глуми и досадашњој каријери одавно није добио глумац сличнији славном Вуисићу. И Земунац и Колашинац, Горски цар, Мула Јусуф, Тесла и Гаврило, Божовић је и дете позоришта и кафане, дисидент, критичар, прерушивач, велики нежан дечак... Још чека крај документарца о себи...

Слабо памтите године када сте награђивани, али улоге добро памтите.

- Уопште се не сећам година, улоге памтим по другим стварима. Знам да сам серију „Више од игре“ снимао 1975. године, јер ми се тада родио син.
Бележили сте филмске успехе, али сте се и враћали позоришту.

- Напуштао сам позориште, одлазио, стално му се враћао. Позориште је као црква. Можете да изгубите родитеље, пријатеље, али увек можете да се вратите позоришту. Оно се не љути, не пребацује, једино ви осећате промене у себи. Некада се враћате с радошћу, некад са осећањем кривице. Позориште је као родитељска кућа која увек прашта.

* Колико вас је коштало то што нисте умели да ћутите?

- Слобода се плаћа, као и свако задовољство. Не мора ЕУ и НВО да ми прописује да ли и како треба да волим своје дете, или како да држим мачку. Та правила одређује она земља, откривена 1492. када је задња српска стопа потпала под турско царство. О чему причамо? Дође Клинтон у Црну Гору и захвали се Македонцима, а онда дођу сви ови политички магарци на вечеру с њим и не кажу му „где си дошао слоне, ово је Црна Гора, јеси ли ти нормалан?“

О „црногорском језику“

- Постоји народни и кодификовани језик, овај други учиш, школујеш се. Нас су грдили па можда и тукли када смо изговарали те накарадне речи на начин на који се сада форсира. Морају некако да се сада разликују, да немају везе са Србима. Они су најпре били Дукљани, па постадоше Монтенегрини. Стиде се што су Црногорци. Када сам пристигао својевремено у Београд, све сам гледао мало с висине, али сада ме баш нешто мало срамота.

Извор: Вечерње новости

„РАЗБИЈЕНО ЕВРОПСКО КОРИТО“ ПРЕДСЕДНИКА ТАДИЋА
Петар ИСКЕНДЕРОВ | 30.08.2011 | 20:12
 

За председника Србије Бориса Тадића, баш као и за читав српски народ, пре свега за онај његов део који и даље верује садашњој руководећој прозападној коалицији, наступио је „тренутак одлуке“-  „Тhe Zero Hour“. Руководилац земље је на сав глас признао, даје његов курс према најбржем могућем, и по сваку цену, ступању у Европски савез, сасвим крахирао, и да није чак ни за шлеповање. Пошто су Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу предале последње преостале на слободи лидере српског отпора – бившег главнокомандујућег босанских Срба Ратка Младића, и бившег председника Републике Српска Крајина у Хрватској Горана Хаџића, и пошто су предузеле огромне напоре како би оправдале равноправне договоре са сепаратистичким режимом Приштине – српске власти су се, у најбуквалнијем смислу речи, нашле поред разбијеног корита.

„Грађанима мора отворено да се каже: постоји могућност да до краја године не само да нећемо добити статус кандидата, него нећемо добити никакав датум уопште за почетак преговора о пријему у Европски савез“ – то је изјава, коју је председник Тадић дао агенцији Танјуг и коју су светске информационе агенције одмах истранжирале, а која је направила красноречив закључак о унутрашњој и спољној политици званичног Београда, вођеној у последње три и по године, баш од тренутка самопроглашења независности Косова. Јер све што су чинили председник Борис Тадић и влада Мирка Цветковића, која га је у свему слушала, објашњавано је тежњом да се обезбеди подршка Брисела. А добијање статуса земље-кандидата објављено је као лек од свих зала, тј. као лек за све социјално-економске и политичке проблеме,  чак као средство да се процесу регулисања ситуације на Косову удахне нов живот.

Али – не иде то тако. Оно што су последњих месеци поручивали између редова највиши званичници Европског савеза на челу са Штефаном Филеом, комесаром за питања проширења, отворено и без увијања је обесхрабреном Тадићу изговорила федерални канцелар Ангела Меркел. Она је српским саговорницима поднела нов списак услова, у коме су се нашли не само захтев да се „битно побољшају“ односи са Приштином, већ и наређење да се Срби одрекну српских институција које постоје на северном делу Косова. Те институције, према западном сценарију архитеката „новог светског поретка“ морају да буду ликвидиране у складу са „Стратегијом за северно Косово“ коју је Приштина објавила још почетком 2010. године.

То што је овај захтев исто што и национална издаја,  схватио је изгледа и председник Тадић. Пошто је испратио немачку гошћу, он је свом народу и читавом свету изјавио да „Србија неће оставити свој народ на Косову“. Изјавио је и да је „потпуно противприродан“ захтев  да „Република Србија“ прихвати да учествује у гашењу националних институција, какве су, на пример, болнице и школе“ и подвукао да Србија „не може прихватити овакав захтев“. И мада је одмах после тога изговорио да његова земља „неће одустати од европске интеграције“,  изговорио је и да ако су сада преговори о ступању Србије у ЕЗ немогући, ипак „они могу да буду могући већ сутра“ – проблем избора између ЕЗ и Косова у његовој изјави је звучао прилично јасно: „Ако српска или европска јавност замоле Србију да изабере једно од то двоје, мој одговор ће бити следећи: Србија се неће одрећи ни једног од својих легитимних интереса“ [2]. Полазећи од илузорности нада које се односе на преиспитивање  односа руководства Евросавеза према самопроглашеној независности Косова, а коју је Евросавез  и режирао, то значи: преговори ЕЗ са Србијом онако, како је то замислила власт из Београда, неће започети.

За ову недељу је планирано да у Бриселу почне нова рунда преговора између делегација Београда и Приштине, под патронатом тог истог Европског савеза. У светлости последњих изјава председника Тадића њихов карактер је посебно значајан. Водеће косовске новине на албанском језику  „Коха диторе“ врло су праведно констатовале да „дијалог улази у најкритичнију фазу“. Новине цитирају речи неименованог високог међународног чиновника, који је упозорио да постоји опасност, да „цео процес претрпи крах“ [3].

Стварно, уколико процес преговора није у стању ни да приближи, чак ни да теоријски обезбеди ступање Србије у ЕЗ, поставља се питање његовог смисла. У насталој ситуацији српска делегација мора или да своју позицију на преговорима учини најоштријом могућом, или да празним дискусијама са укусом националне издаје коначно себе потпуно дискредитује у очима сопствених бирача. Западу су – и то је фрау  Меркел дала да се јасно схвати – преговори у овом тренутку потребни  као средство да би се од Београда добила сагласност за савлађивање  косовских Срба. Чињеницу да у најскорије време треба очекивати „нови покрет ка северу“  специјалних јединица косовске полиције саопштиле су новине „Зери“, позивајући се на руководиоца косовске владе, Хашима Тачија [4]. Према информацији којом располажемо до наведене операције може да дође одмах по завршетку следеће рунде преговора.

Зашто су у тренутној ситуацији Србији потребни овакви преговори – на то питање, како видимо, не може да одговори ни лично председник Тадић.

Како било да било, власти Србије су последњих дана, ма колико то звучало парадоксално, добиле одређену слободу за маневрисање. Показатељ за то може да буде и незванични сусрет министра иностраних послова Србије Вука Јеремића са председником Републике Српске Милорадом Додиком, у Бања Луци. Јеремић је свог саговорника замолио да „искористи свој утицај у Босни и Херцеговини“ како би обезбедио подршку Београду у вези са Косовом – између осталог – на нивоу Савета безбедности УН. А, обраћајући се новинарима после преговора, он је промрмљао реченицу да ће захтевани услови, које је у Београду обелоданила Ангела Меркел, имати „стратешке последице по регион“ [5]. Иза овакве формулације мирно може да се крије реанимација идеје о подели Косова, као и могућност да Србија добије територијалне компензације, између осталог – у Републици Српској.

Међутим, да би се активније одбранили интереси „свог народа на Косову“ Србија ,пре свега, мора сама да изађе стања опијености Европом.

 

Примедбе:

 

[1] AFP  251715 GMTAOU11

[2] DPA252105 GMTAug11

[3] Koha Ditore, 26.08.2011

[4] Zëri, 26.08.2011

[5] Kosova Sot, 26.08.2011

Извор: srb.fondsk.ru

Петар Божовић: Не треба ми ЕУ!

Та правила одређује она земља, откривена 1492. када је задња српска стопа потпала под турско царство. О чему причамо? Дође Клинтон у Црну Гору и захвали се Македонцима, а онда дођу сви ови политички магарци на вечеру с њим и не кажу му „где си дошао слоне, ово је Црна Гора, јеси ли ти нормалан?“

   


Srbiji rečeno: Nema EU do 2019.
Izvor: Blic

Beograd -- Prema najnovijim depešama koje je objavio Vikiliks, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je Borisu Tadić još 2009. da prijem Srbije u EU nije moguć pre 2019.
Angela Merkel i Boris Tadić

Sajt Vikiliks Džulijana Asanža objavio je novu seriju tajnih depeša iz ambasada širom sveta.

Naime, kako prenosi Blic, zvaničnik nemačkog ministarstva inostranih poslova Mihael Fluger rekao je kolegama u američkoj ambasadi u Berlinu da srpski zvaničnici šire utisak da je prijem Srbije u EU moguć već za tri-četiri godine.

U stvari, kako je rekao, za to je potrebno najmanje deset godina, što znači da Srbija ne treba da se nada ničemu pre 2019. Fluger je dodao i da je kancelarka Merkel to objasnila predsedniku Tadiću tokom njegove posete Berlinu 15. novembra 2009.

Blic podseća da je nemačka kancelarka nedavno u poseti Beogradu iznela tvrd stav da za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU Srbija mora da ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom.

To je bas Dobar kanadski Film o Yugi ,uzivao sam .

Ja ga imam, i još ga nisam odgledao, majku mu ...

И тако, шта је Велики Брат прво урадио након уништења грчке економије? Легализирао све врсте дроге.


Grčka legalizira sve vrste droga

Sep 7th, 2011 | Kategorija: Biznis
Grčka će legalizirati korištenje i posjedovanje “malih količina” svih vrsta droga, priopćio je danas grčki ministar pravosuđa Miltiades Papaioanou. Pritom je napomenuo kako će uskoro u parlamentu biti precizirano što točno podrazumijeva “mala količina” droge. “Grčki zakon treba biti usuglašen s europskim zakonodavstvom. Stoga osobe kod kojih bude pronađena manja količina droge namijenjena osobnim potrebama odsad neće biti smatrane kriminalcima”, kazao je Papaioanou dan nakon što je savjet ministara usvojio prijedlog zakona.

“Korisnici droge su potrebiti i bolesni ljudi, a ne kriminalci”, kazao je ministar pravosuđa. Prema dosadašnjem zakonu, u Grčkoj je posjedovanje i najmanjih količina droge sa sobom nosilo kaznu do pet godina zatvora.

Koristenje droga nije kaznjivo gotovo nigde, zabranjena je prodaja