5 eura da se popnes na kamilu...i jos 5 da sidjes...

(С једног хрватског портала):


17 LAUREATA IZ EKONOMIJE

Nobelovci otpisali Europu



Edmund Phelps
Datum objave:
24.08.2011 07:00
Autor: Krešimir Dujmović

Nobelove nagrade dodjeljuju se ljudima koji su nešto postigli prije ostatka čovječanstva. Ovaj puta, 17 ekonomista sa štokhomskom nagradom, okupljenih u njemačkom gradu Lindauu, zaključilo je što već zna i ostatak globusa: EU čeka dugi niz godina stagnacije. Čak i pod znanstvenofantastičnom pretpostavkom da se njezini čelni političari ekspeditivno i hrabro suoče sa situacijom
Gradić Lindau na otoku Bodenseea mjesto je radnje četvrtog simpozija laureata iz ekonomije na koji je pozvano i oko 350 mladih ekonomista iz svijeta. Teme su zahvalne za diskusiju, no katastrofalne za budućnost europske populacije – ekonomska besperspektivnost kako Europe, tako i SAD-a. Premda se razlikuju u naglascima i detaljima problema i rješenja, svih 17 nobelovaca bilo je unisono u stavu da je Zapad u dugoj silaznoj putanji.

Edmund Phelps, profesor sa Sveučilišta Columbia koji je 2006. dobio Nobelovu nagradu za teoriju rasta, kao da citira kineske državne medije: 'Zapad je predugo živio iznad svojih mogućnosti i na taj je način već konzumirao dio svoje budućnosti. To znači da SAD, baš kao i Europu, čeka dugi period stagnacije', prenosi Die Welt. Cijena prenapuhanog lifestylea definitivno je došla na naplatu, no ukoliko političari reagiraju promptno i odgovorno, ona bi mogla biti nešto manja. Zasad to izgleda kao nemoguća misija. S onu stranu Atlantika, fiskalna politika i razvojna strategija potpuno su paralizirane političkim ucjenama demokrata i republikanca, a poznavatelji situacija drže da će jaz biti sve veći i ekstremniji. Naime, u Kongres je prošle godine ušlo mnogo mladih republikanskih lavova kojima je umijeće kompromisa i ideal dugoročne stabilnosti zadnja stvar na popisu prioriteta.

Vezane vijesti
Francuska spašava ekonomiju duhanom i alkoholom (25.08.2011)
Bliži li se kraj Europe? (21.08.2011)
Sarkozy je pokleknuo pred Merkel (19.08.2011)
Francuzi žele da ih iz krize izvlači Merkel (11.08.2011)
Njemačka i Francuska gube financijski kredibilitet (10.08.2011)
još vijesti na temu

U Europi je problematika drukčija, no ništa manje politička. Phelps optužuje lidere Starog kontinenta da su stvorili sustave u kojima se vlade slizuju s bankama, potonje ih opskrbljuju jeftinim kreditima, a države im zauzvrat omogućuju da posuđuju sredstva bez dovoljnih novčanih rezervi. Na kraju, argumentira Phelps, novac se slijeva u ruke vladama koje ih troše na potrebe javne administracije. Posljedica je da banke nemaju dovoljno kapitala za ulaganje u poslovne inicijative – jedinu formulu ekonomskog rasta.

Zašto, dakle, europski lideri toliko oklijevaju s radikalnijim akcijama poput tješnje fiskalne unije, izdavanja euroobveznica ili, blago pjesnički rečeno, pokazati da žele stvarno rješiti krizu eurozone i takvim stavom najefikasnije vratiti povjerenje investitora? Razloga je nekoliko, no održavanje statusa quo palijativnom mjerama poput posudbe stotine milijardi eura EU-brodolomcima izravno pogoduje najboljim prijateljima svih europskih vlada – bankama. Kako su francuske i njemačke banke vlasnice pozamašnog dijela duga problematičnih zemalja, nema šanse da nekim političkim aktom kompromitira vrijednost njihovih dionica. Kako se Europa bogatila, istom logikom sada i stagnira, pa barem za jedno ne možemo optužiti okolišanje EU čelnika da se smjelo suoče sa situacijom – a to je konzekventnost.

Mišljenje većine ekonomskih nobelovaca je da će euro preživjeti, no neke će članice ili biti otpisane ili će same otići. Recimo, Myron Scholes je prilično optimističan po pitanju budućnosti Unije, samo ne u sadašnjoj konfiguraciji. Valutna unija sa središnjom bankom i nizom ministara financija koji djeluju nezavisno, neodrživa je. Dalje sugerira da bi porezna politika morala biti uniformirana za čitavu eurozonu, a kratkoročno bi Središnja europska banka trebala nastaviti posuđivati novac vladama po sniženoj kamati.

Posebnu pozornost u Lindauu privukao je John Nash, nobelovac čiji je život poslužio kao inspiracija za film 'Beautiful mind'. Ekonomski celebrity je pak mišljenja da budućnost eurozone ovisi o Njemačkoj koja napokon treba shvatiti da joj monetarna unija itekako koristi. Također, slutnje o vjerojatnom otpadanju nekolicine članica popratio je uvjerenjem da euro ima budućnost ukoliko bude postojala politička volja za njegovim očuvanjem.

Opći je zaključak proslavljenih ekonomista da je pad Zapada gotova činjenica. Bez obzira na bilo kakvu intervenciju, vrijeme u kojem su Amerikanci i zapadni Europljani mogli trošiti preko svojih realnih mogućnosti je prošlo svršeno vrijeme. Dolar će još neko vrijeme funkcionirati kao dominantna valuta deviznih rezervi, dok ga ne zamijeni juan, zlato ili čak 'superrubalj', na što se kladi Nash. Predivni um, rekli bi Rusi.

Јуче Тадић изјавио ово

Tadić: Postoji mogućnost da ne dobijemo status kandidata VIDEO

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/273428/Tadic-Postoji-mogucnost-da-ne-dobijemo-status-kandidata

А, данас ово!

Tadić: Sportski duh, a ne pesimizam

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=26&nav_category=1262&nav_id=537640


Спортиста 

Bas sam juce pricao sa prijateljicom o kontradiktornocti u 24 H! Mislim da je tadicu potrebna strucna pomoc, ne moze on sam sebe da leci. Davno sam tvrdio da je Milosevic prolupao, niko nije hteo da mu pomogne pa je celu Srbiju uterao u bedu. Ja sam gradjanin ove zemlje i imam pravo na normalnog predsednika kao i vrh drzave. Ne mogu stalno da budem zrtva bolesnih umova i jos da ih branim od Sveta po obavezi gradjana drzave. Da zloupotrebljavaju lojalne gradjane za svoju bolesnu mastu.

Па кад је на Бееее 92 онакви кометари онда је кристално јасно да је Тадић сам себи дао црвени картон!
Извињавао се, клањао се свима, предао генерале, остало је још Косово.Надам се да  неће  смети више да се игра...!
Има овде на теми: Ангела Меркел у Београду... одличан пост

pa takav je isto bio kad je davao izjave o hapsenju mladica. prvo je rekao da ce ispuniti sve uslove koji su potrebni za eu, a drugi dan je rekao da srbija ne hapsi mladica zbog eu, vec zbog njih samih.

on kao da ima 2 konsultanta (prijatelja s beneficijama   ) razlicitih misljenja.

Moze da ima koliko hoce savetnika, on bira stav i izjave. Kada izjavi kontradiktornost na njegovom polozaju to se zove cepanje licnosti. To bi BIA trebala da obrati paznju koliko je rascepan, da ne dodje ponovo do gluposti na Balkanu.

И то председник?!Издао генерале, издао све.Извињавао се   
Продато све, коримпирано све итд..
Мирјана Ти си преко, не можеш да замислиш како се овде живи.Народ је огорчен.Обећано је нешто друго пре десет година!
Десет година они се играју са нама.Политику назива спортом, па то је за плакање шта смо му дозволили!

Промашени, наравно да су му изјаве болесне, треба га склонити подхитно!

Pa sto ste ga birali 

Србија између истока и запада - трагика или добробит            
Пише: Андреј Волков   
27 август 2011


Турболенција на Балкану је данас највећа, гризуни (руски – глодари) желе да се докопају утицаја, сировинске базе, стратешког положаја, јефтине радне снаге, поданства. При том не нуде ништа.
У коментару у Политици нека Гордана пита: - " Niko, apsolutno niko do sada nije objasnio srpskom narodu zasto bi neulazak Srbije u EU bio tragican? Tadic se toga dotakao na sednici parlamenta kada su izglasavali onu deklaraciju. Predsednik je tada rekao "da Srbija ima samo jedan put, da bi svaka druga opcija bila katastrofa»! Nije objasnio o kakvoj vrsti katastrofe se radi».

На питање нема одговора. Једноставно речено - Тадић и његова политика је једносмерна, без могућности корекције, пут у једном правцу. То је воз који има уграђен аутомат и вози док траје пруга. На крају пута пруга нестаје, воз иде даље у провалију. Нема “возовође” да га заустави, окрене назад, лево или десно, нема скретница, скретничара.

Шта то уствари значи?

То значи да је возовођа испратио воз, да је дебело плаћен или дебело глуп.
Покушамјо да објаснимо ту трагичност неуласка, односно добробит уласка у Унију.
Шта Европска Унија нуди нико не зна. То значи да не нуди ништа, него да су “дебело плаћене или дебело глупе” возовође узеле Унију за пример, за узор. Неко им је испричао причу о земљи дембелији у којој је благостање. Да тамо има новаца, да имају приступне и приступачне фондове. Чим закуцаш на врата – капне пара. Унија је објављена као узор како треба да се организује народ, држава, како су њихови закони идеални. Значи – жеља наивних је да направе копију стандарда, добробити.

Европска Унија нема поверења у Србе. Њима су Срби вечити непријатељи. Србију због тога вековима кажњавају, морално понижавају, материјално уништавају, ратовима, бомбама, прогонима. Унија је расписала посебне услове за пријем Србије. Срби мора да се преобуку у европско рухо, да скину капуте, панталоне. Све да буде као у Европи. Европа међу Србима је нашла “радну елиту” која ће да повуче народ, да изврши налог. Без џакова пара то није могуће. Европски јуришници поучише Млађене, Маусе, Консултанте – направише сценарио, кренуше на обуку кадрова.

Прво разбише Југославију. Организоваше ратове, крв се лије на путу у благостање.  Словенију узеше за пример како се брзо и ефикасно ради. Хрватску направише у границама модела 1941.

У Босни организоваше крвав рат - ни око чега. Срби, Хрвати и Муслимани се потукоше, не зна се ко кога и зашто бије. Када се мало поистребише дођоше помиритељи да им кажу како даље. Протекторат још траје. Срби тврдоглави, не предају се. Затворише пут за Србе, зато што се супротстављају.

НАТОвци навукоше и “обучише” Милошевића да би имали разлог да га смене. Наместили су му да “изигра” указано поверење. Покрадоше изборе, одредише ловце на председника. Настрада председник. Везаног га убацише у НАТО хеликоптер, оде човек у познатом правцу. Жену му оптужише да је собарици лобирала да јој држава да стан, децу протераше.

Онда поче прави пут у ЕУ, без алтернативе. Покојни Ђинђић се успут мало штрецнуо, покушао да пружи мањи отпор, и снађе га шта га је снашло. Скупи се цела Европа да га испрати. За његовом судбином кренуше наследници. Најпре винодел Жика (више га се нико и не сећа), а затим садашњи врховник. Тадић је највише урадио за Србију. Изађе на изборе за поруком “И Косово и Европа”. Паролу му намести Европа, владајућу коалицију скрпи та иста Европа.

Европа тумачи “И Косово”, као независност Косова. “И Европа”, зна се шта значи -предаја Европи. Пут према кандидатури је тежак. Обука, пријемни испити, надзор, контролори, хватање и отпремање преосталих живих војсковођа и политичара “бившег режима” у њихове апсане. Уништење војних потенцијала. Територијалне захтеве из слогана “И Косово и Европа” оставили су за после, након победе Европске коалиције на српским изборима. То су саопштили Тадићу да пренесе свима које желе у коалицију.

Како коалициона послуга треба да опамети народ?

Прво - де све продају и предају Европи, да од “непослушног и глупог народа” направе европски народ, да га прекрсте, стандардизују, опамете, да му промене ген, искорене трагове прошлости.

На тако страшни пут трансформације могуће је кренути само применом крвавих метода, силовањем од страве руководеће елитне мањине над огромном народном већином, терором над сопственим народом, медијском манипулацијом, истребљењем оних који сметају. Тако се напредује према Унији. Сама помисао да ће народу променити ген, ствара велики душевни бол који уништава организам.

Систем није нов. Тај метод одвео је у смрт десетине милиона људи у “Солженициним” гулазима.
И данас се примењује. У Украјини је за 20 година независности смањен број становника за преко шест милиона људи. На путу у Европску Унију за толико је мање православне браће само у једној држави. На том крвавом путу у православној Србији данас годишње нестане преко 30 хиљада становника. Кандидатуру плаћамо “данком у крви”.

Шта се уследило као награда за понизност и послушност?

Европска Унија је дефинитивно и јавно одбацила политику Тадића “И Косово и Европа”. Европа је констатовала да је политици Бориса Тадића и његове коалиције пропала и више не може да буде предмет било каквих разговора на тој основи. Уместо очекиване оставке због јавне бламаже, једностране приче Тадића о “наставку дијалога” су покушај опстанка на власти. Тадић је знао све услове, исти су му били достављени у упитнику од стране ЕУ који су Српски властодржци крили од јавности, да би што дуже опстали на власти. Даљи разговори су постали беспредметни.
Да ли је избор пута завршен или има још путева, алтернативних, споредних путева и потока, који воде до бистре воде?
Ко може да одговори, питање је сад! Или, још простије – коме да га поставимо?
Ако питање поставимо горепоменутим “дебелим и пузатим” из владајуће коалиције - немају одговор, једноставно, њихова политика је потопљена, нема смисла да се са њима забављамо. Дуго су нас вукли за нос.
Одговор је, по латинској de rerum natura, могуће поставити опозицији. Којој? Само оној опозицији која има алтернативу, да објасни да ли су алтернативни путеви мање трагични.
Да кренемо у упоређења, шта би Србија представљала у Европској Унији?

Одговор је – ништа. Била би, након испуњавања услова, недржава. Изгубила би територије, имовину, била би презадужена. Морала би да се прилагоди европским потребама да би могла да врати дугове. Зна се, онај који упадне у дугове које не може да врати, он банкротира, имовину одузимају. Сами знате шта са дужником бива и ко он постаје. Постаје роб, послушник, топовско месо, ратник за туђе интересе.

Шта нуди Европа? Европска унија ће прописати како да храниш кокошке, колико пилића треба да се излеже из 10 јаја, да ли можеш да печеш и пијеш ракију и коју?
Европа ће да нам уздигне пољопривреду? Хранићемо Европу?

Нећемо, то ће извозити власник земље, треба поновити бићемо јефтина радна снага. Ради како газда каже, плата – ако газда плати, одбијајући дугове од зараде, са каматом. Значи - Србија неће извозити, неће имати имовину, средства за рад, своју производњу. Даваће јефтину ропску радну снагу без икакве социјалне сигурности. Питајте српске неолиберале. Они знају, држали су округли сто ових дана, издали књигу.

Ко ће користити погодности “европског пута” или других алтернатива, да видимо стање ствари, плус и минус?
Да почнемо од Европске Уније.

Визни систем - са визама до три месеца, без права на рад, можемо у Унију да се као туристи прошетамо, за приватне посете, “службена” путовања, да се потрошимо, ако имамо шта. Визе не представљају ништа осим мале шаргарепе..

Трговина – повећање извоза домаћих производа у Европу. Којих? Шта њима треба? Да им треба куповали би и данас. Немамо ни за своје потребе. Све је уништено. Уместо да нам отворе тржиште, ради додворења једнострано смо изменили правила, практично имамо слободан увоз из Уније, без икаквих резултата по извозу. Увозни лоби згрће паре. Значи – резултат је покривање тржишта увозом из Европске уније свега што им не треба. То аутоматски значи смањење српских производних капацитета, отпуштање радника, незапосленост, уништење сељака.

Хвалимо приток страних инвестиција. Узмимо пример Бенетона, купца некадашњег гиганта “Нитекс” из Ниша, који је запошљавао пар хиљада радница. Већина радника је отпуштено. По Динкићевој економској формули стимулација страних стратешких партнера за “новозапослене” раднике држава треба бесповратно да плати “купцу” велике своте. Зар то “Нитекс”, са својим радницима, погонима, по Динкићевој формули стимулације, није могао да уради самостално. Србија не добија ништа, парама које оду у буџет нема трага. Радници добију плате до 200 евра, када за такав посао у Европи добијају по хиљаду-две.

Да ли сте питали представника Еврокомисије г-на Жозе Мануела «Које српске привредне гране ће Европска Унија подржати и унапредити, када и како?»

Ђелић га није питао, а и да јесте – човек би рекао да је то дугорочни период и да се са сигурношћу данас о томе не може да разговара, да се тим Еврокомисија не бави”. Коначно – и они ће стимулисати стратешке партнере, а не српске фирме, којих неће ни бити.
                                                                                                                                                         
Молим читаоце да погледају и кажу које старе или нове привредне гране је развила Унија у Бугарској, Грчкој, Румунији, Прибалтики, Шпанији, Ирској, Латвији. Да вам ја кажем – развила је гране пљачкашког банкарства, дуговања и банкрота, државну администрацију са безброј непотребних Агенција за запошљавање послушника, развила је гране политике и погибије, демонстрација и протеста. Остале гране привреде су пропале.

Дакле, очевидно је далеко више минуса него плусева. Аналитичари Royal Bank of Scotland Group (RBS) најављивали су да процес може прерасти у крупан системски догађај, што се у крајњем случају може одразити на евро као валуту. Сачекајмо – па ћемо видети. Ако се узме у обзир оцена перспективе финасијског положаја многих садашњих чланица, о проширењу у ближој будуђности не може да буде ни речи. Украјински председник Јануковић, који испред Украјине разговара са ЕУ, нада се да је то могуђе остварити у току даљих 10-так година, тј око 2020. године.

Српски експерти, па и представници власти, већ су одустали од фрљања са прогнозама. Сви планирани и раније обећани рокови се не помињу. Чекају да преваре народ у предизборној кампањи. Тужан је пример Турске, која је још 1963. године са Европским екомомским савезом (ЕЕС - претходник Европпске уније) потписала договор којим јој је признато право да ступи у савез. Турска је пола века у кандидатској чекаоници, на прагу ЕУ. Још увек је кандидат. Није ваљда Европска Унија већи пријатељ Србије него Турске. Притом је Турска чланица НАТО.

Коначно, Европа никога не зове, никуда не жури, Европа је само поставила услове, па изволите испуњавајте, а када испуните, видећемо. Позната је изјава еврокомисара за раширење Штефана Филеа «Европска Унија доноси одлуке путем консензуса».

Има још примера да је криза је захватила и друге земље. Ево једног: влада Холандије је пре пет месеци покренула иницијативу да се Пољацима, који су се привремено дошли код њих, ускрате социјална давања, а у следећој фази – да се депортирају из Холандије. Не знате да је Пољска чланица ЕУ? Дакле, реч је о грађанима државе чланице ЕУ.

Свима вам је познато шта Холандија, а и већина чланиница ЕУ говоре и мисле о Србима, о Србији. Познато је да се пријем у чланство врши консензусом чланица. Србија никада не може да очекује јединство свих чланица. Као што нема јединства о признању “независног” Косова.

Да видимо као би изгледала варијанта да се Србија економски придружи Истоку – царинском савезу (ЦС) Русија-Белорусија-Казахстан, коме ускоро може да се придружи Украјина, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан. Да сагледамо плусеве и минусе. Ево очигледних плусева.

Као прво – ради се о реалном и великом тржишту за српске робе. Ниво српске производње је низак. У условима слободне конкуренције на европском тржишту српски технолошко-индустријски производи ретко коме су потребни. Има ли било који стратешки производ који из Србије треба на Европском тржишту, да задовољава њихове услове?

Што се тиче пољопривредне производње, Србија је данас велики увозник. Значи – да нажалост, не задовољава ни сопствене потребе. Наши аграрни производи, због отсуства стимулације од стране државе, не могу да издрже конкуренцију производа који тамо имају огромну државну подршку. Европа је за последњих 10-так година навикла на производе из Бугарске и Турске, тако да би евентуални наш извоз био на уштрб смањења тржишта за њихове старе партнере.

Друго - Повезивањем са ЦС Србија има могућност да, са улагањина домаћих тајкуна и “стратешким инвестицијама” са запада, извози са преференцијалима које данас има. Нормално да у листу преференцијала неби ушли производи који се праве у Европи, него само из листе српских производа. Са развојем привреде појавила би се и значајна могућност извоза српских роба у земље окружења које су у Европској Унији. То су наши давнашњи партнери, који и данас користе наше аграрне производе. Према прогнозама премијера Путина, ЦС планира да за 10 наредних година раст укупног бруто дохотка достигне 35 хиљада долара, што ће се моћи упоредити са већином чланица ЕУ.

Треће - Тачно је да је у развоју Европа отишла далеко испред ЦС. То виртуално вуче ка себи. Шта Србија има од тога? Уласком у Унију слаба Србија остаје на истом и мора да се развија. Развијаће се ако масовно произоди и има где да пласира вишкове. Извоз је далеко лакше оставрити са партнерима који су мање развијени, којима су потребни српски пољопривредни производи, а Европа је презасићена. Тенденције раста у ЕУ су под знаком питања, незапосленост расте, тржишта се завтарају, сви теже на Исток. Европска Унија нема преференцијале које Србија има данас.

Четврто - ако се узме у обзир и енергетска безбедност Србије, данас имамо пример НИС-а, где је након скривених и откривених губитака, објављено позитивно пословање. У области енегретике могу се очекивати даљи преференцијали. Складиштења гаса, изградња «Јужног потока” су велике профитабилне инвестиције. Колико би Србија добила само за транзит гаса кроз Србију? Иако данашња власт, председник Тадић лично, покушава да подметне клипове и да се одрекне “Јужног потока”, реално је очекивати да ће доћи до пројектовања и изградње.

Пето - најважнији плус је – нема уцена, преференцијали ће остати и без чланства у Царинском савезу. Руси ће бити заинтересовани да чувају своје инвестиције у Србији. У Уједињеним нацијама Русија са Кином гарантоваће суверенитет Србије, неће омогућити распарчавања државе, Србија би постала гарант мира на Балкану.
Шта се може рећи о минусима савеза са Истоком?
1. Економска криза може да захвати Царински савез, али то не може да се одрази на односе са Србијом. Може се претпоставити криза односа међу чланицама, што је мање изгледно него криза која данас влада Европском Унијом.
5. Окретањем привреде Истоку — реално је на кратак период очекивати захлађење односа са Европском Унијом. Управо је то тест да ли Европска Унија заиста жели чланство Србије у Унији, или се ради само о продору према Истоку, ради политичких циљева из периода прве половине прошлог века.
Значи, има аргумената «за» и «против». На основу озбиљне анализе, није касно ни тешко, може се наћи аргументовано оптимално и објективно решење. Нажалост, садашња власт нема намеру да изврши такву анализу и промени курс ни по цену одузимања дела територије.

Имајући у виду процес приближавања Европској унији, кандидатуре, пријема консензусом – услове које Србија никада неће да прихвати - све је то далека и неизвесна будућност. Прилазак Царинском Савезу ништа не кошта, нема уцена, не постављају се посебни економски или политички услови.

Зато се од могуће нове асоцијације “Свенародног фронта” очекује да изврши промену курса владајуће коалиције, да аргументе презентира народу, да иступи са њима у Скупштини, да тражи мишљење народа на превременим изборима, а ни редовни нису далеко. Свакако треба дати прилику да се народ изјасни. Тадић тврди да је два пута за свој курс добио подршку народа – али та подршка је изиграна, г-ђа Меркел јавно је Србима отворила очи, Тадићу у четири ока и “нешто више”.

Закључак произилази из аргументације за један, други или трећи правац у економскимх односима. Најважније је да се одбаци лукавство, политика “штапа и шаргарепе”, или “вешања лапше (руски - резанци) на уши”.

Имамо право избора.
У Европској Унији – висок животни стандард, демократски закони и вредности.
У Царинском савезу – реално тржиште за пласман српских производа, пријатељски односи и уважавање, вековно пријатељство, сродна традиција и култура, енергентска безбедност уз очување суверенитета.

На крају још два питања.
Прво: да ли је Европа спремна
    да са Србијом подели своја богатства и добробит
    да преда своје високе технологије
  да пусти српску робу на своје тржиште (српске робе у суседним Хрватској и Словенији нема на рафовима).
   
Свако здравомислећи на ова три кључна питања одговориће – НЕ, није спремна и неће. Европи треба развијена Србија и као мост ради освајања источних тржишта и њихових енергетских извора.

Што се демократије и законодавства тиче – нико Србији не смета да сама изгради демократско друштво по угледу на европске вредности. Ако треба – бесплатним саветима могу да помогну.

Европска Унија се изјаснила. Она је показала свој интерес. Срби га знају. Основни циљ који не саопштавају је – да покоре цео Балкан, да Србије не оде у “загрљај” Истока.

Исток никада није показао окупаторси однос према Србији. Руси желе да остваре економски, културни, политички интерес, да помогну својој православној браћи на Балкану.

Шта да се ради?.

Прво – Србија ни пред ким не треба и не сме да се понижава, да моли, да се покорава, извињава, него да дигне чело.

Друго - време ради за Србију. Ближе се избори. До предизборне кампање треба формирати јединствени “Народни фронт” партијских и грађанских патриотских снага, извршити економске и политичке анализе, изаћи пред народ.

Треће - Србија треба да објави “конкурс”, да отворено тражи пријатеље у целом свету. Изволите господо, проглашавамо Србију демократским отвореним друштвом.

Извор: видовдан.орг