Ja cu da posvedocim da tvoj rostilj ne odgovara normama EU-a. Odahnes onda jos koju deceniju 

Ma nismo mi ni za Africku uniju.

EU je ocajna za pare ,Standard u Srbiji stabilniji nego u Grckoj .Srbija se otvaranjem u EU smatra minimalnim potrocaskim trzistom .
Ali tim potezom ce Srbija da dokrajci svoju domacu privredu koja nema nikakvih znacajnih povlastica .
EU je promenio svoj ustav sto se tice pomoci zemljoradnicima u Evropi .
Do sada su oni bili dostqa ohrabrivabni sa novim eksperementalnim stocarstvom i zemljoradnjom .
Ta finansijska pomoc je ukinuta ,tako da su slobodni market i porezne povlastice su samo mrvice od onog pre.

U nekim delovima Srbije krave se koriste za vucu kola i zaprege sa tovarom .
To je praksa koju su mnoge evropske zemlje napustile pre 30-tak godina i danas se ta praksa svrstava u kriminalna dela u sekciji  za"Okrutnosti prema zivotinjama ".

Kad smo istrebili cigane "Meckare"da ne biju medvede i da ih ne teraju da se penju po ruralnim banderama sa elektricnim naponom onda cemo moci i druge stvari.

To je malo neproporcionalno u poredjenju sa tajno organizovanim borbama K9 gde se razmenjuju ogromne
kolicine love i gde je organizovani kriminal stalno prisutan.

Cinjenica je da ce biti neophodno u Srbiji ukloniti oko 200 hiljada vozila koja premasuju Co2 ,
Cigarete i Alkohol ce sa ulaskom u EU poskupeti 35% u samo prvih 6 meseci.

Radna snaga u Srbiji je prilicno skupa u poredjenju sa Indijom ,Azijom ili Kinom plus oni imaju izlaz na more a to je dvadeset puta jeftiniji transport nego kopnenim putem.

Resenje je investicija u novim tehnologijama ,ali zasto bi neka zemlja investirala u razvoj tehnologije u tudjoj a ne u svojoj zemlji ,nasi investitori ce biti uglavnom privatnici i privatne kompanije specijalizovane za
"preduzimanje investicije."
Uvek naravno postoje i oni kojima je neophodna takva investicija  zbog zastite drzave u pitanju i zastite njegovog imuniteta kao i njegove investicije i love .
Poput piratske Crne Gore zelis li smestaj ,pare na sigurnom i drzavljanstvo nema problema ,
Da li si Ruski naftas ,Engleski trgovac oruzijem,Albanska Mafija ili bivsi Tajlandski predsednik ili srednjo-istocni diktator.
Investitori su poput mafije i oni svi imaju svoj procenat.
Nadam se da Srbija ima dovoljno pametnih ljudi umasanih u ovo ,Da nam ne bude gore nego sto jeste.
Dugorocne stabilne investicije vise ne postoje na ovom svetu .
Danas je sve fazon "Smash & Grab "na kulturni nacin .

na rts-u javljaju da cemo biti kandidat za eu. datum pregovora ce biti odredjen za godinu dana ako napredujemo u odnosima sa kosovom.
treba odbiti sve. ako ne daju sve treba i odbiti ono sto nude po cenu kosova i metohije.

ko te jebo godinama jebace te opet ... to je ta prica sa eu. 

Ulasku Srbije u EU protivi se 51 odsto Austrijanaca

Srna    | 04. 10. 2011. - 16:22h | Komentara: 0
Gotovo polovinа Austrijаnаcа protivi se ulаsku Crne Gore u EU, а sličаn stаv imаju i premа evrointegrаcijаmа drugih zemаljа zаpаdnog Bаlkаnа, izuzev Hrvаtske, pokаzuje istrаživаnje аustrijskog Društvа zа evropsku politiku. Ulаsku Srbije u EU protivi se 51 odsto ispitаnikа, а 25 odsto njih gа podržаvа.

Istrаživаnje je pokаzаlo dа je 46 odsto Austrijаnаcа protiv ulаskа Crne Gore u EU, dok ih je 25 zа, а isto toliko ih se protivi, odnosno podržаvа člаnstvo Mаkedonije i BiH.
 
Od svih zemаljа koje teže u EU nаjveće protivljenje u Austriji je premа Turskoj.
 
Čаk 69 odsto Austrijаnаcа se protivi člаnstvu Turske u Uniji, а sаmo 15 odsto podržаvа evropsku integrаciju te zemlje.
 
Nаjveće povjerenje Austrijаnаcа imа Hrvаtskа, čije člаnstvo u EU podržаvа 54 odsto ispitаnikа, dok ih je 24 odsto protiv.

Izvor: Blic

I Ja sam protiv ,

A nasi saneri samo nek nastave da kradu po Austriji kao pusteni sa lanca ,bas ulivaju poverenje,

U svakom slucaju sve je ovo propaganda nekih srpskih politicara i zute stampe za velike narodne mase,
Jedino sto postoji je zelja nekih za EU ,

Ali u stvarnosti bar sto se tice Evrope ovo pitanje cak i ne postoji u trenutnoj ekonomskoj krizi.

Mozda za jedno 15 godina ,za sad su samo neciji pusti snovi.

ШТА НАС УИСТИНУ ОЧЕКУЈЕ У ЕУ?           
Пише: Душан Нонковић   
08 октобар 2011

Судећи по кампањама и пропаганди агитатора за улазак Србије у ЕУ добија се утисак, да би сви проблеми српског народа били решени са уласком Србије у ЕУ!
Шта нас уистину очекује у ЕУ? Које би нам биле обавезе и неизбежне дужности? Дали би стварно народ Србије живео бољим животним стандардом? На то нам могу дати одговор само реалне анализе и сагледавање постојећих чињеница и искустава држава у оквиру већ постојеће ЕУ. Како се не би нико заваравао лажним оптимизмом или негативном пропагандом сагледајмо отвореним очима актуелну ситуацију односно реалност ЕУ.

Да би се добио реални одговор на та питања морамо поћи од анализе фундамената на којима је саграђена ЕУ. На којим основним принципима и законостима постоји та грађевина звана Европска Унија? На којем је привредно-техничком нивоу а на којем је Србија. Колкико простора за просперитет Србије остављају чланице ЕУ попут Немачке, Француске, Шпаније или Грчке која је на ивици банкрота? Дали држављани тих замаља уживају у једнако високим примањима, платама итд.

Под број један треба знати да је целокупан систем ЕУ (целокупна идеологија ЕУ) заснован на слободном тржишту односно конкуренцији јачега и конкурентности производа на слободном тржишту светских пијаца, тезги и берзи. Животни стандард зависи у ЕУ директно, поједностављено речено, од продате робе на светском тржишту а то опет зависи од квалитета робе и њене цене. Јасно је, што бољи квалитет по што нижој цени одређује промет, односно дали ће продаја бити успешна и дали ће се уопште ишта продати, односно дали ће роба наћи купца. То важи и за Србију, дали ће уопште моћи нешто продати од робе произведене у Србији и остварити зараду односно профит? Опште је познато да ко ништа не прода да и ништа не заради те да мора да гладује и живи од милости оних који имају. Са сигурношћу се може рећи да би се Србија нашла на стартној линији своје егзистенције у утрци са „светским“ првацима и „олимпијским“ победницима по питању заузимања тржишта и пијачних тезги својом робом односно производима! Србија би ступила у Европи односно ЕУ у трку са доказаним светским првацима попут Немачке, Француске и других високоразвијених земаља. Ту не треба много мудрости да би се могло закључити колико би Србија продала своје робе под тим условима у тој конкуренцији, без својих иноватора који су већ одавно врбовани од тих високоиндустријских замаља, а самим тим је јасно и колике би биле плате у Србији!

То би значило да Србија не би могла плаћати врхунске плате својим радницима а поготово не иноваторима и изузетним талентима без чијег удела нема висококвалитетних производа. Иста ствар је и са истраживачким институтима. Сви ти капацитети би отишли тамо где се боље плаћа, значи Немачку Француску, Америку и друге развијене земље као што је то случај код професионалних фудбалера а то би зацементирало за сва времена низак животни стандард држављанима Србије као што су то зацементирани лоши успеси наших фудбалских клубова на међународном плану.

Без квалитетних изтраживачких центара, без врхунских иноватора не може се Србија надати успеху у утрци са вишеструко јачим и искуснијим. Не може на утрку са боље наоружаним стручњацима а да не остане празних руку. Док би се голијати утркивали ко би од њих био што ефикаснији у продаји квалитетне робе по што је могуће нижим ценама Србија би морала да буде земља ниских сатница те да производи делове који изискују велик број радних сати по ниској цени, који би били уграђени у робу појединих голијата која би на тај начин била јефтинија. Није иста коначна цена продукта, произведеног у Немачкој по месечној плати од две хиљаде евра или у Србији по месечној плати од двеста евра. Пошто Те продукте продаје Немачка значи да она убире и зараду од тог продукта. Србији би остала само та могућност да производи за мале паре робу за Немачку или неку другу водећу Европејску земљу и да остане земља ниских плата односно сатница. Где би опет Србија била без конкуренције то су пољопривредни производи али за то јој није потребна ЕУ, односно диктат Европске уније, односно водећих земаља попут Немачке, Француске и сличних индустријско високо развијених земаља. Због овисности Србије дошла би Србија у позицију да јој те високоразвијене земље диктирају цене пољопривредних производа што би довело народ до ивице гладовања. Али још већа је вероватноћа да би те територије, попут Војводине, издвојиле из ингеренција Србије!

Одласком Србије у Европску Унију изгубила би Србија свој суверенитет и постала овисна од милосрђа тих неколико великих ЕУ држава које би се служиле капацитетима Србије ко у својој кући! Са уласком Србије у ЕУ забетонирала би Србија сваки просперитет свога народа и остала латентно држава ниских сатница радећи за Немачку, Француску и друге земље ЕУ које су већ давно запоселе светске тезге и трговачке центре својом робом. Те земље се отимају за утицај на земље ниских надница односно сатница јер тиме се надају бољој односно конкурентној моћи кроз појефтињење својих производа које захтевају велики број радних сати како би били јефтинији и ефикаснији у међународној конкуренцији. Велика је разлика у цени продукта који се производи у земљи где је месечна плата двеста до четири стотине или у земљи где је плата за исти посао двеипо хиљаде Евра.
 
Зато ће те нове придошле земље Европској Унији бити држане на кратким кајасима ниским месечним платама итд. у стилу колонија. Ево једног примера из мог комшилука у Немачкој: Концерн затвара једну своју фабрику, остаје неколико хиљада радника без посла, који остају на терет држави односно заједници, да би те производе производили у Словенији по далеко нижој сатници и тако појефтинили своје производе на међународним пијацама! Такав нам је случај познат и са фабриком мобилних телефона која се из Немачке преселила у Румунију остављајући више хиљада незапослених на терет држави. Тај принцип глобализације води у светску кризу и високоразвијене земље. Та утрка која ствара у развијеним земљама незапосленост а у новопридошлим, сиромаштво губљењем куповне моћи грађана и гарантованих малих плата, цементује ниску сатницу и води незадрживо у кризу светских размера.
 
За Србију је једини исправни пут да се настоји на партнерству и суверенитету уместо приступу Европској Унији. Уласком у Европску Унију би Србија имала више штете него користи! Поред губљења суверенитета, ниских сатница, ниског стандарда живота и давања јањичара за НАТО војне потребе могла би да заврши на крају опустошена и банкротом попут Грчке, без своје житнице Војводине, а нова земља ниских сатница би била онда Турска као чланица ЕУ. За српски народ је једини спас да узме назад кључеве своје куће и амбара у своје руке и да по сваку цену одржи свој суверенитет како би задржао Војводину као део своје територие за коју нема алтернативе, а за коју су Италијани тврдити да би са њом прехранили 65 милиона италијана и 25 милиона јЈугославена ако би им Југославија дала Војводину у закуп на сто година. Но, ова влада није у стању са истом том Војводином плус поморављем  да прехрани седам милиона становника Србије. У противном ће бити следеће генерације, наша деца и деца наше деце, гурнути у још већу беду! На следећим изборима мора Србија бирати нову владу која би била спремна да кооперише са Русијом и Кином а и Индијом и Бразилом и другим земљама које би се залагале за суверенитет Србије и поштену размену робе! Ово од Европе није нити поштено нити морално! Косово/Метохија и Војводина немају алтернативу!

Народ Србије може спасити себе и Србију само ако изабере људе у нову владу који су спремни да уместо уласка у ЕУ да се залажу за партнерство са Европом али и исто тако да омогући равноправне услове и Русији кад су у питању инвестиције и који би настојали да са Русијом развију однос који Русија и заслужује на основи досадашњег залагања по питањима К/М и резолуције 1244

Србију може спасити само влада која би била у стању да придобије Русију да је прими под заштитни кишобран или да одбрамбене положаје заснује на руској ракетној техници! Затим мора настојати да изврши аграрну реформу како би настала модерна сеоска насеља а и стара би морала бити модирнизована да у свом саставу имају и фабрике за прераду пољопривредних производа. Тако би се спасило село и емиграција у Градове а селима би се омогућило да буду неовисна од светских криза! Земља би се морала бесплатно удељивати на петнаест година а по томе би прешла у стално власништво! Сваки држављанин Србије би имао право на део природног богатства плаћајући само трошкове производње. На пример, резерве подземних топлих вода морале би се експлоатисати за грејанје становништва као и друга богатства морала би делом служити за бесплатне употребе држављанима Србије.
 
Србија је по ресурсима рачунајући по глави свога становника једна од најбогатијих земаља у Европи ако не и најбогатија! Србија је малобројна у односу на велико богатство које поседује па је само логично да има и право да јој становништво живи највишим стандардом у Европи! Пошто је Србија малобројна али веома богата држава мора пазити да јој јачи не отму то богатство зато мора ући у савез са великим и јаким, али и поштеним, таквог који је исто веома богат па нема потребе за отимање а то би могла бити само Русија! А, Европи се треба захвалити са оном Његошевом: „пуштах се ја на ваше уже-умало се уже не претрже-од тада смо бољи пријатељи-у главу ми памет ућерасте“! Поред тога треба извршити ревизију пословања и анулирати тамо где је потребно јер су они одговорни за владу коју су довели на власт, буквално наметнули бомбама. Наравно на одштету нанету бомбама и уранијумском муницијом Србији од сто милијарди €-евра мора се инсистирати! То би било таман пет или шест милијарди по НАТО држави учесници у бомбардованју Србије! И ако се може предпоставити да ту одштету не би хтели платити не би требало губити наду да ће једног дана доћи у ситуацију где ће је морати платити! То смо дужни следећим поколењима!

Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре, http://dijadpora.wordpress.com

Mi smo zemlja na kojoj eu pokazuje kako se kaznjavaju neposlusni, onim ostalima koji budu hteli da se prikljuce. Zato mislim da vlasti treba da prestanu da izmisljaju i izvrcu reci pojedinih politicara i lepo kazu da od eu nema nista dok se ne odreknemo kosova, a posle toga....ima jos mnogo toga cega se moramo odreci. Pa ko voli nek izvoli.

Srbiji preti sudbina Makedonije

Za Srbiju su evropska integracija i Kosovo odvojene stvari. Brisel ne deli to gledište. Ako Srbija to bude ignorisala, preti joj sudbina Makedonije koja je već šest godina kandidat za prijem u EU



Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše da je Srbija razapeta „između Kosova i EU“ te da status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji može da se pretvori u „trajno stanje“: „Status kandidata je, po hapšenju i izručenju Hagu Ratka Mladića i Gorana Hadžića, važio kao minimalni cilj vlade; ona je gajila nadu da će biti određen datum o početku pristupnih pregovora. Ali, Brisel taj datum uslovljava normalizacijom odnosa sa Kosovom. Pa i sam status kandidata će biti odobren samo ako Beograd ponovo pokrene dijalog sa Prištinom i ako mere predviđene tim dijalogom počne i da sprovodi. Pred izbore koji se održavaju na proleće, predsednik Srbije Boris Tadić i pored svega nastoji da najnoviji izveštaj Brisela o napretku Srbije predstavi kao uspeh“.

List prenosi da je Tadić izrazio ponos tim što je Srbija sprovela reforme koje je tražila Evropska komisija, posebno reformu pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije; on je rekao i da je Srbija vrlo voljna da – kao što to traži Komisija – nastavi dijalog sa Prištinom.

„Međutim, ta optimistička perspektiva“, piše dalje Noje cirher cajtung, „ne odražava mišljenje većine. Kada je reč o EU, kritički tonovi su sve glasniji. Prema poslednjim anketama, samo još 46 odsto Srba podržava pristup Evropskoj uniji. Tadićeva parola i Kosovo, i Evropska unija mnogima izgleda iluzorno. […] Ostaje da se vidi kako će Srbiji uspeti da istovremeno održi i pretenzije na Kosovo i pristup EU. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da Srbija, i pored izveštaja iz Brisela, neće promeniti politiku prema Kosovu: za Srbiju su evropska integracija i Kosovo odvojene stvari. Brisel ne deli to gledište. Ako Srbija to bude ignorisala, preti joj sudbina Makedonije. Južni susedi su već šest godina kandidati za prijem u EU, ali zbog nerešenog spora sa Grčkom oko imena države, još uvek čekaju na početak pristupnih pregovora…“


извор:Б92